Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da nas je 84. Međutim, da bismo utvrdili tačan broj prisutnih poslanika u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema, ustanovljeno da nas je u ovom momentu 93, te ima uslova za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim više pitanja kao narodni poslanik SVM u vezi poljoprivrede i uputio bih pitanja gospodinu premijeru Mirku Cvetkoviću i gospodinu ministru Dušanu Petroviću, ministru poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.
Pitanja se odnose na meteorološke prilike, odnosno elementarne nepogode koje pogađaju Srbiju i Vojvodinu i čiji smo svi svedoci. Nažalost, znamo da je došlo do teških elementarnih nepogoda proteklih nedelja u Srbiji, kada je jako nevreme praćeno olujnim vetrom i gradom zahvatilo više opština po Srbiji i pričinilo je veliku materijalnu štetu. Stradali su poljoprivredni usevi, a najviše su uništeni malinjaci i voćnjaci.
Pomoćnik ministra poljoprivrede, Miloš Milovanović, izjavio je po obilasku područja pogođenih nevremenom, da je pomoć koju će Vlada Srbije uputiti pogođenim opštinama samo prvi vid pomoći i slediće i drugi, pošto opštinske komisije sa poljoprivrednim inspektorima do kraja juna procene štetu.
Vrlo brzo, Vlada Srbije usvojila je odluku da pomogne opštinama sa 36,7 miliona dinara, odnosno poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni gradom. Najviše sredstava je obećano Arilju, 14 miliona dinara, jer su na tom području neki zasadi u potpunosti uništeni. Aleksincu je obećano 8 miliona, Merošini 7 miliona, Nišu 4 miliona, Ivanjici 3 miliona, a Kruševcu 700.000 dinara. To je jedan dobar primer kako treba reagovati, po meni, kada dođe do elementarnih nepogoda.
Interesuje me, od obećanih 36,7 miliona dinara, koji je tačan iznos koje su dobile opštine po Srbiji posle ovakvih elementarnih nepogoda do današnjeg datuma? Dalje me interesuje, šta će dobiti opština Vršac od Vlade, zato što je i u toj opštini bilo grada, i ogromna šteta je nastala prošle nedelje. Nažalost, o tom nevremenu nismo čuli u medijima.
Znamo dobro i to da je prošle godine u Vojvodini tokom cele godine dolazilo do elementarnih nepogoda u mnogim opštinama zbog podzemnih voda. U Vojvodini je bilo velikih problema, u opštinama Kanjiža, Senta, Ada, Nova Crnja, Temerin, Žitište i Sečanj. Samo neke da spomenem. Kuće su se srušile u Novoj Crnji. U Temerinu su neke ulice bile pod vodom. U Adi je ceo grad bio pod vodom.
Pošto dolazim iz te sredine, interesuje me koji je bio tačan iznos pomoći tim gradovima, koje su ove opštine dobile od Vlade Republike Srbije prošle godine, koji je to iznos? Šta su dobile od Vlade oni poljoprivredni proizvođači koji žive i gazduju u tim opštinama? Postavljam pitanje – da li su ove opštine uopšte dobile pomoć od Vlade Republike Srbije?
Pre godinu dana sam postavio isto pitanje o tom problemu, ali nažalost, adekvatnog odgovora nije bilo.
Na kraju, interesuje me šta Vlada namerava po pitanju zaštite od grada da uradi, obzirom da je ovakva vrsta zaštite veoma važna, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja? Smatram da je protivgradna zaštita neophodno, a da bi bila još efikasnija, država mora da iznađe rešenja, da zaštita poljoprivrednih dobara bude još efikasnija. Ne sme se desiti, da na primer, ne bude dovoljne količine raketa u protivgradnim stanicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću.

 Ovo pitanje koje ću da postavim, prosto ne znam na koju adresu da uputim, a pitanje se postaviti mora. Najbolje bi bilo, kada bi bilo upućeno na adresu Borisa Tadića. Ali hajde, formalno, neka ide na adresu Mirka Cvetkovića i Vuka Jeremića.
Pre neki dan je bio skandal. Za vreme trajanja sastanka OEBS u Beogradu, Boris Tadić je organizovao prijem i na taj primer nisu puštene delegacije Alžira i Maroka. Neko ih je zaustavio na vratima i rekao – izvinite, niste na spisku. Doviđenja. Prijatno.
