Zahvaljujem.
Uvažena potpredsednice, potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da danas možemo da obavimo načelni pretres u objedinjenoj raspravi o ova tri zakona, jer time zajednički doprinosimo da bude vidljivo do koje mere su u ovoj izuzetno važnoj oblasti ova tri zakona komplementarna.
Dozvolićete mi samo da ukratko podsetim koji su razlozi za donošenje ova tri zakona, pre svega Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Bibliotečka delatnost uređena je Zakonom o bibliotečkoj delatnosti još 1994. i 1995. godine i donošenjem novog zakona poboljšaće se i unaprediti postojeći normativni okvir u bibliotečko-informacionoj delatnosti i omogućiće se razvoj biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštita i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.
Neposredan povod za donošenje novog zakona jeste težnja da se postojeća normativna rešenja u ovoj oblasti usaglase sa međunarodnim, odnosno evropskim standardima, a posebno važno sa novim informacionim okruženjem koje je znatno izmenjeno u odnosu na period kada je donet prethodni zakon. U međuvremenu, kao što znate, postoji cela jedna mala tehnološka revolucija.
Takođe, zakon uvažava potrebu za podsticanjem primene ovih novih tehnologija i u bibliotečkoj delatnosti, naročito informativne tehnologije i digitalizacije, što važećim zakonom uopšte nije uređeno.
Predlogom zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti rešavaju se problemi koji su identifikovani kod važećeg zakona, koji nije u potpunosti usklađen sa Zakonom o kulturi koji je ova Narodna skupština donela i kojim se kao opšti interes predviđena izgradnja jedinstvenog bibliotečko informacionog sistema u svim njegovim aspektima, dakle i stručnom, i organizacionom, institucionalnom, finansijskom i edukativnom.
Konačno ovaj predlog zakona reguliše pitanje uzajamne katalogizacije kao vitalnog institucionalnog i funkcionalnog oblika ostvarivanja obaveze potpune evidencije svega što se nalazi u našim bibliotekama, s jedne strane, i prava svih građana na neograničen pristup informacijama, znanjima i kulturnim vrednostima.
Kao što znate, do sada Zakonom o bibliotečkoj delatnosti nije bilo predviđeno propisivanje nacionalnih standarda za javne i druge tipove biblioteka, sada to dobijamo. Takođe, nisu bili predviđeni novi oblici bibliotečke građe nastale na bazi novih tehnologija, kao što su elektronske publikacije distribuirane na fizičkim nosačima i elektronske publikacije distribuirane na Internetu, sadrž internet domena Republike Srbije, kombinovane multimedijalne publikacije, računarski programi u javnoj upotrebi.
Zakonom nije bilo uređeno ni stalno stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao ni prava i dužnosti korisnika.
Donošenjem ovog zakona na jedinstven način i trajno postojeći normativno okvir, kao i uslovi resursi za obavljanje bibliotečko-informativne delatnosti i time će se, na osnovu nacionalnog sistema uzajamne katalogizacije, matične funkcije u bibliotečko-informativnoj delatnosti objediniti, čime se stvaraju i funkcionalne pretpostavke za istinsko čuvanje onoga što je sećanje i što je identitet svih nas.
U Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi uvodimo ovu obavezu stručne zaštite stare i retke građe i sada su obuhvaćeni svi sopstvenici, ovih pokretnih kulturnih dobara, ne samo biblioteke i ustanove, kao što je to bilo do sada, već i svi drugi sopstvenici stare i retke bibliotečke građe, na primer knjižare, antikvirijati, verske zajednice, privatna lica, jer je intencija zakona da obezbedi zaštitu svoj građi, bez obzira na vlasništvo.
Kao što znate, do sada su se ovim bavile isključivo depozitne biblioteke. Tu pre svega mislim na Narodnu biblioteku Srbije i Biblioteku Matice srpske i ne samo što je građana bila ugrožena sa stanovišta njene kategorizacije, katalogizacije i stavljanje na raspolaganje građanima, već je bila ugrožena i sa stanovišta izvoza. Nismo imali evidenciju i moram da vam kažem podatak koji su istakli prilikom potpisivanja Beogradske deklaracije ministri kulture Jugoistočne Evrope.
