Zajednički načelni pretres o  Predlogu zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, Predlogu zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Predlogu zakona o obaveznom primerku publikacija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslovničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to:
Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije, G 17 plus i Zajedno za Šumadiju - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da nam dostave liste sa prijavama za reč, odnosno sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi u zajedničkom načelnom pretresu o 1, 2. i 3. tački dnevnog reda, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Takođe vas obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Zlata Đerić, poslanička grupa NS, narodni poslanik Mićo Rogović, poslanička grupa Napred Srbijo, narodni poslanik Nikola Žutić, poslaničku grupu SRS i narodna poslanica Gorica Mojović, poslaničku grupu ZES.
Ukoliko još neka od poslaničkih grupa odluči da ovlasti predstavnika za raspravu u zajedničkom načelnom pretresu, molim vas da nam dostavite informaciju o tome.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, Predlogu zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Predlogu zakona o obaveznom primerku publikacija (15,45 časova).
Da li predstavnik predlagača, Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva, želi reč?
Izvolite, reč ima ministar Predrag Marković.

Zahvaljujem.
Uvažena potpredsednice, potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da danas možemo da obavimo načelni pretres u objedinjenoj raspravi o ova tri zakona, jer time zajednički doprinosimo da bude vidljivo do koje mere su u ovoj izuzetno važnoj oblasti ova tri zakona komplementarna.
Dozvolićete mi samo da ukratko podsetim koji su razlozi za donošenje ova tri zakona, pre svega Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Bibliotečka delatnost uređena je Zakonom o bibliotečkoj delatnosti još 1994. i 1995. godine i donošenjem novog zakona poboljšaće se i unaprediti postojeći normativni okvir u bibliotečko-informacionoj delatnosti i omogućiće se razvoj biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštita i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.
Neposredan povod za donošenje novog zakona jeste težnja da se postojeća normativna rešenja u ovoj oblasti usaglase sa međunarodnim, odnosno evropskim standardima, a posebno važno sa novim informacionim okruženjem koje je znatno izmenjeno u odnosu na period kada je donet prethodni zakon. U međuvremenu, kao što znate, postoji cela jedna mala tehnološka revolucija.
Takođe, zakon uvažava potrebu za podsticanjem primene ovih novih tehnologija i u bibliotečkoj delatnosti, naročito informativne tehnologije i digitalizacije, što važećim zakonom uopšte nije uređeno.
Predlogom zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti rešavaju se problemi koji su identifikovani kod važećeg zakona, koji nije u potpunosti usklađen sa Zakonom o kulturi koji je ova Narodna skupština donela i kojim se kao opšti interes predviđena izgradnja jedinstvenog bibliotečko informacionog sistema u svim njegovim aspektima, dakle i stručnom, i organizacionom, institucionalnom, finansijskom i edukativnom.
Konačno ovaj predlog zakona reguliše pitanje uzajamne katalogizacije kao vitalnog institucionalnog i funkcionalnog oblika ostvarivanja obaveze potpune evidencije svega što se nalazi u našim bibliotekama, s jedne strane, i prava svih građana na neograničen pristup informacijama, znanjima i kulturnim vrednostima.
Kao što znate, do sada Zakonom o bibliotečkoj delatnosti nije bilo predviđeno propisivanje nacionalnih standarda za javne i druge tipove biblioteka, sada to dobijamo. Takođe, nisu bili predviđeni novi oblici bibliotečke građe nastale na bazi novih tehnologija, kao što su elektronske publikacije distribuirane na fizičkim nosačima i elektronske publikacije distribuirane na Internetu, sadrž internet domena Republike Srbije, kombinovane multimedijalne publikacije, računarski programi u javnoj upotrebi.
Zakonom nije bilo uređeno ni stalno stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao ni prava i dužnosti korisnika.
Donošenjem ovog zakona na jedinstven način i trajno postojeći normativno okvir, kao i uslovi resursi za obavljanje bibliotečko-informativne delatnosti i time će se, na osnovu nacionalnog sistema uzajamne katalogizacije, matične funkcije u bibliotečko-informativnoj delatnosti objediniti, čime se stvaraju i funkcionalne pretpostavke za istinsko čuvanje onoga što je sećanje i što je identitet svih nas.
U Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi uvodimo ovu obavezu stručne zaštite stare i retke građe i sada su obuhvaćeni svi sopstvenici, ovih pokretnih kulturnih dobara, ne samo biblioteke i ustanove, kao što je to bilo do sada, već i svi drugi sopstvenici stare i retke bibliotečke građe, na primer knjižare, antikvirijati, verske zajednice, privatna lica, jer je intencija zakona da obezbedi zaštitu svoj građi, bez obzira na vlasništvo.
Kao što znate, do sada su se ovim bavile isključivo depozitne biblioteke. Tu pre svega mislim na Narodnu biblioteku Srbije i Biblioteku Matice srpske i ne samo što je građana bila ugrožena sa stanovišta njene kategorizacije, katalogizacije i stavljanje na raspolaganje građanima, već je bila ugrožena i sa stanovišta izvoza. Nismo imali evidenciju i moram da vam kažem podatak koji su istakli prilikom potpisivanja Beogradske deklaracije ministri kulture Jugoistočne Evrope.
Činjenica je da postoji trgovina kulturnim dobrima sa ovih prostora koja samo na nivou prošle godine, ona koja je presretnuta na području Italije, prevazilazi vrednošću presečene lance trgovine narkoticima.
` Ako vas podsetim da je to isključivo reč o kulturnim dobrima sa ovog prostora, onda vam je potpuno jasno da je to vrh ledenog brega i da smo se našli u situaciji da možemo, zbog toga što nemamo način evidencije i adekvatne zaštite kod svih sopstvenika nego samo u depozitnim bibliotekama, da smo se našli u situaciji da možemo da budemo polako lišeni svog identiteta, a da ne govorim o ekonomskoj vrednosti.
Zakon je takođe inoviran sa stanovišta potrebe za podsticanjem upotrebe novih tehnologija u oblasti zaštite stare i retke bibliotečke građe, naročito informacionih tehnologija i digitalizacije, što zakonom o kulturnim dobrima nije bilo predviđeno, pa nije moguće bilo ni vršiti evidenciju i zaštitu.
Konačno, skrenuću vam pažnju na izgled tehnički treći Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija jer je svrha ovog zakona ostvarivanje opšteg interesa, očuvanja, evidencije i pune dostupnosti celokupne izdavačke produkcije u Republici Srbiji i na srpskom jeziku bilo gde u svetu, kao kulturne baštine nulte kategorije za sva vremena i za sva tehnološka okruženja.
Ono što je ključna novina jesu dve činjenice. Prva je da je zastarela odredba koja je obavezivala da se, kada je reč o štampanim publikacijama, deset primeraka dostavlja depozitnim bibliotekama, što je posledica postojanja još države SFRJ i adekvatnih nacionalnih biblioteka, odnosno republičkih biblioteka koje su postojale. Dogodile su se dve stvari. Prva je da onaj koji je označen bio zakonom da dostavlja primerak je štampara, a ne izdavač i nije bilo moguće motivisati, tako da se već sada nalazimo u situaciji da za čitav niz izdanja, govorim samo o štampanim publikacijama na području Republike Srbije, Narodna biblioteka nije uspela da obezbedi način da svi obavezni primerci budu u fondu i morala je da iznalazi vanredne načine. Drugo, sada se predviđa zakonom da to bude izdavač.
Drugo, posle ove stimulacije smanjen je, odnosno prepolovljen je broj primeraka. To je bio zahtev i izdavača. Bio je to i zahtev Saveta Evrope i tu smo se uskladili. Ono što je važnije, od tih pet primeraka, jedan ide zavičajnoj biblioteci.
U prethodnom periodu smo često morali, jer postoji potreba da odobravamo projekta u okviru jedne zavičajne biblioteke, da se dodatno uloži novac, da se prikupe ili podaci o knjigama ili o autorima sa određenog područja, da bi se našli u zavičajnoj zbirci, jer se ispostavilo da čitav niza lokalnih zajednica nema u fundusu svojih biblioteka osnovnu građu koja je nastala na tom prostoru i koja je neophodna za izučavanje različitih nivoa kulturnog razvitka tog prostora. Sada, jedan primerak ide u zavičajnu zbirku, ide u biblioteku na čijem području je štampana ili sa čijeg područja je izdavač ili autor.
