Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, kome dajem reč.

 

Tekst našeg amandmana ispred SRS je isti kao i kad je u pitanju član 8. ovog predloga zakona. Mi verovatno sada još ako se pojavi neki zakon gde treba da se terminološki usklađuje to da se rast cena na malo zameni indeksom potrošačkih cena, verovatno ćemo i tada napisati neki amandman, ali moraćemo da dignemo ruke, jer očigledno nema potrebe da više ubeđujemo, pošto smo sve rekli. U čemu se ogleda razlika u tim statističkim metodama? Obe metode pripadaju utvrđivanju rasta cena na malo.
Kod indeksa potrošačkih cena izbacuje se uticaj onih cena koje su pod kontrolom države i zbog toga u nominalnom iznosu indeks rasta potrošačkih cena je niži od stope rasta cena na malo, koja je viša. Kad se prati stopa rasta cena na malo za jedan mesec, kaže se 1,1, a kad se prati indeks potrošačkih cena, onda se kaže 0,9. Može to i drugačije da bude, u zavisnosti od promene cene i koliko pondera vuče koja roba i u kom procentu promena cene.
Da ne bi ovo bilo komplikovano, a mi smo u obavezi da pričamo narodnim jezikom, srpskim, pa da nas svi razumeju, gospođo Đukić-Dejanović, tu razliku bih opisao tako - kada skoči gorivo za 20 dinara, vi 20 dinara plaćate skuplje. U indeksu rasta cena na malo, to će biti verovatno 0,7. Ali, to što vi sada 20 dinara plaćate više, kada se meri indeksom potrošačkih cena, to će biti 0,1 i onda će Mirko Cvetković da kaže kako je to epohalni rezultat, kako je to dobro i to su dva paralelna života, u statistici i u stvarnosti.
Konkretno, članovi 8. i 9. Predloga ovog zakona odnose se na indeksaciju obaveza koje imaju poslodavci. Ako poslodavac ne ispuni svoju obavezu, umesto što treba da vrati sredstva koja je primio uvećana za stopu rasta cena na malo, sada uvećano za indeks potrošačkih cena i to ispada onako virtuelno da odgovara poslodavcima. Ali, ne radi se ova promena zbog toga da bi to odgovaralo ili ne bi odgovaralo poslodavcima, nego zbog Eurostata, jer moramo da uđemo, navodno, u te evropske standarde i Evropski statistički standard je upravo taj indeks potrošačkih cena.
To će da vam se obije o glavu kao veliki bumerang i neću više da trošim reči oko ovoga, pošto smo u nekoliko prethodnih zakona gde se takođe ovo menjalo dali baš značajnu argumentaciju, čak smo i čitali ponder listu za svaki proizvod i uspeli da dokažemo kako vlast, država beži iz ove situacije, da ne snosi nikakvu odgovornost, nego statistika beleži i zabeležila i to je to.
Da se vratim na ono što je centralna tema ovog zakona koji se menja. Malopre sam vam rekao da jedini argument koji koristi Vlada kada odbija ove naše amandmane glasi ovako – smatramo da nema osnova da se ovaj prihod izuzme od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, imajući u vidu da se navedena naknada smatra prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Kako naknada zarade može da se smatra prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, kada je to za prihod koji se ostvaruje po osnovu statusa da je neko bio preduzetnik, pa je postao majka? Prosto i jednostavno, vidite šta sve mogu da stave u ovo obrazloženje. Serijski se lupaju termini, samo da se kaže – nećemo da prihvatimo taj amandman.
