Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Narodna poslanica Jelena Trivan. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege, drago mi je što danas na dnevnom redu imamo tri zakona iz oblasti kulture, drago mi je što možemo da razgovaramo. Podsetiću vas da smo mi nakon dugog vremena u ovom sazivu doneli tzv. krovni zakon o kulturi. Ali, kao što sama reč kaže, on je krovni i on podrazumeva da se različite oblasti detaljno definišu.
Ministar je u pravu da je postojao veliki zahtev struke, da se pre svega definiše oblast bibliotekarstva i bibliotečke delatnosti, i da se ona usaglasi sa zahtevima modernog vremena i onoga što moderne informacione tehnologije donose. Zato se jedan od ovih zakona, za razliku od prethodne verzije zove zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. to nije samo pitanje forme i naslova, nego pitanje potpuno jedne nove koncepcije i razumevanja oblasti bibliotečkog delovanja.
Ovaj zakon podrazumeva da je to delatnost koja utiče i na opštu informisanost građana, koja ima za zadatak da omogući pristup informacijama od javnog značaja, koji se u knjigama nalaze, da prati nove informacione tehnologije i da na adekvatan način arhivira građu koja se sada nalazi u nekim novim medijima i koji će, verovatno, napredovati još više u budućnosti.
Ovi zakoni treba da odgovore na zahtev današnjeg vremena, ali i da predvide koje su to potrebe informacionog društva kojima ide u susret i koje su to potrebe biblioteka, kako bi te zahteve mogli da ispune.
Mislim da je jako važno što ova država jedan veliki i istorijski projekat izgradnje Narodne biblioteke i renoviranja završila. Mislim da je mnogo važnije od toga, da zakonski i suštinski pomognemo da se bibliotečka građa, da se kulturno blago Srbije sačuva, arhivira, obradi, razmeni i prezentuje na adekvatan način.
Mislim da naš problem nikada nije bio to što nismo imali kulturno blago, što smo narod bez prošlosti, tradicije i kulture, nego što smo narod koji nije uvek na adekvatan način umeo da čuva ono što su prethodne generacije govorile, niti je umeo to da predstavi. U tom smislu i jeste problem što nismo do donošenja ovog zakona imali uslove za stvaranje jednog zajedničkog informacionog sistema, koji bi obradio i prikupio sva izdanja. To bi bio jedan svojevrstan uvid u kulturnu baštinu, pisanu kulturnu baštinu ovog naroda. Zato ove napore Ministarstva kulture zaista treba tako videti i na takav način pozdraviti.
Jako je važno, kada govorimo o jednom zakonu koji je ministar nazvao skromno tehnički, ma nije to zakon o obaveznom primerku, da imamo svest o tome koliko je ta obaveza davanja obaveznog primerka učinila da danas kao Srbija imamo arhivirano svo pisano blago i koliko će u budućnosti učiniti, naročito onim siromašnijim lokalnim zavičajnim bibliotekama, da dođu do primeraka koje do sada nisu imali prilike da imaju, a odnosile su se na njihovu lokalnu sredinu ili ljude koji iz te sredine potiču. I mali, i siromašni, i zabačeni krajevi Srbije imaju pravo na kulturu, imaju pravo na borbu od zaborava. Naročito imaju pravo na biblioteke i pisanu reč.
Mislim da će vreme tek pokazati koliko će ova tri zakona, koja su naizgled tehnička, promeniti oblast bibliotekarstva i koliko će promeniti načine na koji sada funkcionišu, i koliko su moderna shvatanja zakonopisca, pre svega, kada govorimo o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, a tu mislim na jedan novi način gledanja, gde je svejedno ko je vlasnik retke bibliotečke građe, stare i vredne knjige, da se sve to po zakonopiscu razume kao jedinstveno kulturno blago ovog naroda i ove zemlje, i da na takav način mora da bude obrađeno, konzervirano, sačuvano i vrednovano.
Ja sam i na Odboru za kulturu i informisanje i danas želimo to pred građanima Srbije da pozdravim mogućnost da svaki pojedinac koji u posedu neku staru i retku knjigu ima priliku da mu država pomogne da tu knjigu sačuva, da tu knjigu proceni, a da sa druge strane država ima sa svoje strane mogućnost da je stavi u jedinstveni informacioni sistem i da ima pregled svog kulturnog blaga.

(Pet minuta.)