Posle svih skandala koje smo čuli u ovom domu od strane nekih poslanika vezanih za karakterizaciju afričkih država i afričkih naroda, sada smo naravno dobili nastavak te priče, u vidu protokola predsednika Srbije, koji odlučuje o tome, ko je podoban a ko nepodoban da uđe na prijem kod njega.
Ta priča nije samo priča o formi, nego i o suštini. Kada se zapitamo zbog čega je neko nepodoban da uđe na prijem, onda moramo da malo tragamo i za odgovorom. Verovatno je to isti onaj odgovor koji nas dovodi do toga, da postoje države koje su za ovaj parlament nepodobne da se sa njima uđe u status grupe prijateljstva, kao što je slučaj da državom Iran, gde dve i po godine pokušavamo da formiramo grupu prijateljstva sa Iranom, ali zahvaljujući vladajućoj većini, pre svega, DS to nije moguće.
Znate li kakvo sam obrazloženje dobio od strane predsednika Odbora za spoljne poslove, Dragoljuba Mićunovića? Dobio sam obrazloženje, da je Iran nedemokratska država. Zašto? Zato što ne poštuje prava žena i ima smrtnu kaznu. Mi smo u grupi prijateljstva sa Saudijskom Arabijom, koja ne poštuje prava žena i ima smrtnu kaznu, ima odsecanje delova tela kao način izvršenja krivičnih sankcija. Mi smo u grupi prijateljstva sa SAD koje imaju smrtnu kaznu. Gde je tu kriterijum?
To nas dovodi do sledećeg. Kada je reč o Iranu, Savet Evrope, SAD i EU imaju vrlo negativno mišljenje o toj državi, pre svega, zbog konfrontacije koja postoji. Kada je reč o Alžiru i Maroku, Savet Evrope, čiji sam ja član, kao predstavnik i delegat ove skupštine, ima pozitivno mišljenje zbog promena koje su se tamo izvele.
Ako je to kriterijum zbog kojega se Alžir i Marko ne pozivaju i ne puštaju kod Borisa Tadića na prijem, onda tu nešto ne štima. Mislim, da je kriterijum bio sledeći – šta je zajednička karakteristika i rana Alžira i Maroka? Znači jedni su miljenici zapada, trenutno to su Alžir i Maroko, a drugi su omrženi. To je Iran. Zajednička karakteristika je što sve tri države nisu iznele Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu.
To nas dovodi do zaključka, da kada god neko ne prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, on nije dobro došao kod Borisa Tadića. Sa njim ova država ne želi da uspostavi dobre odnose. Ko god prizna Kosovo i Metohiju, taj je dobrodošao. Sa njima se uspostavljaju fenomenalni odnosi, specijalne veze, trista čuda. Ako neko, znači želi da drži jasno dostojanstvo, stav po tom pitanju, onda je on neprijateljski dočekan od strane vrha ove države, konkretno Borisa Tadića. To je suština priče ovde. Kome ovo pitanje da postavim. Da postavim Vuku Jeremiću.
Naravno, tu o tome je ovde reč, ni o čemu drugom. Hajde da vidimo vrlo konkretno pitanje, ko vodi ovakvu politiku, ko donosi ovakve mere i u čijem kabinetu se one kroje, da konačno građani Srbije nešto o tome saznaju.

Da li još neko od predsednika, da gospodin Zoran Mašić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da uputim poslaničko pitanje određenim nadležnim inspekcijskim organima i to pre svega Ministarstvu prosvete i nauke, Ministarstvu finansija, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu i da zatražim informacije od njih o ovome što će biti izneto.
S obzirom, da neću u vremenu koje imam na raspolaganju moći sve izneti, pismenim putem sam zatražio odgovore na poslaničko pitanje.
Pre svega, to je jedan od osnivača veterinarskoj studija na Novosadskom univerzitetu i prvi potpisnik Elaborata opravdanosti osnivanja tog studija, moram ovim putem da se obratim navedenim ministarstvima i njihovim inspekcijskim organima, da preduzmu određene mere da se studije veterinarske medicine očuva i zaštiti, pre svega od samovolje dekana Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Milana Krainovića, kao i da se utvrde njegove zloupotrebe položaja i ovlašćenja u finansijskom poslovanju i raspolaganju imovinom.
