Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva predloga. Probaću u nekoliko rečenica da kažem i o jednom i o drugom.
Kada govorimo o izboru Komisije za hartije od vrednosti, moramo reći da Vlada nije dosledna, ali nije to prvi put da se pokazuje njena nedoslednost. Juče smo mogli videti odluku Vlade da se svi direktori biraju konkursom, i to je obznanjeno tako kao da je to neka nova revolucija itd. Niko ne reče – zašto to nismo koristili do sada? Zašto nismo direktore javnih preduzeća i državnih institucija birali konkursom? Da je sreće, mi bi danas ovde imali predlog Odbora za finansije, koji bi konstatovao da je zaprimljeno tridesetak, pedesetak ili možda 300 zahteva, odnosno molbi ljudi koji žele, koji ispunjavaju uslove u stručnom i iskustvenom pogledu, i u pogledu školske spreme i ostalih opštih i posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa u ovoj komisiji. Nažalost, toga nemamo. Imamo samo jedan politički dogovor da se u komisiju izaberu ljudi koji odgovaraju po političkoj obojenosti, ne po stručnosti, ne po kvalitetu i ne po spremnosti da se uhvate u koštac sa ogromnim problemima u ovoj oblasti.
Ova komisija koja je delovala do sada završila je posao. Ona je pokrila sav kriminal koji je krenuo onog trenutka kad se ušlo ubrzano u privatizaciju po nalogu Zapada. Zašto je njen mandat sedam godina? Baš zbog toga, da se to završi. Donećemo novi zakon o tržištu kapitala i oni će se pozvati na taj zakon i onda ćemo reći – sad imamo i formalno-pravne uslove da izaberemo komisiju i da na taj način zadovoljimo formu. Ovo je samo zadovoljenje forme, ništa više. Suštinski nismo rešili problem. Suštinski problem što u oblasti hartija od vrednosti, prometa i privatizacije vezano uz hartije od vrednosti smo imali ogroman kriminal, ogromne probleme i ti problemi će kulminirati i ubuduće. Budite ubeđeni da ovo nije tačka na i, o izboru ove komisije, o privatizaciji će se govoriti. Revizija je neophodna. Stav SRS jeste da se, bez obzira na to što smo mi formalno završili privatizaciju, mi i dan danas imamo 450 preduzeća koja nisu privatizovana, bez obzira na sve, deklarativno zalaganje vlasti izvrši i dovede do kraja privatizacija jer ona nije završena.
Kada govorimo o ovoj komisiji, o problemima u privatizaciji, moramo ukazati na ogromnu diskriminaciju koju su imali mali akcionari, njihovu borbu za samo preživljavanje u ovom procesu. Podnosili su na desetine, na stotine, na hiljade krivičnih prijava, ukazivali svim državnim organima na probleme koje su oni imali, a, nažalost, nijedan, da je meni poznato, postupak nije doveden do kraja, niko u procesu kriminalnih radnji nije utvrđen, nisu pokrenuti sudski procesi i kažnjeni oni koji su izvršili zloupotrebe u tom procesu.
Ovde je spomenut "Knjaz Miloš". Evidentno je došlo do zloupotrebe. Ko je odgovarao? Niko. Ovde moramo ukazati na još jedan karakterističan primer loše privatizacije, a radi se o "Luci Beograd", o preuzimanju akcija od strane nama poznatog Milana Beka, koji je zloupotrebama došao do "Luke Beograd". Srpska radikalna stranka gotovo na desetine puta je putem poslaničkih pitanja ukazivala na zloupotrebu u ovoj privatizaciji, na preuzimanju akcija i tražila je od nadležnih državnih organa da se decidirano kaže iz kojih sredstava je Milan Beko otkupio akcije, odnosno preuzeo akcije "Luke Beograd"? Da li smo dobili odgovor? Nismo. Ukazivali smo na zloupotrebu položaja, u ovom slučaju, u toku samog preuzimanja akcija. Da li su istražni organi završili postupak? Nisu. Ukazali smo na ogromnu štetu koju je pretrpela država i tražili od strane državnih organa da se sve dovede do kraja, da se pronađu krivci koji su učestvovali u svemu tome, a to je na desetine ljudi koji su bili u raznim institucijama koje su odlučivale o vrednosti akcija, o načinu sprovođenja privatizacije. Nažalost, sve je to palo u vodu.
Zbog vremena, ja ću ovde još ukazati na jedan karakterističan primer zloupotrebe. Možda i najveća, a najmanje prisutna u javnosti zloupotreba jeste procena vrednosti preduzeća u privatizaciji. Kako je nastala? Nastala je na taj način što su agencije za procenu nepokretnosti, koje su dirigovane i politički postavljane u poziciju da same odlučuju koliko će koja vrednost akcije u tom preduzeću biti. Tako da je bila prava pomama od strane tih akcija, a spomenućemo i neke sudionike, vlasnike ovih akcija, direktore i rukovodioce u ovim agencijama koje su vršile procenu i ukazati na sukob interesa u kome su bili i na zloupotrebu svog mesta, pozicije i položaja. Radi se o jednoj agenciji čiji je direktor i jedan od vlasnika bio aktuelni premijer Mirko Cvetković, agencija je "Ces mecon", koja je učestvovala u postupku procene vrednosti negde preko 600 miliona dinara, što je negde između osam i devet miliona evra. Njegova agencija, odnosno agencija gde je on bio rukovodilac je učestvovala u procenama onda kada je on bio direktor Agencije za privatizaciju, što je sukob interesa. To je evidentan sukob interesa.
