Hvala, gospodine Munjiću.
Sledeći po redosledu narodnih poslanika je narodni poslanik Vlatko Ratković, poslanička grupa ZES. Izvolite

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Marković, gospodine Sretenoviću sa saradnicima, juče i danas parlament raspravlja o veoma važnim temama. Važnim za implementaciju zakona kojima se regulišu položaj i nadležnosti regulacionih tela, nezavisnih regulacionih tela, ali ja bih rekao i veoma važnim opšte-društvenim pitanjima.
U tranzicionim društvima kao što je Srbija, pozicija, nadležnosti, položaj nezavisnih regulatornih tela je od neprocenjivog značaja, naročito u sistemu podele vlasti koje mi imamo u našem ustavno-pravnom sistemu, nezavisna regulatorna tela već slove, kolokvijalno rečeno, kao četvrta grana vlasti. Rekao bih da, uz izgradnju institucija, u izgradnji demokratskih institucija, pored tri grane javne vlasti i pored javnog mnjenja, odnosno medija i civilnog društva, najznačajniju ulogu svakako imaju nezavisna regulatorna tela. Bilo da je u pitanju oblast - kontrola javnih finansija koje sprovodi DRI, bilo da je u pitanju Agencija za sprečavanje sukoba interesa, odnosno Agencija za borbu protiv korupcije.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije i izveštaja koji je prezentiran matičnom odboru i predloga zaključaka koje je taj odbor uputio plenarnoj sednici, mogu da kažem da je izveštaj sveobuhvatan, da je dubinski, da analizira sve segmente rada ove institucije i ono što je važnije, on projektuje ciljeve i zadatke u narednom periodu.
Pored konkretnih aktivnosti koje su prezentovane u ovom izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, smatram da je važnija ova sistemska aktivnost, dakle, aktivnost Agencije za borbu protiv korupcije, u smislu zakonodavne inicijative i u smislu kontrolne funkcije o kojoj je govorila i gospođa Marković, a u smislu strateških revizija, revizije strateških dokumenata, naročito strategije Vlade Republike Srbije za borbu protiv korupcije, koja je u mnogim segmentima, kako smo čuli, anahrona, prevaziđena i koja se, definitivno, mora popravljati.
Pojedine kolege poslanici danas, da li iz neznanja, ili koristeći politički vokabular koji se graniči sa demagogijom, jednostavno brkaju i mešaju nadležnosti javne vlasti i nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Dakle, kada kažemo korupcija, prva asocijacija prosečnom građaninu jesu koruptivna krivična dela za koja nije nadležna, na prvom mestu, Agencija za borbu protiv korupcije, već nadležni državni organi, policija, Javno tužilaštvo i, naravno, pravosuđe kao nezavisna grana vlasti.
Napravili smo veliki korak zajedno sa vama, gospođo Marković, kada smo nedavno imali javnu raspravu i javno slušanje u ovom parlamentu o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. To je jedan sistemski zakon i sistemski propis koji u korenu omogućava da se korupcija svede na minimalnu meru u ovoj važnoj oblasti finansiranja političkih stranaka, i uopšte, finansiranje političkih aktivnosti.
Postoje još mnoge oblasti u kojima je Agencija za borbu protiv korupcije, da kažem, imala tu afirmativnu akciju. Danas ste pomenuli i pratili smo u toku izlaganja kolega poslanika, a videli smo i na sajtu Ustavnog suda Srbije odluku koja je doneta povodom vaše inicijative za osnovu ustavnosti pojedinih odredbi matičnog zakona.
Ono što je važno istaći, a tiče se odnosa parlamenta i vas koji predstavljate ove važne institucije, jeste da je vaša nezavisnost obezbeđena zakonom i sprovođenjem tog zakona. U početku smo imali problema. Kontaktirali smo, gospodin Sretenović se verovatno seća, i oko prostora, i oko statusa zaposlenih itd. Mogu da kažem da je u medijima tih prvih meseci nakon konstituisanja ovih institucija, bila jedna prava hajka na parlament, na Vladu, kako se nisu obezbedili uslovi za nesmetan i nezavisan rad ili DRI, i Agencije za borbu protiv korupcije. Jednostavno, bilo je potrebno neko vreme da se i tehnički, da tako kažem, uslovno rečeno, tehnički problemi reše.
Mislim da obe ove institucije danas funkcionišu u punom kapacitetu u pogledu ljudskih resursa, u pogledu strukture zaposlenih, njihove stručnosti itd. Pred nama je jedan zajednički posao donošenja veoma važnih zakona koji su nam bitni, ne samo zbog evropske agende, već i zbog restruktuiranja celokupnog društvenog sistema, a tiču se raznih oblasti.
Primera radi, navešću sistem javnog sektora, odnosno javnih preduzeća, velikih preduzeća na državnom nivou, tako i lokalnih preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave opština i gradova.
Danas me je ohrabrila i obradovala vest da će se direktori javnih preduzeća ubuduće birati na konkursima, a ne po podeli tih resora prema političkoj pripadnosti. Odnosno, ono što se u pežorativnom smislu koristi kao – plen političkih stranaka. Po meni je to takođe jedan važan korak napred protiv sistemske korupcije, sistemske političke korupcije.
Korupcija, etimološko značenje reči korupcija je iskvarenost, da podsetim. U prevodu korupcija znači iskvarenost jednog sistema. Znači, jednog nedovoljno uređenog sistema i mogućnost je zloupotreba, na prvom mestu, od strane predstavnika javne vlasti.
Jedno od važnih pitanja koje danas otvaramo jeste pitanje monoploa, odnosno zaštite konkurencije. Pred nama i pred ovim domom će, nadam se do kraja godine biti jedan novi zakon o zaštiti konkurencije. Mislim da je to nešto gde Agencija za borbu protiv korupcije može dosta toga da kaže, u smislu podnošenja amandmana i onog zajedničkog rada na izradi nacrta i predloga tog akta.
