Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Saveta DRI, poštovana direktorko Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava o izveštaju ove dve vrlo važne institucije, za nas predstavlja veoma važan korak u uspostavljanju kontrole trošenja javnih finansija u zemlji.
U tom smislu, DSS smatra da je veoma važno da na pravi način sagledamo sa kakvim se problemima ova država susreće kada je u pitanju korupcija i na koje načine je sve moguće uticati da te korupcije bude što manje, odnosno da se ionako osiromašena država i narod, ne potkradaju kroz sisteme javnih nabavki, kroz razne manipulacije koje se tiču trošenja sredstava iz javnog sektora.
Opšte je poznata stvar da je korupcija u svakom društvu rak rana i prepreka za svako napredovanje. Što se tiče Srbije, tu je zaista nezavidna situacija. Opšte je poznata činjenica da kroz sisteme javnih nabavki, kroz nedovoljno domaćinsko i racionalno trošenje javnih sredstava se u Srbiji, kažu podaci onih koji se time bave, odvije više od milijardu evra na godišnjem nivou, što predstavlja skoro petinu ukupnih angažovanih sredstava na državnom nivou.
Svakako da su ove dve institucije, i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, veoma važne institucije koje treba da, svojim delovanjem utiču i da taj nivo odlivanja javnih sredstava, rekao bih, krađe i lopovluka, smanjena što je moguće na manju meru. U tom smislu, apsolutna je podrška DSS ovim institucijama da rade svoj posao što je moguće kvalitetnije i da te rezultate od njihovog rada vidimo što pre.
Na kraju krajeva, mi smo inicirali formiranje DRI i pomogli osnivanje i njen rad. Dakle, smatrajući da je zaista neophodno uspostaviti potpunu kontrolu nad trošenjem javnih finansija kroz budžet Republike Srbije.
Međutim, nisam siguran da je taj rad iako DRI postoji već petu godinu, rekao bih, na najbolji mogući način potpomognu kroz jasna opredeljenja vlasti, kroz jasnu, izraženu političku volju da se želi potpuna kontrola nad trošenjem državnih finansija. To se može videti kroz mnogobrojne primere, jedan od najvažnijih jeste taj da DRI više od dve godine i njen savet bili izloženi potpunoj nebrizi države, odnosno vladajuće strukture, tako da nisu imali ni prostorije za rad niti usvojena osnovna akta da bi mogli da funkcionišu. Tako da smo imali bukvalno ljudi koji su morali da trče od jedne do druge kancelarije, ne bili se snašli za prostor i ne bili sami svojim entuzijazmom i svojim angažovanjem da urade onaj posao za kojih je država osnovala.
Ta situacija se, nažalost, ni do dana današnjeg nije u značajnoj meri, iako ruku na srce, postoje određeni uslovi za rad, ali nisam siguran da su ti uslovi za rad, pre svega DRI optimalni i onakvi kakvi treba da budu da bi zaposleni Savet i svi oni koji rade u njoj mogli da na pravi način kontrolišu tokove novca u zemlji i da efikasno sprovode zakon po kom su osnovali.
Osnovi cilj DRI je da kontroliše kako se troši novac kroz budžet RS i kroz razna ministarstva, kroz javna preduzeća, to jeste obiman posao i zahteva veliku stručnost i veliko angažovanje stručnih ljudi, za šta nisu postojale pretpostavke do prošle godine u smislu samih naknada za rad zaposlenih. Postojao je veliki program u angažovanju stručnih ljudi, jer niko ko iole poznaje tu materiju neće da radi za jako malu platu, jer taj posao u privatnim revizorskim firmama je mnogo bolje plaćen bio nego što je plaćen u DRI. U tom smislu, su izvršene promene zakona i mislim da je sada situacija puno bolja. Ali, ono što se očekuje kao konkretan rezultat, nažalost još uvek ne poprima one mere koje su potrebne ovoj državi i one mere koje mi očekujemo kao narodni poslanici, uopšte kao javnost u Srbiji.
Za ovaj izveštaj o DRI se kaže da su rađene kontrole raznih ministarstava, budžeta Republike Srbije, određenih javnih preduzeća, kaže se čak i da je DRI razmatrajući određene izveštaje naišla na velike nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i da je tokom 2010. godine i 2009. godine, podnela niz prekršajnih prijava protiv raznih odgovornih lica u ministarstvima i u onim organizacijama koje su bile predmet kontrole. Pa bi me živo interesovalo, da nam se odgovori, šta je bilo sa tim prekršajnim prijavama, dokle se stiglo, pošto nisam siguran da barem ja nemam taj podatak, da je na bilo koji način, bilo ko, ko je kršio zakon bio kažnjen na onaj način koji bi bio primer svima onima drugima da se takve stvari ne smeju u buduće ponavljati.
