Narodni poslaniče dužni ste da me saslušate kada vam objašnjavam.

Da li možete da saslušate mene? (Isključen mikrofon.)

 Narodni poslaniče, zahvaljujem.
Ovo je jedini način da ne primenimo član 103. u celosti.
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Sada ste povredili član 103, gospođo Čomić. Ako dopustite, citiraću ga.
"Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine" – to sam i učinio, član 271. (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, član 279. ne može biti povređen u toku sednice Narodne skupštine.
Da li neko drugi želi reč?
Molim vas, sada vas upozoravam da ne zloupotrebljavate pravo iz član. 103, da se ne rugate proceduri kojom se traži reč, da se govori o povredi Poslovnika i da ne izvrgavate ruglu ugled Narodne skupštine. Rasprava teče tako da se i vama i svima drugima dozvoljava do gornje granice da se ne govori o dnevnom redu a vas drugi put upozoravam da ne insistira na izricanju kaznenih mera za ponašanje suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 3? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin ministar nije tu. Ovaj amandman SNS, poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS odnosi se na ukidanje obaveze registrovanih političkih partija odnosno, koalicije registrovanih političkih partija, da prilikom kandidovanja lista kandidata za odbornike na lokalnim izborima moraju da prikupe odnosno, da overe potpis, da obezbede podršku 30 birača po predloženom kandidatu za odbornika.
Pre predlaganja ovog amandmana poslanička grupa Napred Srbijo je dobro izvagala šta je to dobro, a šta loše što ovakvo rešenje i ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima donosi. Jedina dobra stvar je što prilikom prikupljanja potpisa se razdrmava stranačka infrastruktura i što po mom skromnom mišljenju svojevrsne kvalifikacije za odborničke liste je čovek koji želi da se kandiduje za odbornika neke jedinice lokalne samouprave, opštine ili grada, a ne može da obezbedi podršku 30 svojih sugrađana, mislim da i ne treba da se nalazi na toj listi. I to je dobro. Međutim, šta je to što je loše, šta je to što se nalazi na onom drugom tasu koji je prevagnuo. Loše je što je ovo nastavak maltretiranja građana Republike Srbije i to onih građana koji se svakodnevno bore sa egzistencionalnim problemima, sa nezaposlenošću, sa nedostatkom perspektive u Srbiji. Baš te građane ćemo voditi po raznim pisarnicama, sudskim ili opštinskim i umesto da tog dana zarade neki novac, da probaju da obezbede egzistenciju za svoju porodicu, da prehrane svoju porodicu, desetine i desetine hiljada građana će gubiti vreme prilikom overe tih potpisa. Podsetiću vas da su to isti oni građani koje smo već jednom animirali, već jednom pozvali i dobili podršku i potpis prilikom registrovanja političkih partija.
Zamolio bih, imao sam želju da zamolim i gospodina ministra, ali zamoliću i sve narodne poslanike prisutne u sali da se bar za trenutak nađu i da se stave u situaciju prosečnog građanina Srbije. Zamislite, kako će se taj običan čovek osećati kada mu se kolega nađe na jednoj izbornoj listi, komšija na drugoj, školski drug na trećoj, kum na četvrtoj, rođak na petoj, a on možda iz nekih intimnih razloga, svojih razloga podržava i glasaće možda kandidate sa šeste liste za odbornike. Kome će taj prosečan građanin Srbije dati svoj potpis i podršku kada mu se kum, rođak, prijatelj ili školski drug ne naljute, jer svi od njega, ako ne glas, bar očekuju taj potpis i podršku. Zašto da građane Srbije i dalje izlažemo takvim neprijatnostima jer za koga će građani Srbije da glasaju, to je tajna. Međutim, ovaj postupak je isuviše transparentan za nivo demokratije koji je u Srbiji.
Sa druge strane, što je mnogo opasnije, nisu retki ni slučajevi svojevrsnih ignorisanja i osvete prema građanima Srbije koji su podržali neke druge kandidate za odbornike, neke druge po pravilu opozicione liste. Ljudi su ostajali bez posla, u njihovom kraju nisu građeni komunalni objekti, nisu mogli decu da zaposle ukoliko naravno, nisu pod znacima navoda za pravu političku stranku, odnosno ako su potpisima podržali opozicione političke odbornike, opozicione odborničke liste. Ako se dobro zna da u Srbiji u proteklih 15 godina na vlasti u većini opština i gradova, u većini jedinica lokalne samouprave demokratska stranka jasno je ko se tim stvarima služio i čiji je potpis ispod takvih anomalija. Siguran sam da ćemo ovakvim zakonskim rešenjem dodatno umanjiti poverenje građana Srbije kako u politički sistem, tako i u političke stranke u Srbiji i naravno SNS u tome ne želi da učestvuje.