Ovi izveštaji koji su bili razmatrani na matičnim odborima i koje na plenumu danas razmatramo i DRI, i Agencija za borbu protiv korupcije, sveobuhvatne su. Mi treba da konstatujemo da su oni validni, da sadrže dovoljne parametre, indikatore i merila za rad ovih agencija do sada kao i ono što je u preporukama u tim izveštajima navedeno.
Naravno, ja ću sa svojim kolegama iz DS podržati predlog ovih zaključaka koji su nam dostavljeni. U svakom slučaju, naša poslanička grupa će uvek biti na raspolaganju nezavisnim regulatornim telima, barem u ovom segmentu koji se tiče rada parlamenta, a to je donošenje zakona, i kroz rad matičnih odbora. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodinu Ratkoviću.
Reč ima gospodin Vladan Jeremić. Izvolite.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, čuveni srpski pisac Milovan Glišić je u svojoj "Glavi šećera" napisao: "Zar ti ne znaš šta su naši kapetani? Prosto, ako mu nije volja, neće ni da čuje, dok mu što ne pukneš. Nekad se davalo naočigled, a sada to ide zgodno ispod ruke. Ljudi im znaju ćud, pa šta će, plaćaju. Da se opet žale, kud će, šut, sa rogatim izaći na kraj".
Kako je danas evo u 21 veku? Mnoga istraživanja korupcije u našoj zemlji unazad nekoliko godina pokazuju da se praktično ništa nije promenilo, odnosno da ovde funkcionišu svi oni raspoloživi instrumenti i na žalost pri svemu tome ni jedan nije ni blizu nekakvog ukidanja. Cinici bi mogli da kažu da otprilike svako ili sve ima svoju cenu, a najveći problem u suzbijanju korupcije svakako je ta njena prikrivenost i pogotovo ono što prati državni sektor koji je u proteklom periodu zapravo bio plodno tlo za bujanje korupcije upravo zbog velikog intervencionizma države.
Zbog ograničavanja ekonomskih sloboda, uvozno, izvoznih kontigenti, plafoniranje cena, monopolski položaj, loši poreski mehanizmi itd, na poreze, na carine razne druge dažbine koje nameće država, firme i danas gledaju kao na trošak i često nastoje da upravo podmićivanjem smanje plaćanje tih obaveza. Međutim, sve to dovede do toga da se poreski period praktično prebacuje na one siromašnije firme ili pojedince koji nemaju nikog svog na određenom položaju. Posledica ovog stanja je naravno, i nedovoljno priliv sredstava u budžet, pa otuda i nije čudo to što zaposleni u školstvu, zdravstvu, drugim društvenim delatnostima uz ta mala lična primanja koja primaju, dakle, dolazi često i do pojave korupcija, ali očigledno da je to jedan začarani krug iz koga je barem u ovom trenutku iz ove perspektive jako teško izaći.
Posebna priča su javna preduzeća i iskoristio bih ovu priliku da se posebno osvrne na poslovanje javnog preduzeća "JAT" jer tog nekakvog očekivanog izveštaja revizora koji vrše tu kontrolu finansijskog poslovanja, dakle, imaće svakako neku posebnu težinu, ako se zna da je poput i drugih javnih preduzeća, ali "JAT" je uvek do sada bio predmet i partijskog i postizbornog potkurusivanja i rezultati revizije koje ovako željno javnost pre svega očekuje, bi mogli da daju barem delimično odgovor na to ključno pitanje, kako se i zašto naš avio prevoznik guši u dugovima. Možda će se utvrditi i to na koji način "JAT" troši milionske infuzije koje kroz subvencije i pozajmice, poslednjih godina dobija iz državnog budžeta. Podsetiću samo da smo mi pre nekih mesec dva dana, ovde, verifikovali najnoviji zajam u visini od 51 miliona evra.
Dakle, konkretni rezultati i efekti svih dosadašnjih kontrola i revizija finansijskog poslovanja nisu nikada praktično zvanično saopštavani javnosti, a prema određenim podacima u prethodnih šest godina nadležni su dva puta kontrolisali ovo javno preduzeće i akcenat je bio stavljen na isplatu zarada i javne nabavke i to za period od 2004. godine do 2006. godine. Upravo kada su u pitanju javne nabavke, budžetski inspektori su utvrdili da je to preduzeće vršilo nabavke bez godišnjeg plana i prema izveštaju revizora "JAT" je imao godišnji plan javnih nabavki, ali je taj dokument bio štur, odnosno, nije sadržao sve elemente koje zakona propisuje.
Prema Zakonu o javnim nabavkama godišnji plan nabavki je osnovni preduslov da bi nabavka uopšte smela da se izvrši. Međutim, bez obzira na tu zakonsku obavezu u "JAT" su vršene nabavke u zemlji i inostranstvu od preko 900 dobavljača. Vrednost zvanično sprovedenih nabavki iznosila je čak 8,7 milijardi dinara, međutim, u postupku kontrole otkriveno je dakle da su određene nabavke vršene bez ikakve primene procedure koje propisuje zakon. Tako da su mimo zakona izvršene nabavke preko 200 dobavljača čija je vrednost nešto manja od 2,5 milijarde dinara. Primera radi bez tendera je vršena i nabavka robe i usluga od preko 50 dobavljača u zemlji, a da se vrednost pojedinačnih nabavki kretala od jednog miliona do jedne milijarde dinara. Potpuno je ista situacija je bila i sa 124 dobavljača iz inostranstva, od kojih je "JAT" bez tendera nabavljao rezervne delove. Koliko su zapravo te nabavke problematične, najbolje govore cifre, odnosno vrednost pojedinih nabavki rezervnih delova od stranih kompanija i to primera radi iz Holandije 27,9 miliona dinara, Italije 28,6, Turske 46,6, Francuske 80 miliona, Engleske 107,5 miliona, Amerike 544 miliona dinara, Švajcarske 513, Belgije 626 miliona dinara itd, itd.