Dakle, takođe me interesuje, dokle se stiglo sa kontrolom javnih preduzeća, koje radi DRI? Znam, da se radi na kontroli trans nafta, Aerodroma, elektro mreža i drugih javnih preduzeća koja su ili korisnici budžeta ili imaju javna ovlašćenja kao javna preduzeća da raspolažu javnim finansijama. Bilo bi interesantno za narodne poslanike i za javnost da čujemo kakvi su rezultati te kontrole i da li ima nepravilnosti i ako ima, kakve su mere preduzete protiv onih koji su kršili zakon.
Bez jasnih mera koje moraju da uslede po osnovu nalaza DRI, za one nepravilnosti koje su uočene u toku kontrole, bez jasnih i drastičnih kazni prema počiniocima, nisam siguran da ćemo išta postići na planu borbe protiv korupcije, niti će Srbija napredovati na onom indeksu korumpiranosti zemalja u svetu.
Svaka zemlja ima problem sa korupcijom, neka manja neka više, mi naravno, ne očekujemo da će Srbija preko noći potpuno iskoreniti korupciju, ali smo sigurni da kroz rad i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, se taj indeks korumpiranosti znatno može smanjiti, odnosno da Srbija može da napreduje na onoj lestvici korumpiranosti kako bi time poslali signal i svima koji žele da započnu neki biznis u ovoj zemlji, da se u Srbiji može poslovati legalno i da svako ko želi da radi nešto, ne mora da podmićuje, bilo najviše državne funkcionere, bilo lokalne funkcionere da bi ostvario neko svoje pravo ili započeo neki svoj biznis.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, takođe smatramo da ona ima vrlo važnu ulogu u toj opšte proklamovanoj borbi protiv korupcije. Malo pre sam pomenuo opšte poznati podatak da se kroz javne nabavke u Srbiji odlije više milijardi evra, a podsetiću vas da upravo budžetski deficit zadnjih godina premašuje milijardu evra. Tako da sama borba protiv korupcije u javnim nabavkama može da nam nadomesti čitav ili bar deo budžetskog deficita, što bi bilo vrlo značajno za zemlju da ne ulazi u dalje kredite, u dalje zaduživanje koja će sigurno u narednim godinama značajno uticati na njen razvoj.
Opšte je poznata stvar da se kroz javne nabavke, kroz tzv. nameštanje tendera odliva veliki novac, međutim, da bi se uspešno borili protiv korupcije, neophodno je prvo politička volja od strane vrha države, ali i borba protiv iskorenjivanja korupcije u samom vrhu države. Da nema podstrekivanja korupcije od samih državnih organa, verovatno te korupcije ili ne bi bilo ili bi bilo mnogo manje, ali mislim da bi Agencija morala da ili da se javno oglasi ili da postupi u skladu sa svojim ovlašćenjima i u mnogim slučajevima koji se tiču, koji se direktno tiču vrha same države.
Ne treba previše pominjati, mislim da je to opšte poznata stvar da, recimo, najviši državni funkcioneri, ministri se pojavljuju kao vlasnici ili tzv. bivši vlasnici firmi koje direktno posluju sa državnim organima u javnim nabavkama. Imate savetnike ministara koji rade poslove za državu, pa čak i za kompletno ministarstvo u kome su savetnici. Imate slučajeve širom Srbije u lokalnim samoupravama da predsednici opština, gradski većnici imaju svoje firme koje su direktni dobavljači, onih javnih preduzeća i ustanova čiji su osnivači i čiji rad treba da kontrolišu.
Čak i gradonačelnici, ima ih nekoliko ovde koji sede u Narodnoj skupštini su ujedno i poslanici, gradonačelnici, funkcioneri u pokrajinskoj vlati, što je takođe protivzakonito, odnosno protivzakonito je bilo dok nije promenjen zakon, ali to nije borba protiv korupcije. Izvinite, ako je osnovana Agencija da spreči korupciju, onda ne možemo mi razno-raznim dosetkama, aktuelna vlada, će koalicija da menjamo zakon da bi se udovoljilo određenim funkcionerima a da pri tom je to potpuno suprotno zdravoj logici i potpuno suprotno onim aktima po kojima je osnovana Agencija.