Ukoliko je predlagaču zakona, pak finansijski momenat bio presudan, jer prilikom overe svih tih desetina i desetina zašto i ne stotina hiljada potpisa se ostvaruje ne mali prihod budžeta Srbije, to ste onda mogli da rešite na mnogo elegantniji način. Recimo za jedinicu lokalne samouprave opštine ili grada koja u svom sastavu ima 50 odbornika umesto prikupljanja i overe hiljadu i 500 potpisa, registrovana politička partija ili koalicija registrovanih političkih partija prilikom te kandidature i predaje lista mogla je da ima obavezu da uplati 75 hiljada dinara. Na taj način građane Srbije bi poštedeli nepotrebnog gubitka vremena, budžet Srbije bi imao određeni prihod i svi bi bili zadovoljni.
Takođe, ne mogu da se složim ni sa konstatacijom gospodina Markovića, Milana Markovića ministra, koju je izneo u raspravi u načelu, a pažljivo sam slušao njegovo izlaganje, a to je da je ovaj predlog zakona nije kvalitetniji zato što ne postoji dobra volja u parlamentu i da smo svi mi narodni poslanici odgovorni, podjednako odgovorni zbog toga. To mi liči na svojevrsno razvodnjavanje odgovornosti jer je obaveza Vlade Republike Srbije da za svoje zakonske predloge obezbedi skupštinsku većinu u kontinuitetu, a ne ad hok i ovo mi samo liči na hronične znake disharmonije koja mislim da vlada od početka u Vladi Republike Srbije.
Slažem se da je ovaj Predlog zakona trebao i mogao da bude znatno bolji, ali da je za nedovoljno dobar zakon odgovorna opozicija, to zaista ne mogu da se složim. Mislim da je neophodno stvari u Srbiji nazvati pravim imenom, a to je da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima nije dovoljno kvalitetan, zato što nije bilo dogovora u okviru vladajuće koalicije.
Na kraju, probaću da ne budem zapravo pre više grub, ali ovaj amandman SNS predstavlja i svojevrsno bacanje rukavice u lice, i to ne rukavice u lice gospodinu Markoviću, kao predlagaču zakona, jer je on svoj mišljenje o problematici lokalnih izbora izneo u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. To naravno nije ni usmereno prema kolegama iz opozicionih političkih stranaka, jer sam siguran ukoliko ne preovlada sujeta da će prihvatiti i glasati za ovakav amandman SNS. Ta rukavica kao izazov je bačena u lice nekih kolega narodnih poslanika iz partije koje participiraju u vlasti, a koji su u raspravi u načelu se zdušno zalagali za ukidanje ovih 30 potpisa po kandidatu za odbornika. Ovo je prilika da glasanje za amandman SNS tako nešto i učine. U suprotnom, osim mlake poruke koju su poslali svojim aktivistima na terenu kod građana Srbije, ostaviće utisak da jedno misle, drugo govore, a sasvim treće rade. Zbog toga vas još jednom pozivam da u Danu za glasanje, pretpostavljam da će to biti sutra, prihvatite amandman SNS. Hvala vam.

Pet minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, vrlo važan član zakona koji ustvari govori na koji način je razmišljano, kada su se definisala rešenje u ovom zakonu. Naravno, ovim želim da podsetim državnog sekretara rada s kojim smo mi imali sasvim jednu drugačiju raspravu i na Odboru za lokalnu samoupravu. Čuli smo informaciju da se to odnosi na grupe građana, posle je ministar u raspravi u načelu rekao ustvari da se to odnosi na političke stranke. Suština ovog problema o kome raspravljamo danas i ovog člana jeste u tome da na sve moguće načine dezavuiše političke stranke i njihovu ulogu u političkom životu.
Na koji način? Sva rešenja kad se pogledaju kao jedna celina ne da su kontradiktorne jedna drugoj, nego će u praktičnoj primeni kada sva dođe u realizaciju izazvati takav haos, da je teško moguće sad u ovom trenutku sagledati posledice po pojedine lokalne samouprave. Šta vi dobijate ovim rešenjem? Trideset potpisa po kandidatu na jednoj listi političke stranke. Vi ste napravili takvo rešenje da imamo zatvorenu listu i da je mandat odbornika slobodan u onom trenutku kada mu skupština i jedinica lokalne samouprave taj mandat konstatuje. Uloga političkih stranaka, po vašem Predlogu zakona, je samo da bude jedan, kako bi nazvao, jedan kanal do sticanja mandata. Nijedan od kandidata na listi za odbornike ne mora da skupi te potpise. Ne postoji obaveza. Postoji obaveza samo 30 potpisa po kandidatu. U nekim političkim strankama ili u delovima političkih stranaka i pojedinim odbori slabije organizovani, za veliki broj kandidata te potpise skuplja samo organizacija te političke stranke.
