Narodna poslanika Zlata Đerić ima reč, a posle nje narodni poslanik Bojan Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poslanička grupa Nova Srbija neće podržati ovaj sporazum u danu za glasanje, iz nekih razloga koje ću pokušati samo kratko da obrazložim. Dakle, ja sam žena, nisam vojnik i govorim sa pozicije nekoga ko je građanin i ko je samo dužan da kaže nekoliko stvari o NATO paktu i o onome što mislimo o NATO paktu, mi koji nismo stručni, a treba malo više informacija da podelimo, možda jednog dana da se na nekom referendumu i izjasnim. Naravno, referendumska pitanja nikada nisu pitanja stručnosti nego pitanja emocija i pitanja jedne ozbiljne propagande koja se vodi.
Iza NATO pakta i njegovog uticaja na ovim prostorima stoji jedna ozbiljna propaganda. Da li su NATO standardi zaista savršeni standardi koji treba da budu prihvaćeni, to je uvek diskutabilno. Od onih sam koji smatraju da apsolutno sve treba podvrgnuti sumnji, pa i te NATO standarde.
U ovom sporazumu se tretira pitanje informacija. Laički sam postavila pitanja zašto je NATO baš tako zainteresovan da štiti neke informacije i da nas štiti od nekih informacija i naše službenike? Čisto bi me zanimalo da mi to odgovore, jer znamo da je najskuplja roba na svetu, u organizaciji države, politike, ratnih i mirnodopskih doktrina, informacija. Rat i mir počinje, traje, dobija se i gubi upravo na informacijama. To je istorija do sada pokazala.
Ono što bih želela zbog građana Srbije da kažem, to je taj kulturni identitet NATO saveza, koji je dosta različit od srpskog kulturnog identiteta, jer to je jedan dinamičko-kulturni model ratno osvajačko identiteta, dok smo mi u Srbiji prepoznati kao odbrambeno oslobodilački identitet u vojnom smislu.
Moramo da znamo da je osnovni kulturni obrazac ponašanja NATO saveza preuzet od anglosaksonske kulture, u kojoj je dozvoljeno pravo na preventivnu upotrebu sile, a koje je povezano sa kulturnim identitetom SAD i Velike Britanije, pretežno, koje imaju odlučujuću i rešavajuću ulogu u NATO. Moramo da znamo da su to dve demokratske države, od kojih SAD zasnivaju svoju demokratiju na nezapamćenom genocidu, ne nad jednim narodom, nego nad jednom čitavom rasom, a da je Velika Britanija najveća imperijalistička i kolonijalna sila koja je na tome zasnovala celu svoju vojnu doktrinu.
Ono što nas uglavnom ovde može zbunjivati, to je opravdano pitanje da li bi srpska nacija integracijom u NATO izgubila na svom specifičnom tradicionalnom kulturnom identitetu. Mi mislimo da bi izgubila. Ulaskom u NATO savez, srpska država mora da prihvati sve ponuđene obrasce NATO, uključujući matricu ponašanja, odnosno da zaboravi na svoju prošlost, pravoslavni, hrišćanski i slovenski kulturni identitet. U NATO je osnovni službeni jezik engleski, i to američka verzija engleskog, iako su formalno ravnopravno i francuski, nemački i ruski. Sva korespodencija, logistika, direktna i indirektna, članica NATO se odvija na engleskom jeziku. Sve privremene i stalne komande NATO, bez obzira na to što ih čine predstavnici različitih članica, moraju da prihvate i komuniciraju isključivo na engleskom jeziku.
Dakle, to su neke stvari koje mi moramo znati kada je u pitanju NATO savez. Tamo se prihvata taj model ponašanja i on nema neku drugu ponuđenu alternativu. NATO je integrisan, a Srbija bi morala da prihvati sistem vojnog školstva NATO, koji je nametnut od strane SAD i koji se svodi na to da se podificirski čin dobije za 21 sedmicu obuke, a ne kao u Srbiji za četiri godine intenzivnog vojnog školovanja i obrazovanja. Slično je sa oficirima.