Centralno pitanje je – šta se krije iza ove operacije? Šta je to opasno što se krije, pa se kamuflira sa terminima i ovim drugim stvarima? Ne mogu da shvatim da se neko plaši toga da će mnogo žena da otvori preduzetničke radnje i da će naprasno 70, 80 hiljada njih da ode na porodiljsko odsustvo. To će da ugrozi budžet Republike Srbije. Neverovatno. Kamo sreće da se to desi, da se toliko dece rodi.
Kod nas je uvrnut sistem vrednosti. Da li vi znate, gospođo Đukić-Dejanović. Da svaki Srbin sa 65 godina koji živi na teritoriji KiM, kako ovi kažu
Kosova, ukoliko prihvati kosovarsko državljanstvo po osnovu 65 godina života dobija
45 evra socijalne naknade? Ako ima 15 godina radnog staža na prostoru tog tzv. nezavisnog Kosova dobija još 150 evra. Ne znate to.
Da li znate koje muke imaju ljudi da ostvare pravo i da naplate svoja potraživanja po osnovu nečega što je svetinja? To je penzija, gde se računa vreme provedeno, uplaćeni doprinosi itd. Ali, samo se nama dešava, nikom drugom se ne dešava taj problem. Onda se iz toga izvlači zaključak svojevrsne diskriminacije po nacionalnoj osnovi, imamo na delu. Naši ćute, oni razvijaju dobrosusedske odnose, jer je to uslov za EU, prijateljstvo, dobrosusedski odnosi, a dobićemo paraf, pa idemo u EU. To je cela politika. Zbog EU ovde može da bude pomor i riba i svega, u obrazloženju može sve i svašta da stane. Prosto neverovatno.
Okrenite politiku, stavite u centar politike građanina, državljanina koji živi ovde, koji treba da rešava svoje životne probleme i životna pitanja, ovde na teritoriji Republike Srbije. Ne, kod vas je EU, EU je ispred svega i svačega. To je ono što naročito pogađa. Ne birate sredstva, samo se registruju negativni rezultati.
Evo rebus za gospođu Đukić-Dejanović. Jedan epohalni rezultat dosta od 5. oktobra 2000. godine do danas. Uzmite i kad ste bili u opoziciji i sada kad ste na vlasti. Kažite jedan epohalni rezultat. Da li ima ijedan epohalni rezultat? Dobro, postigli to nacionalno poverenje, to je na drugim osnovama. Nađite jedan dobar rezultat. Nema. Nemam ništa protiv, slikajte se, hvalite se, sa ove stope idite na ovaj indeks, neka bude sve kako treba. Raste vam popularnost, ne mogu da grešim dušu. Jedva čekaju ljudi da vas vide, jer ste vi rešenje za sve ljudske probleme.
Mnogo je bolje da povučete ovaj predlog zakona, ako ne zbog nas što smo mi to rekli, onda zbog Rasima Ljajića koji je rekao da će svakako da reši problem porodilja, koje su ujedno i preduzetnici. To ste vi obećali. Možda vi ne znate, ali Lidija Dimitrijević vam je malo pre čitala izvode iz novina, kakve su izjave bile i zašto je o vo pokrenuto. Meni je prosto neprijatno, gde je Meho Omerović? Lepe amandmane je napisao. Danas sam mu rekao na sednici Odbora za finansije – dođi Meho, podržaću ti ovo, da objasnim, ne slažem se kako si napisao, ali daću ti razloge zašto treba ovo da se prihvati. Nema. Zašto? Neće biti u Dnevniku. Čim nema u Dnevniku, nema ga u životu, znate kako to ide. Hvala.

Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 člana poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, kojoj dajem reč.

Hvala.

Poslanički klub SRS podneo je amandman na član 10. Predloga zakona, koji se odnosi na lica sa invaliditetom. Članom 45b. osnovnog zakona definisano je da poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lica sa invaliditetom oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica. To stoji u osnovnom zakonu.

Predlagač sada kaže – poslodavci koji za određeno lice koriste ili su koristili oslobođenje od plaćanja doprinosa po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom ne mogu za isto lice ostvarivati oslobođenje od plaćanja doprinosa iz ovog člana. SRS se ne slaže sa ovim, jer se time ne unapređuje kvalitet života lica sa invaliditetom.

Kao što smo čuli od mnogih prethodnih govornika, u članovima 8. i 9. ovakva ograničenja se sada predlažu, kada su u pitanju lica starija od 50 godina života, pripadnici mlađi od 30 godina, kao i lica starija od 45 godina za koja se doprinosi obračunavaju po stopama umanjenim za 80%.

Za ove kategorije obveznika nismo podneli amandmane, ali kada su u pitanju osobe sa invaliditetom zaista ne možemo da se složimo sa ovim što je predloženo.

Svi smo svedoci da, kada se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, stalno čujemo priče o unapređenju kvaliteta njihovog života.

Usvojen je i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Stalno se potenciraju neki pomaci, ali podaci Nacionalne službe za zapošljavanje su poražavajući.

Imam podatke iz oktobra prošle godine koji kažu da posao traži 20. 470 osoba sa invaliditetom, a od tog broja 6.644 su žene. Gotovo polovina osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe ima osnovno osmogodišnje obrazovanje, a ostali nezavršenu ili završenu srednju školu, s tim što diplomu više škole ima 349, a fakultetsku 259 osoba.

U ovakvim uslovima država sada ovim predlogom zakona ograničava korišćenje pojedinih povlastica od strane poslodavaca. Smatramo da, kada se radi o ovoj kategoriji osiguranika, poslodavcima koji ih zapošljavaju treba omogućiti da koriste oslobađanje od plaćanja doprinosa iako su već koristili oslobađanje po drugom osnovu. Ako bude tako, možda će biti prilike da se popravi slika koju je dala Nacionalna služba za zapošljavanje.

Ono čime bi predlagač ovog zakona zaista trebao da se pozabavi jesu svakodnevni protesti ispred Ministarstva ekonomije i Skupštine grada Beograda. Protestuju svakog dana svi zaposleni DES-a, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u restrukturiranju, koji očekuju da njihovi problemi budu rešeni, a napominju da bi bili u prilici da zaposle još 30% lica sa invaliditetom, pored postojećih 52%. Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milorad Buha i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Buha, imate reč.

Člana 11. zatražili smo da se briše i to iz više razloga, prevashodno pravno-tehničke prirode.

Zbog javnosti ću pročitati: "Kada preduzetnik ostvaruje naknadu zarade za vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, obračun i uplatu doprinosa po osnovu navedenog primanja u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe". Ovo je prazna pravna formulacija.

Zašto je prazna? Zato što je Zakonom privrednim društvima u materiji koja se odnosi na preduzetnike uvedena pravna kategorija ovlašćenog poslovođe koji u ime i za račun preduzetnika obavlja sve poslove koje je obavljao i poslovođa dok je bio u mogućnosti da obavlja te poslove.

Znači, imamo u pravnom prometu regulisanu materiju. Znači, ovlašćeni poslovođa ima sva prava i sve obaveze kao i njegov ovlašteni predstavnik koji ga je ovlastio da u njegovo ime i za njegov račun obavlja sve poslove koje ima on i kao poslovođa. Zašto sada ponavljamo nešto što je već u pravnom prometu? Znači, ako ima pravo da vrši plaćanje, da ugovara, on ima pravo i da plaća poreze pa time i doprinose.

Zašto mi sada u ovom zakonu ugrađujemo neku materiju koja je već definisana nekim sistemskim procesom? U ovom slučaju ovo je propis manje važnosti, manje pravne vrednosti u odnosu na jedan sistemski propis koji je inagurisao ovlaštenog poslovođu, preduzetnika sa istim pravima i istim obavezama. Nepotrebno, imate dva takva člana i smo tražili, sa razlogom smo tražili brisanje. Sve ovo što vi govorite u obrazloženju, a obrazloženje je nadugačko i naširoko itd. to ne stoji.

Sa druge strane, zašto mi smatramo da je nepotrebno ovo ovako definisati? Član 58. stav 1. govori o potpuno drugim stvarima u odnosu na ovde postavljeni i predloženi stav 2. Ne slažu se ta dva stava. Jedan sa drugim se ne slaže i nepotrebno je nešto što ne pripada ovome članu. Prvo, normativno pravno nije u redu. Sa druge strane, niste uskladili u tim stavovima 1. i 2. Nepotrebno je ubacivati.