Zamislite situaciju i apsurd koji ste napravili. Taj kandidat niti mora da skuplja potpise za sebe, niti mora da učestvuje u kampanji, jednostavno, dovoljno je da se nađe na listi postojećih odbornika. To je apsurd koji ste vi ovde napravili. Druga je stvar da se ne slažem apsolutno sa obrazloženjem koji je dato ovde za odbijanje amandmana da je indicija Predloga zakona, mislim i na Zakon o političkim strankama, da se vrši registracija, da se skupljaju potpisi zbog toga što se, kako se ovde kaže, kod predlagača, političke stranke i koalicije političkih stranaka.
Gospodo, mi smo ovde imali raspravu o Zakonu o političkim strankama. Jeste ovde bilo zalaganje od strane ministra da se vrši i kontrola i registracija opštinskih i gradskih odbora, što je bilo zadiranje apsolutno u slobodu političkog organizovanja. Posle toga, Vlada RS nije uspela, sad će to da vrati političkim strankama tako što će terati da na lokalnim izborima skupljaju potpise. To je apsolutno nešto neverovatno. Vi kršite sopstveni zakon koji ste doneli ovde u Narodnoj skupštini. U krajnjoj liniji, mi nismo dobili ovde obrazloženje da ga primenjujete, kao što nismo dobili obrazloženje i vrlo je nekorektno pisati to, kad je u pitanju amandman koji se odnosi na skraćivanje roka za lokalne izbore. Poziva se na Ustav RS.
Gospodo, Ustav RS definiše rokove za izbore narodnih poslanika. Nađite mi član Ustava RS koji govori o rokovima za izbor odbornika u skupštini jedinica lokalne samouprave. To ne postoji. Pogledajte apsurd u koji ste došli, pokušavajući da ovaj zakon prilagodite Zakonu o izmenama Zakona o narodnim poslanicima. Isti ministar, gospodin Milan Marković, je u decembru 2007. godine branio Zakon o lokalnim izborima i branio je zdušno rok od 90 dana, kao rok u kome treba da se održe izbori. U tom istom trenutku, u decembru 2007. godine, isti ovaj Ustav je bio na snazi. Ustav koji ne govori o tim rokovima. Sad posle tri i po godine, isti ministar dolazi ovde i obrazlaže da ga treba uskladiti sa Ustavom. Zašto to nije učinjeno u decembru 2007. godine kad je Ustav RS već godinu i nešto bio na snazi. Sećam se te rasprave unutar te radne grupe koja je bila formirana, na kojoj sam i sam učestvovao, da tog roka nema. Jednostavno, ovde je namera očigledno, ako se planira raspisati zajedno izbore, da se mimo Ustava i mimo svih odredaba usklade ti rokovi i za izbor narodnih poslanika i za izbor odbornika.
Ova činjenica da terate političke stranke i da ih pretvarate jednostavno, dajte im ovakvu jednu ulogu, kakva verovatno ne postoji ni u jednoj demokratskoj zemlji. Primer je da obesmišljavate izbore. Ključni izbori će, po vašem zakonu, biti izbori u opštinskim i gradskim odborima. To su ključni izbori. Lobiranje u gradskim i opštinskim odborima. Ko izlobira većinu da se nađe u vrhu liste, taj je izbore završio. Ne mora da skuplja potpise, ne mora da podeli nijedan letak, ne mora niko od građana da vidi. Može da ode na letovanje ili zimovanje, kad budu izbori, da ga niko ne vidi,on će biti odbornik. To je rezultat ovog što ste vi uradili. Samo je dovoljno da ima dovoljnu snagu unutar svog gradskog i opštinskog odbora. Obesmislili ste potpuno izbore.
Šta građani biraju? Ne biraju apsolutno ništa i nikog. Oni kad vide listu, ta lista, ovde je gospodin ministar, da li ima statistike koliko je građana ikad pogledalo listu koja je bila predmet izbora na nekim lokalnim, listu i na parlamentarnim izborima, a koliko je građana pogledalo liste svih političkih stranaka, koalicija, koje u nekoj sredini učestvuju na lokalnim izborima da bi videli ko su kandidati. Mislim da se tu radi o promilima. Građani vide nosioca liste i njegovo ime na glasačkom listiću. To je nešto što se realno događa. Sad kandidat ne mora da obiđe nijedno jedino domaćinstvo, on se ne mori ni unutar sopstvene stranke za mandat, da dobije, napravi rezultat, napravi bolji rezultat od svojih kolega na odborničkoj listi, da bi na osnovu rezultata rekla, stranka rekla, da ti ćeš biti odbornik jer si napravio rezultat u nekoj sredini.