Ovim sada omogućavamo da nam se ne dogodi ono što se dešavalo prethodnih godina. Sada i prilikom predaje obaveznog primerka za štampanu publikaciju neophodno je d se prvo preda jedan primerak koji je digitalizovan, da ne bismo došli u situaciju da, kada bismo omogućili građanima, ovo je isključivo zbog korisnika koji nisu u mogućnosti da pretražuju na jednostavan, brz i dostupan način, elektronski šta se sve objavilo prethodnih godina zato što se štampane publikacije, čak i sada, kada je tehnologije to omogućavala, mi nismo imali elektronski primerak, koji je inače neophodan da biste uopšte pristupili pripremi za štampu. Sada je to obavezno, a naravno da je obavezno kada su u pitanju one publikacije odnosno dela, nadam se da vas to neće zbuniti u ovom zakonu, zašto se razlikuju dela i publikacije kada je u pitanju elektronsko izdanje. Razlika je po međunarodnom standardu.
Daću vam primer, jedna publikacija može da sadrži više dela. Jedan kompakt disk može da sadrži 10 filmova, recimo. Neophodno je da postoji oznaka kod svakog pojedinačnog dela u toj publikaciji da bi ono moglo da se pretražuje i da se nađe. Dakle, ne vodi se po publikacijama, nego po delima i otud postoji ta razlika koja će ovde morati da bude viđena.
Ovako bi izgledalo klasično predstavljanje zakona. kao što znate, imao sam priliku da ga mnogo puta čujem sa ove druge pozicije.
Poštovani narodni poslanici, postoji mnogo jednostavniji, a važniji razlozi za donošenje ova tri zakona. oni se tiču načina na koji svako od vas, nezavisno od političke pripadnosti, verujem da zna da moraju da se rade poslovi u Srbiji. Ako smo novcem građana, država nema svoj novac, ima isključivo novac nas građana, godinama ulagali. Sada smo uspeli da završimo, da stvorimo tehnološke preduslove infrastrukturne preduslove za najmoderniju biblioteku na Balkanu, Narodnu biblioteku Srbije.
Ako smo za to, daću vam podatak, iz volje od 2007. godine do 24. maja, kada smo uspeli da završimo – 429.966.563,19 dinara, ne postoji hitniji razlog, ne ovaj formalno pravni, nego stvarni razlog hitnosti da zaokružimo nešto u šta smo zajednički ulagali, a tiče se svih nas, svih korisnika, naravno, tiče se i budućnosti naše dece. Nije dovoljno nešto izgraditi. Neophodno je tehnološki opremiti i to se upravo sada dešava.
Ova skupština, zahvaljujući vašoj spremnosti da radite tokom leta i na tome vam se zahvaljujem, stvoriće preduslov da se sve to stavi u funkciju. U međuvremenu, kao što znate, neophodne su i knjige i našli smo način da od iste količine novca koji je budžetom predviđen, ovog puta će biblioteke dobiti tri put više knjiga nego prošle godine. Time mi nešto stvarno završavamo.
Znam da svako od vas dobro zna da nema ničeg goreg od nedovršenog posla. Ja lično jedan posao u životu nisam završio. Kao što znate, svaka budala je našla za shodno da mi to spočitavamo. Dakle, moramo da završavamo poslove i da predajemo u funkciju građana.
Istovremeno, znam kao što i vi znate da postoji materijalno i nematerijalno. Ovo je oblast u kojoj mi sa tri zakona koja su komplementarna, zato ih predlažemo zajedno i zato žurimo, kao što se kaže u našem narodu – što možemo jesenas, učinimo večeras. Žurimo da već od septembra bude sve u funkciji i da sve bude u interesu građana. Zahvaljujem vam se na toj spremnosti da ovu vrstu zakona podržite. Ovo nisu zakoni koji su pripremani sada, niti pripremani na brzinu, ovo su zakoni koji su pripremani, sa jedne strane, od strane stručnjaka prethodnih godina, a sa druge strane, od strane prakse.
