Hvala gospođi Kolundžiji.
Pre nego što nastavimo, želim da upoznam Narodnu skupštinu i cenjene narodne poslanike, da na galeriji prati deo ovog zasedanja delegacija SAD, koja je prisutna u 20. zasedanju OEBS i to u pratnji naše predsednice, gospođe Slavice Đukić-Dejanović.
Prisutni su: gospodin Bendžamin Kardin, potpredsednik delegacije SAD, gospodin Kristofer Smit, gospođa Dženi Šajin, gospodin Robert Hend, gospodin Fred Tarner, gospodin Aleks Džonson, gospođa Debi Jamada, gospodin Mak Begić, gospođa Sintija Efird, gospodin Dejvid Ramserm, gospodin Džon Švenk, gospodin Mark Miloš, gospodin Robert Aderhold, gospođa Lori Hejvort, gospođa Kari Ševčik, gospođa Darlin Smolmen, gospodin Džeremi Njutn, kao i njena ekselencija, ambasador SAD u Srbiji, gospođa Meri Vorlik i gospodin Pol Jukić.
Pozdravimo ih jednim aplauzom.
Nastavljamo po dnevnom redu.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, gospodin Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Saveta DRI, poštovana direktorko Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava o izveštaju ove dve vrlo važne institucije, za nas predstavlja veoma važan korak u uspostavljanju kontrole trošenja javnih finansija u zemlji.
U tom smislu, DSS smatra da je veoma važno da na pravi način sagledamo sa kakvim se problemima ova država susreće kada je u pitanju korupcija i na koje načine je sve moguće uticati da te korupcije bude što manje, odnosno da se ionako osiromašena država i narod, ne potkradaju kroz sisteme javnih nabavki, kroz razne manipulacije koje se tiču trošenja sredstava iz javnog sektora.
Opšte je poznata stvar da je korupcija u svakom društvu rak rana i prepreka za svako napredovanje. Što se tiče Srbije, tu je zaista nezavidna situacija. Opšte je poznata činjenica da kroz sisteme javnih nabavki, kroz nedovoljno domaćinsko i racionalno trošenje javnih sredstava se u Srbiji, kažu podaci onih koji se time bave, odvije više od milijardu evra na godišnjem nivou, što predstavlja skoro petinu ukupnih angažovanih sredstava na državnom nivou.
Svakako da su ove dve institucije, i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, veoma važne institucije koje treba da, svojim delovanjem utiču i da taj nivo odlivanja javnih sredstava, rekao bih, krađe i lopovluka, smanjena što je moguće na manju meru. U tom smislu, apsolutna je podrška DSS ovim institucijama da rade svoj posao što je moguće kvalitetnije i da te rezultate od njihovog rada vidimo što pre.
Na kraju krajeva, mi smo inicirali formiranje DRI i pomogli osnivanje i njen rad. Dakle, smatrajući da je zaista neophodno uspostaviti potpunu kontrolu nad trošenjem javnih finansija kroz budžet Republike Srbije.
Međutim, nisam siguran da je taj rad iako DRI postoji već petu godinu, rekao bih, na najbolji mogući način potpomognu kroz jasna opredeljenja vlasti, kroz jasnu, izraženu političku volju da se želi potpuna kontrola nad trošenjem državnih finansija. To se može videti kroz mnogobrojne primere, jedan od najvažnijih jeste taj da DRI više od dve godine i njen savet bili izloženi potpunoj nebrizi države, odnosno vladajuće strukture, tako da nisu imali ni prostorije za rad niti usvojena osnovna akta da bi mogli da funkcionišu. Tako da smo imali bukvalno ljudi koji su morali da trče od jedne do druge kancelarije, ne bili se snašli za prostor i ne bili sami svojim entuzijazmom i svojim angažovanjem da urade onaj posao za kojih je država osnovala.
Ta situacija se, nažalost, ni do dana današnjeg nije u značajnoj meri, iako ruku na srce, postoje određeni uslovi za rad, ali nisam siguran da su ti uslovi za rad, pre svega DRI optimalni i onakvi kakvi treba da budu da bi zaposleni Savet i svi oni koji rade u njoj mogli da na pravi način kontrolišu tokove novca u zemlji i da efikasno sprovode zakon po kom su osnovali.
Osnovi cilj DRI je da kontroliše kako se troši novac kroz budžet RS i kroz razna ministarstva, kroz javna preduzeća, to jeste obiman posao i zahteva veliku stručnost i veliko angažovanje stručnih ljudi, za šta nisu postojale pretpostavke do prošle godine u smislu samih naknada za rad zaposlenih. Postojao je veliki program u angažovanju stručnih ljudi, jer niko ko iole poznaje tu materiju neće da radi za jako malu platu, jer taj posao u privatnim revizorskim firmama je mnogo bolje plaćen bio nego što je plaćen u DRI. U tom smislu, su izvršene promene zakona i mislim da je sada situacija puno bolja. Ali, ono što se očekuje kao konkretan rezultat, nažalost još uvek ne poprima one mere koje su potrebne ovoj državi i one mere koje mi očekujemo kao narodni poslanici, uopšte kao javnost u Srbiji.
Za ovaj izveštaj o DRI se kaže da su rađene kontrole raznih ministarstava, budžeta Republike Srbije, određenih javnih preduzeća, kaže se čak i da je DRI razmatrajući određene izveštaje naišla na velike nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i da je tokom 2010. godine i 2009. godine, podnela niz prekršajnih prijava protiv raznih odgovornih lica u ministarstvima i u onim organizacijama koje su bile predmet kontrole. Pa bi me živo interesovalo, da nam se odgovori, šta je bilo sa tim prekršajnim prijavama, dokle se stiglo, pošto nisam siguran da barem ja nemam taj podatak, da je na bilo koji način, bilo ko, ko je kršio zakon bio kažnjen na onaj način koji bi bio primer svima onima drugima da se takve stvari ne smeju u buduće ponavljati.
Dakle, takođe me interesuje, dokle se stiglo sa kontrolom javnih preduzeća, koje radi DRI? Znam, da se radi na kontroli trans nafta, Aerodroma, elektro mreža i drugih javnih preduzeća koja su ili korisnici budžeta ili imaju javna ovlašćenja kao javna preduzeća da raspolažu javnim finansijama. Bilo bi interesantno za narodne poslanike i za javnost da čujemo kakvi su rezultati te kontrole i da li ima nepravilnosti i ako ima, kakve su mere preduzete protiv onih koji su kršili zakon.