Znači, nema nikakvog takmičenja unutar liste. Između kandidata unutar političke stranke, da ne govorim da nema nikakvog takmičenja između političkih stranaka, osim onog globalnog takmičenja, jer će se ustvari svi izbori odvijati tako da će građani, obzirom da je obesmišljen način izborne kampanje na lokalnom nivou, gledati kako se glasa na centralnom nivou. Onaj ko bude glasao za listu na republičkom nivou, taj će, ne znajući nijednog kandidata na lokalnim izborima, verovatno glasati i na lokalnim izborima. Prema tome, izbore ste sveli na izbore unutar stranaka i to samo na sednice gradskih i opštinskih odbora koji će to da odlučuju, a građane ste isključili iz bilo kakvog procesa odlučivanja i dva ključna stuba parlamentarnog sistema, a to je učešće građana i izbor građana i političke stranke, kao nosioce političkog života, vi ste potpuno isključili. Ostali su odbornici koji su stekli mandat tako što su bili snažni u svojoj stranci, slobodni da sad svoju političku volju stavljaju na raspolaganje, verovatno saglasno svojim političkim interesima.
Prema tome, postavio bih pitanje ministru. Prvo pitanje jeste - gde u Ustavu piše rok od 60 dana za izbore za lokalne samouprave, pošto se ovde i u odbijanju amandmana i obrazloženju zakona poziva na taj rok? Sa druge strane, Zakon o političkim organizacijama je takav da je apsolutno dovoljno da je politička stranka registrovana, saglasno skupljenim potpisima da može da učestvuje u političkom životu na bilo kojim nivoima. Nađite mi u tom zakonu odredbu koja isključuje to pravo političkih stranaka i nalaže im da skupljaju potpise na nekom drugom nivou na kome se održavaju izbori. To bih voleo da čujem, koja je to odredba koja to isključuje i govori da političke stranke moraju da skupljaju potpise za lokalne izbore, a ne moraju za parlamentarne izbore.
Znači, previše ste ovde rastegli tumačenje pojedinih normi ili, u krajnjoj liniji, zamišljate da postoje te norme, iako one u stvarnosti, u Ustavu Republike Srbije, u Zakonu o lokalnim izborima i u Zakonu o političkim strankama ne postoje. To je ovde, kako je rekao ministar Marković, njegovo viđenje kako bi stvari trebalo da izgledaju. To je nešto drugo u odnosu na ono što piše u zakonu, a u Zakonu o političkim strankama piše – registrovan si, učestvuješ na svim nivoima.
Prema tome, loš ste zakon, gospodine ministre, ovde predložili. To je jedan krpež raznih, kako kažete, standarda, koje u svojoj zajedničkoj primeni dovode do katastrofalnog stanja koje će sasvim sigurno potresti lokalne samouprave posle sledećih izbora, ali nadasve isključiste građane iz izbora, iako smo govorili da je to ključna stvar. Pogotovo ni na koji način niste motivisali, kako ste ovde često i u raspravama koje smo imali govorili, unutarstranačko političko takmičenje. U ovom trenutku, sa ovim predlogom zakona, ono apsolutno više ne postoji.

Iskorišćeno je deset minuta od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima ministar Milan Marković.

U dosadašnjoj diskusiji sam čuo nekoliko osnovnih tema, vezano za amandmane, u stvari teme koje jesu osnovne bile kada su podnošeni amandmani.
Dakle, što se tiče prikupljanja potpisa, potpisi su se prikupljali i do sada i ništa tu nije novo. Iako nisam bio u sali, čuo sam u prenosu, eto, maltretiraju se građani, maltretiraju se stranke. Da vam pravo kažem, za stranke mi uopšte nije žao što se maltretiraju, a za građane mi je žao, naravno. Prosto, potpisi moraju da se skupljaju zbog toga što je, uprkos našoj želji i očekivanjima, registrovano 75 stranaka, a od toga preko 40 stranaka nacionalnih manjina. Vi kada budete na vlasti, vi ukinite potpise, pa imajte biračke spiskove i organizujte izbore u, ne znam ni ja gde da ih organizujete. Ako mislite da možete da organizujete izbore sa 70 stranka na 70 lista u svakoj jedinici lokalne samouprave, da je to jeftino za državu i da se građani tada neće maltretirati, vi pravite takve izbore. Pošto to nije moguće, moraju i dalje da se skupljaju potpisi, dok se jednog dana taj broj registrovanih stranaka ne svede na nešto što je normalno i racionalno. Jednog dana će se svesti na to.