Dakle, sve ove nabavke su pojedinačno premašile iznos od milion dinara koliko je tada članom 17. Zakona o budžetu bilo limitirano da bi se neka nabavka smatrala nabavkom velike vrednosti. Međutim, za njih "JAT" uopšte nije raspisivao tender. Kontrolom nekih od pojedinačnih javnih nabavki budžetski inspektori su otkrili da je "JAT" raspisao dva tendera i to kao nabavke velike vrednosti, za održavanje u nabavku rezervnih delova za računare i usluge održavanja i zamene rezervnih delova voznog parka. Međutim, prema zvaničnim navodima oba tendera su poništena da bi potom nabavke bili izvršene tom tzv. zaobilaznom putanjom, bez obzira što je vrednost nabavke bila 1,3 – 1,4 miliona dinara, jasno je da je nezakonito primenjena procedura i nabavke male vrednosti, odnosno to je taj metod sa tri ponude.
Ako su svi vi primeri rezultat revizorskog metoda koji se naziva slučajni uzorak, do koga se došlo tom revizorskom tehnikom na preskok, onda je zaista zabrinjavajuće šta bi se sve otkrilo da je izvršena kontrola svih javnih nabavki u ovom javnom preduzeću. Poražavajuća je činjenica da niko od rukovodilaca nikada nije odgovarao za zloupotrebu i kršenje zakona u sferi javnih nabavki tog preduzeća.
Naravno ne treba biti previše mudar da bi se izvukao zaključak, da su upravo javne nabavke čija vrednost premašuje 10 milijardi dinara, praktično srž gotovo celokupnih godišnjih rashoda "JAT".
Slična priča je i sa ostalim javnim preduzećima, a šta drugo zaključiti osim da ako se novcem iz državnog budžeta, godinama unazad, Vlada Srbije služi kako bi krpila rupe i pokrivala gubitke, onda to praktično znači da se novcem svih građana pokriva i bezakonje i korupcija u nabavkama. To bez ikakve sumnje nameće obavezu i državnom revizoru i policiji i tužilaštvu da detaljno provere poslovanje i utvrde odgovornost. Kada je o "JAT" konkretno reč, evo možda može da se krene od izjave nekadašnjeg generalnog direktora, gospodina Saše Vladisavljevića koji je 25. maja 2009. godine doslovce izjavio "Oštećeni smo svojim nečinjenjem ili korupcijom u samoj kompaniji za oko 50 miliona dolara, a svi predmeti su procesuirani".
Međutim, jasno je da za efikasniju borbu protiv korupcije je pre svega neophodno jačanje institucija, donošenje efikasnijih zakona i naravno adekvatnija kaznena politika i ono što očigledno u Srbiji nedostaje, a to je odgovornost za sve ono što se čini.
Što se nas u SRS tiče, mi zaista očekujemo da ćete u ovom narednom periodu imati dovoljno snage da vaši izveštaji sadrže i ozbiljnije činjenice od uvećanih kafanskih cehova pojedinih ministarstava, a takođe se iskreno nadamo da ćete zarad javnosti napokon gospođo Zorana Marković saopštiti i odgovor na naše pitanje kako se finansira SNS. Zahvaljujem se.

Hvala gospodine Jeremiću.
Reč će dobiti narodni poslanik gospodin Srđan Milivojević.

Gospodine potpredsedniče skupštine, dame i gospodo iz DRI, dame i gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije, sa velikim zadovoljstvom pristupamo današnjoj raspravi. Prvo vam se zahvaljujem na svim ovim iscrpnim izveštajima koji su urađeni vrlo pedantno, sa mnogo truda vrlo su pregledni i vrlo jasni.
Želim prvo da kažem par reči o izveštaju DRI, on je vrlo pregledan, vrlo jasan i posebno mi je drago da je ovde u izveštaju napomenuto da su plaćene i članarine u međunarodnim asocijacijama i evropskim asocijacijama, što govori o kredibilitetu ove institucije, jer nije lako izboriti članstvo u tim međunarodnim institucijama.
Imam samo jedno pitanje vezano za ovaj izveštaj. Pošto vidimo da ste deo novca utrošili i za nabavku računarske opreme i da imate sajt, koliko košta i sajt DRI? Voleli bi da znamo, to nemamo u ovom ovde izveštaju, a zbog javnosti i zbog svega onoga što je bilo oko sajtova važno je da se i DRI izjasni koliko je utrošeno za sajt ove nezavisne regulatorne institucije koja je vrlo važna za demokratski poredak ove zemlje.
Kada govorimo o radu Agencije za borbu protiv korupcije, pre svega sve pohvale na račun te agencije i moram da napomenem da ste vi odradili jedan ogroman posao, jer ste u jednom jako kratkom roku dobili u jednom trenutku 16.000 izveštaja republičkih funkcionera koji su pregledani, ažurirani, gde ste u jednom razumnom roku objavili registar funkcionera, što je veoma važno za javnost u ovoj zemlji, jer demokratska javnost, mediji i građani imaju pravo da znaju ko koju funkciju obavlja u ovoj zemlji i koji to plaćaju.
Kada je reč o DS, mi smo zaista suštinski posvećeni borbi protiv korupcije, ne samo programski, to ne stoji samo u našem programu, to se vidi iz svakodnevnog delovanja DS. Moram da podsetim da nisu svi poslanici u ovoj sali glasali za Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da nisu svi podržali ni izmene zakona, da nisu svi podržali vaš izbor i to govori o strahu pojedinaca od postojanja ovakve agencije.