Dakle, to su neke vrednosti koje se razlikuju u dosadašnjem iskustvu srpske vojske. Uz reformu vojnog obrazovanja Srbija bi morala da prihvati i određene ustavne promene koje dozvoljavaju upotrebu srpskih vojnih formacija pod stranom, tj. NATO komandom i reformiše postojeći sistem civilnog obrazovanja u Srbiji i posebno u istoriji, to je zanimljiv detalj, pedagogiji i psihologiji. Određene političke strukture u Srbiji koje zagovaraju NATO savez kao neki srpski eldorado i koji nam govore da on nema drugu alternativu, bojim se da su brzo zaboravili na evro-američki i zapadno-evropski oblik ponižavanja koji smo pretrpeli u vidu vojne intervencije, bombardovanja, ekonomskih blokada, medijskih zloupotreba, uključujući i američko natovsko oduzimanje državno-nacionalnog i srpskog suvereniteta na KiM.
Pročitaću nekoliko izjava sa imenima o tim standardima koji govore o ljudima koji zastupaju NATO standard. Kaže ovako – pilot je bacio bombu sa dobrom namerom, kao što biste i očekivali od obučenog pilota iz jedne demokratske NATO države, to je rekao Džejmi Šej, portparol NATO 15. aprila 1999. godine, dan nakon bombardovanja izbegličke kolone kosovskih Albanaca kod Đakovice. Dakle, sa dobrom namerom na civile je bačena bomba. Pa zatim - videćemo kako će se osećati nakon što ih još nekoliko nedelja i meseci budemo pretvarali u komadiće, general Nauman, komandant NATO za vreme bombardovanja Srbije 5. maja 1999. godine. Pa onda – odgovornost za tragediju je na srpskim snagama koje su naterale te izbeglice da se vrate u Korišu, tih sto izbeglica, i da se smeste u ta dva objekta, Robin Kuk, britanski ministar spoljnih poslova, nakon što je NATO laserskim raketama pobio 100 albanskih izbeglica blizu Prizrena. Pre ćete videti kako se zgrada UN demontira ciglu po ciglu i baca u Atlanski okean nego što ćete videti pilota NATO pred Tribunalom UN - Monson, američki senator član Komiteta za međunarodne odnose. Onda jedna ovako simpatična izjava jednog aktivnog pilota, kaže – mi nismo romantični ljudi, mi smo svega generacija.
Dakle, ono što stoji iza ove alijanse svakako jeste sila i moć koja se demonstrira na svaki način. Da li smo mi to u prilici da prihvatimo ili ne, odlučiće naravno neki drugi interesi, ali smo sigurno u prilici da se bar upoznamo sa tim ko oni jesu, šta oni jesu, da li oni zaista jesu naši prijatelji ili zaštitnici ili zašto nam ne dopuštaju vojnu neutralnost koja je nama svojstvena i koja bi nam u ovom trenutku bila svakako nužna i potrebna.
Imamo mi za njih mnogo pitanja i bolje nego bilo kakvo tumačenje postaviti pitanje zašto je NATO geoprostoru Balkana nametnuo dezintegraciju, zašto je NATO geoprostoru Balkana nametnuo destabilizaciju, zašto je NATO geoprostoru Balkana nametnuo ratni sukob, zašto je NATO geoprostoru nametnuo istorijsku podelu na zapad, na istočni Balkan, koja je to posebna vojna strategija i interes? Zašto NATO i EU nisu podržali ni jednu integraciju Jugoslavije i zašto je NATO realizovao vojnu intervenciju na Srbiju 1999. godine? Za to nikada niko nije odgovorio i za te vojne intervencije stoje tek pitanja i dugo, dugo analiziranje štete koja nam je tada naneta.