Dakle, skupljanje potpisa je neophodno. Bilo ga je i do sada, biće ga i ubuduće i ti potpisi moraju biti overeni, nema tu nikakve dileme. Kad god je bilo skupljanje potpisa koji nisu overeni, bilo je zloupotreba. O tome smo pričali i prošli put, pa, recimo, jedan kandidat među ljudima koji podržavaju njegovu kandidaturu, a ima lidera druge političke stranke. To je bilo onako neozbiljno, bilo je svega i zato smo od kada sam ja ministar uveli te overe potpisa, da koliko toliko uozbiljimo ovu našu politiku. Naša politika pati od mnogo problema i mnogo boljki. Jedan problem, jedna boljka jesu te sumnje u procese, u procedure, u subjekte koje vode itd. Zbog toga smo promenili nekoliko zakona, a nadamo se da će se u budućnosti menjati i neki drugi zakoni, pa će se ti deficiti koji postoje nesporno, kada je u pitanju legitimitet, vremenom ispraviti.
Što se tiče potpisa, moraju da se prikupljaju. Da u registru ima 15 stranaka, sigurno bismo stavili da registrovane političke stranke ne prikupljaju potpise, ali nema, što ne znači da neće biti. Vremenom će i to doći, obzirom da smo Zakonom o političkim strankama napravili takav mehanizam da svakih osam godina ima prečišćavanje registra po automatizmu i verujem da će brzo doći u situaciju da imamo jedan daleko manji broj političkih stranaka. Ali, ako uzmemo u obzir da smo ih imali 620 pre ovog zakona, ovo je odličan napredak. Znači, skoro deset puta imamo manje. Ako za osam godina ponovo bude deset puta manje, ja bih bio zadovoljan da bude i pet puta manje, ne mora deset puta manje.
Što se tiče blanko ostavki, stvarno ne razumem čemu toliko tuge nad tim blanko ostavkama. Prvo, ne uvodi se ovim zakonom to da nema blanko ostavki. Mi živimo već u sistemu u kome nema blanko ostavki, Ustavni sud je doneo takvu odluku. Uopšte ne mogu da shvatim da mi sada treba da diskutujemo o odluci Ustavnog suda. Ona je takva kakva je, može da nam se sviđa, ne mora da nam se sviđa, ali ne možemo mi valjda kao političari, posebno još kao pravnici da diskutujemo o tome šta je Ustavni sud odlučio. Odlučio je Ustavni sud kako je odlučio, nema blanko ostavki, istovremeno je zatvorio listu i to je to. Ne možemo mi sada donositi zakon drugačiji od toga. Nećemo valjda mi u zakonu da pišemo – ima blanko ostavki. To je jedna strana te medalje. To je bar jedan razlog zbog koga ne treba da pominjemo tu priču i da diskutujemo.
Drago mi je da čujem da ovde ima mišljenja da to što Ustavni sud nešto donese, to nema veze. To je odnos prema državi, prema vladavini prava koji imate vi kao svoj neki doživljaj. Ja tako ne vidim tu stvar. Ja mislim da su odluke Ustavnog suda tu da se poštuju. Ako je Ustavni sud rekao da je neustavna blanko ostavka, ona je neustavna i tako moraju civilizovani ljudi da žive. Ja mislim da smo svi mi ovde civilizovani. Znači, ne može Ustavni sud jedno, a mi drugo. Onda čemu Ustavni sud? Onda nam ne treba Ustavni sud. Onda da ukinemo sve i da sve prebacimo u vrhove političkih stranaka, svu vlasti i onda nam ništa ne treba. Poprilično ostajem u čudu kada treba da diskutujemo o tome da mi imamo odluku Ustavnog suda, a da tu odluku, ne znam šta treba da uradimo sa njom, da je ne poštujemo, da donosimo zakon gde ćemo direktno ići suprotno toj odluci itd. Moram priznati, to mi je jako teško da razumem.
Druga stvar je generalno kada je u pitanju blanko ostavka. Dakle, to je neki institut koji smo mi imali. Bio je posledica vremena u kome smo živeli, dogovor političkih stranaka, a sada očigledno stručna javnost, Ustavni sud, pa i Međunarodna zajednica jednostavno misle da takvi dogovori ne mogu da uzurpiraju volju građana i slobodu narodnih izabranika. Ja se tu, moram priznati, u potpunosti slažem. Ne mogu da postoje blanko ostavke. Očigledno je to nešto što omogućava, za razliku od vas, ja mislim upravo kontra, da je to nešto što omogućava korupciju, ali onu veliku, pravu, sistemsku korupciju. Mislim da je upravo instrument blanko ostavke uslov da imate, odnosno razlog zbog čega imate vrlo često neodgovornu izvršnu vlast u lokalnim samoupravama, da je to upravo razlog zbog čega nema dovoljno odgovornosti izabranih lica prema građanima.