Da li je ijedna takva procena vrednosti poništena? Nije. Da li je sve zakonito odrađeno? Nije. Ko je odgovarao? Niko. To je tragično. Na jedno od pitanja srpskih radikala, koje smo u formi poslaničkih pitanja postavili nadležnim državnim institucijama, koliko je ukupno država platila za procenu vrednosti u postupku privatizacije, a tu nismo obuhvatili ona preduzeća koja su bila u stečaju, koja su izašla iz stečaja, pa su ponovo ušla u stečaj itd, nego je to golo nabrajanje samo onih preduzeća koja su bila u stečaju, a to je vrednost negde oko četiri miliona evra. ako se to iskaže u vrednostima evra, onda je to negde oko 60 miliona evra, jer se radi o periodu od 2002. godine, kada kreće prava privatizacija, do 2008. godine. Za procenu vrednosti 60 miliona evra.
Imali smo situaciju, mi smo to videli kroz izveštaje koje smo dobili od nadležnih državnih organa, on je prikriven, on je sklonjen ispod papira, ali se u papiru ipak može štošta pronaći, u tim finansijskim i drugim podacima koje smo mogli dobiti. Videli smo da su iz određenih oblasti radile određene agencije. Da li je to slučajno? Nije slučajno, nego je to ciljano, namešteno pojedinim agencijama da one vrše te procene. Zloupotreba je zadatak buduće vlasti i nadam se da će SRS imati učešće u sledećoj vlasti, da se preispita sve što je učinjeno kriminalno u postupku od 2002. godine, kada je došlo do ubrzane privatizacije.
Šta je još bitno naglasiti? Bitno je naglasiti učešće, mesto i poziciju bankarskog sistema. Bankarski sistem smo predali stranim bankama, stranim institucijama i tom kapitalu, bankarskom kapitalu odgovaralo je da finansiraju one aktivnosti preduzeća koja su došla sa strane za kupovinu akcija, preuzimanje akcija, kupovinu kapitala i imovine onih institucija sa kojima su imale srodne veze. Da li geografske, da li finansijske itd. Znači, to su bili uvezani tokovi. Posle 2007. godine bankarski sistem je izašao iz svega ovoga. Nije postojao ni interes stranih investitora nešto ozbiljniji u finansijskom sistemu Republike Srbije, zato što nije bilo ozbiljnih preduzeća koja su bila u privatizaciji, ali je toga trenutka pažnja izmeštena prema državnim institucijama i kupovine hartija od vrednosti, odnosno trezorske zapise Narodne banke.
Tu ćemo imati ozbiljnih problema, tu će država Srbija debelo platiti učešće stranog bankarskog kapitala koji se preselio i koji je na određen način finansirao likvidnost ove države.
Srbija je 2008. godine prodala 8,5 milijardi dinara za vlastiti likvidnost, 2009. godine to se popelo na 202 milijarde dinara, 2010. godine na 254, za ovu godinu 285 itd. To je vrtoglavi rast prodaje trezorskih zapisa. Pitanje je gde će se i kada se to može zaustaviti. Ova vlast očito ne može to zaustaviti i zato je neophodno da se ova vlast povuče, da dođe jedna normalnija vlast koja će razmišljati daleko ozbiljnije o ovim hartija od vrednosti i načinu finansiranja redovne likvidnosti države.
Još nekoliko rečenica oko rada odbora. Obzirom da sam predsednik jednog odbora, pokušaću da iznesem stav SRS oko rada odbora. Mislim da smo, kao i u ovom slučaju, zadovoljili formu. Mi smo kroz ovaj Poslovnik o radu dobili određen manevarski prostor za rad odbora, ali su oni, faktički, stavljeni negde u prikrajak. Sve što je zvanična vlast govorila to je da će odbori sada daleko naglašenije raditi, da će biti debatni klubovi, da će biti novi zamajac u razvoju demokratije, razvoju parlamentarizma itd. Nema ništa od toga. Odbori ne rade, to nam mora biti jasno. To što mi sada zadovoljavamo formu i umesto Janka postavimo Peru, umesto Željke postavimo Maru, od toga nema ništa.
Odbori ne rade, to mora biti jasno. Pre svega, ministri ne dolaze na odbore. Ono što je obaveza po Poslovniku o radu, ministarstva moraju dostavljati kvartalne i polugodišnje izveštaje o radu. Predsednik sam odbora i silim ih da dostave izveštaj o radu. Da li je uloga predsednika da insistira i traži?
Vi se izbrisali kontrolnu funkciju odbora i kontrolnu funkciju ove skupštine. izvršna vlast radi šta hoće. Zbog toga je formalna pozicija odbora takva. Da ste mislili stvarno da odbori i da ova skupština bude kontrolni organ rada državnih institucija, izvršne vlasti, potpuno bi druga funkcija bila i daleko ozbiljniji pristup u praksi. Mi sada imamo samo zadovoljenje forme. To su kozmetičke promene koje nam neće doneti dobro, nažalost. Izbori su blizu, pa ćemo se videti posle ovih izbora. Hvala.