Dvanaest minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice.
Ministar želi reč. Izvolite.

Hvala vam najlepše.
Hvala na pohvalama, ne meni, nego onima koji su radili.
Zakon je bio na detaljnoj javnoj raspravi tokom oktobra prošle godine.
Kao što malo pre rekoh, ministar odgovara za resor, ne za Vladu, onda dozvolite mi da istovremeno ministar odgovori i za ono što on radi, ne Vlada.
Ako postoji krivica, a čuo sam kao proceduralnu zamerku već drugi put zašto su ovi zakoni predloženi po hitnom postupku, krivica je isključivo na meni i na sposobnosti da ubedim Vladu i, naprosto, ovo hoću da podelim sa vama, beskrajno korektno tokom same sednice, nekoliko ministara je odlazilo da proveri da li su stigla mišljenja iz njihovih ministarstava da bi omogućili da moj zahtev i obrazloženje, koje je isto kao ovo što smo zajednički podelili na početku, jer je zajedničko, da bi omogućili da se što pre nađe na sednici Narodne skupštine.
Stojim vam na raspolaganju za svaki od amandmana da pogledamo da li je u pitanju, naprosto, tehnički propust, da li je moguće da je previd, a da je negde drugačije rešeno ili u skladu. Biće mi veliko zadovoljstvo.
Naprosto, voleo bih da, kao što iskreno svedočim o ovome, iskreno i dalje nastavimo da upoređujemo tačne podatke, jer se do sada očito svi slažemo u tome koliko je važna oblast i to je, zato sam na početku i rekao, mene, nadam se ni vas, uopšte ne interesuje formalni razlog hitnosti. Kada je u pitanju nasleđe, kada je u pitanju zaštita kulturnih dobara, svaki trenutak je hitan. Zato nam ne treba nikakav formalno-pravni osnov.
S druge strane, još jednom kažem, dovoljno je stručnjaka radilo, dovoljno dugo pred očima javnosti, učestvovali su svi u tome, na meni je samo bilo da omogućim da se ovi zakoni što pre nađu pred vama jer i vi u njih verujete. Hvala vam.

Narodna poslanica Zlata Đerić, dva minuta za repliku.

Nije ovo replika u pravom smislu, jer ministar to nije ni zaslužio, samo sam želela da mu zahvalim što je imao upornosti da to sada dođe.
Kada govorimo o hitnom postupku, ne sporim razloge za hitan postupak usvajanja, nego zašto, ako ste već rekli da je u oktobru završena javna rasprava, zašto nismo dobili ranije? To je ono što pomalo smeta, a vi ćete se složiti i podeliti mišljenje samnom, kada je kultura u pitanju onda se, ne ova Vlada, već mnoge vlade prema njoj ponašaju kao prema pastorčetu i uvek se na kulturi štedi. Narod koji je počeo da štedi na kulturi počinje da gubi na svim ostalim poljima, samo vas za to molim da se borite i dalje na Vladi onako lavovski.

Ministar Predrag Marković ima reč.

Hvala najlepše. Shvatio sam da nije replika, samo sam hteo korektno da podelimo, ali da biste razumeli sad, Narodna skupština toliko zakona priprema različitog nivoa i oni takođe dobijaju mišljenja, zato i kažem zašto nisu bili ranije, jer je inače dodatno ubrzana procedura i ja se zahvaljujem u ime svojih kolega, svima iz zakonodavstva i finansija, pre svega, koji su vanredno, brzo obezbedili mišljenje, da bi se stekli uslovi da zakon bude na Vladi i odmah, zatim u Skupštini.
Pre toga bilo je neophodno, jeste da je završena rasprava, ali je status bio isti kao i sa onim predlozima zakona, nacrtima zakona, koji uopšte nisu prošli javnu raspravu, kao što je, recimo, Zakon o izdavaštvu gde su primedbe su bile takve, da u suštini zakon nije prošao javnu raspravu i to je bilo sa strane. Dakle, na meni je bilo da sa ljudima koji su to stručno radili što pre sve primedbe koje su bile, usaglasimo, pripremimo i donesemo i da pri tome zaokružimo ovu celinu. Dakle, samo je u pitanju korektan odgovor i tačan. Hvala vam najlepše.