Dakle, to je nešto što zastupa naša stručna javnost, što je standard u Međunarodnoj zajednici, što je i neko moje mišljenje najiskrenije. Prema tome, nemam neku dilemu da treba ukinuti blanko ostavke. Ne znam, pravo da vam kažem, zašto bi one postojale. Blanko ostavka konkretno znači da se građani pitaju jednom u četiri godine, izaberu neke ljude, a onda pojedinac, predsednik partije uzme od svih tih ljudi širom Srbije 8.000 ostavki, stavi u džep i preuzima potpuno vlast, suverenost od građana preuzima on sam, odnosno politička partija. To je to, političke partije su preuzele suverenost od građana. Šta onda ja kao predstavnik izvršne vlasti uopšte imam da razmišljam i da objašnjavam sutra poslanicima, ako ja u mom džepu imam ostavke svih ovih ovamo na levoj strani?
To je sistem blanko ostavki. To znači da ja kao izvršna vlast mogu da se ponašam kako hoću, da mogu da se bavim korupcijom, da mogu da donosim loše zakone, da mogu da ne dolazim u Skupštinu. Onda se narodna poslanica pobuni i kaže – mislim da ovo nije u redu, a ja kažem – više niste poslanik, sada je poslanik Pera koji se neće buniti ništa. To je sistem blanko ostavki, što da se lažemo? To je živa istina. Na taj način jesu političke stranke preuzele vlast od građana. To jeste uslov za korupciju, jer ja mogu da se dogovorim šta hoću i kako hoću i da radim šta hoću i kako hoću, bez ikakve kontrole. Pa elementarna je stvar da me neko kontroliše. Mi imamo parlament u kojem sedi i opozicija i vlasti, gde treba da postoji kakva takva odgovornost, javna reč, iznošenje nekih razmišljanja, da neko zastupa nečije interese, pa i poslanik iz Niša da zastupa interese građana Niša i poslanik iz Beograda građane Beograda itd. U situaciji sa blanko ostavkama poslanik jednostavno sedi i zastupa svoje lične interese, da i dalje sedi tu, da ne bi blanko ostavku neko aktivirao, oterao ga kući i na njegovo mesto doveo nekog drugog.
U praktičnom smislu, mislim da su blanko ostavke jako štetne. One su koristile jedino političkoj partiji i to samom vrhu političke partije, koji ima jednu potpuno lagodnu poziciju, jer raspolaže svim i svačim. Samo je njima korisna blanko ostavka i nikom više. Znači, ako imate neku primedbu unutar vaše partije na nešto, morate da vodite računa da to na šta imate primedbu nije neko pitanje onog čoveka koji u džepu drži sve vaše blanko ostavke. Znači, guši se kritička misao, guši se sve, nema razgovora, nema diskusije, nema odgovornosti, nema potreba da se bude bolji i bolji. Zašto bih se trudio da budem bolji i bolji ministar, kada me baš briga. Imam blanko ostavke svih u džepu i mogu da radim šta hoću i kako hoću.
Dakle, blanko ostavke su, po meni, jedna jako, jako loša stvar. Lokalne samouprave su u mnogo lošijem stanju neto što su bile 90-ih. Devedesetih je bio drugačiji izborni sistem, postojala je izvesna odgovornosti, odbornici su bili ozbiljni ljudi, ne kažem da danas nisu, ali su mogli da ustanu i kažu predsedniku opštine - ne valja to, to i to, pa predsednik opštine mora da se zamisli šta će da radi, jer ukoliko ne popravi, taj isti odbor neće sutra da mu glasa za budžet. Znači, dajte snagom argumenata, izvršna vlast mora da ubedi odbornike i poslanike da je podržavaju, snagom argumenata da sprovodi politiku za koju su se zalagali, u kojoj su se ujedinili, za neki skup ideja itd.
Dalje, ta priča da sada su ljudi siromašni, pa su potkupljivi, to vređa ljude. Šta znači – ko je siromašan, taj je potkupljiv? To je apsurd. Verovatno zato što nisu bili potkupljivi, zato mnogi i jesu siromašni. Znači, ne treba na taj način posmatrati stvari i opet, u krajnjem slučaju ako ćemo tako da diskutujemo, onda možemo da kažemo: ako je potkupljivost korupcija pravila u našem društvu, ako tako doživljavamo život da je sve lova, kako to dobacujete sada, ako tako doživljavamo, onda je samo pitanje ko hoće da se bavi korupcijom? Neko predlaže da to bude partijski vrh pa na veliko da radi, i to je kao kontra ovo tezi da ljudi budu slobodni u parlamentu. Ipak se ne plašim te navodne korupcije da će neko kupovati odbornike, više se plašim korupcije izvršne vlasti koja je u situaciji kada imate blanko ostavke potpuno je kontrolisana. Ako sumnjate da u nekoj opštini neko je izdao građevinsku dozvolu, ajde da vidim tog odbornika vladajuće koalicije koji sme svom predsedniku opštine da kaže – predsedniče postoji nezakonita dozvola tu i tu. Da li je tačno ono što se priča po gradu? Da li je tačno da ste uzeli pare? Pa, ne sme niko da kaže. Zato što predsednik opštine ima ostavku tog u džepu i zameniće ga sutra.