Činjenica je da postoji trgovina kulturnim dobrima sa ovih prostora koja samo na nivou prošle godine, ona koja je presretnuta na području Italije, prevazilazi vrednošću presečene lance trgovine narkoticima.
` Ako vas podsetim da je to isključivo reč o kulturnim dobrima sa ovog prostora, onda vam je potpuno jasno da je to vrh ledenog brega i da smo se našli u situaciji da možemo, zbog toga što nemamo način evidencije i adekvatne zaštite kod svih sopstvenika nego samo u depozitnim bibliotekama, da smo se našli u situaciji da možemo da budemo polako lišeni svog identiteta, a da ne govorim o ekonomskoj vrednosti.
Zakon je takođe inoviran sa stanovišta potrebe za podsticanjem upotrebe novih tehnologija u oblasti zaštite stare i retke bibliotečke građe, naročito informacionih tehnologija i digitalizacije, što zakonom o kulturnim dobrima nije bilo predviđeno, pa nije moguće bilo ni vršiti evidenciju i zaštitu.
Konačno, skrenuću vam pažnju na izgled tehnički treći Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija jer je svrha ovog zakona ostvarivanje opšteg interesa, očuvanja, evidencije i pune dostupnosti celokupne izdavačke produkcije u Republici Srbiji i na srpskom jeziku bilo gde u svetu, kao kulturne baštine nulte kategorije za sva vremena i za sva tehnološka okruženja.
Ono što je ključna novina jesu dve činjenice. Prva je da je zastarela odredba koja je obavezivala da se, kada je reč o štampanim publikacijama, deset primeraka dostavlja depozitnim bibliotekama, što je posledica postojanja još države SFRJ i adekvatnih nacionalnih biblioteka, odnosno republičkih biblioteka koje su postojale. Dogodile su se dve stvari. Prva je da onaj koji je označen bio zakonom da dostavlja primerak je štampara, a ne izdavač i nije bilo moguće motivisati, tako da se već sada nalazimo u situaciji da za čitav niz izdanja, govorim samo o štampanim publikacijama na području Republike Srbije, Narodna biblioteka nije uspela da obezbedi način da svi obavezni primerci budu u fondu i morala je da iznalazi vanredne načine. Drugo, sada se predviđa zakonom da to bude izdavač.
Drugo, posle ove stimulacije smanjen je, odnosno prepolovljen je broj primeraka. To je bio zahtev i izdavača. Bio je to i zahtev Saveta Evrope i tu smo se uskladili. Ono što je važnije, od tih pet primeraka, jedan ide zavičajnoj biblioteci.
U prethodnom periodu smo često morali, jer postoji potreba da odobravamo projekta u okviru jedne zavičajne biblioteke, da se dodatno uloži novac, da se prikupe ili podaci o knjigama ili o autorima sa određenog područja, da bi se našli u zavičajnoj zbirci, jer se ispostavilo da čitav niza lokalnih zajednica nema u fundusu svojih biblioteka osnovnu građu koja je nastala na tom prostoru i koja je neophodna za izučavanje različitih nivoa kulturnog razvitka tog prostora. Sada, jedan primerak ide u zavičajnu zbirku, ide u biblioteku na čijem području je štampana ili sa čijeg područja je izdavač ili autor.
Ovim sada omogućavamo da nam se ne dogodi ono što se dešavalo prethodnih godina. Sada i prilikom predaje obaveznog primerka za štampanu publikaciju neophodno je d se prvo preda jedan primerak koji je digitalizovan, da ne bismo došli u situaciju da, kada bismo omogućili građanima, ovo je isključivo zbog korisnika koji nisu u mogućnosti da pretražuju na jednostavan, brz i dostupan način, elektronski šta se sve objavilo prethodnih godina zato što se štampane publikacije, čak i sada, kada je tehnologije to omogućavala, mi nismo imali elektronski primerak, koji je inače neophodan da biste uopšte pristupili pripremi za štampu. Sada je to obavezno, a naravno da je obavezno kada su u pitanju one publikacije odnosno dela, nadam se da vas to neće zbuniti u ovom zakonu, zašto se razlikuju dela i publikacije kada je u pitanju elektronsko izdanje. Razlika je po međunarodnom standardu.