U skladu sa članom 27. podsećam i narodne poslanike i ministra da je ova sednica zakazana na osnovu zahteva 122 narodna poslanika, a ne na zahtev Vlade, pa vas molim da te elementarne činjenice imamo u vidu kao da govorimo o rokovima ili o tome šta je na dnevnom redu ili šta nije na dnevnom redu.
Sednica u vanrednom zasedanju može biti zakazana ili na zahtev Vlade ili na zahtev narodnih poslanika. Ova, u kojoj smo, je na zahtev narodnih poslanika.
Reč ima ministar. Izvolite.

Znam da ste želeli da pomognete i hvala vam na tome, ali kao što znate, uvek tačno znam o čemu govorim.

Ministre, molim vas da razumete da predsedavajući vodi sednicu u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Uradila sam ono što je meni obaveza, na osnovu člana 27.
Nijedan ministar, nijedan član Vlade i nijedan učesnik sednice ne vodi polemiku sa predsedavajućim niti ima pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se malo uključim u diskusiju koju je podstakla koleginica Zlata, a malo je ministar razradio, iz razloga…
Gospodine ministre, ovde sam. Izvinjavam se.
Kažete da su predlog ova tri zakona krčkali se i državni službenici vrlo ozbiljni u oblasti koja je godinama zapostavljena, živeći u ovako teškim vremenima u Republici Srbiji 18 godina, Jedan od zakonskih predloga još stoji iz 1994. godine, a primena od 1995. godine.
Možete da zamislite situaciju poslanika bilo koje poslaničke grupe koji u ponedeljak dobije dnevni red sa ova tri zakona, danas je utorak i treba da podnese do početka sednice i amandmane? Zaista je i korektno od strane ljudi koji vode Skupštinu da, ne govorim o Ministarstvu, materijal na ovako ozbiljnoj temi na kojoj se, kao što vi kažete, radilo 18 godina, ne vi samo nego i mnogi pre vas, pogotovo ljudi koji su u ovoj oblasti koji vole ovu oblast, a mi imamo situaciju da tri ozbiljna zakona, protiv kojih poslanička grupa SNS nema ništa protiv, izuzev određenih predloga za koje smatramo da nisu korektna, da su deklarativna, jer i u ovim zakonima, gospodine ministre, pre neki dan smo imali Zakon o mladima, koji je, takođe, u delu svojih odredbi imao deklarativne stvari, ukazaćemo vam primedbu, ne znači da smo protiv donošenja ovih zakona, ali vas molim da, zbog toga što kažete da ne znate amandmane, nemoguće je da ih znate jer smo ih skoro i predali, do početka rasprave o amandmanima održite sastanak ili da ozbiljno shvatite ovu situaciju, jer ozbiljno ste rekli da je 18 godina pripremana ova stvar.
Ne bi imalo razloga da ono što mislimo za shodno da treba promeniti, da vi to ne prihvatite jer dolazimo u situaciju zbog nekih zakonskih rokova, a sami ste rekli da do septembra očekujete primenu i da treba da izglasamo ove zakone i da će taj virtuelni svet, izvinjavam se zbog ovoga što kažem, početi da funkcioniše od septembra. Na svu sreću, u ovoj oblasti su radili ljudi koji su najmanje bili vezani sa politikom proteklih 20 godina. Znate kako, direktor biblioteke skoro ni jedna politička stranka ni da bira niti da menja po političkoj liniji, jer su malo kriterijumi za izbor i za potpis direktora, pogotovo govorim o lokalnim sredinama, bili vrlo teški da bi politički mogli biti dotaknuti, tako da u ovoj oblasti rade ljudi koji su ovaj virtuelni svet, koji smo mi ovim zakonima pripremili, ozvaničavamo prethodnih 18 godina, doveli uz raznorazna snalaženja, napore, ali možete zamisliti njihovo funkcionisanje kada imate direktora koji nije po političkoj liniji postavljen, njegovu spregu, odnosno koheziju sa rukovodstvom lokalnih samouprava i težinu u tom slučaju, a on nije član političke stranke koja u datom trenutku vodi lokalnu samoupravu ili, recimo, neke druge instituciju i državnu instituciju.