Bez jasnih mera koje moraju da uslede po osnovu nalaza DRI, za one nepravilnosti koje su uočene u toku kontrole, bez jasnih i drastičnih kazni prema počiniocima, nisam siguran da ćemo išta postići na planu borbe protiv korupcije, niti će Srbija napredovati na onom indeksu korumpiranosti zemalja u svetu.
Svaka zemlja ima problem sa korupcijom, neka manja neka više, mi naravno, ne očekujemo da će Srbija preko noći potpuno iskoreniti korupciju, ali smo sigurni da kroz rad i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, se taj indeks korumpiranosti znatno može smanjiti, odnosno da Srbija može da napreduje na onoj lestvici korumpiranosti kako bi time poslali signal i svima koji žele da započnu neki biznis u ovoj zemlji, da se u Srbiji može poslovati legalno i da svako ko želi da radi nešto, ne mora da podmićuje, bilo najviše državne funkcionere, bilo lokalne funkcionere da bi ostvario neko svoje pravo ili započeo neki svoj biznis.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, takođe smatramo da ona ima vrlo važnu ulogu u toj opšte proklamovanoj borbi protiv korupcije. Malo pre sam pomenuo opšte poznati podatak da se kroz javne nabavke u Srbiji odlije više milijardi evra, a podsetiću vas da upravo budžetski deficit zadnjih godina premašuje milijardu evra. Tako da sama borba protiv korupcije u javnim nabavkama može da nam nadomesti čitav ili bar deo budžetskog deficita, što bi bilo vrlo značajno za zemlju da ne ulazi u dalje kredite, u dalje zaduživanje koja će sigurno u narednim godinama značajno uticati na njen razvoj.
Opšte je poznata stvar da se kroz javne nabavke, kroz tzv. nameštanje tendera odliva veliki novac, međutim, da bi se uspešno borili protiv korupcije, neophodno je prvo politička volja od strane vrha države, ali i borba protiv iskorenjivanja korupcije u samom vrhu države. Da nema podstrekivanja korupcije od samih državnih organa, verovatno te korupcije ili ne bi bilo ili bi bilo mnogo manje, ali mislim da bi Agencija morala da ili da se javno oglasi ili da postupi u skladu sa svojim ovlašćenjima i u mnogim slučajevima koji se tiču, koji se direktno tiču vrha same države.
Ne treba previše pominjati, mislim da je to opšte poznata stvar da, recimo, najviši državni funkcioneri, ministri se pojavljuju kao vlasnici ili tzv. bivši vlasnici firmi koje direktno posluju sa državnim organima u javnim nabavkama. Imate savetnike ministara koji rade poslove za državu, pa čak i za kompletno ministarstvo u kome su savetnici. Imate slučajeve širom Srbije u lokalnim samoupravama da predsednici opština, gradski većnici imaju svoje firme koje su direktni dobavljači, onih javnih preduzeća i ustanova čiji su osnivači i čiji rad treba da kontrolišu.
Čak i gradonačelnici, ima ih nekoliko ovde koji sede u Narodnoj skupštini su ujedno i poslanici, gradonačelnici, funkcioneri u pokrajinskoj vlati, što je takođe protivzakonito, odnosno protivzakonito je bilo dok nije promenjen zakon, ali to nije borba protiv korupcije. Izvinite, ako je osnovana Agencija da spreči korupciju, onda ne možemo mi razno-raznim dosetkama, aktuelna vlada, će koalicija da menjamo zakon da bi se udovoljilo određenim funkcionerima a da pri tom je to potpuno suprotno zdravoj logici i potpuno suprotno onim aktima po kojima je osnovana Agencija.
Želeo sam da u vašem izveštaju, koji je prilično obiman, ima nekih 50-ak strana, čitao sam ga i najviše su me interesovali oni delovi koji se tiču ključnih rezultata. Probaću da to nakratko pročitam, kaže u jednom delu – ključni rezultati, rešeno 92,4% predmeta iz oblasti sukoba interesa, izrađene smernice za izradu i sprovođenje planova, urađen je prvi izveštaj, predstavnici 51 udruženja informisani o položaju i ulozi organizacija civilnog društva itd. itd, ispitana obaveštenja funkcionera, rešeno 44 zahteva za davanje saglasnosti na vršenje druge funkcije, rešeno od 794 zahteva za davanje saglasnosti i obaveštenja, okončani postupci u prvom stepenu, dato 228 mišljenja i tumačenja itd. itd.
Očekivao sam da u izveštaju Agencije čujem konkretne stvari. Ispitate su te i te javne nabavke i zaključeno je da je u tim javnim nabavkama prekršena procedura, pa nije moguće da u desetine, stotine hiljada javnih nabavki koje se sprovode u Srbiji, ne postoji ni jedna neregularnost i nije moguće da Agencija nije mogla da dođe ni do jednog konkretnog rezultata da određena javna nabavka, a imate ih na stotine, idite samo do Uprave za javne nabavke, pa pogledajte koliko se javnih nabavki sprovodi u skraćenim terminima, pa ispitajte bar jednu, pa ćete videti koliko je tu negativnosti i koliko je tu nepravilnosti. Ajde da jednog označimo, jednu instituciju ili jednog funkcionera koji je sproveo javne nabavke izbegavajući zakon, da ne kažem suprotno javnom zakonu, nego izbegavajući, mimoilazeći odredbe zakona, pa da tog označimo, ili tu ustanovu kao nekog ko je kršio zakon i da im primereno tome što su kršili se izreknu mere, da bi to bio primer prema drugima. Ako su izveštaji takvi gde se kaže – data mišljenja, rešeno 44 zahteva itd. mislim da to neće baš direktno i konkretno pomoći u borbi protiv korupcije. Prosto ne mogu da verujem da se u ovim stvarima Agencija nije dublje pozabavila.
Ono što se očekuje od ove dve institucije je da svojim konkretnim rezultatima i merama, pa čak i aktivnostima prema pravosudnim organima utiče da se izriču mere prema konkretnim počiniocima, sve opisne stvari koje se tiču ova dva izveštaja neće previše pomoći da Srbija smanji svoj indeks korumpiranosti, dok neko jasno ne bude označen kao neko ko je kršio zakon i ko je protivpravno pribavljao korist, nećemo daleko otići.