Uz zahvalnost Ministarstvu kulture, što danas imamo priliku da razgovaramo pozivam sve poslanike da glasaju za predložena tri zakona.

Zahvaljujem.
Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, uz izvinjenje narodnoj poslanici Svetlani Stojanović koja je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica, a omaškom nisam pročitala u spisku narodnih poslanika koji su ovlašćeni predstavnici.
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih rekao nekoliko rečenica o samoj proceduri. Mislim da nije dobro što je Vlada ove predloge zakona podnela po hitnom postupku. Ne mislim zbog toga što prema mojim procenama ima jako malo onih narodnih poslanika koji se razumeju u bibliotečku delatnost. Jednostavno ako uzmemo u obzir činjenicu da su ovi predlozi zakona stigli u četvrtak popodne, a da je danas utorak, moraćete priznati da jednostavno nije bilo vremena i mogućnosti, prilike da zatražimo mišljenje, predloge stručne javnosti.
Verujem, da ste vi uzeli u obzir mišljenje stručne javnosti kada ste radili na ovom predlogu zakona i znamo da ste vrlo dugo radili na ovim predlozima. Rad je počeo još pre vašeg mandata kao ministra kulture, ali bez obzira na tu činjenicu ja mislim da narodni poslanici koji shvataju ozbiljno svoju dužnost i svoje obaveze narodnog poslanika treba da zatraže mišljenje stručne javnosti povodom svih predloga zakona. To ovom prilikom nije bilo omogućeno i mi smo bili uskraćeni za tu stručnu pomoć javnosti, pa smo mogli da procenimo prema našim nestručnim saznanjima koliko su ovi predlozi zakona značajni, odnosno koliko su rešenja adekvatna koja su predviđena ovim predlozima zakona.
Što je još veći problem, to se odnosi i na eventulno podnošenje amandmana, kao što sam malo pre rekao prema mojim skromnim saznanjima ima jako mali broj narodnih poslanika koji se razumeju u ovu oblast, u meri da mogu samostalno podnositi amandmane i jednostavno nije dobro što nije bilo vremena i mogućnosti za konsultacije.
Ono što smo mi kao ljudi koji se natprosečno ne razumem u ovu delatnost mogli da konstatujemo, jeste da se radi o modernim predlozima zakona, da se ovi predlozi na moderan način bave ovim materijama koje treba da regulišu. To mogu i da kažem i za Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i u vezi Predloga zakona o obaveznom primerku publikacija i Predloga zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Zajedničko je ovim predlozima zakona što oni unapređuju postojeći normativni okvir i što je možda najznačajnije u odnosu na sva tri predloga zakona jeste da su oni usaglašeni sa novim informacionim okruženjem. U još uvek važećim zakonima koje regulišu ove oblasti, nema naravno ni reči i ne može biti reči o digitalizaciji, ne može biti reči o savremenim tehnologijama i veoma je dobro što te su te tehnologije i naučna dostignuća uzeta u obzir, kada znamo da se zakoni iz oblasti kulture u ovoj državi u proseku donose na svakih 15 do 20 godina. Mislim da sa stručne strane, kažem opet uz rezervu da se ne razumem u ovu oblast i da nisam mogao da se konsultujem sa stručnjacima. Meni izgleda da sa stručne strane mogu značiti jedan solidan i moderan okvir u narednih nekoliko godina.
Ono što je isto tako značajno, kada govorimo o Predlogu zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti jeste činjenica da reguliše stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao i prava i dužnosti korisnika. To su bila pitanja koja nisu bila regulisana, još uvek važećim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Veoma je pozitivno i to što su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine. Znate, za nas je od izuzetnog značaja to pitanje uvek bilo o kakvom Predlogu zakona da je reč. Mi uvek pogledamo da li su poštovane nadležnosti koje su predviđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da li su uzete u obzir nadležnosti koje su predviđene Statutom AP Vojvodine i uvek konstatujemo, sa zadovoljstvom kada možemo reći da su ti propisi ispoštovani i da su ta rešenja preuzeta u Predlozima zakona.