Šta je potrebno? Potrebno je napraviti ono što smo napred naveli i što je obećano od strane vlasti. Obećana je jednokratna isplata penzija i Fond PIO osiguranja je sredinom 2009. godine rekao sledeće – za nekoliko meseci ćemo krenuti u jednokratnu isplatu penzija. Svi u Vladi su to podržali. Kaže ovako – naše analize govore da ćemo time uštedeti 900 miliona dinara nepotrebne uplatnice, nepotrebna obrada, manji broj radnika itd. To je ukupno preko 10 milijardi dinara po osnovi ove uštede. Ali,nema dovoljno sredstava u PIO fondu i nikad se nije ostvarilo ono što je prava analiza. Ovo je prava analiza – 10 milijardi dinara, to je ukupno po toj računici PIO fonda 53 hiljade prosečnih penzija koje svake godine nepotrebno bacamo u vetar samo zato što nismo smogli snage da idemo na jednokratnu isplatu penzija. Penzije vršimo, vršimo administriranje,obradu, obračun itd.

Kada smo kod penzionog fonda, moramo ukazati, to smo rekli u načelnoj raspravi, bilo je raznih zloupotreba, nekažnjenih zloupotreba. Od 2003. i 2004. godine finansijska policija išla je utvrdila je razne zloupotrebe. Prvo, nepotrebno finansiranje, protivzakonito finansiranje nevladinog sektora, pojedinih organizacije koje su upadale u sistem davale su, kapom i šakom je isplaćivano. Tako je Unija poslodavaca, s obzirom da je predsednik Upravnog odbora 2005. i 2006. godine bio čovek koji je kasnije postavljen za predsednika Unije poslodavaca. Dobio je na ime zahteva za donaciju samo jedne godine 96,5 miliona dinara i nikad ta sredstva koja su data tako ne zakonito nisu vraćena.

Jednom analizom poslovanja utvrđeno je da je to 22 miliona dinara uplaćeno raznim asocijacijama itd. Naložila je finansijska policija da se vrate ta sredstva i samo deo tih sredstava je vraćen.

Ono što je problem aktuelni to je da je u toku 2010. godine Fond PIO kroz određene otpremnine, određeni socijalni program iz sistema uključio 461 službenika i otišli su sa otpremninom. Tako je po tom osnovu potrošeno oko 2 miliona evra nepotrebno zato što je odmah u planu radne snage za 2011. godinu planiranu 100 novih radnika.

Kakva je sudbina sada tih bivših radnika? Našli su uhlebljenje u nekim drugim državnim institucijama. Tako je jedna gospođa, Slavica Totić, uzela 20 hiljada evra i zaposlila se kao pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovine. Vidite šta mi radimo? Damo ogromnu otpremninu i onda sa druge strane radnik ode u drugu državnu instituciju.

Da li imamo ventil da to sprečimo? Nemamo. Nemamo mi pravnu regulativu koja bi to zabranila. Da li to radi ijedna druga zemlja? Da li imamo negde u regionu takvu praksu? Nema nigde. Jednom kad radnik dobije otpremninu u državnom organu, državnoj organizaciji, nema više mogućnosti da se zaposli u državnoj organizaciji. Može da radi privatno. To i jeste suština – da smanjimo rashode. Javnu potrošnju nam je neophodno smanjiti i zbog toga i isplaćujemo radnike da odu i dajemo im određene beneficije. Gde će se on zaposliti, to je njegova stvar. Zato on to i prihvata.

Socijalni program takvog osnova je dobrovoljan. Znači, niko nikoga tu ne tera, nego, ako želiš – idi. Ova zloupotreba treba da zabrine. Koga? Državne institucije, zato što se državne institucije samo verbalno zalažu za smanjenje javne potrošnje. Ako smo potrošili dva miliona evra za socijalni program i otpremnine, ne smemo ponovo dozvoliti da neko dobije iz države i na taj način tu nabujalu javnu potrošnju koristi kroz vid zarade, poreza, doprinosa, itd.