Naravno, kada govorimo o korupciji i kada govorimo o stepenu korupcije u Srbiji, važno je napomenuti da smo 2000. godine u stepenu korupcije bili prva zemlja u Evropi i među prvih 10 u svetu. Nije mala stvar biti prvi u Evropi, ali kada je reč o tenisu, vaterpolu, odbojci. U tu šampionsku krunu 2000. godine uloženo je mnogo rada tadašnje aktuelne vlasti. U tu šampionsku krunu, svetsku šampionsku krunu, takođe je uloženo mnogo truda. Nije mala stvar biti u društvu Angole, Somalije, Kolumbije. Mi više nismo u društvu tih država, mi se više ne tretiramo na toj crnoj karti korupcije. Naravno, korupciju uvek treba suzbijati, uvek se boriti protiv nje, jer ona govori o moralnom izopačenju jednog društva, ali kada govorimo o borbi protiv korupcije, mnogo bolje govore dela, nego reči.
Iz redova DS, ovde nema ni jednog poslanika koji je optužen za krivično delo korupcije.
Ni jedan poslanik DS se nije pozvao na imunitet pred Administrativnim odborom, zato što je uhvaćen da prima mito. Ni jedan poslanik DS nije tukao radnike Elektrodistribucije koji su došli da mu isključe struju. Ni jedan poslanik DS nije krao struju, pa kada ga uhvate da krade struju, a oni kažu, čekajte gospodine, morate da platite struju, a on izađe, pa ih izvređa i išutira i onda se pozove na poslanički imunitet. Kada govorimo o borbi protiv korupcije, neki u ovoj sali sa velikom lakoćom prihvataju teško breme osude drugih i odbacuju ovakvo breme. Mnogo lako primećuju trun u tuđim očima, a ne vide bukovu šumu u sopstvenim očima, i tako zamagljenih vidika, naravno da dođu u situaciju da im se desi da kažu, evo DS je najkorumpiranija stranka, a onda zaseda Administrativni odbor i kaže, čekajte da vidimo spisak onih koji su optuženi za korupciju i onda se neprijatno iznenade jer stalno upiru prst u druge, umesto da taj prst okrenu malo ka sebi i da se pogledaju pred ogledalo, da se zapitaju, kakvi smo to mi.
Naravno, borba protiv korupcije se vodi i jačanjem institucija koje doprinose u borbi protiv korupcije. Ja ću samo podsetiti, kada smo glasali za Agenciju za borbu protiv korupcije, za taj zakon, drvlje i kamenje su neki osuli i na sastav i to vrlo odličan sastav te Agencije za borbu protiv korupcije, od vrlo moralnih, čestitih i profesionalnih ljudi, gde smo imali situaciju da mnogima smeta profesor Čedomir Čupić, da najviše smeta onima koji su bili ministri u Vladi ove zemlje i optuženi su za teška dela protiv korupcije. Ti danas najglasnije drže predavanja o borbi protiv korupcije. Oni koji su implementirali korupciju u politički život Srbije, oni koji su izmislili, patentirali korupciju, danas se busaju u grudi, pozivaju na sopstveno poštenje, zaboravljaju da su kao ministri u Vladi
vršili teške zloupotrebe, da su odeću za zaposlene delili sebi i svojim saradnicima, da su štampali partijske knjige o trošku budžeta RS, da su te partijske knjige kupovali o trošku poreskih obveznika ove zemlje.
Naravno, ne moram da ih pomenem, sami će dea se prepoznaju, vidim da neki sami savijaju glavu kada govorim o ovim nemilim događajima iz naše prošlosti. Želim da kažem da mi danas imamo jednu situaciju gde Srbija postaje jedno mnogo uređenije društvo, koje počiva na jakim demokratskim stubovima, na nezavisnim institucijama, na nezavisnim regulatornim telima, da tim telima treba dati stalnu podršku, ohrabrenje da još konkretnije rade svoj posao.
Uveren sam da će ova skupština raspravljati i o konkretnim slučajevima i o konkretnim primerima, jer to je gospodin Sretenović i kazao na početku. Ovo je samo izveštaj o radu DRI, ali nije izveštaj o onim prijavama koje je DRI podnela.
Takođe, ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije su kazali, ovo je samo izveštaj o radu sa najvažnijim preporukama šta treba preduzeti i koje mere, koje ciljeve treba dostići, da bi Srbija bila još uređenija i još bolja na toj karti korupcije, da mi jednom dostignemo taj nivo koji ima Danska, Novi Zeland i druge zemlje koje su značajno smanjile korupciju i nalaze se na prvom mestu.
Ima mnogo problema zbog čega mi nismo ravnopravni sa tim zemljama, ali ključ leži u tome što su neki energično bili protiv formiranja ovakvih nezavisnih regulatornih tela. Sada shvatamo zašto su protiv tih nezavisnih regulatornih tela, kada vidimo izveštaj Administrativnog odbora, vidimo razloge njihovog straha, vidimo razloge njihove panike, ali njihov strah i njihova panika ne treba da opterećuje čitavo društvo. To treba da bude teret njihove prošlosti, njihovog političkog delovanja, a ne da opterećuje građane Srbije. Ne možemo mi građanima Srbije stavljati tegove od dve tone na noge i terati ih da skaču u dalju 100 metara.
Ne može sa takvim tegovima i sa takvim opterećenjem i ne mogu nosioci borbe protiv korupcije da budu one političke stranke koje su patentirale i implementirale, izmislile korupciju u politički život Srbije.
Naravno, nekima verovatno neće biti prijatno što ja ovo govorim, neki će ovo pozdraviti sa odobravanjem, ali ja ću da završim svoje izlaganje sa porukom da treba da nastavite još bolje da radite svoj posao isto ovako odlučno kao do sada, da se uvek ugledate na bolje od sebe, da budete uvek kao boginja Justicija sa povezom preko očiju i sa mačem pravde u rukama, i da taj mač pravde uvek odvaja dobro od zla, pravdu od nasilja, mudrost od gluposti, ali pre svega, poštenje od izopačene pokvarenosti.