Pored ove teme, još jednom temi posvećujemo uvek veliku pažnju, kad se radi o Predlozima zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja ili službene upotrebe jezika. To je da li, Predlog zakona uzima u obzir, da li poštuje nadležnosti nacionalnih saveta, nacionalnih manjina. Za razliku od moje pređašnje konstatacije da su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine, to na žalost nisam u mogućnosti da kažem u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Gospodine ministre moram da vam kažem da mi uvek sa velikom dozom zebnje očekujemo rasprave u vezi Predloga zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja. Zebnja postoji, zbog toga što uvek postoji opasnost da ste svesno ili nesvesno stave van pravne snage određeni delovi o nacionalnih savetima nacionalnih manjina i mislimo da je to problematično ne samo sa pravne tačke gledišta nego i sa civilizacijske tačke gledišta, ako to mogu na takav način da formulišem.
Znam, gospodine ministre da vama ne moram da objašnjavam šta su nacionalni saveti, na žalost ima dosta vaših kolega kojima sa nule moramo govoriti o tome šta su nacionalni saveti, da su oni najviši organi kulturne samouprave određene nacionalne manjine, da su oni ustavna kategorija u Republici Srbiji od 2006. godine, da su bili ustavna kategorija u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, još ranije. Da ova država ima Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i da svi ti propisi garantuju pripadnicima nacionalnih zajednica određena, ne samo individualna već i kolektivna prava. Znamo koliko je Republika Srbija ponosna na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji u ovom Domu donet 31. avgusta 2009. godine, istog dana kada je donet i tzv. probni Zakon iz oblasti kulture.
Mi ne sporimo da se radi modernom zakonu i veoma smo zadovoljni što je Srbija donela jedan takav zakon, da Srbija poštuje, odnosno garantuje ne samo individualna nego kolektivna prava.
Postoji ogroman problem i kažem, još jedanput, ne samo pravni nego i civilizacijski kada, na primer, Predlog zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti ne poznaje nacionalne savete nacionalnih manjina. Šta tu možemo uraditi? Možemo podneti amandmane. Mi smo podneli tri amandmana.
Kada govorimo generalno o oblasti kulture, a posebno o bibliotečkoj delatnosti, nacionalni saveti imaju svega nekoliko konkretnih nadležnosti, ali su te nadležnosti veoma bitne za pripadnike nacionalnih zajednica u Srbiji. Jedna nadležnost se odnosi na to da Nacionalni savet daje mišljenje u postupku osnivanja ili ukidanja biblioteka ili organizacionih jedinica biblioteka, koji imaju fond knjiga na jeziku nacionalne manjine. To je član 18. stav 1. tačka 9) Zakona o nacionalnim savetima. Te nadležnosti nema u Predlogu zakona bibliotečkoj informacionoj delatnosti. Da ova nadležnost nije preuzeta, odnosno da ova nadležnost ne postoji u Predlogu zakona ili u zakonu o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, sa jedne strane bi došlo do kolizije između ova dva zakona, odnosno jednog predloga zakona i drugog zakona. Sa druge strane, došli bismo u situaciju koja je nedopustiva u pravnoj državi, da se od opštine do opštine razlikuje da li se primenjuje Zakon o nacionalnim savetima ili zakon o bibliotečkoj informacionoj delatnosti. S obzirom naravno na činjenicu da li osnivaču određene biblioteke, tj. konkretno u lokalnoj samoupravi, sa političke tačke gledišta, odgovara da nacionalni savet ima određenu nadležnosti ili ne odgovara da nacionalni savet ima određene nadležnosti. To je, još jedanput da kažem, u pravnoj državi nedopustivo.
Druga nadležnost koja postoji u Zakonu o nacionalnim savetima, sadržana je u članu 17. tog zakona. Pročitaću vam ovo rešenje koje postoji u važećem zakonu Republike Srbije. Znači, da citiram – "u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave za koje nacionalni savet utvrdi da su od posebnog značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet: 1) imenuje jednog člana upravnog odbora ustanove; 2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove; 3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove". Ove nadležnosti opet nema u konkretnom Predlogu zakona o bibliotečko informacionoj delatnosti. Kao što vidite, ne radi se o izuzetno značajnim nadležnostima. Nacionalni saveti imaju mnogo značajnije nadležnosti u sferi obrazovanja, na primer. Mislim da ne smemo sebi dozvoliti situaciju kao Narodna skupština, da smanjujemo dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. To opet ne bi bilo u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Sa druge strane, to je eksplicitno zabranjeno Ustavom Republike Srbije.