Zbog svega toga hteo sam da idem u diskusiju nekim drugim tokom, ali me je diskusija kolege Pastora opredelila da krenem tokom od zakona, odnosno od rasprave o zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti, to je bila prvobitna namera, pa sam onda odustao i krenuo na raspravu o zakonu o staroj, retkoj bibliotečkoj građi.
Mislim da je bio neozbiljan taj vaš segment, ali vam ne zameram, kolege vas uvažavaju, nisam imao čast i zadovoljstvo da budem poslanik kada ste bili predsednik Skupštine, verovatno je to zasluga iz nekog ranijeg perioda.
Malo je neozbiljna konstatacija da ćete u subotu, negde na nekoj kosidbi, raspraviti o amandmanima. Mislim da su ozbiljni amandmani kolege Pastora i grupe nacionalnih manjina. Zbog svega toga što je on u načelnoj raspravi istakao, želim da se nadovežem na to i da krenem prvo od Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i, u daljem obraćanju, ne osvrćući se nimalo na politiku jer zaista ovo nije oblast politike, ali morate se složiti sa konstatacijom, iako ste vi nešto drugo rekli, da životni standardi, ekonomija, uslovi života itekako utiču na standarde u oblasti kulture. Nažalost, to su spojive stvari. Spojiva stvar je i to da ste ministar u ovoj vladi. Niko vas nije terao na to, vi ste to prihvatili tako da za to imate i odgovornosti i snosite breme odgovornosti na pitanja iz vaše oblasti.
Veoma mi je drago da je iz vašeg resornog ministarstva, posle zakona o kome se nije slegla prašina, Zakona o informisanju, dolaze ovako tri vrlo bitna zakona, zakoni koji su potrebni za oblast koja nije regulisana 18 godina, ali su ljudi koji vole kulturu, pogotovo koji su u bibliotečkoj informativnoj delatnosti zaposleni, uradili i pripremili da odredbe ovog zakona mogu da počnu da funkcionišu u nekim rokovima za koje, s obzirom na postupke u tehnološkom smislu ovaj zakon sam po sebi određuje, trebalo bi malo duže vremena nego što ste vi rokom propisali.
Vezano za zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi moram da kažem da je mišljenje SNS u članu 2, stav 2, gde pominjete reči – državnog i nacionalnog interesa, govorite da zaštita stare i retke bibliotečke građe je delatnost od opšteg interesa. Mislimo da je ovaj kontekst, odnosno odredba od opšteg interesa da bi bila sasvim dovoljna. Jer, pitanje jasnoće državnog i nacionalnog interesa, moraćete se i vi složiti, da li postoji ili ne, a ono se iz ovog zakone ne može ni izvući niti se može propisati ovim zakonom. Zato smo amandmanski reagovali na član 2. i tražili da se ovaj deo izbriše iz razloga što je za ovu oblast dovoljno bitno opšti interes najveći interes.
Vezano za priču kolege pastora, amandmanom smo tražili da se zaštite stare i retke bibliotečke građe i zaštita te građe proširi na staru i retku građu na jezicima nacionalnih manjina i da se na tu građu jednako primenjuju odredbe ovog zakona. verovatno je nečijim propustom, kažete da se ovo dugo radilo, napravljen je veoma veliki propust i vi ćete to uvideti. Primera radi, u članu 7. se propisuje da staru i retku bibliotečku građu čine stare srpske knjige, rukopisne knjige na staroslovenskom srpskom jeziku, štampane knjige, mali primerci u izdanju od 100 komada, stare strane knjige.