Studije veterinarske medicine Novosadskog univerziteta su počele 2000. godine i to u obliku departmana veterinarske medicine na Poljoprivrednom fakultetu i školske 2010-2011. godine na departmanu svih pet godina studija, ukupno studira veterinarsku medicinu na negde oko 648 studenata. Po broju studenata, znači koji studiraju trenutno na Poljoprivrednom fakultetu gde je departman za veterinarsku medicinu ima najveći broj studenata i od ukupnog broja studenata na taj departman otpada oko 22%. U normalnim okolnostima u odnosu na iznete rezultate ili činjenice za očekivati bi bilo da rukovodstvo fakulteta, a pre svega, dekan posveti adekvatnu pažnju i da podršku tom studijskom smeru.
Međutim, od momenta dolaska 2004. godine na mesto dekana Poljoprivrednog fakulteta Milana Krainovića, odnos prema veterinarskom studiju iz godine u godinu se pogoršava, problemi se gomilaju i što je najgore studentima se ne pružaju adekvatni uslovi studiranja i to pre svega, u izvođenju teorijske prakse i klinički vežbi.
Takođe, on najdirektnije utiče na kadrovsku politiku i sprečava prijem nastavnika na pojedine predmete i pogotovo prijem mladih asistenata i saradnika u nastavi, tako da na velikom broju predmeta nema izabranih asistenata za izvođenje nastave, a na nekoliko predmeta se angažuju i nastavnici sa veterinarskog fakulteta iz Sarajeva.
O ovome što ću izneti kao poslanička pitanja, usmeno je obavešten i državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, gospodin Radivoje Mitrović, od strane mene i još dvojice profesora sa departmana za veterinarsku medicinu.
Ono što tražimo kao razjašnjenje to je pre svega da je Uredbom o normativima i standardima uslova rada Univerziteta i Fakulteta delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, veterinarske studije su članom 8. te uredbe svrstane u šestu normativnu grupu i po tom osnovu se tim studijama određuju normativne i nastavne grupe za predavanja i vežbe i po tom osnovu se i finansiraju i plaćaju nastavnici, saradnici na tim studijama. Nastava na drugim departmanima tog fakulteta spada u četvrtu normativnu grupu.
Međutim, od dolaska na mesto dekana gospodina Krainovića, departman za veterinarsku medicinu apsolutno mu nisu dozvoljeni da se određuju normativi i standardi broja nastavnika i saradnika po nastavnoj grupi kojoj pripada, tj. šestoj. Takođe, nije vršeno ni plaćanje nastavnika ili saradnika. Stoga tražimo da dekan i nadležne službe se izjasne gde su se prelivala i trošila sredstva kojima je plaćena veterinarska medicina i zašto nije dozvoljen prijem nastavnika i saradnika na departman.
Dalje, taj studiji ima veoma malo prostora na raspolaganju, što se tiče, pre svega vežbaonica, to je laboratorija i predavaonica, a da u isto vreme na tom fakultetu se izdaje preko 500 m2 poslovnog prostora u ulicama Maksima Gorkog i u glavnoj zgradi, pa stoga tražim objašnjenje od dekana, po kojoj odluci organa upravljanja i od kada se izdaje taj poslovni prostor raznim privatnim licima i firmama, koliko se ubira mesečno prihoda i koliko je u proteklim godinama ostvaren taj prihod. Takođe, tražim informaciju kako se evidentiraju i troše ta sredstva za izdati prostor i koje organizacione jedinice raspolažu sa tim sredstvima.
Da li mogu još pola minuta da iskoristim?
(Predsedavajući: Zahvaljujem. Dozvolio bih vam ali Poslovnik ne da.)
Onda obaveštavam da sam i pismeno uputio zahtev i tražim od nadležnih organa koje sam spomenuo da ispitaju sve navode u pismenom postavljenom poslaničkom pitanju i izveste i mene i druge poslanike.

Zahvaljujem gospodine Mašiću.
Reč ima narodni poslanik gospodin Milovan Radovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo predstavnici Vlade Srbije moje sadašnje obraćanje je vezano za poslaničko pitanje koje sam postavio Vladi Republike Srbije 28. juna, a koje se odnosi na elementarne nepogode koje su zadesile centralni i zapadni deo Republike Srbije 24. juna, u kojoj je prouzrokovana velika materijalna šteta, neprocenjive vrednosti, odnosno vrednosti od nekoliko desetina miliona evra.
U toj vremenskoj nepogodi, u centralnoj i zapadnoj Srbiji oštećeni su građevinski objekti površine pod zasadima raznih vrsta kultura na teritorijama opština Aleksinac, Arilje, Kraljevo, Lučani, Kruševac, Ivanjica i još pojedinim opštinama.