Želeo sam da u vašem izveštaju, koji je prilično obiman, ima nekih 50-ak strana, čitao sam ga i najviše su me interesovali oni delovi koji se tiču ključnih rezultata. Probaću da to nakratko pročitam, kaže u jednom delu – ključni rezultati, rešeno 92,4% predmeta iz oblasti sukoba interesa, izrađene smernice za izradu i sprovođenje planova, urađen je prvi izveštaj, predstavnici 51 udruženja informisani o položaju i ulozi organizacija civilnog društva itd. itd, ispitana obaveštenja funkcionera, rešeno 44 zahteva za davanje saglasnosti na vršenje druge funkcije, rešeno od 794 zahteva za davanje saglasnosti i obaveštenja, okončani postupci u prvom stepenu, dato 228 mišljenja i tumačenja itd. itd.
Očekivao sam da u izveštaju Agencije čujem konkretne stvari. Ispitate su te i te javne nabavke i zaključeno je da je u tim javnim nabavkama prekršena procedura, pa nije moguće da u desetine, stotine hiljada javnih nabavki koje se sprovode u Srbiji, ne postoji ni jedna neregularnost i nije moguće da Agencija nije mogla da dođe ni do jednog konkretnog rezultata da određena javna nabavka, a imate ih na stotine, idite samo do Uprave za javne nabavke, pa pogledajte koliko se javnih nabavki sprovodi u skraćenim terminima, pa ispitajte bar jednu, pa ćete videti koliko je tu negativnosti i koliko je tu nepravilnosti. Ajde da jednog označimo, jednu instituciju ili jednog funkcionera koji je sproveo javne nabavke izbegavajući zakon, da ne kažem suprotno javnom zakonu, nego izbegavajući, mimoilazeći odredbe zakona, pa da tog označimo, ili tu ustanovu kao nekog ko je kršio zakon i da im primereno tome što su kršili se izreknu mere, da bi to bio primer prema drugima. Ako su izveštaji takvi gde se kaže – data mišljenja, rešeno 44 zahteva itd. mislim da to neće baš direktno i konkretno pomoći u borbi protiv korupcije. Prosto ne mogu da verujem da se u ovim stvarima Agencija nije dublje pozabavila.
Ono što se očekuje od ove dve institucije je da svojim konkretnim rezultatima i merama, pa čak i aktivnostima prema pravosudnim organima utiče da se izriču mere prema konkretnim počiniocima, sve opisne stvari koje se tiču ova dva izveštaja neće previše pomoći da Srbija smanji svoj indeks korumpiranosti, dok neko jasno ne bude označen kao neko ko je kršio zakon i ko je protivpravno pribavljao korist, nećemo daleko otići.
Ono što je najdrastičnije, čini nam se u zadnje dve godine bilo, to je prošlogodišnje donošenje Zakona o pomoći građevinskoj industriji. Tim zakonom direktno se krši Zakon o javnim nabavkama, direktno izbegavaju obaveze javnosti u radu, a valjda je osnova svakog demokratskog društva javnost i transparentnost u trošenju državnih sredstava. Imate na desetine, na stotine slučajeva širom Srbije da se u tom zakonu sprovode određeni projekti i izvode radovi gde su pogođeni poslovi u četiri oka.
Odabrane su podobne firme od strane onih koji su naručioci posla, dogovorene visine suma koje treba platiti za izradu određenih projekata i sada se to sprovodi mimo bilo kakve javne kontrole i mimo bilo kakvih tržišnih uticaja.
Siguran sam da Agencija može da odabere nekoliko slučajeva, da uzme nezavisne veštake koji će proceniti da li neki radovi zaista toliko koštaju ili ne koštaju i da da izveštaj po tome. To su vam nekoliko stvari, nekoliko smernica koje može Agencija da sprovede, a rezultati će biti vrlo interesantni i za javnost i za vas.
Kada budu ti interesantni rezultati došli, odnosno izašli na videlo, onda će ovo naše nezavisno reformisano pravosuđe reagovati kako treba, pa će neko konačno izreći mere i osuditi, a neće biti valjda slučaj kao sa prekršajnim prijavama od DRI gde je pojeo vuk magarca.
Imate prekršajne prijave, tužbe, ali niko nije kriv, sve je u redu.