Ono što je najdrastičnije, čini nam se u zadnje dve godine bilo, to je prošlogodišnje donošenje Zakona o pomoći građevinskoj industriji. Tim zakonom direktno se krši Zakon o javnim nabavkama, direktno izbegavaju obaveze javnosti u radu, a valjda je osnova svakog demokratskog društva javnost i transparentnost u trošenju državnih sredstava. Imate na desetine, na stotine slučajeva širom Srbije da se u tom zakonu sprovode određeni projekti i izvode radovi gde su pogođeni poslovi u četiri oka.
Odabrane su podobne firme od strane onih koji su naručioci posla, dogovorene visine suma koje treba platiti za izradu određenih projekata i sada se to sprovodi mimo bilo kakve javne kontrole i mimo bilo kakvih tržišnih uticaja.
Siguran sam da Agencija može da odabere nekoliko slučajeva, da uzme nezavisne veštake koji će proceniti da li neki radovi zaista toliko koštaju ili ne koštaju i da da izveštaj po tome. To su vam nekoliko stvari, nekoliko smernica koje može Agencija da sprovede, a rezultati će biti vrlo interesantni i za javnost i za vas.
Kada budu ti interesantni rezultati došli, odnosno izašli na videlo, onda će ovo naše nezavisno reformisano pravosuđe reagovati kako treba, pa će neko konačno izreći mere i osuditi, a neće biti valjda slučaj kao sa prekršajnim prijavama od DRI gde je pojeo vuk magarca.
Imate prekršajne prijave, tužbe, ali niko nije kriv, sve je u redu.

Pošto se više niko ne javlja od ovlašćenih predstavnika ili šefova poslaničkih grupa za reč, obaveštavam vas da se saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS i ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku iz poslaničke grupe ZES, gospođici Nataši Vučković.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nezavisnih tela, mislim da je odlično što danas raspravljamo o izveštajima Agencije i DRI, pre svega zbog toga što na ovaj način imamo priliku da govorimo o stanju u oblastima kojima se bave ova nezavisna tela, sa jedne strane.
Sa druge strane, ova rasprava potvrđuje onaj odnos između nezavisnih tela i Narodne skupštine koji smo želeli da uspostavimo kada smo donosili Zakon o Narodnoj skupštini i zakone o radu nezavisnih agencija i Poslovnik Narodne skupštine. Na ovaj način, pokušavamo da jedan zajednički posao, u ovom slučaju i povećanje transparentnosti i odgovornosti rada države u budžetskom smislu, i borbu protiv korupcije, što je zajednički zadatak i Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine kao predstavnike građana na neki način zajedno razmotrimo i vidimo šta su prioriteti, organima koji se bave utvrđivanjem politike i primenom zakona, treba u narednom periodu da realizuju. Mislim da je vrlo jasno da od samog početka, od kada smo počeli da govorimo o osnivanju Agencije za borbu protiv korupcije i drugih nezavisnih tela, a ja ću se u mom govoru fokusirati na Agenciju za borbu protiv korupcije, bila jasna podrška DS u koncipiranju rada ove o agencije i podrška koja je bila usmerena na jačanje i unapređenje rada Agencije.
Zbog toga je moje zadovoljstvo što mogu da konstatujem da je u ovom izveštaju utvrđeno da je zaista učinjen veliki napredak na jačanju kapaciteta Agencije, pre svega na jačanju ljudskih resursa i imate podršku za sve ono što se tiče stvaranja adekvatnih uslova za rad koje agencija treba da ima. To važi i za druga nezavisna tela.
Prvi posao je nesumnjivo prvi posao koji treba da uradi, a to je prijava imovine državnih funkcionera. U ovom izveštaju se jasno navodi koji su rezultati u tom poslu ostvareni, ali su primenjene neke konkretne mere kao što je činjenica da su pokrenuti prekršajni postupci protiv određenog broja funkcionera, koji su se oglušili o zakonske obaveze da svoju imovinu na adekvatan način i u skladu sa zakonom prijave. To je dobra praksa.
Moj utisak negde, sa jedne strane u ovom procesu, a borba protiv korupcije jeste proces koji traje, možda duže nego što bismo svi voleli i duže nego što smo očekivali na samom početku, ali je moj utisak da među državnim funkcionerima, svima onima koji se obaveze za prijavu imovine tiče, stoji jedno unapređenje razumevanja potreba da se to čini i postupanja u skladu sa zakonom.
Demokratska stranka u ovom poslu Agenciji za borbu protiv korupcije pruža punu podršku i u to nema nikakve sumnje.
Drugi plan, koji je izuzetno važan u radu Agencije za borbu protiv korupcije, je izrada planova integriteta. Ovde bih želela da skrenem pažnju na jednu preporuku, koja mi se čini vrlo važnom, iz Izveštaja Agencije, a to je preporuka da svi oni državni organi koji imaju zadatak da sačine planove integriteta moraju kontinuirano da rade na obuci onih ljudi koji kod njih rade, dakle, činovnika, državnih službenika za izradu, ali ne samo izradu, nego, rekla bih, i primenu plana integriteta, jer planom integriteta upravo se onemogućava da oni elementi koji postoje zbog specifičnosti rada određene državne institucije mogu dovesti do nekih oblika korupcije. Mislim da je ova preporuka vrlo važna i mislim da bi Vlada morala da uzme ovu preporuku vrlo ozbiljno u obzir i da prepiše to kao obavezu svih delova državne uprave.
Naravno da je pitanje korupcije vezano, pre svega, za transparentnost u delovanju državnih organa. Kad god govorimo o sistemskoj korupciji, mi zapravo govorimo i o tome na koji način da povećamo transparentnost u našem delovanju. Ujednačenje kriterijuma u donošenju odluka o konkretnim pitanjima je ono što je, čini mi se, jedan od prvih zadataka i mislim da je i direktorka Agencije o tome govorila u svom uvodnom govoru. Potrebno je stvoriti što manje uslova za arbitrarno odlučivanje Uprave. To, naravno, zahteva unapređivanje rada Uprave, uvođenje novih tehnoloških dostignuća u rad Uprave, koji mogu u značajnoj meri upravo smanjiti taj prostor za arbitrarno odlučivanje da li ćemo nekome nešto dozvoliti ili nekome nešto nećemo dozvoliti.