Treba svi da znate, ljudi su najvažnija stvar. Ljudi u bibliotekama su svih prethodnih godina, čitav niz stvari koje nisu bile predviđene zakonom, oni su se trudili, nalazili načine, često bez novca, a poznajem svaku biblioteku u Srbiji, svugde sam bio i znam šta su ljudi uradili da bi očuvali nešto i da bi to stiglo do svakog čitaoca, pa i onog koji se zove danas – nedosegnuti čitaoc.
Na nama je da sada na osnovu njihove prakse, na osnovu međunarodnih standarda i na osnovu truda stručnjaka, još jednom se zahvaljujem i timu iz ministarstva koji je na tome radio i timu iz Narodne biblioteke Srbije, da svi zajedno dobijemo završenu, definisanu jednu oblast, jer to nije oblast u kojoj trebamo na ma koji način da se sporimo, osim ako smo neozbiljni.
Hvala vam još jednom na tome što vi sigurno niste neozbiljni. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Narodna poslanica Jelena Trivan. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege, drago mi je što danas na dnevnom redu imamo tri zakona iz oblasti kulture, drago mi je što možemo da razgovaramo. Podsetiću vas da smo mi nakon dugog vremena u ovom sazivu doneli tzv. krovni zakon o kulturi. Ali, kao što sama reč kaže, on je krovni i on podrazumeva da se različite oblasti detaljno definišu.
Ministar je u pravu da je postojao veliki zahtev struke, da se pre svega definiše oblast bibliotekarstva i bibliotečke delatnosti, i da se ona usaglasi sa zahtevima modernog vremena i onoga što moderne informacione tehnologije donose. Zato se jedan od ovih zakona, za razliku od prethodne verzije zove zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. to nije samo pitanje forme i naslova, nego pitanje potpuno jedne nove koncepcije i razumevanja oblasti bibliotečkog delovanja.
Ovaj zakon podrazumeva da je to delatnost koja utiče i na opštu informisanost građana, koja ima za zadatak da omogući pristup informacijama od javnog značaja, koji se u knjigama nalaze, da prati nove informacione tehnologije i da na adekvatan način arhivira građu koja se sada nalazi u nekim novim medijima i koji će, verovatno, napredovati još više u budućnosti.
Ovi zakoni treba da odgovore na zahtev današnjeg vremena, ali i da predvide koje su to potrebe informacionog društva kojima ide u susret i koje su to potrebe biblioteka, kako bi te zahteve mogli da ispune.
Mislim da je jako važno što ova država jedan veliki i istorijski projekat izgradnje Narodne biblioteke i renoviranja završila. Mislim da je mnogo važnije od toga, da zakonski i suštinski pomognemo da se bibliotečka građa, da se kulturno blago Srbije sačuva, arhivira, obradi, razmeni i prezentuje na adekvatan način.
Mislim da naš problem nikada nije bio to što nismo imali kulturno blago, što smo narod bez prošlosti, tradicije i kulture, nego što smo narod koji nije uvek na adekvatan način umeo da čuva ono što su prethodne generacije govorile, niti je umeo to da predstavi. U tom smislu i jeste problem što nismo do donošenja ovog zakona imali uslove za stvaranje jednog zajedničkog informacionog sistema, koji bi obradio i prikupio sva izdanja. To bi bio jedan svojevrstan uvid u kulturnu baštinu, pisanu kulturnu baštinu ovog naroda. Zato ove napore Ministarstva kulture zaista treba tako videti i na takav način pozdraviti.
Jako je važno, kada govorimo o jednom zakonu koji je ministar nazvao skromno tehnički, ma nije to zakon o obaveznom primerku, da imamo svest o tome koliko je ta obaveza davanja obaveznog primerka učinila da danas kao Srbija imamo arhivirano svo pisano blago i koliko će u budućnosti učiniti, naročito onim siromašnijim lokalnim zavičajnim bibliotekama, da dođu do primeraka koje do sada nisu imali prilike da imaju, a odnosile su se na njihovu lokalnu sredinu ili ljude koji iz te sredine potiču. I mali, i siromašni, i zabačeni krajevi Srbije imaju pravo na kulturu, imaju pravo na borbu od zaborava. Naročito imaju pravo na biblioteke i pisanu reč.