Daću vam primer, jedna publikacija može da sadrži više dela. Jedan kompakt disk može da sadrži 10 filmova, recimo. Neophodno je da postoji oznaka kod svakog pojedinačnog dela u toj publikaciji da bi ono moglo da se pretražuje i da se nađe. Dakle, ne vodi se po publikacijama, nego po delima i otud postoji ta razlika koja će ovde morati da bude viđena.
Ovako bi izgledalo klasično predstavljanje zakona. kao što znate, imao sam priliku da ga mnogo puta čujem sa ove druge pozicije.
Poštovani narodni poslanici, postoji mnogo jednostavniji, a važniji razlozi za donošenje ova tri zakona. oni se tiču načina na koji svako od vas, nezavisno od političke pripadnosti, verujem da zna da moraju da se rade poslovi u Srbiji. Ako smo novcem građana, država nema svoj novac, ima isključivo novac nas građana, godinama ulagali. Sada smo uspeli da završimo, da stvorimo tehnološke preduslove infrastrukturne preduslove za najmoderniju biblioteku na Balkanu, Narodnu biblioteku Srbije.
Ako smo za to, daću vam podatak, iz volje od 2007. godine do 24. maja, kada smo uspeli da završimo – 429.966.563,19 dinara, ne postoji hitniji razlog, ne ovaj formalno pravni, nego stvarni razlog hitnosti da zaokružimo nešto u šta smo zajednički ulagali, a tiče se svih nas, svih korisnika, naravno, tiče se i budućnosti naše dece. Nije dovoljno nešto izgraditi. Neophodno je tehnološki opremiti i to se upravo sada dešava.
Ova skupština, zahvaljujući vašoj spremnosti da radite tokom leta i na tome vam se zahvaljujem, stvoriće preduslov da se sve to stavi u funkciju. U međuvremenu, kao što znate, neophodne su i knjige i našli smo način da od iste količine novca koji je budžetom predviđen, ovog puta će biblioteke dobiti tri put više knjiga nego prošle godine. Time mi nešto stvarno završavamo.
Znam da svako od vas dobro zna da nema ničeg goreg od nedovršenog posla. Ja lično jedan posao u životu nisam završio. Kao što znate, svaka budala je našla za shodno da mi to spočitavamo. Dakle, moramo da završavamo poslove i da predajemo u funkciju građana.
Istovremeno, znam kao što i vi znate da postoji materijalno i nematerijalno. Ovo je oblast u kojoj mi sa tri zakona koja su komplementarna, zato ih predlažemo zajedno i zato žurimo, kao što se kaže u našem narodu – što možemo jesenas, učinimo večeras. Žurimo da već od septembra bude sve u funkciji i da sve bude u interesu građana. Zahvaljujem vam se na toj spremnosti da ovu vrstu zakona podržite. Ovo nisu zakoni koji su pripremani sada, niti pripremani na brzinu, ovo su zakoni koji su pripremani, sa jedne strane, od strane stručnjaka prethodnih godina, a sa druge strane, od strane prakse.
Treba svi da znate, ljudi su najvažnija stvar. Ljudi u bibliotekama su svih prethodnih godina, čitav niz stvari koje nisu bile predviđene zakonom, oni su se trudili, nalazili načine, često bez novca, a poznajem svaku biblioteku u Srbiji, svugde sam bio i znam šta su ljudi uradili da bi očuvali nešto i da bi to stiglo do svakog čitaoca, pa i onog koji se zove danas – nedosegnuti čitaoc.
Na nama je da sada na osnovu njihove prakse, na osnovu međunarodnih standarda i na osnovu truda stručnjaka, još jednom se zahvaljujem i timu iz ministarstva koji je na tome radio i timu iz Narodne biblioteke Srbije, da svi zajedno dobijemo završenu, definisanu jednu oblast, jer to nije oblast u kojoj trebamo na ma koji način da se sporimo, osim ako smo neozbiljni.
Hvala vam još jednom na tome što vi sigurno niste neozbiljni. Hvala vam.
