Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram  sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj prisutnih narodnih poslanika u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da nas ima 126, nas koji smo postavili kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema, a očigledno je da nas je više, te ima uslova za rad.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Gospodin Boris Aleksić. Izvolite.

Hvala vam gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljamo pitanje predsedniku republičke Vlade, gospodinu Cvetkoviću, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću i ministru za KiM, gospodinu Bogdanoviću -šta je država preduzela da bi zaštitila građane Republike Srbije koji su 28. juna na Vidovdan uhapšeni na Gazimestanu, koji su brutalno maltretirani i pretučeni, a reč je o Slavku Dordanu, koji ima 23 godine, Marku Rankoviću, Goranu Bjelogliću i Marku Jeftoviću, koji su iz Kragujevca, i Milošu Trickoviću, koji je iz Vlasotinca.
Dakle, njih su šiptarske terorističke vlasti, samo zbog toga što su nosili obeležja Republike Srbije, brutalno pretukle, uhapsile, a evo vidite šta je bilo i sa gospodinom Dordanom. On je brutalno pretučen prilikom hapšenja, nanete su mu teške telesne povrede, polomljen mu je nos, ispod očiju ima podlive, a po telu puno modrica. Dakle, sve su to odradili pripadnici šiptarskih terorističkih vlasti prilikom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna. Prosto je neverovatno da predstavnici Vlade Republike Srbije ćute o tome.
Vidite, Vlada Republike Srbije je sa šiptarskim separatistima napravili određeni sporazum 2. jula, a već 3. jula počela su maltretiranja građana Republike Srbije od strane šiptarskih terorističkih vlasti. Tako su pripadnici terorističke jedinice "Rosa", tzv. kosovske policijske službe, više od sat vremena 3. jula maltretirali gospodina Stevića iz Ugljara, jer je, zamislite, na svom automobilu imao tablice Republike Srbije sa oznaka Republike Srbije, koje izdaje MUP Republike Srbije. Dakle, pripadnici šiptarskih separatista su ga zaustavili, maltretirali i polomili su mu na kraju te tablice. Dakle, samo jedan dan pošto je napravljen za vas istorijski sporazum između Beograda i Prištine koji predstavlja faktički priznanje nezavisnosti KiM. Kako je moguće da Vlada Republike Srbije ćuti o tom činu?
Da vidimo dalje. Pošto je potpisan sporazum sa separatistima, tj. dogovoren sporazum sa separatistima sa KiM, vidite šta se dešava sa građanima Republike Srbije na KiM. Gospodinu Gavrilu Nikoliću su u ličnoj karti, koja mu je izdata, promenili prezime i promenili nacionalnost. Njegovo prezime sada glasi Nikoliku, a po nacionalnosti je, umesto srpske nacionalnosti, Kosovar. Dakle, to je učinjeno takođe samo dan dva pošto je napravljen sporazum između Borka Stefanovića i predstavnika Tačijeve terorističke i separatističke vlasti na KiM. Interesantno je da čujemo šta predstavnici Vlade Republike Srbije, navedeni funkcioneri sa početka pitanja, čine kako bi odbranili interese građana Republike Srbije i kako bi zaštitili suverenitet Republike Srbije.
Naravno, ne možemo a da ne dođemo do sporazuma od 2. jula. Kao narodni poslanici mi zahtevamo da nam Vlada Republike Srbije dostavi taj sporazum koji je napravljen između Beograda i Prištine, od 2. jula. Neophodno je za obavljanje naše delatnosti. Ukoliko nemate pisani sporazum, onda nam dostavite stenografske beleške i sva akta koja su vezana za sporazum koji je napravljen 2. jula 2011. godine.
Interesantno je da je 2. jula dogovoreno da se priznaju tzv. kosovska dokumenta i da na osnovu lične karte, koja se izdaje od strane separatističkih vlasti na KiM, da ljudi mogu da putuju u treće zemlje i po celoj teritoriji Republike Srbije. Kako je moguće da je Vlada Republike Srbije pristala na tako nešto? Vidimo da su ovde predstavnici vlasti govorili o primeru Kipra. Međutim, ono što niste rekli, to je da Republika Kipar izdaje lične karte i pasoše za celu teritoriju Kipra, uključujući i turski deo Kipra. Kada je u pitanju Kipar, na koji se pozivao ovde Borko Stefanović, veoma je interesantno reći da u tamošnju luku turskog dela pristaju samo turski brodovi, avioni iz turskog dela su samo turski…

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, ista tema. Ovih dana vladajuća koalicija Republike Srbije DSS prebacuje da je kritična prema vlastima i da nije utemeljena na argumentima kada je u pitanju odnos vlasti i Vlade Republike Srbije prema KiM. Da to nije tako, nego da vlast Republike Srbije lažima i prevarama građana ide ka priznavanju nezavisnosti Kosova, podsetiću građane Srbije, a posebno vas iz vlasti na sledeće.