Predlagač zakona krši odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Tim zakonom je predviđeno formiranje Fiskalnog saveta. Zadatak Fiskalnog saveta je da da mišljenje o svakom predlogu zakona, oni to nedvojbeno i rade, u onim situacijama kada im koristi. Kada im je u interesu, kao što je bilo kod zakona o decentralizaciji, kada je bilo u interesu, onda ste uzeli od njih negativno mišljenje, da li pod političkim pritiskom, političkim voluntarizmom, ili je to rezultat stvarne analize, to je sad stvar političke ocene i procene. Ali, zakonska obaveza – tim zakonom je definisano da Fiskalni savet mora dati svoje mišljenje o svakom predlogu zakona. Da li ga imamo uz ovaj zakon? Nemamo.

Evo šta kaže predsednik Fiskalnog saveta "Budžet za 2012. godinu premašiće jednu milijardu evra, znači, stotinak miliona, ono što nam je obaveza prema odredbama toga zakona, i dostići će deficit u iznosu od 175 milijarde". To su njegove reči. Na vašim sajtovima se to može pročitati. Znači, 75 milijarde više. Analizom Zakona o decentralizaciji, koji ste usvojili ovde, većina je usvojila, vi ste probili sve ono što se zakonom ne sme probiti, znači 75 milijardi. Kako ćete vi to premostiti, to je sada akrobatika. Nema sredstava i sigurno se ne može ovo rešiti. To vam i predsednik Fiskalnog saveta kaže.

Šta je dalje obaveza? Kaže: "Obaveza smanjenja javne potrošnje". Mi stalno govorimo o načinu kako se može smanjiti javna potrošnja. Na svakom koraku se to mora činiti. Treba skrojiti i skresati tih 75 milijardi, onemogućiti određene pojedince ili asocijacije u određenim pravima. Kako? To će biti grubo, samo zato što ne radimo to sistematski. Zašto nemamo rebalans budžeta? Baš zbog toga. Moramo to pravo nekome uskratiti. Ali, uskratiće samo jer nema adekvatno punjenje budžeta i analiza ministarstva, a makroekonomski pokazatelji Ministarstva finansija to najbolje pokazuju.

Ono što predlaže gospodin Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta: "Pojačati napor na naplati poreza i doprinosa". To se stvarno i čini. Inspekcije su napolju, sile mala i srednja preduzeća da uredno izmiruju svoje poreske obaveze. Ali opet imamo 48% privrednih subjekata koji su neuredni, čak preko mesec dana. Da li imamo koordiniranu aktivnost državnih organa da sprečimo monopoliste da uredno izmiruju svoje poreze i obaveze? Da li država kao takva uredno izmiruje svoje obaveze prema privredi, građanima i određenim asocijacijama? Ne izvršava. To je loš primer. Ako država ne izmiruje svoje obaveze, kako da silujemo nekog pojedinca? Da ga privodimo? Da ga zatvaramo zbog toga što neuredno izmiruje obaveze?

Mislim da je sve ovo jedna igrarija, jedan voluntarizam koji je prisutan duži niz godina. Ima puno toga o čemu bismo mogli još razgovarati, međutim, to je sve priča u vetar bez stvarnih efekata, samo zato što vi ne želite da sagledate stvarni život i probleme sa kojima se suočava svaki naš građanin i narod u celini. Hvala.

        Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Veroljub Arsić, s mesta: Želim reč.)
Po ovom amandmanu? Po prethodnom. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad malo pročitam ovo obrazloženje, čini mi se da malo vređa ljudsku inteligenciju i kao da poslanici često ne znaju šta rade. Ja tvrdim da ovde izgleda da je neko malo pomešao lončiće, poklopčiće, babe i žabe i da se upleo u jednu materiju i traži neki izlaz, bilo kakav, da se ne obruka.

Mogu da kažem da je i ovaj vid obrazloženja koji smo dobili na član 11, na koji smo i mi podneli amandman SNS, da je samo obrazloženje prilično uvredljivo. Ne bih čitao celo obrazloženje, ali, reč je o porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta za žene preduzetnike. Kaže se: "Kada se nastavlja obavljanje delatnosti preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo na naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, odnosno ta navedena naknada smatra se prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, iz čega proizilazi pravo na naknadu zarade saglasno odredbi člana 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom". Znači, zaradu, iako je na bolovanju, privatni preduzetnik na porodiljskom bolovanju, privatna preduzetnica, kako god hoćete, isplaćuje sam sebi.