Iskren da budem, situacija nije toliko jednostavna. Mi imamo i Zakon o kulturu, tzv. krovni zakon, koji na neki način reguliše ovu oblast. Moram da vam kažem, gospodine ministre, da je taj zakon u koliziji sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i odmah ću objasniti zašto ta kolizija postoji. Ta kolizija postoji zbog toga što su oba predloga zakona bila na istoj sednici 2009. godine. Pošto Zakon o nacionalnim savetima još nije bio izglasan nego je bio u formi predloga zakona, mi se nismo mogli pozivati na rešenja iz predloga zakona, pa smo pregovarali sa vašim prethodnikom, gospodinom Bradićem i sa ljudima iz ministarstva oko naših amandmana. Cilj naših amandmana je bio da Predlog zakona o kulturi i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđaju ista rešenja.
Krenuli smo od povoljnijih rešenja za nacionalne manjine, pošto je to normalno logično i ja mislim opet u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Ti amandmani nisu usvojeni u formi u kojoj su podneti, nego smo mi bili primoravani da damo "primoravani" naravno da damo ispravku tih amandmana. Bili smo vođeni principom – bolje išta nego ništa. Praksa pokazuje da ta kolizija izaziva ogromne probleme na terenu. Nacionalni saveti se pozivaju na rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima, određene lokalne samouprave koje ne razumeju važnost rešenja da nacionalni savet da mišljenje, recimo, prilikom izbora direktora ili da predloži jednog člana u UO ustanova kulturnih, pa i biblioteka, se vode rešenjima koje postoje u krovnom Zakonu o kulturi.
Mislim da je sad prilika da Predlog zakona o bibliotečko – informacionoj delatnosti dovedemo u skladu sa postojećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kad je reč o bibliotečkoj delatnostima i o nadležnostima u vezi ove sfere unutar sfere kulture. Mi smo predložili, kao što sam malo pre rekao, tri amandmana. Suština tih amandmana jeste da se uzimaju u obzir nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina kad se govori o pitanjima u kojima nacionalni saveti imaju nadležnosti, a te nadležnosti imaju skoro dve godina Zakona o nacionalnim savetima.
Kao što sam rekao pre nekoliko minuta, bila bi ogromna šteta kad bismo sad propustili da otklonimo tu koliziju. Mislim da bismo sad zajednički mogli da stvorimo presedan i da bismo se mogli držati tog presedana kad ova Narodna skupština bude raspravljala o Predlogu zakona o pozorišnom delatnošću ili o pozorištima, o arhivama, o kinematografiji i o još nekim oblastima unutar kulture. Verujem da ćemo od sledećih meseci raspravljati i o tim, a i o nekim drugim zakonima, bar o ta dva takva predloga zakona iz oblasti kulture.
Znam, gospodine ministre, da ste vi privrženi načelu vladavine prava, ne samo pravnoj državi. Znam da to za vas nije floskula, nije politički slogan, nego da verujte u snagu vladavine prava. Nadam se da ćemo se moći dogovoriti da ovi amandmani budu prihvaćeni. Odmah moram da vam kažem da situacija bude kristalno jasna, ne da bi vas ucenjivao, naravno. Pošto se poznajemo dugi niz godina, pa znamo šta sebi dopuštamo, a šta ne. Nikad ne bi sebi dopustio da vas ucenjujem. Moramo stvoriti jasnu situaciju. Ne možemo da glasamo za Predlog zakona, a ne radi se samo o ovom zakonu, nego i o svim budućim zakonima. Recimo, sutra imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u vezi tog zakona je ista situacija. Nećemo moći i ne možemo podržati zakon koji znači direktan korak unazad kad je reč o nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mi to sebi ne možemo dopustiti, jer bismo time podržali rešenje koje je manje povoljno za pripadnike nacionalnih saveta za pripadnike nacionalnih manjina koje zastupaju nacionalni saveti. Znam da delimo mišljenje po pitanju da narodni poslanici treba da zastupaju interese onih zahvaljujući onima koji sede u Narodnoj skupštini.
Na kraju bih želeo da najavim da ćemo mi u doglednoj budućnosti vrlo skoro predložiti izmene i dopune Zakona o kulturi, da ne bismo imali ovakvu komplikovanu pravnu situaciju.
Mi smo naravno spremni da razgovaramo o konkretnim rešenjima, koja su doduše već postavljena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i vrlo bismo voleli kada bi smo se mogli dogovoriti da Narodna skupština u ovom sazivu izmeni i krovni tzv. krovni ili osnovni zakon o kulturi.