Taj mač najbolje deluje kada dođe u ruke građana ove zemlje, u vidu olovke kojom se glasa i građani Srbije već 10 godina jasno pokazuju, da mogu da prepoznaju ko su ti pravi borci protiv korupcije i ko su oni koji su tu korupciju izmislili i uveli u politički život Srbije.
Zaista delim ponos zbog toga što imamo građane koji to umeju da prepoznaju i delim zadovoljstvo što ove dve nezavisne regulativne institucije rade u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom, a posebno sam ponosan što sam zajedno sa svojim prijateljima iz DS, kada se glasalo za vaš izbor, stisnuo ono dugme i glasao za vas i to ću uraditi kada budem glasao za vaš izveštaj, mirne savesti i apsolutno siguran da radim dobar posao za dobrobit građana ove zemlje. Hvala vam.

Reč ima dr Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i poštovani predstavnici regulatornih tela, danas su na jedan dobar način spojene ove dve tačke našeg dnevnog reda, jer moraćemo svi da se složimo, mislim da smo tu jedinstveni, da oba regulatorna tela, i te kako su bitna za sprečavanje korupcije, a korupcija je opet, trebalo bi da se složimo, pokušaću da dokažem, to je jedna od rak rana ovog društva.
Ako bih samo smeo sa dve-tri rečenice da se osvrnem na ova oba izveštaja, mislim da ih karakteriše nešto što može da se izvede kao zaključak, a to je da ne mogu i dan danas oba regulatorna tela u punom kapacitetu da obavljaju svoje funkcije. To ste vi kazali i mi to iz drugih izveštaja nedvosmisleno vidimo. Mi znamo kada smo zakon usvojili u ovoj skupštini, za koji mi nismo glasali na ovakav način, a kazaćemo i zašto. Evo odmah jednog prostog odgovora - mi vama tvrdimo da vi istrčavate sa zakonima koji su nerealni i koje ne možete u životu da realizujete. Evo vam dokaz ovde, primere ljudi navode, da ne mogu da ostvare sve aktivnosti koje su zakonom predviđene, a zakon ste već menjali, ovaj od 2008. godine, u 2010. godini sa 30 članova, što takođe govori o jednoj neozbiljnosti i poslanici Srpske radikalne stranke na to ukazuju. To je razlog zašto u interesu građana nećemo za takve stvari da dižemo ovde ruku. Naravno, vi naše amandmane odbacujete listom i ne uvažavate. Što bismo mi ovakve vaše koncepte onda uvažavali?
Reče gospodin Konstantinović kako je ovo veoma važna tema i naravno održao je predavanje o ne prisustvu stiropor isposnika, kojih nema ovde. To reče i pobeže, uteče. Znači, svojim delom je dokazao koliko se on toga drži, da je to važno i naravno iskoristio je to u političke svrhe. Pa, one koje ste vi i izmislili i koje gajite i dan danas nećete ni videti danas ovde. Zašto bi bili? Imaju bolju soluciju – medije ste im dali otvorene i dajete. Što da se oni ovde trcaju i da se trude, kada će tamo u nameštenim emisijama i scenarijima zajedno sa vama lepo se obraćaju građanima na način kako je za njih najbezbednije?
Elem, da se ostavim toga. Nije to ni bitno, bitna je priča o kojoj mi treba da pričamo, a to su ove dve agencije. Samo jedna rečenica i opaska. Kada gledamo državno revizorsko telo, vidite, oni obavljaju delimično svoje zamišljene zadatke koje smo mi mislili da će oni obavljati. Ne mogu u celosti ni da naprave reviziju direktnih korisnika budžeta. Pojedina ministarstva uzimaju metodom slučajnog izbora. Ne znam zašto se koriste baš time da određena ministarstva stave u fokus, a ne neka druga. Bilo bi to interesantno znati. Onda vidite da su uzeli tri javna preduzeća. Šta je sa ostalim javnim preduzećima? Zašto to nisu sva javna preduzeća? Kada imate lokal, tek reviziju na lokalu, to je tek katastrofalna situacija. Onda imate, recimo, u centralnoj opštini Vračar da ta centralna opština Vračar umesto da po preporuci evropskih institucija, koje su ovde i te kako cenjene, javni sektor privatizuje, ne, država osniva javna preduzeća za letovanje i za rekreativnu nastavu dece. Pare građana iz budžeta upumpava u novonastalo preduzeće, brže-bolje, i to naravno revizija ne gleda, a tamo kada bi se pogledalo svašta bi se moglo naći.
Najviše ću da govorim o ovom drugom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dužan sam iz više razloga. Prvo, ja sam lekar. Drugo, član sam Odbora za zdravlje. Onda, problemi koji su vezani za korupciju i za zdravstvo su enormno veliki. Da ne bih govorio napamet, ako gledate ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji o korupciji, vi ćete onda videti da je zdravstvo naznačeno da je jedan od vodećih izvora te korupcije. U tom istom izveštaju vi ćete videti da se, ako gledamo društvene sektore, sa zdravstvom takmiče institucije ovog sistema, koje bi trebalo da budu nosioci borbe i preventive protiv korupcije, a to su, naravno, političke partije, sudije, tužioci i advokati. Neću čitati tabele, ali sve što govorim pokriveno je jasnim podacima, ali da to preskočim.
Sa druge strane, vi koji hoćete pro forme na ovakav paradan način da idete u Evropu, popunili ste upitnik i tamo ste lepo u poglavlju 23. u tački 36. kazali da je korupcija veliki problem Srbije. Onda ste dodali da su prema percepciji građana i istraživanjima zdravstvo, policija, sudstvo vodeći. Znači, zdravstvo ste svrstali u ovu kategoriju.