Voleo bih da onaj ko je napisao ovo obrazloženje da mi da odgovor da li u pravnom licu kada jedan radnik ode na porodiljsko bolovanje ili na bolovanje radi nege deteta i to preduzeće zaposli drugog radnika na određeno vreme, da li to pravno lice nastavlja da izmiruje odnosno da isplaćuje zaradu radniku koji je na porodiljskom bolovanju ili se to radi iz budžeta Republike Srbije? Radi se iz budžeta. U tome i jeste problem. To je ono što vi nećete da prihvatite. Znači, pred zakonom su svi jednaki, po Ustavu. Nema prava na ovakvu diskriminaciju.

Znači, prosvetni radnik ode na porodiljsko bolovanje, hoće li deca da ne dolaze u školu godinu dana, da bi iz budžeta dobijao platu a ne iz ustanove? O tome se radi. Vi ste potpuno pobrkali neke stvari i nećete to da prihvatite, nego uporno terate svoju priču. Da je to tako, vidi se i u samom obrazloženju. Onaj koji je napisao zakon, dovodimo u pitanje i njegovu stručnost. Kaže se: "da obračun i uplatu doprinosa po osnovu navedenog primanja u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe". Sad mi objasnite tehnički kako to izgleda? Kako će to da radi ovlašćeni poslovođa? Potpisaće virmanski nalog i izvršiti obračun.

Sa čijeg računa će da plati? Sa računa preduzetnika. Pa jeste li priznali sada konačno da preduzetnik i fizičko lice nisu isto. Upravo to ste uradili. Ili, ne mora čak ni da prenese, ne mora čak ni da uradi ovlašćeni poslovođa, može on i sam da uradi preduzetnik, bez obzira na to što je preneo svoje upravljačka prava na drugo lice. To nema nikakve veze. To ga ne sprečava, ali konačno ste dokazali sa ovim članom 11. da vam zakon ništa ne valja, da ova izmena i dopuna, što se tiče porodiljskog odsustva, da tu potpuno niste u pravu.

Znači, preduzetnik je jedna stvar i to ostavite po strani. On odmah nastavlja da obavlja svoju delatnost, da ostvaruje neki prihod i po osnovu tog prihoda da izmiruje poreske obaveze. Zarada je nešto sasvim drugo. To je ono što vlasnik preduzetnika ima u džepu, da bi to dobio mora da uplati poreze i doprinos, a ako je na porodiljskom bolovanju ili na bolovanju radi nege deteta, on mora da zaposli poslovođu koji će sada da radi umesto njega, da mu isplaćuje doprinose, da mu isplaćuje zaradu i zato treba da bude oslobođen, odnosno da zaradu on ostvaruje, kao i svaki drugi radnik koji nije preduzetnik.

Očigledno je da ste se o svemu ovome i te kako upleli, da ne znate kako ćete da izađete, a kao što rekoh reč je o jednom vrlo nepopularnom zakonu, voleo bih, neko će sigurno da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Nemojte posle da čupate kosu, da ne znate šta ćete da radite, jer ako se ova odredba oglasi neustavnom, onda ćete sa svim onim kamatama morati da vratite novac preduzetnicima.

Bolje povucite ovaj zakon ili prihvatite amandmane dok možete, ili vas je baš briga, u smislu, dok Ustavni sud donese odluku više i nećete da budete na vlasti, pa će te neke krive Drine i ove gluposti koje ste često iznosili, u samom zakonu morati neko drugi da ispravlja.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću dug poslodavaca na ime poreza i doprinosa prema državi danas su u Srbiji je 500 milijardi dinara. Da li ste imali taj podatak, kao član Vlade? Srpska radikalna stranka je danas kroz diskusiju zaista pokazala da je spremna, da se na zakon od svega nekoliko članova, da kažem ozbiljno spremi i da ponudimo bilo kakvu raspravu, a kakav je vaš politički stav prema tome to je sasvim nešto drugo.