Što se tiče ovih predloženih zakona, kažem još jedanput ja se nadam da će naši amandmani biti prihvaćeni i da ovi zakoni neće biti moderni samo u stručnom pogledu, nego da će poštovati dostignuti nivo manjinskih prava. Hvala.

Zahvaljujem. Ministar želi reč. Samo se prijavite molim vas.
Ministar Predrag Marković ima reč.

Pre svega, hoću da vam se zahvalim na korektno i precizno iznetim primedbama, a potom redom, jer, ja sam neko ko poštuje red.
Dakle, izvinite, iz dobronamernosti prema svim poslanicima, hoću da vas zamolim, vi znate da sam ja istovremeno i praktičan čovek.
Ne znam koji su amandmani, s druge strane znate moj stav, o tome da se dostignuta prava ne mogu smanjivati, ali vi ste pravnik ne ja.
Takođe, ne mogu se kolizije između dva krovna zakona rešavati zakonima koji tehnički nešto rade, te ćemo sesti i pogledati, jer zbilja, vi znate, još jednom ponavljam, to sam malopre rekao, ljudi su najvažniji.
Vi ste videli ja se zahvaljujem vama na reakciji da je moguće za pet minuta rešiti nešto što nije moglo godinama citiram vas. Zašto? Jer se razmišljalo o tehničkom rešenju.
Pogledao sam i član 18. i član 19. Zakona, koji naravno, odluke o pitanjima ne morate mi verovati, držim se tog pravila, znate i sami, u Boga verujem ostale proveravam, te molim i vi proverite. Mislim da postoji dovoljno prostora u odnosu prema onima koji su osnivači i da mi sada kada detaljno regulišemo jednu oblast molim naprosto da pogledamo da li je moguće tehnički popraviti, dodatno zaštititi određenu grupu građana, jer moramo da vodimo računa, s jedne strane o dostignutim pravima, a sa druge strane o dostignutoj praksi.
Vi vrlo dobro znate, mi imamo veliki problem kada zakonom nešto predvidimo, a znamo da u stvarnosti u ovom slučaju od strane svih Nacionalnih saveta i vi znate koliki je moj napor da Nacionalni saveti budu partneri i da u tome moramo da učimo i državne organe, ali često i Nacionalne savete, te je vrlo opasno ubaciti nešto što bi možda otežalo nešto u suštini ovako rešivo.
Pošto sam ja neko ko podržava sve nacionalne manjine, evo ja vam stojim na raspolaganju ne ovde, nećemo da oduzimamo vreme, znam da i vama to nije cilj, evo ja sam u subotu u Đurđinu, ujutru u devet sati kosim, predlažem da zajedno malo kosimo na tužijanciji i da dogovorimo šta je moguće i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu.
Evo, vidim još će mi se neko pridružiti, je li tako gospodine Varga? Hvala vam najlepše.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Svetlana Stojanović ima reč. Izvolite.

Hvala.
Predlogu zakona o bibliotičko informacionoj delatnosti, malo šta se može zameriti.
Celovit je, sveobuhvatan, precizan, moderan, čak futuristički. Reguliše prikupljanje, obradu, čuvanje i davanje na korišćenje bibliotičke građe, propisuje da cela Srbija bude umrežena u jedinstven bibliotičko informacioni sistem od sada za godinu dana, kada ovaj zakon bude počeo da se primenjuje sve biblioteke u Srbiji imaće kompjutere, i bibliotekare obučene da rade na njima, imaće onoliko knjiga, koliko budu smatrali da im je potrebno.
Knjige koje ne budu imale, a nekom korisniku zatrebaju, moći će da nabave iz druge biblioteke, zahvaljujući tome što se ovim zakonom uvodi jedinstven sistem uzajamne katalogizacije, centralni elektronski katalog Republike Srbije, virtuelna biblioteka i još mnogo toga što je u razvijenom svetu odavno poznato.
Sve biblioteke, diljem Srbije imaće neophodnu telekomunikacionu računsku opremu. Da li ovo nekome liči na današnju Srbiju?
Za sve što zakon propisuje, kako je navedeno u obrazloženju, nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta, a zakon nalaže da modernizaciju biblioteka, finansira osnivač, a to znači Republika, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Narodna biblioteka Srbije po slovu ovog zakona dobija izuzetno značajnu ulogu kao što i treba. Donosi nacionale standarde za obradu bibliotičke građe, sprovodi, koordinira i koordinira poslove digitalizacije, definiše nabavnu politiku, organizuje i koordinira rad mreže biblioteka u Republici.