Iz ovog vašeg izveštaja, postavljam sada jedno pitanje, ukoliko smem, ne vidim da je zdravstveni sistem bio predmet ozbiljnog interesovanja Agencije. U društvu, doduše, postoji sporadična akcija protiv sitne korupcije. Ali, i to je selektivno. Kada ti neko treba, onda ga procesuiraš. Uvek ako malo zagrebeš nađeš uvek neprincipijelne razloge da bi se to uradilo. Nisam video još da je neko ko je dao mito procesuiran, a trebao bi po našim zakonskim propisima. Toga nema.
Međutim, sistemska korupcija je tabu tema, tabu tema i za vašu agenciju. Na više okruglih stolova i na više sajtova nevladinih organizacija dokumentovani su slučajevi sistemske korupcije. Evo, i vi ste dobili pre neki dan dokazane primere sistemske korupcije u zdravstvu - Protivzakonita trgovina na listima čekanja na radio terapiju u Institutu za onkologiju Vojvodine uz odobrenje Ministarstva zdravlja, čime je uskraćeno blagovremeno lečenje preko 400 obolelih domaćih osiguranika. Dobili ste i imena ljudi koji su nastradali, koji su umrli bez terapije koju su trebali da dobiju. I vi i druge institucije ćutite.
Slučaj hitne pomoći iz 2006. godine, dogovor lekara i pogrebnika, rekonstrukcija dva beogradska kliničko bolnička centra Zvezdara i Zemun uz kredite Evropske investicione banke od oko osam miliona evra. Grubo kršenje Zakona o javnim nabavkama kao i Zakona Evropske zajednice, prema kojima se ovi ugovori i sklapaju. Rekonstrukcija zdravstvenog centra u Kraljevu iz kredita Svetske banke, neću da navodim taksativno, to je pobrojano i materijalima potkrepljeno. Rekonstrukcija četiri klinička centra iz kredita Evropske investicione banke, za koji je 150 miliona već povučeno. Nabavka vakcina. Sve to ne interesuje ove ljude koji su oduševljeni napretkom, boljitkom i vašim dobrim radom.
Naravno, u zakonu piše da je, neću da govorim šta je na pištaljci sve pričano, a tamo i vaši članovi Saveta kažu – država je zarobljena korupcija. Evo, jedan vaš član Saveta je kazao, ovde imam, ako vas interesuje, kada i gde, na jednoj pištaljci je to rekao. To je taj sajt što ga američka i norveška ambasada finansiraju. Da ne pričam šta se tamo priča, kakvi su tamo drastični primeri korupcije. To ne postoji, a postoji, to je realno, to je realan život. Vi tamo po zakonu treba da rešavate sukob interesa, a vi ste se bavili funkcionerima da to sprečite. Međutim, sistemskim zakonskim rešenjima, koja to omogućuju u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, uopšte se ne bavite. Pa kako se bavite prevencijom? Hoćete da vam nabrajam članove Zakona od 199. i 202. koji regulišu tzv. dopunski rad? Finale je Pravilnik o dopunskom radu da državni službenik može da radi prepodne kao državnik sredstvima državnim, a popodne kao privatnik tzv. večernje bolnice. To vas ne dotiče. Ili u Zakonu o osiguranju član 57. – liste čekanja, famozne, možete preskočiti ako platite. Šta je sa ljudskim pravima, sa jednakošću zdravstvene zaštite? Pa, nestandardne zakonske usluge.
Da ne govorimo o drugim članovima kad hoćemo da govorimo o preventivi kojom treba da se bavite. Vi morate da ukažete prstom na koruptivne zakone u zdravstvu koji generišu korupciju. Toga kod vas nema. Moje pitanje je zašto?
Da završim, pre par dana je održan jedan Okrugli sto. Kaže: "Korupcija u zdravstvu i proces evrointegracija Srbije". Interesantno je ko je bio gost – Pol Vinken, predsednik evropske mreže za borbu protiv prevare i korupcije u zdravstvu. Kažu i da su vas zvali, da su zvali Ministarstvo zdravlja, odazvao se samo predstavnik Ombudsmana i niko nije došao. Šta je gospodin Vinken rekao? Rekao je, za ove koji vole EU, ovako: "Na situaciju je ukazao, u kojoj mnogi pacijenti umiru jer ne dobijaju potrebnu pomoć. Tome doprinosi nedostatak transparentnosti i moćni lobiji. Teško je detektovati gde novac ide i ko finansira sistem. Katastrofalan problem u Srbiji, ali i u drugim zemljama, predstavljaju neformalna plaćanja lekarima. Specifično za Srbiju je to što je deo tih neformalnih plaćanja postao formalizovan. Trpi od toga dva i po miliona građana Srbije."
Treba ovaj policajac iz Evrope da dođe i da nam ovo kaže. Onda će neko da mi drži filipijke kako je situacija sjajna, kako je ovo dobro. Ovo je problem, nažalost, kojim se vi morate baviti, ako želite da intencije zakona i ono što bi trebalo da radite, uradite. Inače, sve ovo je jasno i građani Srbije potpuno prepoznaju da je korumpirana Vlada partokratije, koji se finansiraju iz korupcije, glavna prepreka borbi protiv korupcije. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik gospodin Božidar Delić, potpredsednik Skupštine.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Sretenoviću, gospođo Marković sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovo je retka prilika da na jednom mestu imamo rukovodioce dve važne nezavisne državne institucije, koje su ujedno i ustavne kategorije. Ranije sam sretao ovde u hodniku gospodina Sretenovića i uvek kada ga sretnem osećam se loše, jer kad sretnem njega pomislim u kakvoj mi to državi živimo. Nisam imao priliku da srećem gospođicu Marković.
Ako imamo dve institucije koje su državne, odnosno ustavne kategorije, koje su stvorene zbog toga što je to tražio evropski put, o kome su danas govorile neke moje kolege narodni poslanici, koji takođe nisu svesni da na tom evropskom putu postoji jedna provalija i da se Srbija nalazi samo na jedan korak od te provalije, a SRS stalno upozorava na to.