Ovoga nema o čemu sam pričao i mislim da je napravljen slučajan, ali veoma veliki propust. Našim amandmanom je obuhvaćena i ova vlast i mislim da, s obzirom da nije reč o zakonima koji se imalo bave politikom, da nema razloga da se ovako veliki propust ugradi. Vi ćete to primetiti, uvideti. Verovatno ste i uvideli jer zakon zaista to i ne provlači.
Ne morate da se pozivate na krovni zakon o kulturi. Ne može on sve rešiti. Ni krovni zakon o kulturi, nit ovi zakoni, ali odredbe Ustava jasno definišu neke stvari i njih se treba pridržavati. Ne treba ići u suprotnost sa odredbama Ustava. Kada pogledate amandman SRS videćete situaciju koju smo predvideli. Ne bih sada o tome da pričam. Biće reči i o amandmanima. To je jedan dobar način za prevazilaženje propusta unošenjem odredbe koju je SNS predložila.
Predložili smo, da se ne mučite, da se odredbe ovog zakona jednako primenjuju na staru, retku staru i retku bibliotečku građu koja je nastala na teritoriji Republike Srbije, ili je u javnoj svojini ili je u svojini fizičkih i pravnih lica koji imaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije. Tim amandmanom je zaokruženo ovo o čemu vam pričam. Taj propust se provlači kroz ovaj zakonski predlog. O delu tih stvari je kolega Pastor rekao. Da ne bi bilo nejasnoća, nije u sukobu sa krovnim zakonom. Može ovakva amandmanska odredba da se usvoji, odnosno da se prihvati.
Ono što članom 40. Predloga zakona propisujete, mislimo da nema razloga da postoji u ovom zakonu. Propisivanje obaveza zaposlenih da se stalno stručno usavršavaju u zakonu je zaista lišeno svake logike. Da se ovi ljudi nisu usavršavali, pitanje je gde bi nam ova oblast bila. Moraćete priznati da ste i vi i ja, možda u ovom nekom kratkom periodu, ali u sasvim drugačijim uslovima, bili članovi biblioteke i imali za shodno da nađemo tamo sve što nam je u datom trenutku trebalo na jedan drugačiji način, ali su u ovim vremenima ljudi iz ove oblasti najviše podsticani od strane određenih udruženja građana i nejavnog sektora koji se bavi ovom problematikom, jer su raznoraznim donacijama uspeli da reše ovu oblast. Sada praktično legalizujemo situaciju koja je nastala u tih 18 godina. Ljudi su se usavršili za ovu oblast i usavršili su se za ovo što im tehnologija, sama po sebi, napretkom propisuje.
Ako ste zakonom propisali ovakvu stvar, onda morate da propišete i sankcije. Vi u zakonu niste propisali sankciju vezano za odredbe na član 40. Nema zakonske sankcije. S obzirom na tu situaciju, neophodno je brisati član 40, jer on deklarativno, kao pojedine tačke, odnosno članovi i drugih zakona u ovom setu, nema nikakvog razloga osim deklarativnog, da stoji u samom zakonu.
U članu 56. koji govori o zakonskim odredbama ovog zakona, govorite o zadnjem stavu o kažnjavanju – kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu. Mi smo predložili amandmansko rešenje ovde i tražimo da se posle ovog teksta dodaju reči "i rukovodilac državnog organa koji nije pravno lice".
Predlogom, odnosno ovim članom i Predlogom zakona nije propisana odgovornost rukovodilaca državnih organa za kršenje istih odredbi zakona za koji je propisana kazna za pravna i odgovorna lica. Nema razloga da i ova kategorija lica ne bude obuhvaćena i da, što kažu, svi imaju iste uslove i bavljenja poslom, ne samo o deklarativnim stvarima, nego i svim onim što, u smislu kaznenih odredbi, to propisujete. Zakon bi tada bio adekvatno sprovođen, pogotovo na građi koja se nalazi kod državnih organa, neophodno je da prihvatite ovaj amandman.