Reforma pravosuđa je, naravno, posebna tema i želim da je stavim u kontekst borbe protiv korupcije. Naravno da je nastavak reforme pravosuđa i efikasnost pravosuđa sinekvanon uspešne borbe protiv korupcije. Neke preporuke koje su sastavni deo ovog izveštaja, kao npr. brzo donošenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, su već usvojene i mislim da smo tu zajedno postigli taj dobar rezultat. Ono što, naravno, predstoji je primena tog zakona i mislim da se sa pravom i u Izveštaju Agencije pozivamo na tu potrebu da se zakon na što bolji način primeni.
Želela bih da naglasim da u borbi protiv korupcije moramo obratiti pažnju i na ono što jeste segment kompanijske korupcije, ako hoćemo da je tako nazovemo. Dakle, moramo se boriti istovremeno za uređivanje prostora javnih nabavki, ali isto tako i zaštite konkurencije i stvaranju uslova za jednak položaj na tržištu, jer to je ono što je, takođe, nešto što razbija mogućnosti za sistemsku korupciju. Dakle, monopoli jesu nešto što korupciju prosto podstiču. Dakle, iskorenjivanje korupcije jeste naš cilj, ali proces borbe protiv korupcije sigurno znači postepeno, ali brzo i efikasno smanjenje korupcije.
Jedan od prethodnih govornika je govorio o tome da postoji više oblika korupcije, i sigurno je da mi kada govorimo, pre svega, o aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije govorimo o onome što je sistemska korupcija. Dakle, šta je to u političkom sistemu, u procesu donošenja političkih odluka, ono što korupcija omogućava i kako da je efikasno sprečimo, kako da državni organi i državni funkcioneri postupaju što odgovornije, u skladu sa zakonom i da ne budu u tom koruptivnom lancu.
Korupcija, naravno, postoji i u drugim oblastima. Nažalost, građani je najviše osećaju zapravo kroz sistem zdravstva, kroz sistem obrazovanja i kroz sve one sisteme sa kojima oni dolaze u dodir u svakodnevnom životu. To je vezano, i jedna i druga korupcija jedna drugu podstiču, sigurno, i omogućavaju, ali je važno da razumemo da su različiti sistemi i mehanizmi borbe protiv sistemske i protiv ove, da tako nazove, svakodnevne korupcije.
Htela bih da skrenem pažnju na jedan deo izveštaja o realizaciji strategije za borbu protiv korupcije, gde je konstatovano da u nacionalnoj strategiji nije dovoljno obraćana pažnja na sisteme zdravstva i sisteme obrazovanja. To je vrlo važna kritika, čini mi se, strategije za borbu protiv korupcije koja bi trebala da bude izmenjena ovim naknadnim planovima za unapređenje strategije za borbu protiv korupcije.
Kada govorimo već o strategiji, mislim da je vrlo važno da, pre svega, ciljevi budu merljivi, da indikatori budu jasni, da izvršioci budu jasno definisani i da postoji koordinacija. To su elementi svake efikasne strategije i mislim da je onaj poseban, još jedan peti element, participacija svih aktera u jednom procesu, ono što je nužno, da bismo svi određenu strategiju doživeli kao vlasništvo, dakle, da smo učestvovali u procesu izrade strategije, jer onda možemo odgovorno poneti i stepen odgovornosti za izvršenje te strategije.
Parlament, Narodna skupština želi da u tom procesu učestvuje. Mislim da za to ima puno razloga, zbog toga što je parlament i garantor ljudskih prava, ali i organ koji daje na neki način legitimitet svim drugim oblicima vlasti. Sa druge strane, želela bih da sa vama podelim jedno iskustvo. Recimo, parlament Italije svojevremeno je imao jedan čak ad hod odbor za borbu protiv korupcije kojim je pokušavao da na jedan efikasan način vrlo fokusirano prati na koji način se ostvaruju elementi politike borbe protiv korupcije.
U tom smislu podržavam ovaj izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i verujem da ćemo našu saradnju, koju smo uspešno ustanovili već samim početkom rada Agencije, nastaviti i ubuduće. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveći deo svog vremena kada budem govorio, odnosno u nastavku, posvetiću DRI, ali na osnovu onoga što sam čuo malopre od izlaganja i gospođe Marković, ali i predstavnika skupštinske većine, zaista imam potrebu da kažem i dve-tri rečenice vezano i za Agenciju o borbi protiv korupcije, odnosno za njen izveštaj.
Ako ste, gospođo Marković, pažljivo slušali šefa poslaničke grupe ZES, vi ste u ovom trenutku dobili odgovor zašto vi funkcionišete u izuzetno teškim okolnostima. Znate šta je gospođa Kolundžija malopre rekla? Nivo korupcije je u prihvatljivoj meri. To je rekla iz niske političke pobude da napravi razliku između vremena kada su eventualno radikali bili deo vlasti i sada kad su oni vlast. Dok je politička percepcija korupcije onih koji donose odluke u Srbiji takva da je nivo korupcije u jednoj prihvatljivoj meri, vi ćete iz godine u godinu ovde dolaziti i žalićete se na svoje uslove, dok će oni sa druge strane istovremeno da pričaju kako vam daju podršku, a svi ostali živećemo u agoniji.
Da li mi treba da verujemo da je nivo korupcije u Srbiji na prihvatljivom nivou? Pa to vi ne verujete. Vi se borite, vi znate kroz šta prolazite u toj borbi i zato nemojte ni da očekujete podršku od njih, niti računajte na bolje i prihvatljive uslove, dok god imaju prema korupciji i prema ovom društvu odnos takav kakav imaju. Pričamo o merljivom nivou korupcije u državi u kojoj jedan iz njihovog vremena direktor položi kauciju 710 hiljada evra da izađe iz zatvora. Sada mi treba da zatvaramo oči pred tom činjenicom? Odakle 710 hiljada evra jednom čoveku, Šarančiću, da izađe iz zatvora? Mi pričamo o merljivom nivou korupcije?
(Srđan Milivojević, s mesta: Iz koje je on stranke?)