Zakonom je Narodnoj biblioteci Srbije povereno da vodi centralni elektronski katalog i virtuelnu biblioteku, objedini nabavku inostranih knjiga, međunarodne standarde ugradi u naše nacionalne i organizuje stručne ispite za bibliotekare.
Narodna biblioteka Srbije će voditi računa o ćiriličnim rukopisima u zemlji i srpskim rukopisima u inostranstvu i raditi na izradi opštih kataloga ćiriličnog rukopisa, što poslanici DSS posebno cene i podržavaju.
Zadatak biblioteke "Matice Srpske", biće da učestvuje u izradi jedinstvenog bibliotičkog sistema Republike Srbije i dopunjava centralni elektronski katalog.
Naše je zadovoljstvo ogromno, što Narodna i Univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" iz Prištine predstavlja ravnopravni deo bibliotičkog sistema Srbije.
Dakle, bibliotički sistem Republike Srbije, po slovu zakona, posebno ove tri najznačajnije biblioteke, Narodne biblioteke Srbije, biblioteke "Matice Srpske" i biblioteke "Ivo Andrić" iz Prištine, čine i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" iz Beograda, mreža javnih biblioteka, svi drugi tipovi biblioteka, školske, visoko školske, univerzitetske, biblioteke koje se nalaze u naučno-istraživačkim institutima i biblioteke državnih ustanova, poput ove naše u Narodnoj skupštini, prelepe i prebogate sa mnogo nekonzerviranih i nerestauriranih starih knjiga
U jedinstvenom sistemu mreže biblioteka su i biblioteka političkih organizacija, verskih zajednica i udruženja, kao i drugih pravnih i fizičkih lica.
Sve ove biblioteke biće deo sistema u zemlji katalogizacije i imaće pristup bibliotekama izvan Srbije.
Jedinice lokalne samouprave su po slovu zakona su obavezne, nije to prepušteno njihovoj volji, njihovim mogućnostima da osnuju javnu biblioteku i obezbede potrebne uslove za njen rad, bez dodatnih troškova u budžetu.
Osnovna delatnost biblioteka, kao i njihove programe i projekte, koji su u savremenom svetu postali obavezni deo rada biblioteka, nije uloga biblioteke samo da pozajmljuje knjige, finansiraće osnivač, ali ne u celosti, samo će sufinansirati, a deo novca biblioteka mora da obezbedi iz sopstvenih prihoda od članarine korisnika, prodaje svojih proizvoda i usluga na tržištu, donacija i poklona.
Da malo zastanemo sa ovim pohvalama, u ovom ultra modernom zakonu. Voleli bi smo da sve bude kako je zakonom propisano, ali da li je predlagač zakona, a to je Vlada Republike Srbije ikada stekla uvid koliko mesta u Srbiji nema nikakvu biblioteku, koliko školskih biblioteka nema u svom fondu ni obaveznu školsku lektiru, ako ne računamo neka izdanja na novinskoj hartiji koja propadaju posle prvog čitanja.
Da li su članovi Vlade primetili da lokalne samouprave nemaju novca ni za najnužnije potrebe svojih građana, da su ljudi gladni i bez posla? Da li je neki ministar u Vladi slučajno video prilog u RTS, u kojem jedan otac troje školske dece u kameru javno izjavljuje da će pretući kontrolora ukoliko od njegovog deteta zatraži voznu kartu, kada se ono uputi u školu i u školsku biblioteku? Računa li Vlada da će ovaj otac troje dece bez posla, i milion građana koji se nalaze u istoj ekonomskoj situaciji, upisati svoje dete u javnu biblioteku, za koju se plaća članarina, kupiti neki proizvod ili uslugu koju biblioteka iznese na tržište, ili čak donirati je i darivati?
Naša vlada, predlagač ovog zakona, izgleda ne živi u istoj zemlji beznađa, propadanja i nezaposlenosti u kojoj žive njeni građani. Niko nije više od poslanika DSS privržen ideji da svako selo i gradić u Srbiji ima dobro opremljenu i umreženu biblioteku. Ali, odakle? Iz kojih sredstava? Kada budžetski deficit raste, fabrike ne rade, radnici štrajkuju, poljoprivrednici štrajkuju, proizvodnje i priliva u budžetu nema, a budžet Ministarstva kulture iznosi 0,65%. Od čega? Od sve većeg deficita. Dok ne izaberemo Vladu koja će pokrenuti proizvodnju i osigurati punjenje republičkog i lokalnih budžeta, dok neka nova vlada celokupnom svojom politikom ne zaustavi sunovratno propadanje ove zemlje, od primene ovog ultra modernog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti neće biti ništa.