Mislim da će vreme tek pokazati koliko će ova tri zakona, koja su naizgled tehnička, promeniti oblast bibliotekarstva i koliko će promeniti načine na koji sada funkcionišu, i koliko su moderna shvatanja zakonopisca, pre svega, kada govorimo o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, a tu mislim na jedan novi način gledanja, gde je svejedno ko je vlasnik retke bibliotečke građe, stare i vredne knjige, da se sve to po zakonopiscu razume kao jedinstveno kulturno blago ovog naroda i ove zemlje, i da na takav način mora da bude obrađeno, konzervirano, sačuvano i vrednovano.
Ja sam i na Odboru za kulturu i informisanje i danas želimo to pred građanima Srbije da pozdravim mogućnost da svaki pojedinac koji u posedu neku staru i retku knjigu ima priliku da mu država pomogne da tu knjigu sačuva, da tu knjigu proceni, a da sa druge strane država ima sa svoje strane mogućnost da je stavi u jedinstveni informacioni sistem i da ima pregled svog kulturnog blaga.

(Pet minuta.)

Uz zahvalnost Ministarstvu kulture, što danas imamo priliku da razgovaramo pozivam sve poslanike da glasaju za predložena tri zakona.

Zahvaljujem.
Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, uz izvinjenje narodnoj poslanici Svetlani Stojanović koja je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica, a omaškom nisam pročitala u spisku narodnih poslanika koji su ovlašćeni predstavnici.
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih rekao nekoliko rečenica o samoj proceduri. Mislim da nije dobro što je Vlada ove predloge zakona podnela po hitnom postupku. Ne mislim zbog toga što prema mojim procenama ima jako malo onih narodnih poslanika koji se razumeju u bibliotečku delatnost. Jednostavno ako uzmemo u obzir činjenicu da su ovi predlozi zakona stigli u četvrtak popodne, a da je danas utorak, moraćete priznati da jednostavno nije bilo vremena i mogućnosti, prilike da zatražimo mišljenje, predloge stručne javnosti.
Verujem, da ste vi uzeli u obzir mišljenje stručne javnosti kada ste radili na ovom predlogu zakona i znamo da ste vrlo dugo radili na ovim predlozima. Rad je počeo još pre vašeg mandata kao ministra kulture, ali bez obzira na tu činjenicu ja mislim da narodni poslanici koji shvataju ozbiljno svoju dužnost i svoje obaveze narodnog poslanika treba da zatraže mišljenje stručne javnosti povodom svih predloga zakona. To ovom prilikom nije bilo omogućeno i mi smo bili uskraćeni za tu stručnu pomoć javnosti, pa smo mogli da procenimo prema našim nestručnim saznanjima koliko su ovi predlozi zakona značajni, odnosno koliko su rešenja adekvatna koja su predviđena ovim predlozima zakona.
Što je još veći problem, to se odnosi i na eventulno podnošenje amandmana, kao što sam malo pre rekao prema mojim skromnim saznanjima ima jako mali broj narodnih poslanika koji se razumeju u ovu oblast, u meri da mogu samostalno podnositi amandmane i jednostavno nije dobro što nije bilo vremena i mogućnosti za konsultacije.
Ono što smo mi kao ljudi koji se natprosečno ne razumem u ovu delatnost mogli da konstatujemo, jeste da se radi o modernim predlozima zakona, da se ovi predlozi na moderan način bave ovim materijama koje treba da regulišu. To mogu i da kažem i za Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i u vezi Predloga zakona o obaveznom primerku publikacija i Predloga zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Zajedničko je ovim predlozima zakona što oni unapređuju postojeći normativni okvir i što je možda najznačajnije u odnosu na sva tri predloga zakona jeste da su oni usaglašeni sa novim informacionim okruženjem. U još uvek važećim zakonima koje regulišu ove oblasti, nema naravno ni reči i ne može biti reči o digitalizaciji, ne može biti reči o savremenim tehnologijama i veoma je dobro što te su te tehnologije i naučna dostignuća uzeta u obzir, kada znamo da se zakoni iz oblasti kulture u ovoj državi u proseku donose na svakih 15 do 20 godina. Mislim da sa stručne strane, kažem opet uz rezervu da se ne razumem u ovu oblast i da nisam mogao da se konsultujem sa stručnjacima. Meni izgleda da sa stručne strane mogu značiti jedan solidan i moderan okvir u narednih nekoliko godina.