Pa nije vam smetala stranka kada ste zajedno sa njom rušili ovu skupštinu i dolazili na vlast. Moram da vas upozorim ili da vas podsetim da ste njihovo vladanje i vi potpomogli. Nismo ih mi doveli na vlast, nego ste zajedno došli na vlast. Sve što se dešavalo dešavalo se u skladu sa tim da ste vi na to zatvarali oči, jer su to bili vaši politički interesi.
(Predsedavajući: Moram da zamolim samo da bez neposrednog obraćanja i bez dobacivanja omogućimo govorniku gospodinu Stevanoviću da govori. Izvolite.)
Ono što, gospođo Marković, vama hoću da kažem, vi ste rekli malopre, mislim da ste govorili o odnosu sa skupštinskim telima, precizno gađanje tema. Da li je tako? Ovde sede poslanici koji su apsolutno i u svakom trenutku u poslaničkoj grupi SRS-Vojislava Šešelja spremni na najotvoreniji i najbrutalniji način da gađaju teme i mislim da ste vi svedoci tome i da to znate.
Što se toga tiče, u Srpskoj radikalnoj stranci ćete apsolutno imati podršku. Ali, gospođo Marković, mi to hoćemo i želimo da očekujemo od vas, da vi u Agenciji žestoko i brutalno otvorite teme i ukažete prstom na onoga ko stoji u potpisu kod nekog koruptivnog dela.
Dozvolite mi, Srpska radikalna stranka neće zaista učiniti ništa što će vaš rad i funkcionisanje dovesti u pitanje. Cenimo i to da radite pionirski posao, ako se tako može nazvati. Ali, šta od vas očekujem? Ne možete sebi da priuštite privilegiju da jedno ministarstvo u Vladi dodeli posao jednoj građevinskoj firmi, da ta ista građevinska firma toj stranci koja kontroliše ministarstvo uplati milion dinara i da prva vaša rečenica u izjavi bude – nažalost to je praksa i u državama Evropske unije. Parafraziram, to sam čitao. Znači vi, kao neko ko je na čelu jedne vrlo ozbiljne Agencije, takav luksuz sebi ne smete da priuštite.
Mi zato od vas tražimo da vrlo jasno uperite prstom na svakog ko je vezan za korupciju, ko je vezan za kriminal i da pokažete odvažnost i hrabrost, ko god da sedi preko puta vas za stolom, da uperite prst i da kažete, od predsednika Republike pa do poslednjeg šefa mesne kancelarije, vi ste lopov, kriminalac, jer srpski jezik ne poznaje drugačije kvalifikacije ili ste dobar, častan i pošten čovek ili funkcioner. Kada takve odnose uspostavimo u državi i u društvu, a mi ćemo vam zdušno dati podršku za tako nešto, mi nemamo pravo da se ponašamo drugačije od modela koji je uspostavio Vojislav Šešelj, ako ne znate kako se to radi, gledajte suđenje u Hagu i hrabrost, i odvažnost i pravičnost. I hrabrost, i odvažnost, i pravičnost kada radite nešto u šta verujete nemaju cenu. Onda idete do kraja. To je ovoj državi potrebno, da bi u državi uveli red.
Ali, ako očekujete da vam za to podršku daju oni koji kažu da je nivo korupcije u prihvatljivom nivou, onda je taj posao jalov. Od toga posla nema ništa. Ne morate da idete dalje. Pitajte kolegu Sretenovića koliko će da čeka još decenija da mu obezbede prostor? Kada se steknu verovatno uslovi. Četristo kvadrata nema za DRI, a da ne pričamo za koga sve postoji prostor i ima prostor i koliko prostora stoji neupotrebljeno u ovoj državi. Ali, to je samo jedna stvar i jedan primer.
Znači, sve što sam rekao, rekao sam u najboljoj nameri. Zaista želim i mogu da garantujem u ime stranke ili ljudi sa kojima sam saradnik da nikada nećemo napraviti ništa što će vaš posao, rad i funkcionisanje usporiti. Ali vi morate da budete, s obzirom da danas sedite tu gde sedite, na čelu te kolone. To podrazumeva hrabrost, to podrazumeva pod znacima navoda i rizik, ali molim vas prihvatili ste to i očekujem od vas, ponavljam, uperite prst. Šta se to dešava u "Galenici"? Šta se to dešava u ovim ministarstvima. Evo Izveštaja državnog revizora, da kažemo ko su ti ljudi, oni imaju ime i prezime, da kažemo ko su ti ljudi i da se institucije obračunaju sa njima.
Gospodine Sretenoviću, mi danas možemo da pričamo o kvalitetu vašeg izveštaja. Ali, suštinsko pitanje je pitanje političke volje i političkih odnosa u kojima vi funkcionišete. U tim političkim odnosima vi očekujete da vaše defekcije, ono što ste našli u vašim izveštajima, u ministarstvima, u javnim preduzećima, da oni dobiju neki epilog, da sve to dobije neki ishod. Od koga očekujete ishod? Od "reformisanog pravosuđa"? Vi ste juče imali raspravu u Skupštini u kojoj jedan deo vladajuće većine kaže da je reforma pravosuđa katastrofalna, a ovaj koji ga je sprovodio kaže da je odlična. Da očekujete da neko koga ste našli da je zloupotrebljavao novac poreskih obveznika, da ga procesuiraju, da on zato odgovara, mi sa tim imamo probleme.
Problemi na kojima vi insistirate su tehničke prirode i to može da se čeka, to će da se reši, ali ovi bolesni politički odnosi, pokvarena politička atmosfera, to je nešto što truje i društvo i državu, a onda i vas kao instituciju.
Mogu da kažem da je vaš Izveštaj korektan, ali pitam kakav je epilog svih ovih stvari koje ste našli u jednom od svojih izveštaja? Da li možete da se pohvalite stavljanjem tačke na, recimo, da nigde nije uspostavljen sistem interne kontrole ili kod većine korisnika koje ste testirali nema interne kontrole i nema interne revizije? Koliko se od momenta ovog izveštaja do danas to promenilo? Koliko su političke volje pokazale da to promene? Najlakše je doći u Skupštinu i reći – imate našu podršku, a praksa i život sve to demantuju.