Ružno sam se osećao jer shvatam da ste vi kao institucija stvoreni forme radi, da oni koji su vas stvorili u stvari ne žele da vi radite, a mi iz SRS očekujemo od vas da radite na pravi način. Kako je moguće da u Beogradu, gde je ranije vila Savezna skupština i savezne institucije, pa Republička skupština i republičke institucije, nema prostora i mesta za dve ovako važne državne institucije? To je apsolutno neobjašnjivo. Mi imamo desetine drugih agencija koje rade neke prenesene poslove i koje su, sa stanovišta naše stranke, apsolutno nepotrebne. Za njih se nađe prostor, a prostora za ovako dve važne institucije nema. Zašto, gospodo? Zato što vladajuća garnitura ne želi da vi radite. U stvari, žele da formalno radite, da postojite, da pravite nekakve izveštaje, da ih mi ovde u Skupštini usvajamo.
Ružno se osećam kao narodni poslanik, jer stalno govorim da ova Skupština nema svoje mesto kao najveći zakonodavni organ, jer vi niste odgovorni nikome drugom, nego Skupštini, a ona nije mogla da se izbori za vaš bolji status. Inače, uvek kažem da je Skupština samo transmisija Vladine volje, nažalost. U Srbiji će biti bolje kada se ta okolnost promeni.
Šta mi možemo da uradimo? Za prostor nismo mogli da uradimo ništa. Što se budžeta tiče, mi jesmo za to da vi imate takav budžet da možete da radite svoj posao. Uvek ćemo se za to zalagati.
Možda sam se nešto više usmerio na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i samo ću pročitati jedan stav iz člana 2. Zakona: "Korupcija, to je odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog, odnosno društvenog položaja i uticaja u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugog".
Kao funkcioneri opozicije, bez obzira šta govore naše kolege, ne plašimo se ove reči: "korupcija", jer kao opoziciju nas gotovo i ne dotiče.
Drugi problem koji sam sagledao čitajući ovaj izveštaj, ova Skupština je 2005. godine usvojila Strategiju, 2006. godine Akcioni plan, a institucija koja to nadzire je počela da radi 2010. godine. Kada sam gledao ovih 168 preporuka, ima tu mnogo toga što je već otišlo, što bi trebalo da se izbaci. Ta strategija bi možda morala da bude mnogo kraća, a onda bi vaš izveštaj bio mnogo kraći jer, morate priznati, 463 strane, to je, uz sve druge obaveze, ipak previše. Od 168 preporuka, vi nadzirete kako se one sprovode i napisali ste da je sprovedeno ili ispunjeno 25, delimično 99, nisu ispunjene 24, trajni zadatak ili obaveze koje traju – 15, a nema podataka za pet. Gospodo, samo ova činjenica dovoljno govori o našem stanju u ovim oblastima.
Takođe ste rekli da je 15% preporuka u potpunosti ispunjeno, 14 nije uopšte ispunjeno, 59 delimično. Zatim, vezano za konkretizaciju preporuka kroz 473 aktivnosti Akcionog plana, gde ste takođe rekli da je realizovano 97 aktivnosti, delimično 128, nije realizovano 99 aktivnosti, kontinuirano se sprovode 73 aktivnosti, a nema podataka o realizaciji 76 aktivnosti. Ovde očigledno nešto ne funkcioniše, neko ne radi svoj posao. U ovoj državi je problem naterati državne organe, pa i ministarstva i ministre, upravo da se bave svojim poslom.
Ono što mi je posebno, noćas, u kasnim satima zapalo za oko, mislim da je to apsolutno realno i tačno, ovako kako ste vi procenili, u stvari vi ste to preneli od nekih drugih agencija, rejting Srbije prema izveštaju o globalnoj konkurentnosti Srbije, gde se Srbija nalazi na 96. od 139 mesta. Ovo je ocena cele državne uprave i svih ministarstva, posebno je zabrinjavajuće, ove parametre koje ste vi naveli, a koji su važni za strane investitore, pošto se ovde mnogo govori o nekakvim stranim investicijama. Kaže – svojinska prava na 122. mestu se nalazi od 139 mesta, teret državne regulative, to je ono gde i mi učestvujemo, 131. od 139 mesta, efikasnost pravosudnog sistema u rešavanju upravnih sporova 132. od 139 mesta, efikasnost antimonopolske politike, ovde ima vas i ovde mora vas da bude 137. od 139 mesta, saradnja radnika i poslodavaca 135. od 139 mesta .
Mislim baš da su bili jutarnji časovi, gledam dnevnik i pojavi se naš premijer i kaže – Srbija je na nogama preživala krizu, sačuvali smo našu privredu, bankarski sistem, dok je pustoš u okolnim zemljama. To je bilo jutros, a te okolne zemlje, to su sve članice EU. To je taj put na koji vi želite da povedete i Srbiju.
Sledeće – rast BDP 3,5%, a rast izvoza 25%. Ne znam da li ja i građani Srbije živimo u istoj zemlji sa premijerom, samo nekoliko dana ranije mogli ste da vidite šta se to izvozi iz Srbije. Kaže – na prvom mestu čelični limovi, proizvodi od čelika. To je US "Steel", šta Srbija ima od tog izvoza? Na drugom mestu proizvodi od gume. To je "Tigar", "Trajal", "Ruma guma", sve je prodato. To nije srpski izvoz. Na trećem mestu obojeni metali. Srbija i njen brend je šporet Smederevac ima još u Vranju takođe neka fabrika šporeta, a čini mi se da sam pročitao i "Sirkove" i "Brezove" metle. Dokle smo mi došli u Srbiji?