Dakle, NATO savez je vojni savez sa potpuno drugačijom tradicijom i drugačijim interesima nego što mi imamo. Samo bih podsetila, još jednom, da je to ona vojna alijansa čiju kičmu čine dve države od kojih je jedna uništila milijardu pripadnika jedne rase, osvajajući njihove prostore samo zato što nisu bili dovoljno militantni u svom mentalitetu kako su oni bili koji su došli da otmu taj prostor, koji su zasnovali svoju demokratiju na otetom kontinentu i druga koja je vekovima otimala, pljačkala, žarila i palila i zasnovala najveću kolonijalnu imperijalističku silu na svetu. One su sada zaštitnici nečijeg mira i nezavisnosti? Neće biti. To se baš ne može tako lako poverovati. Hvala vam.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Pošto je najveći deo ove rasprave bio ne vezano za  ovaj ugovor, a u želji da zaista ne ostanemo nedorečeni, mene zanima da kažete kojih to milijardu ljudi su negde u svetu pobijeni u bilo kojim aktivnostima i zanima me ko su ljudi koji su ih ubijali? Zanima me takođe da li znate gde živi najviše Srba van Srbije u svetu i da li su ti Srbi isto učestvovali u ubijanju tih milijardu ljudi i gde ima najviše srpskih crkava i manastira van granica naše zemlje, ako izuzmemo svakako Republiku Srpsku, i da li je to u toj zemlji u kojoj vi kažete da je ubijeno milijardu ljudi? I sa kim se vaš predsednik sastajao pre nego što smo uspeli da oborimo Miloševića i zašto je išao na inauguraciju poslednji put tamo, kada mu nisu dali da priđe, nego je ostao u hotelu da gleda tu inauguraciju,  kao i svi gledaoci koji su ....
(Predsedavajuća: Ministre i vas molim, i u replici i u tekstu, poštovanje odredbi Poslovnika.)
Naprosto, pošto je na taj način govoreno, želim da građani Srbije koji gledaju ovu skupštinsku raspravu naprosto demistifikuju neke stvari koje se očigledno pišu ili čitaju po pojedinim blogovima ili medijima, koje štampaju pojedinci za koje svi odlično znamo gde su Srbiju vodili u vreme u kojem su oni upravljali ovom zemljom, ali nažalost u to vreme smo mi bili zajedno protiv tih ljudi. Gospodin Velimir Ilić je bio član Saveza za promene, sa nama stajao, doduše jedno šest koraka iza Zorana Đinđića, ali zastupao je bar deklarativne stavove koji se danas dijametralno razlikuju od ovoga što vi pričate ovde. Pa me zanima zaista da mi otkrijete te tajne pošto sam ja bio, da kažem savremenik, tih događaja, vrlo često sam prisustvovao, ali najvažnije mi je da kažete ko je to u istoriji ljudske rase ubio milijardu ljudi?

Pravo na repliku, dva minuta.
Narodna poslanica Zlata Đerić.

Vrlo rado ću vam odgovoriti i nije moguće da vi zaista taj podatak ne znate. Pa, taj podatak, vi znate kako su Indiosi nestali sa američkog tla i kako je severna Amerika osvajana i koliko je, doduše, da li je taj podatak oko milijardu ili osamsto miliona, oko toga se vrlo spore. Indiosa, nažalost, tamo nema gotovo ni u tragovima. Ne znam da li vam je uopšte poznato koliko se oni pokušavaju izboriti da se tragovi o njihovom nestajanju sačuvaju i to uglavnom oni koji su prešli u evropske zemlje, koji o tome pišu. Vrlo se malo ovde zna.
Preporučiću vam knjigu Ronalda Vajlija "Oteti kontinent" koja je dokumentacija o četiri najznačajnija plemena Indiosa koja su nestala na američkom kontinuitetu. To nema veze sa NATO savezom, govorila sam o tradiciji na kojoj je nikla demokratija tog tipa koja se sada zagovara svagda, ne želeći ništa drugo. Rekla sam da nisam vojni stručnjak, da govorim samo o demokratiji koja je nikla na najvećem genocidu i to je fakat koji ne možete da osporite. Dakle, ovo nema veze ni sa aktivnim učešćem mog predsednika ni sa bilo čim ostalim što se danas događa. Ni vi niste bili savremenik toga, kako bi neki drugi možda pomislili, nisam ni ja, na svu sreću.