Znači, to je bitna razlika. Zato mislim da su blanko ostavke bile jako štetne po naše društvo i do sada. Radujem se što više nemamo blanko ostavke. Moram reći, kada je Ustavni sud, uprkos problemima koje to izazvalo u primeni zakon, ukinuo te blanko ostavke, bio sam jako srećan. Nije bilo potrebno biti mnogo pametan i shvatiti da će doći vreme kada će i naš Ustavni sud, ali svakako pritisak međunarodne zajednice dovesti do ukidanja blanko ostavki. Mi smo se opredelili za put u EU, to je jedno društvo država koje ne tolerišu političke stranke kako ih mi vidimo, kao gospodare celokupnog života u Srbiji. Ne može politička stranka da bude gospodar života u potpunosti. Ona jeste politički faktor, ona jeste stub političkog organizovanja, ali ne može da bude gospodar političkog života. Mora da postoji i građanin kao pojedinac.
I prošli put u raspravi sam rekao, ako posmatramo imaginarno taj korpus političke moći u jednom društvu, on je nepromenjiv i iznosi sto posto ukupne političke moći. Sada je pitanje kako se ona raspoređuje. U sistemu koji smo mi gajili do sada, ta politička moć je bila raspoređena tako što su političke partije imale 99% te političke moći. Ako političke partije imaju 99% političke moći, logično je da ostali subjekti, pre svega građani, mogu da imaju samo jedan posto.
Ovde je stvar vrlo jasna. Da bi se povećala politička moć građana, mora da se smanji politička moć političkih stranaka. Velika moć političkih stranaka je na uštrb političke moći građana, a to je sve posledica izbornog sistema koji smo imali, posebno tih famoznih blanko ostavke koje su očigledno dovele do toga da je politička partija preuizela suverenost od građana na sebe.
Prema tome, ne bih žalio mnogo nad tim blanko ostavkama. One su nesporno prošlost i nikada se neće vratiti. Tu nema nikakve dileme. Neko je pitao – koji politički sistem, izborni sistem? Samo pouzdano znam da ni u jednom savremenom društvu ne postoji izborni sistem sa blanko ostavkama. Možda, sada imamo 193 zemlje u svetu, ali govorimo o sistemima i o društvima nalik našem, na koje se mi na neki način i ugledamo, koje su neki naš pandam u kulturološkom smislu, geografskom itd.
Prema tome, političke stranke moraju da se naviknu na nove okolnosti, nove okolnosti su vrlo jasne, a to je da moraju da vode računa o kandidatima koje nude građanima, moraju da računaju da će ti kandidati posle imati pravo da nekad glasaju za neku odluku koja im se sviđa, a nekada protiv neke odluke, ne mogu da računaju da kad dobiju jednog dana 30% biračkog tela, da onda mogu da rade šta hoće i da okrenu društvo naglavačke, jer će se neko možda pobuniti.
Znači, političke stranke moraju da kandiduju kvalitetne ljude, mora da bude istina što govorimo u izborima. Kad su izbori mi svi kažemo da su naši kandidati najmoralniji, najčasniji, najpošteniji i za dva meseca je ovaj za 1000 evra prešao negde. Sada bi mi da nemamo nikakvu odgovornost i nikakvu štetu od toga, a pre mesec dana smo lagali ljude i rekli da je on najmoralniji i najpošteniji. Budimo malo korektni, neku odgovornost moraju političke stranke da preuzmu za to. Neka razmisle sada svi lokalni lideri. Ne znam zašto se vi toliko brinete oko toga, jer i vaša stranka, kao i svaka druga, ima problem sa lokalnim ograncima. To najbolje vidim kroz rad Ministarstva, a imam iskustva u stranačkom delovanju 16 godina, tako da mi je poznato sve što se u stranci može dešavati. Sve sam video.
Prema tome, ovo je dobro, jer će veći stepen odgovornosti u svakom opštinskom odboru da postoji i svaki lokalni lider će morati malo više da uključi mozak kada odabira kadrove, vrši selekciju koga će, šta će.
Da pređemo sada na sam izborni sistem. Da li je dobar? Izborni sistem je takav kakav je ova skupština spremna da usvoji. Ne mislim da je dobar, više bih voleo da smo išli na neki personalizovani sistem, jer bi to više odgovaralo i sistemu bez blako ostavki. Normalno da bi bio bolji personalizovani sistem, da bi odbornik bio direktno vezan za građane koji su ga glasali itd. Prosto, nema dovoljne većine da se to usvoji. Šta je tu novo? Ono za šta je bila većina, to je Narodna skupština jasan signal dala pre dva meseca kroz Zakon o izboru narodnih poslanika. Jasan je signal da je ovo zakon koji može da prođe Skupštinu.