Ono što je isto tako značajno, kada govorimo o Predlogu zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti jeste činjenica da reguliše stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao i prava i dužnosti korisnika. To su bila pitanja koja nisu bila regulisana, još uvek važećim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Veoma je pozitivno i to što su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine. Znate, za nas je od izuzetnog značaja to pitanje uvek bilo o kakvom Predlogu zakona da je reč. Mi uvek pogledamo da li su poštovane nadležnosti koje su predviđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da li su uzete u obzir nadležnosti koje su predviđene Statutom AP Vojvodine i uvek konstatujemo, sa zadovoljstvom kada možemo reći da su ti propisi ispoštovani i da su ta rešenja preuzeta u Predlozima zakona.
Pored ove teme, još jednom temi posvećujemo uvek veliku pažnju, kad se radi o Predlozima zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja ili službene upotrebe jezika. To je da li, Predlog zakona uzima u obzir, da li poštuje nadležnosti nacionalnih saveta, nacionalnih manjina. Za razliku od moje pređašnje konstatacije da su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine, to na žalost nisam u mogućnosti da kažem u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Gospodine ministre moram da vam kažem da mi uvek sa velikom dozom zebnje očekujemo rasprave u vezi Predloga zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja. Zebnja postoji, zbog toga što uvek postoji opasnost da ste svesno ili nesvesno stave van pravne snage određeni delovi o nacionalnih savetima nacionalnih manjina i mislimo da je to problematično ne samo sa pravne tačke gledišta nego i sa civilizacijske tačke gledišta, ako to mogu na takav način da formulišem.
Znam, gospodine ministre da vama ne moram da objašnjavam šta su nacionalni saveti, na žalost ima dosta vaših kolega kojima sa nule moramo govoriti o tome šta su nacionalni saveti, da su oni najviši organi kulturne samouprave određene nacionalne manjine, da su oni ustavna kategorija u Republici Srbiji od 2006. godine, da su bili ustavna kategorija u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, još ranije. Da ova država ima Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i da svi ti propisi garantuju pripadnicima nacionalnih zajednica određena, ne samo individualna već i kolektivna prava. Znamo koliko je Republika Srbija ponosna na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji u ovom Domu donet 31. avgusta 2009. godine, istog dana kada je donet i tzv. probni Zakon iz oblasti kulture.
Mi ne sporimo da se radi modernom zakonu i veoma smo zadovoljni što je Srbija donela jedan takav zakon, da Srbija poštuje, odnosno garantuje ne samo individualna nego kolektivna prava.
Postoji ogroman problem i kažem, još jedanput, ne samo pravni nego i civilizacijski kada, na primer, Predlog zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti ne poznaje nacionalne savete nacionalnih manjina. Šta tu možemo uraditi? Možemo podneti amandmane. Mi smo podneli tri amandmana.
Kada govorimo generalno o oblasti kulture, a posebno o bibliotečkoj delatnosti, nacionalni saveti imaju svega nekoliko konkretnih nadležnosti, ali su te nadležnosti veoma bitne za pripadnike nacionalnih zajednica u Srbiji. Jedna nadležnost se odnosi na to da Nacionalni savet daje mišljenje u postupku osnivanja ili ukidanja biblioteka ili organizacionih jedinica biblioteka, koji imaju fond knjiga na jeziku nacionalne manjine. To je član 18. stav 1. tačka 9) Zakona o nacionalnim savetima. Te nadležnosti nema u Predlogu zakona bibliotečkoj informacionoj delatnosti. Da ova nadležnost nije preuzeta, odnosno da ova nadležnost ne postoji u Predlogu zakona ili u zakonu o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, sa jedne strane bi došlo do kolizije između ova dva zakona, odnosno jednog predloga zakona i drugog zakona. Sa druge strane, došli bismo u situaciju koja je nedopustiva u pravnoj državi, da se od opštine do opštine razlikuje da li se primenjuje Zakon o nacionalnim savetima ili zakon o bibliotečkoj informacionoj delatnosti. S obzirom naravno na činjenicu da li osnivaču određene biblioteke, tj. konkretno u lokalnoj samoupravi, sa političke tačke gledišta, odgovara da nacionalni savet ima određenu nadležnosti ili ne odgovara da nacionalni savet ima određene nadležnosti. To je, još jedanput da kažem, u pravnoj državi nedopustivo.