Šta je još bitno? u principu, nemamo neke velike primedbe na ovaj zakon, osim one najbitnije koje je kolega Pastor delom dotakao, a ja vam ozbiljno rekao da bi trebalo i da nije u suprotnosti sa krovnim zakonom, da to odradite amandmanski, ili vi, ili resorni odbor i nevezano za naš amandman. To je član 61. ovog predloga zakona – podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona, doneće se u roku od šeste meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo dodali novi stav 2. koji glasi – da donošenje propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti u skladu sa zakonom o kulturnim dobrima. To je onaj zakon iz 1994. godine koji se odnosi na staru i retku knjigu.
Prema opštim pravnim pravilima, svi podzakonski akti prestaju da važe sa danom donošenja zakona. Sada ovde imamo situaciju da, ako ne usvojite ovaj amandman, ili ne znam da li je neko podneo sličan amandman, neka druga poslanička grupa, dovešćete situaciju da biblioteke i državni organi ne mogu da rade, jer u periodu od donošenja propisa u skladu sa ovim zakonom, odnosno u periodu do usklađivanja sa ovim zakonima, postoji izvesni vremenski rok i neophodno je da se pozovete na tu prazninu, da bi se na zakon iz 1994. godine Službeni glasnik 71/94, funkcionisao, odnosno ono što ste slučajnim propustom napravili, vakumski prostor u funkcionisanju državnih organa i biblioteka.
To bi bile najbitnije primedbe na ovaj zakon. Sada bih se usredsredio na zakon o obaveznom primerku publikacija. Takođe je dosta dobro odrađen zakon. ispred poslaničke grupe SNS ću vam izneti deo, ne velikih primedbi. To su primedbe gde takođe nema razloga da za funkcionisanje i primenu zakona o obaveznom primerku publikacija to ne prihvatite, jer, opet moram da kažem da se ovde ne radi ni o kakvoj političkoj borbi. Radi se o jednostavnosti i funkcionisanju i primeni, adekvatnoj primeni svih ovih zakona koje vi danas kao ministar branite.
U članu 2. bavite se terminima, ne znamo da li je to i nismo mišljenja da je to najbitnije za neke zakonske norme i pravila. Mislimo da je ovo čisto deklarativan stav. Tako da po našem mišljenju nije imao razloga da uđe u Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija. Takođe smo propisali odgovornost rukovodilaca odnosno lica u državnim organima i ovim zakonom ste to, da ne bih sad ponavljao, propustili situaciju da ova lica izuzmete od dela kaznenih odredbi. Nema razloga da i oni ne budu obuhvaćeni sa time.
Takođe, reagovali smo na dodavanje posle člana 17. predloga da se posle člana 1, a član 17. predloga odnosi se na prelazne završne odredbe. Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Postoji i ovde jedan period gde se ne bi primenjivao ni postprethodni, niti slični zakoni niti ovaj zakon koji vi predlažete, jer oblast kojom se bavi ovaj zakon da ne funkcioniše 90 dana.
Složićete se da to i nije tako malo. Mislim da niste namerno, ali slučajno zaboravili u obaveznim primercima kada ste navodili šta se odnosi, koje su to publikacije, da zaboravite i magistarske i doktorske radove. Mislim da su to ili ja to zbog kratkoće vremena nisam uspeo da vidim. Znači, radi se o tri veoma obimna zakona. Ako niste ili ako već jeste, povlačim reč, da bi oni s obzirom na težinu svojih sadržaja i radova iz raznoraznih oblasti kojima se bave morali da nađu mesto u članu 5. odnosno u sadržajima koji se podrazumevaju pod obaveznim primerkom publikacija.
Ostaviću vreme, pošto ističe ovo, i radi se o malo većem zakonu, pa ću se javiti na kraju izlaganja svih poslanika. Zahvaljujem.