Pogledajte ovo, Ministarstvo rada i socijalne politike, bez postupka javne nabavke – 200 miliona; revidirani korisnici su manje uplatili u budžet Srbije 397 miliona. Oni su spremni za vašu podršku. Kaže, Uprava za trezor je izvršila plaćanje iz budžeta u iznosu od tri miliona po ugovoru koji nije zaključen u skladu sa zakonom ili propisima kojima se to definiše. Uprava za trezor, koja uzima pare, koja kontroliše novac svih poreskih obveznika u Srbiji, pogledajte šta radi. Najlakše je deklarativno davati podršku, a kada zađete u suštinu, kada zađete u dubinu i u život, vidite ko su ljudi koji vam daju podršku. Reče juče Zoran Krasić da neće vrana vrani nikada da izvadi.
Nemam dovoljno vremena, nažalost, inače ovde ima jako interesantnih stvari. Ono što želim da kažem, a odnosi se na ovaj izveštaj, da vam postavim neko pitanje, jeste to da me interesuje šta je sa tim prekršajnim postupcima koji su pokrenuti, kakav je njihov epilog? Vi na svaku detekciju njihovih nepravilnosti imate prigovor ministarstva. Svi su super, sjajni su, a mi smo sve siromašniji i sve nesređeniji.
Ono što me interesuje, u ime SRS, jeste kakve su namere i šta će biti strategija za reviziju budžeta lokalnih samouprava? Ono na šta SRS insistira jeste da što pre stvorite uslove, onoliko koliko od vas zavisi, da uđete u lokalne samouprave, da uđete u javna preduzeća na lokalnom nivou, javna preduzeća koja se ponašaju bahatije, bezobraznije i drskije nego sve institucije zajedno u Srbiji, da prestane glavna tema u Srbiji da bude Narodna skupština, da vidite krađu, da vidite zloupotrebu u jednom malom javnom preduzeću, u jednoj opštini sa 20.000 ljudi.
Da ne pričamo o "Galenici", pa nas oni koji prave probleme u "Galenici" vode u EU. Da ne govorimo o završnim računima lokalnih samouprava, kada se usvajaju, da li imaju reviziju, šta se radi itd.
Ono što je takođe interesantno, u Izveštaju ste stavili, što pozdravljamo, da je prikupljeno dovoljno pouzdanih i relevantnih dokaza na osnovu kojih ste pokrenuli sve postupke. To je dobro, ali ovo se odnosi i na vas i na gospođu Marković, ako mislite da državu uređujete. Vaša dužnost je da probleme prepoznate i da kroz njihovo rešavanje preventivno delujete, pa kada troje ili petoro ljudi podnesu političku odgovornost, krivičnu, materijalnu, kakvu god, da vidimo ko će da se odvaži da u narednom periodu to radi. Znači, vaša dužnost je da to uspostavite, uz sve probleme koje imate.
Završiću, obzirom na vreme, samo me interesuje nešto, gospodine Sretenoviću. DRI je pokazala solidnu meru štedljivosti, u odnosu na novac koji ste potrošili i u odnosu na novac koji vam je odobren iz budžeta Republike Srbije. Možda u ovom trenutku, obzirom na opštu situaciju u društvu i u državi, možete da budete neki primer.
Da li je ovo greška ili nije, ovde vam se potkralo, odnosi se na plate, dodatke i naknade zaposlenih i rekli ste da je od 1. jula 2010. drastično više novca potrošeno zbog donošenja zakona, između ostalog, kažete "zbog isplate institucijalnog dodatka svim zaposlenima". U tabelarnom prikazu stoji da su upravo ti dodaci isplata – nula. Da li je to greška ili nešto što možete da objasnite, ne znam.
To su pitanja koja bih da postavim. U svakom slučaju, ono što mogu da vam kažem, ukoliko na narednim izborima Srbija raščisti sa politikom koja se vodi 10 godina i SRS dobije priliku i šansu da odlučuje, ono što možemo da vam obećamo jeste da ćete dobiti uslove za brutalan obračun sa kriminalom i korupcijom. To je što možemo, a mislim da je za početak i to dovoljno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Nenad Konstantinović.

Poštovani potpredsedniče, predsedniče Odbora za Agenciju za borbu protiv korupcije, državni revizoru i pomoćnici, direktorka agencije i malobrojni narodni poslanici mislim da je velika stvar za sve nas što smo uspeli da dođemo do toga što se prvi put u istoriji raspravljaju izveštaji nezavisnih regulatornih tela pred Skupštinom Srbije, da je velika i istorijska stvar što smo uspeli u proteklih nekoliko godina da formiramo nezavisna regulatorna tela i da ih podržimo u njihovom radu.
Mislim da i broj poslanika u sali govori o tome da ni sami nismo svesni da su nezavisna regulatorna tela u stvari produžena ruka Skupštine u kontroli izvršne vlasti. To očigledno nisu shvatili ni određeni predstavnici opozicije, naročito mislim na SNS koji priča o borbi protiv korupcije i priča, a onda kada mogu da dođu u Skupštinu Srbije, da daju konkretne predloge, da komentarišu izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, njih uopšte u sali nema. Njihova priča je očigledno samo politički marketing, a kada nešto treba da se uradi njih nema nigde.
Pred nama su dva izveštaja. Više ću govoriti o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije. Moram da priznam da sam i lično ponosan što smo pre nekoliko godina formirali ovu agenciju, Skupština je formirala jednim zakonom i što smo uspeli kao Skupština da izaberemo takve ljude u odbor Agencije da posle godinu dana rada dobijemo jedan stvarno detaljan izveštaj, za koju instituciju možemo da kažemo da je vrlo uspešna u svom radu.
Agencija za borbu protiv korupcije je u proteklom periodu sarađivala i sa predstavnicima političkih stranaka, svih političkih stranka, sarađivala i sa Skupštinom i sa Vladom, kada je bilo u pitanju donošenje određenih zakona. Zahvaljujem se Agenciji što je pomogla u tome da formiramo Predlog izmena i dopuna Zakona o Agenciji, gde smo mislim na pravi način i pravovremeno reagovali da se ispravi ono u zakonu što eventualno nije bilo dobro, kako bi rad Agencije bio bolji i efikasniji.
Zahvaljujem se direktorki Agencije koja je imala značajnu ulogu u pripremanju Zakona o finansiranju političkih stranaka, vodila je jednu Radnu grupu. Mi smo doneli u ovoj Skupštini novi Zakon o finansiranju političkih stranaka, na osnovu koga treba da apsolutno i onemogućimo i sprečimo svaki vid korupcije i u toj oblasti.