Druga nadležnost koja postoji u Zakonu o nacionalnim savetima, sadržana je u članu 17. tog zakona. Pročitaću vam ovo rešenje koje postoji u važećem zakonu Republike Srbije. Znači, da citiram – "u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave za koje nacionalni savet utvrdi da su od posebnog značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet: 1) imenuje jednog člana upravnog odbora ustanove; 2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove; 3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove". Ove nadležnosti opet nema u konkretnom Predlogu zakona o bibliotečko informacionoj delatnosti. Kao što vidite, ne radi se o izuzetno značajnim nadležnostima. Nacionalni saveti imaju mnogo značajnije nadležnosti u sferi obrazovanja, na primer. Mislim da ne smemo sebi dozvoliti situaciju kao Narodna skupština, da smanjujemo dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. To opet ne bi bilo u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Sa druge strane, to je eksplicitno zabranjeno Ustavom Republike Srbije.
Iskren da budem, situacija nije toliko jednostavna. Mi imamo i Zakon o kulturu, tzv. krovni zakon, koji na neki način reguliše ovu oblast. Moram da vam kažem, gospodine ministre, da je taj zakon u koliziji sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i odmah ću objasniti zašto ta kolizija postoji. Ta kolizija postoji zbog toga što su oba predloga zakona bila na istoj sednici 2009. godine. Pošto Zakon o nacionalnim savetima još nije bio izglasan nego je bio u formi predloga zakona, mi se nismo mogli pozivati na rešenja iz predloga zakona, pa smo pregovarali sa vašim prethodnikom, gospodinom Bradićem i sa ljudima iz ministarstva oko naših amandmana. Cilj naših amandmana je bio da Predlog zakona o kulturi i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđaju ista rešenja.
Krenuli smo od povoljnijih rešenja za nacionalne manjine, pošto je to normalno logično i ja mislim opet u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Ti amandmani nisu usvojeni u formi u kojoj su podneti, nego smo mi bili primoravani da damo "primoravani" naravno da damo ispravku tih amandmana. Bili smo vođeni principom – bolje išta nego ništa. Praksa pokazuje da ta kolizija izaziva ogromne probleme na terenu. Nacionalni saveti se pozivaju na rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima, određene lokalne samouprave koje ne razumeju važnost rešenja da nacionalni savet da mišljenje, recimo, prilikom izbora direktora ili da predloži jednog člana u UO ustanova kulturnih, pa i biblioteka, se vode rešenjima koje postoje u krovnom Zakonu o kulturi.
Mislim da je sad prilika da Predlog zakona o bibliotečko – informacionoj delatnosti dovedemo u skladu sa postojećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kad je reč o bibliotečkoj delatnostima i o nadležnostima u vezi ove sfere unutar sfere kulture. Mi smo predložili, kao što sam malo pre rekao, tri amandmana. Suština tih amandmana jeste da se uzimaju u obzir nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina kad se govori o pitanjima u kojima nacionalni saveti imaju nadležnosti, a te nadležnosti imaju skoro dve godina Zakona o nacionalnim savetima.
Kao što sam rekao pre nekoliko minuta, bila bi ogromna šteta kad bismo sad propustili da otklonimo tu koliziju. Mislim da bismo sad zajednički mogli da stvorimo presedan i da bismo se mogli držati tog presedana kad ova Narodna skupština bude raspravljala o Predlogu zakona o pozorišnom delatnošću ili o pozorištima, o arhivama, o kinematografiji i o još nekim oblastima unutar kulture. Verujem da ćemo od sledećih meseci raspravljati i o tim, a i o nekim drugim zakonima, bar o ta dva takva predloga zakona iz oblasti kulture.