U tom poslaničkom pitanju, odnosno u obrazloženju postavljanja poslaničkog pitanja, naveo sam podatak da su protivgradne stanice raspolagale sa malim brojem protivgradnih raketa. U nekim slučajevima nije ni došlo do njihove upotrebe i zašto je to dozvoljeno, to je posebno pitanje. Da je to tako, govori i izjava Predraga Marića, zamenika Ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije u kojoj je naveo da će Vlada Republike Srbije nabaviti 15.000 protivgradnih raketa. Znači, nije ih dovoljno na raspolaganju. To je poseban problem kojim treba da se pozabavi Vlada Republike Srbije i nadležno resorno ministarstvo u vezi protivgradne odbrane za buduće slučajeve. Ko je kriv za takvo stanje, vi sami vidite?
Na raznim televizijama predstavnici Vlade su najavljivali nesebičnu i veliku pomoć ugroženom području kako fizičkim tako i pravnim licima. Šta je posle toga usledilo? Krajem juna mislim da je to 30. juni Vlada je donela odluku kojom se dodeljuje pomoć u ukupnom iznosu od 36.700.000 dinara, pa je taj novčani iznos dodeljen opštinama koje su pretrpele ogromnu materijalnu štetu: Aleksincu 8 miliona dinara ili 80.000 evra, Arilju 14. miliona, Merošinu 7 miliona, Nišu 4 miliona, Kruševcu 750.000 dinara, Ivanjici 3 miliona.
Na dalje mi nije poznato, verovatno je Vlada u tom momentu odlučila da će još sredstava raspodeliti, ili istim opštinama ili još nekim drugim opštinama radi sanacije pretrpljene materijalne štete.
Neću pominjati noćašnje vremenske nepogode, u noći između 11. i 12. jula na teritoriji opštine Aleksinac. Doduše, manjeg intenziteta ali praćene sa velikom olujnom kišom, bez grada. Nažalost, pretpostavljam da je i u ovom slučaju pretrpljena određena materijalna šteta koja tek treba da se proceni.
Takođe, opština Ljig je dobila određena materijalna sredstva za pretrpljenu štetu od 22. maja i 28. maja od poplava. Ta je materijalna šteta veća od nadoknađene od strane Vlade. I tu treba Vlada Srbije da se pozabavi ovim problemom.
Moje pitanje Vladi Republike Srbije glasi - S obzirom da dodeljena pomoć od strane Vlade u iznosu od 36 miliona i 700 hiljada dinara ne podmiruje ni minimalnu štetu koju su pretrpela fizička i pravna lica u vremenskoj nepogodi od 24. juna tekuće godine, i umesto saveta da građani osiguraju imovinu, pitam Vladu Republike Srbije – da li planira pružanje dodatne novčane pomoći svima koji su pretrpeli štetu prouzrokovanu pomenutom elementarnom nepogodom, uključujući i materijalnu štetu od majskih poplava u opštini Ljig. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ja ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije i ministru inostranih poslova.
S obzirom na neke izjave ovde, može se steći zaključak da je Vlada promenila svoju politiku prema KiM. Ono što mi znamo jeste da politika koja je utvrđena prilikom izbora ove vlade nije menjana. O tome je i Skupština imala prilike više puta da se izjašnjava. Ali, svejedno. Kako bismo otklonili nedoumice koje se stvaraju u javnosti, ja mislim da je važno da Vlada još jednom da dokaze o tome da svoju politiku prema KiM nije menjala i da se svim demokratskim, političkim, pravnim i diplomatskim sredstvima bori za očuvanje odnosno za suverenitet na celoj svojoj teritoriji.
Želim da kažem da je jedan incident, koji je očigledno tehničke prirode i koji se desio na prijemu kod predsednika Republike ovde zloupotrebljen na način koji ne nanosi štetu predsedniku Republike, nego nanosi štetu Srbiji. Dakle, ono što je važno za nas jeste da poruke koje šaljemo svetu ne budu takve da Srbiju dovode u nezgodan položaj. Tvrditi da iza ovog tehničkog problema koji se desio postoji nekakva politika je zaista dokaz da je nanošenje štete Srbiji važnije od potrebe da se prizna da postoje tehničke greške i da, ako treba, da neko zbog te tehničke greške snosi odgovornost. Ali, mislim da je najgore od svega pokušati tome dati politički značaj i time u svet poslati pogrešnu poruku o politici koju ova zemlja vodi, poruku koja jedino i zaista može da nanese štetu Republici Srbiji. Hvala vam.