U tobožnjem očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije prihvatili ste Misiju Euleks kao statusno neutralnu, iako ste znali da će sprovoditi Ahtisarijev plan i stvarati nezavisno Kosovo. Prihvatili ste Sporazum Beograd-Ban Ki Mun, predstavili ga građanima Srbije kao diplomatsku pobedu Beograda, svesni da ga Priština nikada neće prihvatiti. Tajnovito ste potpisali policijski sporazum sa Euleksom, čija sadržina ni dan danas nije poznata. Obmanuli ste nas da su EU i KiM dva odvojena pitanja, a danas je sasvim sigurno da su ona vezana. Smanjili ste budžet Republike Srbije za skoro 50% u odnosu na 2008. godinu. Povukli ste svoju rezoluciju Saveta bezbednosti, predali nametnutu rezoluciju Brisela i prihvatili dijalog Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima. Pregovore ste predstavili kao stvaranje boljeg života za sve građane na KiM, posebno za Srbe.
Vi smatrate da ste pregovorima došli do rešenja za praktične probleme ljudi na KiM, prvenstveno za Srbe južno od Ibra. Tako ste, gospodo, podelili Srbe na Srbe južno od Ibra i na Srbe severno od Ibra. Ne mislim da nije tako kada su Srbi južno od Ibra u pitanju, ali sam siguran da ste takvim rešenjem priznali nezavisno Kosovo. Priznali ste nezavisnost i uveli vize za građane KiM. Sertifikat je ništa drugo nego viza za ulazak na teritoriju Republike Srbije, samo je razlika što za ulazak u druge zemlje treba pasoš, onakav kako ga ko poseduje, a za ulazak građana KiM u Republiku Srbiju lična karta republike Kosovo.
Kosovske tablice koje će moći da se koriste nisu UNMIK tablice. To su tablice republike Kosovo. Čije su saobraćajne dozvole overene pečatom republike Kosovo, a na pečatu republike Kosovo stoji grb republike Kosovo? Dokumenta kao što su lične karte, saobraćajne dozvole i vozačke dozvole, na osnovu kojih ste vi utvrdili identitet, izdajete sertifikate, su dokumenta republike Kosovo, takođe overena pečatom republike Kosovo, a na pečatu grb republike Kosovo.
Dogovorom ste omogućili da građani KiM koriste sva dokumenta i atribute državnosti republike Kosovo, a Srbe na KiM ostavili bez svojih obeležja, svoje državnosti i uopšte mogućnosti da ih ikad koriste.
Vi ste, gospodo, hteli, ne hteli da priznate, definitivno priznali Kosovo. U suzbijanju kriminala, tzv. država Kosovo sa Euleks na severu KiM hapsi i preti novim hapšenjem Srba koji ne plaćaju carine Kosova. Pitanje koje danas želim da postavim ovom zdanju, postavio sam gospodinu Borku Stefanoviću, ali, nažalost odgovor nije dat, izbegnut je.
Postavljam pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu policije. Da li su Srbi na KiM, koji ne plaćaju carine tzv. republici Kosovo i Srbi koji se bore za očuvanje Kosova u sastavu Republike Srbije kriminalci? Hvala.

Zahvaljujem.
Dozvolite samo da vas obavestim da ćemo danas raditi do završetka tačke dnevnog reda, odnosno radićemo posle 18,00 časova, na osnovu člana 87.
Gospođica Marija Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, htela bih da postavim pitanje premijeru Srbije, gospodinu Mirku Cvetkoviću.
Naime, moje konkretno pitanje je šta ova Vlada preduzima po pitanju, najblaže rečeno, sumnjivih privatizacija čiji su jedini rezultati, na jednoj strani socijalni problemi, a na drugoj strani neosnovano bogaćenje drugih? Naime, htela bih da pojasnim na jednom primeru šta se tačno dogodilo. Poljoprivredno preduzeće koje se zove "Pobeda", nalazi se u Vladimirovcu, u opštini Alibunar, osnovano je još 1953. godine i to preduzeće je poslovalo kao poljoprivredno dobro. Bilo je svojevremeno ugledno preduzeće, koje je dobro radilo. Preduzeće se kasnije integriše sa PIK "Banatskim Karlovcima" i takođe dobro funkcioniše. Poslovalo je stabilno mnogo vremena, sve dok 1996. godine celokupno preduzeće nije kupio "Agroživ" iz Alibunara. U sastavu "Pobede" iz Vladimirovaca u tom trenutku su se nalazila sledeća dobra: ratarstvo i mehanizaciju su imali 930 hektara, 14 kombajna, 30 traktora, silosi su u to vreme bili 2.000 vagona, mešaona stočne hrane je bila ogromnog kapaciteta i potpuno je bila automatizovana, farma svinja u to vreme je bila kapaciteta oko 30.000 tovljenika, što je u to vreme bilo mnogo dobr. Broj radmnika se u svakoj sezoni povećavao i izrastao je na oko 1.000 u sezoni.