Druga sila koju sam pomenula, Velika Britanija, morate da priznate daje to imperijalna i kolonijalna sila najveća na svetu, da su najveće kolonije bile u njihovom vlasništvu, jedna od najvećih kolonijalnih sila.
To su dve drugačije vojne tradicije dva naroda koji su kičma ovog saveza. Samo sam o tome govorila. Morate priznati da ja nikada ne govorim ostrašćeno, govorim vrlo argumentovano i govorim ono što sam, ne pročitala na blogovima, ovim istrebljenjem Indijanaca sam se iz ličnog interesovanja bavila veoma dugo i proučavala te knjige. To je nešto što je neosporna činjenica.
Da bih vam citirala jednog Srbina koji je profesor na Univerzitetu, pitali ste me da li znam gde ima najviše Srba, da, ima ih u Americi, verovatno, znate taj broj, nisam to pratila, mada imam tamo i neke rođake.
Crkve su tamo pravili oni o svom trošku i to nije sporno, u Americi može svako za svoje pare da napravi šta hoće, kao što bi verovatno i ovde mogli…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Mogu li samo da završim rečenicu? Dakle, ono što je ovde samo pomenuto, to je ta naša istorija i tradicija i njihova istorija i tradicija. Citiraću vam samo jednog našeg Srbina koji je profesor na univerzitetu koji je rekao – da današnji indiosi imaju manje prava nego psi lutalice u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Pored nemanja svesti o tome šta je milijardu i 800 miliona ljudi, milijardu i osamsto miliona ljudi, bilo Indijaca ili ne Indijaca, je cifra koja podrazumeva celu Evropu, Rusiju, pa puta tri, četiri ili pet puta.  Naprosto, u to vreme teško da je celo čovečanstvo imalo toliki broj ljudi. Ali, imate rodbinu koja je učestvovala, izgleda, u tom poslu, kao i veliki broj Srba koji su osvajali tu istu Ameriku. Nije tamo uspostavljena demokratija na način na koji vi govorite već naprosto je ta demokratija prenesena iz Evrope u Ameriku.
Međutim, kada govorimo danas o tradiciji i tradicionalnim srpskim vezama, nažalost, mali broj građana Srbije zna da će za tri godine biti proslava stogodišnjice pobede Srpske vojske u prvoj bici Prvog svetskog rata, a kaže se - u prvoj savezničkoj bici, u kojoj smo mi bili saveznici upravo sa tim zemljama sa kojima vi danas govorite da tradicionalno nismo bili u prijateljstvu. Sa istim tim zemljama smo bili saveznici i u Drugom svetskom ratu. Sa istim tim zemljama smo bili dugi niz godina saveznici dok nismo došli u situaciju da naša politika bude prokužena od svih tih zemalja koje su članice demokratski razvijenog sveta.
Potpuno vas razumem da se danas vi borite ovde za neki promil građana koji će zahvaljujući toj politici koju promovišete da dobijete, ali podsećam vas da to nije izvorna politika ni vaše stranke ni vašeg predsednika. Žao mi je što je on izašao, voleo bih da sa njim ovde kod javnosti povedem polemiku i da ga pitam - što se viđa sa Merlin Olbrajt, ukoliko misli da je to ta i takva politika koja nas je dovela u vreme u kome jesmo, ali nažalost prebegujete, znači, da smo mi tradicionalno i uvek bili na ispravnoj strani i uvek upravo sa tim zemljama koje su takođe bile na toj strani borbe protiv fašizma itd.