Znam, gospodine ministre, da ste vi privrženi načelu vladavine prava, ne samo pravnoj državi. Znam da to za vas nije floskula, nije politički slogan, nego da verujte u snagu vladavine prava. Nadam se da ćemo se moći dogovoriti da ovi amandmani budu prihvaćeni. Odmah moram da vam kažem da situacija bude kristalno jasna, ne da bi vas ucenjivao, naravno. Pošto se poznajemo dugi niz godina, pa znamo šta sebi dopuštamo, a šta ne. Nikad ne bi sebi dopustio da vas ucenjujem. Moramo stvoriti jasnu situaciju. Ne možemo da glasamo za Predlog zakona, a ne radi se samo o ovom zakonu, nego i o svim budućim zakonima. Recimo, sutra imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u vezi tog zakona je ista situacija. Nećemo moći i ne možemo podržati zakon koji znači direktan korak unazad kad je reč o nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mi to sebi ne možemo dopustiti, jer bismo time podržali rešenje koje je manje povoljno za pripadnike nacionalnih saveta za pripadnike nacionalnih manjina koje zastupaju nacionalni saveti. Znam da delimo mišljenje po pitanju da narodni poslanici treba da zastupaju interese onih zahvaljujući onima koji sede u Narodnoj skupštini.
Na kraju bih želeo da najavim da ćemo mi u doglednoj budućnosti vrlo skoro predložiti izmene i dopune Zakona o kulturi, da ne bismo imali ovakvu komplikovanu pravnu situaciju.
Mi smo naravno spremni da razgovaramo o konkretnim rešenjima, koja su doduše već postavljena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i vrlo bismo voleli kada bi smo se mogli dogovoriti da Narodna skupština u ovom sazivu izmeni i krovni tzv. krovni ili osnovni zakon o kulturi.
Što se tiče ovih predloženih zakona, kažem još jedanput ja se nadam da će naši amandmani biti prihvaćeni i da ovi zakoni neće biti moderni samo u stručnom pogledu, nego da će poštovati dostignuti nivo manjinskih prava. Hvala.

Zahvaljujem. Ministar želi reč. Samo se prijavite molim vas.
Ministar Predrag Marković ima reč.

Pre svega, hoću da vam se zahvalim na korektno i precizno iznetim primedbama, a potom redom, jer, ja sam neko ko poštuje red.
Dakle, izvinite, iz dobronamernosti prema svim poslanicima, hoću da vas zamolim, vi znate da sam ja istovremeno i praktičan čovek.
Ne znam koji su amandmani, s druge strane znate moj stav, o tome da se dostignuta prava ne mogu smanjivati, ali vi ste pravnik ne ja.
Takođe, ne mogu se kolizije između dva krovna zakona rešavati zakonima koji tehnički nešto rade, te ćemo sesti i pogledati, jer zbilja, vi znate, još jednom ponavljam, to sam malopre rekao, ljudi su najvažniji.
Vi ste videli ja se zahvaljujem vama na reakciji da je moguće za pet minuta rešiti nešto što nije moglo godinama citiram vas. Zašto? Jer se razmišljalo o tehničkom rešenju.
Pogledao sam i član 18. i član 19. Zakona, koji naravno, odluke o pitanjima ne morate mi verovati, držim se tog pravila, znate i sami, u Boga verujem ostale proveravam, te molim i vi proverite. Mislim da postoji dovoljno prostora u odnosu prema onima koji su osnivači i da mi sada kada detaljno regulišemo jednu oblast molim naprosto da pogledamo da li je moguće tehnički popraviti, dodatno zaštititi određenu grupu građana, jer moramo da vodimo računa, s jedne strane o dostignutim pravima, a sa druge strane o dostignutoj praksi.
Vi vrlo dobro znate, mi imamo veliki problem kada zakonom nešto predvidimo, a znamo da u stvarnosti u ovom slučaju od strane svih Nacionalnih saveta i vi znate koliki je moj napor da Nacionalni saveti budu partneri i da u tome moramo da učimo i državne organe, ali često i Nacionalne savete, te je vrlo opasno ubaciti nešto što bi možda otežalo nešto u suštini ovako rešivo.
Pošto sam ja neko ko podržava sve nacionalne manjine, evo ja vam stojim na raspolaganju ne ovde, nećemo da oduzimamo vreme, znam da i vama to nije cilj, evo ja sam u subotu u Đurđinu, ujutru u devet sati kosim, predlažem da zajedno malo kosimo na tužijanciji i da dogovorimo šta je moguće i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu.
Evo, vidim još će mi se neko pridružiti, je li tako gospodine Varga? Hvala vam najlepše.