Agencija ima veliko polje delovanja i mislim da će se te u narednim godinama pokazati koliko je to značajna institucija. Ono što je urađeno u prvih godinu dana je stvarno za svaku pohvalu, to je da mi imamo mislim tri ili četiri puta više registrovanih funkcionera nego što smo imali u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, nekada, da su ti funkcioneri svi prijavili svoju imovinu, da Agencija vrlo vredno od prijave imovine do dana današnjeg radi na utvrđivanju svih eventualnih promena, mislim da to i narodni poslanici dobro znaju, svi dobijamo redovno pismo od Agencije da treba još nešto da dopunimo ili da objasnimo, pojasnimo i mislim da je to dobro. Mislim da će taj deo posla biti završen onog trenutka kada Agencija izdejstvuje da svi državni organi donesu planove integriteta. To mora da se desi u ovoj i početkom sledeće godine. Mislim da ćemo onda moći da zaokružimo onaj deo koji se odnosi na imovinu i na sukob interesa.
Dosta se Agencija bavila u protekloj godini sukobom interesa. Mislim da smo uspeli da prevaziđemo sve ono što su nam bili i zakonski problemi, da apsolutno ne trpi ni odluka građana ko će na kojoj poziciji biti, a sa druge strane da polako uvodimo u red i da ispunjavamo i onaj princip da ne bi trebalo da jedan čovek bude na više funkcija, a naročito ukoliko su te funkcije u sukobu.
Mislim da nam i za to treba još praktično godinu dana i da ćemo sledeće godine u ovo vreme imati apsolutno uređen sistem i da sukob interesa više neće biti značajna tema u Srbiji.
Ono što hoću da preporučim Agenciji za naredni period, to je da se mnogo više, ove stvari su podstaknute do sada, ali u narednom periodu da se mnogo više bazira na konkretno suzbijanje korupcije. Imate mogućnosti, sredstva, mislim da su ona obezbeđena, apsolutno imate svu podršku vladajuće koalicije i imate podršku DS koju ste imali i do sada u onome što radite. Nemate nikakvu opstrukciju od strane bilo koje političke stranke. Mislim da treba da se usredsredite na vrlo konkretne slučajeve i suzbijanje korupcije u narednom periodu.
Mi očekujemo kao Skupština da ćete u tom poslu biti efikasni i vi i državni revizor. Apsolutno nema potrebe da postoji bilo kakva sumnja u iskrenost stranaka koje su sada na vlasti, DS je proklamovala borbu protiv korupcije kao najvažniju stvar kojom ćemo se baviti u narednom periodu, tako da vas molim da krenete na taj posao i da budete beskompromisni u borbi protiv korupcije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, od donošenja Strategije za borbu protiv korupcije, koju ste vi kao vlast tako pompezno najavljivali, do današnjeg dana ova vlast je na tom planu uradila otprilike nekih 15%. Dakle, 15% je urađeno za šest godina i prosta matematika nam govori da ukoliko bi se ovakav trend nastavio, da bi nam bilo potrebno 40 godina da se u potpunosti ispoštuju sve one mere koje su predviđene Strategijom za borbu protiv korupcije.
Ali, vi ste se odlučili na nešto drugo. Vi ste sada rešili da napišete, kako sami kažete, neku novu inoviranu strategiju za borbu protiv korupcije. Ovo što je do sada bilo ne važi ništa, idemo iznova, sada će se uraditi nova strategija i nakon toga sve će verovatno biti dobro. Da li je to tako? Čisto je to bacanje prašine građanima Srbije.
Čime vi garantujete sada da će ta nova strategija za borbu protiv korupcije biti bolja od ove stare? Da li je garancija to što je Štefan File došao i rekao da vam ne valja ova stara? Da li je to garancija da će nova biti bolja? Sigurno nije, to je samo jedan od naloga koje vi primate u moru onih naloga, ne samo u ovoj oblasti, već i u svim drugim.
Hajde sada da vidimo koje su teškoće koje kažete da imate u borbi protiv korupcije. Dakle, koje su to kočnice koje vas sprečavaju i koče da vaša borba protiv korupcije ne bude tako dobra, tako delotvorna i tako adekvatna strategiji za borbu protiv korupcije.
Koliko sam razumeo, naveli ste tamo nekih pet elemenata koji predstavljaju te kočnice za borbu protiv korupcije. Jedna od prvih jeste volja nosilaca vlasti da se izbori protiv korupcije. Slažem se sa tim, da volje nosilaca vlasti nema. To nam pokazuje sve ovo do sada što se radi na ovom planu.
Sledeće je otpor promenama od strane institucije sistema. Tu je već od 90-100%. I tu ste u pravu. Otpor institucija postoji. Negde je to apsolutni otpor, od 100%, a negde je možda relativan, 90% ima, pogotovo tamo gde se treba obračunati sa političkim neistomišljenicima.
Manjak stručnih kadrova je sledeći element. Po tom elementu neću da govorim. Na vama je da se izborite za to. Ne mogu da verujem da u ovoj državi, gde imamo toliko nezaposlenih i mladih i stručnih ljudi, imate manjak kadrova.
Sledeći element su finansije. Moguće je da su finansije problem, mogao bih da se složim sa vama da nemate dovoljno novca za borbu protiv korupcije ali, gospodo, to povezujem sa prvim elementom, sa voljom vladajuće većine da se izbori protiv korupcije. U prevodu, nema volje, nema ni para. Pa, ne možete očekivati da vam daju dovoljno para za borbu protiv korupcije kada oni ne žele da se izbore protiv te korupcije.
Jedan od elemenata koji se navodi jeste i siromaštvo koje pogoduje korupciji. Tačno je to da postoji ogromno siromaštvo, međutim imam utisak da se ipak ovde mešaju neke stvari, da se u stvari mešaju uzroci i posledice. Ne radi se dovoljno na uzrocima da bi se sprečile posledice. To je osnovna stvar.
Inače, slažem se da je siromaštvo jedan od bitnih elemenata koji predstavlja kočnicu u ovom delovanju.
Šta se vlast dosetila u nekom prošlom periodu u vezi navodnog sprečavanja korupcije? Ministarka pravde je određena za koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije.