Zašto kažem da oni koji su insistirali da se zbog evropskog puta stvore ova dva regulatorna tela ne žele da vi radite? Ako biste se vi samo bavili poslanicima, nekim nižim funkcionerima, to bi bilo još i prihvatljivo, ali dok mi ovde pričamo invalidi iz "DES-a" su ili ovde ispred Ministarstva ili ispred Gradske skupštine, ali to su invalidi. Nama su puna usta ljudi sa invaliditetom i sa posebnim potrebama, a niko neće da reši problem te firme koja ima 52% u svom sastavu zaposlenih invalida.
Sada da vam kažem, reći ću vam i ime firme, mogu i desetinu imena da vam kažem, recimo, "Kongrap", 15 hiljada radnika, ima ih par stotina, dobio sam jedan dopis gde je nekoliko radnika umrlo maltene od gladi, a neki zato što ne mogu da se leče. Samo "Kongrap" Makiš, 107 zarada duguje radnicima. Da li ćete nešto tu da preduzmete? Nećete, ne možete, jer visoki funkcioneri iz dve države su umešani u privatizaciju ove firme. Kada bih vam sada rekao imena, vi biste se smrzli i tu nema prave korupcije.
Jedan moj kolega reče – malim lopovima ide glava, a velikim lopovima se skida kapa. To je ono što je prisutno i ovde kod nas u Srbiji. Zato apsolutno računajte na podršku SRS ako se usudite da krenete u borbu protiv korupcije, jer korupcija ima tri nivoa. Onaj niži, ono je ruka, džep, doktor, profesor, to je nešto nisko i protiv toga bori se policija i može se protiv toga izboriti. Srednji nivo, tu su već preduzeća, veći iznosi itd.
Ali, glavna korupcija protiv koje ne možete ništa, to je korupcija povezana sa politikom, sa vladajućim krugovima, ne sa opozicijom.
Niste vi pravili ovu strategiju, ali nešto što je mnogo ružno, kada pogledate preporuku 34, 91. i 86, pošto je po ovoj informatizovanoj šemi, govori se o potrebnim sredstvima. To bi sve bilo u redu, ali zašto? Tu se radi o nekim usavršavanjima nosioca pravosudnih funkcija, službenika organa uprave javnih službi, u prvom je navedeno da treba nekih 450 hiljada evra, u drugom da treba 300 hiljada evra, a u trećem da treba 50 hiljada evra. Gospodo, mi živimo u državi Srbiji. Korupcija, jedan od izvora korupcije je upravo i naš ovakav odnos prema našem dinaru kao sredstvu plaćanja.
Opet kažem – niste vi ovo pisali, ali ne smete dopustiti da se pored našeg dinara, koga moramo da branimo, štitimo, i na svakom mestu pominjemo, da je to sredstvo plaćanja u Srbiji. Mi u našim zvaničnim aktima izražavamo naše potrebe u evrima. Priznaćete da je to nedopustivo, kada se radi o državnim organima.
Kada sam čitao ove preporuke, da kažem da mi iz SRS ponudimo i pomoć. Preporuka 88, 94, 98. i 114. Tu se govori o povezivanju informacionih sistema poreske uprave, uprave za javna plaćanja, uprave carina, Republičkog fonda PIO, MUP u jedinstven sistem državnih organa. Tu je neki rok bio 2007. godina. Nema bez toga napred. Ali, da vi ne biste kupovali neke sisteme, "Bam", "Navison", "Orakle", itd, u Srbiji imamo dovoljno pameti.
Mi iz SRS evo nudimo integralni informacioni sistem za koga profesori, doktori koji su ga napravili kažu da će svake godine dati više u budžet Srbije milijardu evra, upravo onu milijardu što vam uvek fali. To je uradila i nauka. Nije korupcija prvi problem Srbije. Možda je tek na trećem mestu. Prvi problem Srbije je neznanje. Apsolutno prvi problem. Kriminal i korupcija dolaze tek kasnije.
Zašto neće, ponuđen je ovaj program Vladi Srbije i mi iz SRS kažemo – kada dođemo na vlast integralni informacioni sistem će sigurno biti uveden u državnu upravu, javna preduzeća, u sva druga preduzeća, posebno u Poresku upravu. Zašto? Zato što svaki dinar može da se prati, a današnjoj vlasti ne odgovara da može da se prati svaki dinar, jer ovaj program za koga oni koji su ga napravili kažu da je najsavršeniji na svetu, tačno u dan može za svaku firmu da vam pokaže kad je ušla u sivu zonu, koji to ne mogu da plate PDV, a posebno koji to neće da plate PDV.
Imamo mi u našem ekonomskom programu, koji smo nazvali "Program za izlazak Srbije iz krize" rešenje i za sva ostala pitanja. Ali, ponudio sam vam da ako imate hrabrosti, a nije ih bivša ministarka finansija imala, da joj bude prezentovan ovaj integralni informacioni sistem.
Ako vam kažem da rešavam glavni problem koji svake godine imate u budžetu, da obezbedi tu milijardu evra koja nedostaje, javite se, pa da sa srpskom pameti, jer ipak je ima na svu sreću u Srbiji, uradimo nešto za Srbiju, pa mi neko kaže za Evropu, mnogo smo toga uradili za Evropu jednostavnim prihvatanjem SSP, koji ovu siromašnu državu košta 300 miliona evra.
(Predsedavajući: Gospodine Deliću, vreme vam je isteklo.)
Nije to samo 300 miliona evra, koliko nas je radnih mesta koštao još?
Samo da završim.
(Predsedavajući: Približite se mikrofonu, molim vas.)
Još jednom, žao nam je što nemate mogućnosti da radite svoj posao. Ako budete želeli da ga radite na pravi način, od gospodina Sretenovića nama je potrebno da u reviziji budžeta i trošenja budžeta se približi, tako da ono što ni jedne kada usvajamo budžet nismo imali, a to je da nam Vlada ispostavi način kako su potrošene pare, nikad nismo videli završni račun u ovoj skupštini, da gospodin Sretenović obezbedi da kod usvajanja budžeta imamo odmah i kako je prethodni trošen. Hvala.