Drugi zakon obuhvaćen objedinjenom raspravom je Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Ni na ovaj zakon nemamo većih primedbi, osim što ne postoje finansijski preduslovi da se primeni. Iz kojih sredstava će se plaćati mikrofilmovanje, digitalizacija, konzervacija, restauracija stare i retke bibliotečke građe? Staru i retku bibliotečku građu ovaj zakon definiše kao staru srpsku knjigu, što nam je izuzetno drago. Dubrovačku književnost određuje kao srpsku i hrvatsku, što je potpuno ispravno. Predmet ovog zakona su izdanja objavljena van teritorije Republike Srbije, što je dobro. Za istraživanje konzervatorska i laboratorijska ispitivanja stare i retke bibliotečke građe, koliko je nama poznato, u Srbiji nema odgovarajućih uslova, a ne vidimo ni namere Vlade da takve uslove stvori.
Član 33. ovog zakona ispravno propisuje da se delatnost zaštite stare i retke knjige finansira iz budžeta Republike Srbije, ali se u obrazloženju zakona objašnjava ponovo da dodatna sredstva za ovaj posao nisu potrebna. Nije li to protivrečno? Nije, ukoliko Vlada nema stvarno nameru da omogući restauraciju, konzervaciju, popis i istraživanje stare i retke srpske knjige, odnosno ako nema ni nameru da primenjuje zakon kojim se danas bavimo. To ne bi bilo nikakvo čudo, budući da se većina zakona, koje ovde danonoćno donosimo, ne primenjuje. Podržavamo Ministarstvo kulture u nastojanju da zaštiti i sačuva staru srpsku knjigu, ali nažalost ne verujemo da je to sa ovom vladom moguće.
Treći zakon o kojem raspravljamo u objedinjenoj raspravi je Zakon o obaveznom primerku publikacije. Ovaj predlog zakona ispravno propisuje ciljeve i namene obaveznog primerka knjiga i drugih publikacija, način na koji se obavezni primerci prikupljaju, koriste, štite, bibliografski obrađuju, katalogiziraju i distribuiraju, sa ciljem da se izradi nacionalna bibliografija. Obavezne primerke posle ovog zakona čuva Narodna biblioteka Srbije. Jedan obavezni primerak se prosleđuje biblioteci Matice srpske, kao što biblioteka Matice srpske ima obavezu da jedan obavezan primerak pošalje Narodnoj biblioteci Srbije.
Međutim, predlagač zakona, dakle Vlada, zaboravila je da jedinstvenom bibliotečkom sistemu Republike Srbije pripada i narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" iz Prištine, pa su poslanici DSS podneli amandman kojim predlažemo da se ovaj nenamerni propust ispravi. Dobro je i što je propisano da se obavezni primerak dostavlja u elektronskoj formi, jer će to uštedeti troškove za njegovu naknadnu digitalizaciju i omogućiti korisnicima da ih lakše koriste u više primeraka, a i učiniće ih dostupnijim, slepim i slabovidnim osobama, jer se elektronska forma softverski lakše prenosi u zvučni format. Ni za sprovođenje ovog zakona, kako se tvrdi u obrazloženju, nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovakva tvrdnja poslanicima DSS ukazuje na odsustvo stvarne namere Vlade da zakon koji Skupština bude donela i sprovodi.
Da zaključim, čak i kada se dogodi da pred poslanike stignu dobri zakonski predlozi, što se događa izuzetno retko, unapred i sa velikom sigurnošću možemo reći da ih ova i ovakva vlada neće primeniti. Ne kažemo to zašto što smo zluradi, nego zato što za razliku od ministara u Vladi Srbije živimo među građanima ove zemlje, znamo kako im je i šta su im prioriteti - da nađu posao, nahrane i školuju decu, a da ne izgube identitet sa kojim su rođeni. Tri predložena zakona čuvaju nacionalni identitet, dobro je da ih imamo, i primeniće ih neke druge vlade sa potpuno drugačijim odnosom prema svojoj zemlji. Hvala na pažnji.