Mislim, da je bilo dosta argumenata koji ukazuju na činjenicu da smo se zaista ozbiljno pozabavili ovim, ali ja sam vam sada rekao jednu brojku i ja vas kao predstavnika Vlade pitam, gde su ovom zakonu odgovori na činjenicu da se Srbiji duguje 500 milijardi dinara.

Ne sumnjam da ste vi čovek koji bi mogao u vrlo kratkom vremenskom periodu da se pripremi na ozbiljnu diskusiju po ovom pitanju, iako ovo nije vaš resor, ali od vas očekujem jednu političku, sa bilo kog drugog aspekta, da u ime Vlade vi nešto kažete vezano za ovo. Ako ne zbog ičeg drugog onda zbog razloga da vaš sektor trpi, zbog činjenice da danas neko Srbiji duguje 500 milijardi dinara. Od tih 500 milijardi dinara, gospodine Obradoviću, oko 400 milijardi se duguje iz preduzeća koja su u kriminalnoj privatizaciji privatizovana, a nakon toga ušla u stečaj. Sto ili

110 milijardi duguju oni koji pod ko zna kakvim uslovima posluju u Srbiji, dovijaju se da prežive i da eventualno pređu u narednu godinu i da posluju.

Zašto ovo kažem? Kažem ovo zbog činjenice da u vremenu u kome živimo, u ekonomskim prilikama u kojima jesmo, najbitnija i najvažnija stvar za ovu vladu jeste indeks potrošačkih cena, to je najbitnije i najvažnije da se bavimo time. Čak i oko toga treba da razgovaramo. Otkako se u Srbiji menjaju zakoni, odnosno, menja se indeks rasta cena na malo, indeksovih potrošačkih cena, u Skupštinu nije ušao ministar da nam kaže zašto smo prihvatili indeks potrošačkih cena. Svaki amandman koji se odbija SRS, gospodin Buha je rekao malopre, i ovo što predlažemo nije idealno, ali niko nam suštinski nije rekao zašto je to tako jer nam niko iz Vlade suštinski nije rekao ni zašto je prihvaćen indeks potrošačkih cena.

Gospodine ministre, indeks ovih potrošačkih cena je prihvaćen samo iz jednog razloga, zato što je to standard EU. Postoji nešto što se zove metodologija harmonizovanog indeksa cena i to je društvo gde biste vi da nas uvedete, on se primenjuje tamo i hajde sada da se primenjuje i u Srbiji. Čula žaba da se konji kuju, pa će i ona. Da li je to nešto što je realno? Da li je to nešto što će Srbiju u statističkom ili kontekstu indeksa, da vrati ili da drži u realnosti. To u Vladi nikoga ne interesuje. To Vladu interesuje onako i onoliko, koliko će kroz statistiku bolje i lakše da se stvara imaginarna stvarnost.

Gospodin Krasić je malopre lepo rekao, indeks rasta cena na malo bi možda mogao da bude prihvatljiviji indeks nego indeks koga se mi držimo, koji je ustvari svima nama kroz opredeljenje Vlada nametnula. Zašto? Zato gospodine Obradoviću, zato što je i gospodin Krasić malopre rekao, zato što u tom indeksu je obuhvaćen veći broj cena koje su pod kontrolom države. Zašto je to važno? To je važno zato što su u najvećoj meri inflaciju u prethodnom periodu generisali i definisali upravo cene proizvoda koje kontroliše država. Ali država uživa da živi u fikciji. Zaobilaženje stvarnosti za državu je lakše i bilo bi vrlo lepo, imam jedan savet vama u ime SRS, nemojte da prihvatate te kompromise, da sedite u sali Skupštine kada treba da sedne gospodin Cvetković.

Ministarstvo finansija se danas u Srbiji bavi prihodima, primanjima, rashodima i izdacima. Bilo bi vrlo lepo, ako ni zbog čega drugog da nam prenese atmosferu iz Vlade. Oni su tamo u slavlju, kaže da su za tri meseca uradili ono što niste stigli za tri godine. Rezultati su epohalni, standard građana je podignut i da ne nabrajam šta su sve dalje ti rezultati i bilo bi lepo da tu atmosferu slavlja i euforije prenese u ovaj parlament. Da nas nauči i da nam pokaže gde da prepoznamo tu stvarnost kakvu on servira kroz drugi Dnevnik ili neke druge informativne emisije. Pitam bilo koga danas u Skupštini da kaže, gde su u ovom zakoni, odgovori na surovu stvarnost koju sam kroz brojeve identifikovao na početku diskusije.