Dolaskom kompanije "Agroživ" formirana je Skupština i Upravni odbor ovog preduzeća, izabrani su članovi i oni su se sastajali svojevremeno, izglasavali završne račune i budžete. Bez zvaničnog raspuštanja "Agroživ" formira svoju skupštinu sa svojim ljudima sa svojim rukovodstvom, dovodi svoje ljude na čelna mesta, postavlja ih za direktore, otpušta radnike, skoro sve radnike je na kraju otpustio, zadužuje prvobitno preduzeće "Pobedu" ogromnim kreditima i svoju celokupnu imovinu stavlja na raspolaganje i pod bankarske hipoteke bez prava vlasništva, daje minimalne plate radnicima, koje su se dodeljivale u kovertima i ne uplaćuje poreze i doprinose radnicima sadašnjeg "Agroživa".
Zadnji direktor preduzeća "Pobeda" predsedniku "Agroživa" prodaje ovu fabriku za milion evra. Predsednik kompanije gradi, pored "Agroživa", grandiozno odmaralište u Alibunaru, tj. u Devojačkom bunaru, koje košta više od milion evra.
Ono što interesuje radnike i penzionere ovog preduzeća je kako je moguće da direktor preduzeća "Pobeda" proda zemlju, a da se radnicima ne isplate zaostale zarade i ne uplate se doprinosi? Takođe ih interesuje šta je bilo sa akcijama i deonicama ovog preduzeća i šta će biti sa penzionerima ovog preduzeća? Takođe, njih interesuje zašto je "Agroživ" podizao tolike kredite, a sve na uštrb prvobitnog preduzeća "Pobeda" i kako to da država Srbija nije zainteresovana za sve ovo?
Mi se danima bavimo kvazi decentralizacijom i ostalim problemima koji nisu toliko u interesu za građane ove zemlje, a ne bavimo se suštinskim pitanjima. Ova Vlada ne preduzima apsolutno ništa po pitanjima sumnjivih privatizacija.
Još jednom da na pomenem, moje pitanje se konkretno odnosi na premijera ove zemlje i htela bih da mi odgovori šta tačno Vlada preduzima po ovom pitanju? Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Milica Radović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 122 narodna poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Predraga Markovića, ministra kulture, informisanja i informacionog društva, prisustvuju i: Snežana Stojanović-Plavšić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Predrag Blagojević, viši savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Tatjana Bojić-Jurić, samostalni savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva i Nikola Šeatović, savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.
Prelazimo na usvajanje zapisnika sa prethodne sednice.
Dostavljen vam je zapisnik Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 14. juna 2011. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je, proverom u Službi za poslove Administrativnog odbora, utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 14. juna 2011. godine.
Molim da pritisnete odgovarajući taster.
Od 136 narodnih poslanika, 125 je glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 14. juna 2011. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, koje je sazvano na zahtev 122 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 148. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Šestog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o optičkim diskovima, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada;
7. Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu, koji je podneo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sa predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu od 21. juna 2011. godine;
8. Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupanju informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2010. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa predlogom zaključaka Odbora za kulturu i informisanje od 21. aprila 2011. godine i predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu od 21. juna 2011. godine;
9. Godišnji izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2010. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija, sa predlogom zaključaka Odbora za finansije od 9. juna 2011. godine;
10. Godišnji izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu od 21. juna 2011. godine;
11. Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine;
12. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SRS;
13. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije;
Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, Predlogu zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Predlogu zakona o obaveznom primerku publikacija (tač. 1, 2. i 3. dnevnog reda); zatim, zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o optičkim diskovima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (tač. 4. i 5. dnevnog reda); zajednički jedinstven pretres o: Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu i Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupanju informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za kulturu i informisanje i predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu (tač. 7. i 8. dnevnog reda); zatim, zajednički jedinstven pretres o: Godišnjem izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za finansije i Godišnjem izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu (tač. 9. i 10. dnevnog reda); zatim, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SRS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.
Da li narodni poslanik, potpredsednica Gordana Čomić, želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje predlog narodne poslanice Gordane Čomić.
Od 134 poslanika, za je glasalo 126 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.