Ono što je naše poslanje nije da produbljujemo nesporazume i da kvarimo odnose. Naprotiv, naše poslanje je da pokušamo da ono što su drugi 90-ih godina uspeli da učine od Srbije, a to je da danas imamo izuzetno loš imidž u svetu, a najglasniji upravo su u Srbiji oni koji su taj imidž i napravili, da tu stvar promenimo i da u Srbiji napokon najpametniji ne popušta i da stavimo tačku na vreme s kraja 20 veka kada ćemo reći da je zaista dosta više te politike svađanja, a u isto vreme pretpostavljam da ako se lečite u nekim od bolnica državnih ili vam deca idu u školu ili u vrtić ili vam je neophodna hitna pomoć, naićićete na neizmerno veliku količinu raznih medicinskih aparata ili instrumenata koje smo upravo dobili od tog sveta sa kojima bi vi danas želeli da se mi definitivno konačno posvađamo.
Naravno da to neki ne žele da razumeju, neki žele da predstave to kroz medije i blogove, naglašavam medije onih ljudi protiv kojih smo mi 90-ih godina svi zajedno bili, a vi kao učena žena to čitate i još izvlačite iz konteksta ono što je najgore. Mene neće fascinirati nijedna knjiga, nijednog pojedinca za koga ne postoji, da kažem, osnovana osnova da je istorijski dokumentovana. Verujem da su istraživali istoriju civilizacije ljudske, ali zaista, ako su došli do podatka da je milijardu i 800 miliona ljudi ubijeno na bilo kom kontinentu, verujem da je to sada informacija koja će u ovom danu obići ceo svet, jer to zaista ni jedna istorija ni savremena, ni praistorija nije zabeležila ni u jednom jedinom dokumentu. Hvala.

Pravo na repliku, dva minuta, narodna poslanica Zlata Đerić.

Moram da vam kažem, gospodine ministre, žao mi je što površno slušate. Rekla sam u prvom milijardu, pa sam rekla da je nemoguće, pa sam rekla ako je 800 miliona ili milijardu, koja je to razlika? Ako je samo milion ljudi, ako je samo jedan čovek na onaj način ubijen, sa onim motivima sa kojima jesu indiosi na tom severnom, zaboravili ste da je u pitanju kontinent koji je podeljen na tri kontinenta – Južna, Srednja i Severna Amerika i koji jeste osvajan od konkvistadora i evropejaca u svom severnom delu. To je istorija.
Da ne bismo polemisali o tome i da me ni biste stalno pogrešno tumačili i da me ne biste tumačili ovde u javnosti Srbije kao nekoga ko je ratni huškač, to nisam. Govorila sam o tradiciji, odnosno proučavala i nemojte me stalno pozivati na blogove. Nerado čitam blogove, rado čitam knjige. Ne stidim se toga. Pozivam i vas da rado pročitate neku knjigu, jer kako Kinezi kažu – ne postoji nijedna knjiga na svetu iz koje nešto nećete naučiti i to čim je otvorite, proverite tu tvrdnju. Ona sigurno stoji.
Nemojte svoje retorsko umeće, koje ne sporim, i svoje stručno znanje, koje ne sporim, i svoje profesionalno angažovanje sada da zloupotrebite da biste mene prikazali javnosti Srbije kao nekoga ko je ratni huškač. To apsolutno nisam.
Što se tiče tih dobrih namera, uvek ih, kao i sve, podvrgavam sumnji i imam za to lični primer i lični dokaz i neću vam to sada elaborirati. Bio bi vrlo neprijatan i vrlo ružan. Nisam zagovornik toga da je neko nama veći prijatelj od nas samih, ali da smo imali saradnike i saveznike, to stoji. Bili smo u jednom savezu u Prvom i Drugom svetskom ratu, bili smo žrtve i bili smo njihov interes.
Pogledajte malo istoriju posle rata, ko je šta od ratne odštete Srbima naplatio. Kako kažu nekadašnji istoričari – svaku pertlu srpskih vojnika smo mi platili kroz eksploataciju naših ljudi. To je dalje priča, nećemo je dalje produbljivati. Zaista vam više neću odgovoriti, bez obzira šta mi budete rekli. Govorila sam o faktima. Imam pravo da imam stav, imam demokratsko pravo da imam stav o tome i o NATO paktu, jer jednog dana na neinformisanosti treba da počiva odluka, a ne na informisanosti. Hvala.