Čime ćemo se ministre obračunati sa, ne zamerite na izrazu sa bitangama koje ne plaćaju poreze i doprinose, a sede sa ministrima i predsednicima Vlade na forumima. Kako? Evo, recite mi vi u ime Vlade. Ništa vam ne stavljam na teret, za svu promašenost ovog zakona, vama kao resornom ministru, niti damama do vas jer oni su tehnički urečile političku volju i opredeljenje onih koji u ime Vlade donose političke odluke.

Pitam vas – gde su ovde odgovori na te probleme? Čak i ono što ovde može da se prepozna kao ozbiljan i realan problem i zakon bi možda trebao da reši, Vlada nije htela da prihvati, a kroz amandmane je predložila gospođa Dimitrijević, nešto što rešava život, nešto o čemu su brujali i mediji i novine i svi ostali. Vlada je pokazala u jednom trenutku, kad je shvatila da bi mogla medijski da se pokaže prilika da ućari neki poen, da će Vlada to da reši. Kako su to rešili? Čitali smo izjave ministara koji su nadležni za to. Kako ćete da rešite, a taj amandman niste prihvatili? Zašto? U čemu je tu problem?

Kad ćemo konačno da čujemo nekog predstavnika Vlade da kaže evo, ljudi, mi smo spremni, pokazujemo političku hrabrost da se suočimo sa tim i tim problemom. Nakon ovog zakon u roku od 60 dana oni koji najviše na ime poreza i doprinosa Srbiji duguju, a istovremeno nisu najveći poreski obveznici, izmiriće trećinu svojih obaveza prema budžetu Republike Srbije direktno, indirektno prema građanima. Od svega toga biste i vi, u sferi obrazovanja, zaista imali koristi. Zbog svega toga biste neku od svojih nadležnosti, koju ste dužni da pružite u ime države, mogli da sprovedete i da obavite. Ovako ne možete.

Ko je to danas privilegovan u državi i zašto? To su odgovori koji treba da nam se daju ovde. To je priča o kojoj treba da pričamo. Da li je indeks ovakav ili onakav, to može da bude značajno u državi i društvu koje se uredi ili podigne na neki nivo od kog je Srbija, nažalost, posle deset godina aktuelne vlasti daleko, i što je poražavajuće sve je dalje i dalje. Sve je dalje i dalje. Mi ne možemo ni u jednom vašem aktu, vladinom aktu, da prepoznamo volju i politiku rešenost da se suočite sa problemima. Pričamo o zakonu koji, opet, po diktatu EU treba da uđe u proceduru, dok nam život prolazi pored nas. To što se sliva u budžet sliva se i mi nekako krpimo, do izbora ćemo da izdržimo.

Jednostavno, ovo je za nas neozbiljno. Ne želimo da nipodaštavamo značaj i važnost bilo kog akta i bilo čiji rad i trud, koji su u ovo ugrađeni, napisani, implementirani, kako god hoćete. Ne možemo da prihvatimo činjenicu da raspravljamo o stvarima koje su uglavnom irelevantne za surovu stvarnost i da se u medijskim nastupima Vlada kiti ne znam ni ja čime sve, a da suštinski mi grcamo u problemu. Danas smo ponudili u kom god hoćete smislu raspravu. Šta je odgovor? Ništa. Kolege su rekle, bilo bi racionalno i praktično da povučete ovaj zakon. Ne znam da li to možete, da li to smete ili ne, sasvim je svejedno, ali i ako ne smete. Evo, gospodine ministre, u ime SRS ili prenesite vašem premijeru pozdrav i recite mu da konačno izvuče glavu iz peska, da zakuca na vrata stvarnosti u Srbiji. Ako nije sposoban da se bavi politikom i da rešava probleme u Srbiji da ide u političku penziju. Hvala.