Siguran sam da ministarka pravde vrlo dobro zna da se time krše i zakonski propisi i da se time krši Ustav. Odlično zna da postoji striktna podeljenost između tri vrste vlasti, pogotovo između sudske i izvršne.
Kada ona kaže da će se žestoko uplitati tamo i koordinirati sve, od tužilaštva pa do drugih državnih organa, eto elemenata kršenja Ustava na prvom koraku. Pa, ne može se ona mešati tamo gde joj nije mesto, zna se šta je tužilaštvo, zna se šta su državni organi i zna se šta je čija nadležnost. Dakle, ne može ministar pravde da bude neki koordinator između državnih organa, zna se šta radi tužilaštvo itd.
Spominje na jednom mestu "Kolubaru" i spominje "Galeniku". Ali, zašto samo "Kolubaru" i "Galeniku"? Gde je stotine drugih privatizacija koje su urađene na mafijaški način?
Imam utisak da je ovo samo jedna tampon zona između tužilaštva, sa jedne strane i vas, kao Agencije za borbu protiv korupcije sa druge strane. Imam utisak da se ministar pravde upravo postavlja kao ta tampon zona za svaki slučaj, zlu ne trebalo. Mislim da me potpuno razumete šta sam hteo da kažem.
Videćete u vašem budućem radu, setićete se ovoga da sam bio apsolutno u pravu. Zašto koordinator da nazire sve ovo, zašto koordinator da nadzire sve predmete?
Ministarka kaže da je korupcija relikt prošlosti, relikt nekih davanih vremena, ali vam tvrdim da apsolutno ne postoji dilema i to ću pokazati na jednom primeru. Nije korupcija relikt starih vremena i prošlosti. Da li znate za izjave nekoliko tajkuna ili ovih kontraverznih biznismena, nekoliko njih je izjavilo da se 10 puta više obogatilo posle 5. oktobra nego pre? Vidite i sami da to nije tačno.
Znate šta je bila obaveza Vlade što se tiče strategije za borbu protiv korupcije, da vam to ne spominjem, da li znate šta je vlada trebala od momenta donošenja strategije za borbu protiv korupcije do sada sve da uradi, a nije uradila? Dakle, to je ono o čemu sam malopre pričao – volja vladajuće većine. To je osnovno u borbi protiv korupcije. To je ono gde se verovatno susrećete kao najveći problem u borbi protiv korupcije.
Verujem dok je ova vlast i dok je ovakav način borbe protiv korupcije, to je za vas nerešiva enigma. Sa te strane mogu da vas delimično razumem.
Postavljam pitanje da li je potrebno vama i bilo kome, ali se to opet odnosi na Vladu Srbije, da dođe Serž Bramerc i da kaže da ova strategija ne valja, da je ova strategija za borbu protiv korupcije jedno obično hvalisanje, tako je on rekao, da to u Evropi ne prolazi i da se mora doneti nova strategija?
Kada je trebalo sumirati rezultate borbe protiv korupcije za ovo vreme od šest godina, dobili ste ideju da donesete novu inoviranu strategiju za borbu protiv korupcije. Gde je istinska, gde je prava borba protiv korupcije? Gde je prava borba protiv pranja novca, protiv neke pošasti koja će ovu državu dovesti na rub propasti? Nema, sve prevara do prevare. Gde vam je reč o tome u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije? Da li su tajkuni ti koji su apsolutno zaštićeni i u ovom izveštaju i u svakom drugom izveštaju? Da li su tajkuni ti koji su predmet interesovanja Agencije za borbu protiv korupcije? Bili su oni nedodirljivi i za vlast, a i za mnoge druge u ovoj državi, ali ne, dajete nam primer jednog odbornika koji je istovremeno sa odborničkom funkcijom obavljao i funkciju člana upravnog odbora u jednom preduzeću. Da li mislite da će to rešiti probleme u ovoj državi? Da li mislite ako ste tamo našli nekog odbornika, koji je istovremeno i član upravnog odbora, da su to krucijalni problemi ove države ili onaj član veća koji je bio istovremeno i direktor nekog preduzeća? Neće to rešiti.
Ljudi, verujte, od glave smrdi riba. Pokušajte od glave da radite ako smete. Imam utisak da je sve to prosipanje magle i da je zaista, ako se žigoše neki odbornik ili član veća, da to zaista ništa ne rešava.
Spomenuo bih malo i neke stavove gospođe Zorane Marković. Na jednom forumu je rekla – meni je izuzetno zadovoljstvo da smo se danas skupili u ovolikom broju jer je to znak da nam je svima došlo do grla. Pa, došlo je do grla građanima Srbije. Nemojte da se lažemo. Nije došlo ni vama ni nama, došlo je građanima Srbije do grla. To svima treba da bude jasno, pogotovo vama, koji se konkretno i direktno borite protiv korupcije ili bi trebalo da se borite.
Šta vam ugrožava tu borbu po gospođi Zorani Marković? Ona kaže da korupcija ugrožava prvo demokratske tekovine, da ugrožava napore vlasti, da ugrožava integritet ove vlasti, da slabe institucije sistema, da slabi poverenje u vlast, slabi moral, slabi ekonomsku snagu države.
Pokušaću da se ukratko osvrnem na sve kategorije koje navodite da korupcija slabi.
Kad se ovo fino analizira, dolazi se do zaključka da ovo apsolutno nije ništa tačno. Prvo, nema ugrožavanja demokratskih tekovina, jer izvinite, prave demokratske tekovine nigde u svetu nisu mito, korupcija, kriminal, pljačka, mafijaške privatizacije, nebriga o deci, o bolestima, o invalidima, itd. Dakle, prost i logičan zaključak, ono čega nema ne može biti ugroženo i to je jasno.
Dalje. Nema ugrožavanja napora vlasti da se kriza prevaziđe. Nema, zbog toga što se ova država ovakvo besomučno zadužuje. Zadužuje se dalje što ovako krvnički upropašćuje poljoprivredu, tu stratešku granu naše privrede, što ovako krvnički otpušta radnike sa posla. Dakle, nema ni slabljenja poverenja u vlast. Osnovna stvar jeste, da ova vlada ode sa vlasti, i tek se onda stvaraju preduslovi da dođe do prave i istinske borbe protiv korupcije. Hvala.