Dobro je, ovo je veliki pomak napred, ali novine u ovom zakonu nisu nikakve novine. Ovo je samo formalizovanje, samo reakcija na ono što smo imali kroz Odluku Ustavnog suda. Da li je zaključana lista? Jeste zaključana Odlukom Ustavnog suda. Ne znam zašto je tolika potreba da se o tome priča. Ovaj zakon je u granicama onoga što je rekao Ustavni sud, ono što već postoji u našem životu i zato je i usvojen amandman kolege Nemanje Šarovića, ako se ne varam, jer je čovek potpuno ispravno primetio – kako odložena primena, kad to već moramo da primenjujemo jer imamo Odluku Ustavnog suda?
Ništa se u ovom zakonu drugo nije ni desilo samo je potvrđeno ono što je Ustavni sud već rekao – nema blanko ostavki, zaključavaju se liste. Onda je dodato ovo vezano za manje zastupljeni pol. Ovo – 60 dana, to je najstrašnija tema, ministar je pre četiri godine branio rok od 90 dana. Niti sam branio tada 90 dana, niti sad branim ovaj od 60 dana. Bilo mi je logično da uskladimo sa onim što piše u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a tamo je prepisano ono iz Ustava. Šta je tu toliki problem? Da mogu, sada bih prihvatio i 90 dana, sasvim je sve jedno. Zar je to toliko bitno? Nekako je logičnije, ako je ovamo 60 dana, neka bude i ovde, pošto mi i onako imamo praksu da sve izbore guramo zajedno, jer nam je najlakše da pred TV kamerama kažemo da je to jeftinije, a da li je to stvarno bolje, o tome izgleda nećemo nikada da pričamo otvoreno. O tome možemo da pričamo kad nema kamera. Zato što smo svi skloni demagogiji, svi ćemo reći – svi izbori idu zajedno, to je jeftinije, iako svi znamo da to košta u naredne četiri godine mnogo više nego da su izbori odvojeni. To je politika u Srbiji. Jako je teško reći reč kad neko prvi zabode zastavicu i kaže – ovo je jeftinije, a čim je jeftinije to se primenjuje po automatizmu.
Prema tome, to da li je 60 ili 90, potpuno je nebitno. Neka bude onako kako je u Zakonu o izboru narodnih poslanika, neka imamo bar iste rokove, lakše se ljudi snalaze, lakše je građanima da razumeju, lakše je i nama koji se time bavimo da znamo da su rokovi svuda isti. Što da ne budu isti? Ne mislim da je to neka tema o koje moramo da lomimo koplja.
Da je ostalo 90 dana, možda bi ovde neko ustao i rekao – zašto, ministre, niste stavili ovde 60 kada je već svuda 60? Prema tome, to je da popunimo vreme. Suštinski, mislim da ovaj zakon donosi dobre stvari, stvari koje nam je na neki način Ustavni sud već podario kao standarde koje je Narodna skupština već prihvatila.
Vezano za Upravni sud, kakva je praksa Upravnog suda, šta je alternativa? Da nemamo sudsku zaštitu? Sudska zaštita mandata je nešto što smo pre tri, četiri godine kao standard usvojili. To je prava stvar, pokazuje izuzetne rezultate. Da li sad Upravni sud nema dobru praksu, ili šta je, slažem se da je bilo iskakanja, potpisao sam nekoliko dopisa, predložio sam da se organizuje i neko savetovanje da bi se ta praksa Upravnog suda uskladila, itd. Jer, prosto je neverovatno da Upravni sud koji je postavljen za teritoriju cele republike nema istovetnu praksu, a imali smo 95 ili 96% ujednačenosti kad su to radili okružni sudovi. Činjenica je da je ovde potpuno normalno da očekujemo 100% ujednačenosti. Ali, nadamo se da će Upravni sud da ujednači tu svoju praksu. Sada čak imamo situaciju i da se oglasio nenadležnim, što je bio potpuni šok kada smo dobili te odluke. Ali, to je sada nešto što je stvar sudske prakse pa možda nije ni dobro da se ja bavim time kao ministar.
Dakle, suštinski to je to. Ja se nadam da na ovome neće stati i iskreno verujem, koja god većina da bude, da će se ovo u nekom sledećem mandatu nastaviti. Taj nastavak bi trebalo da ide na zakon o državnoj izbornoj komisiji i na promenu izbornog sistema, kako bi se izbegle neke negativne stvari koje su opstale, a to je da možemo da imamo poslanike i dalje samo iz jednog, kao što danas iz Zemuna, recimo, imamo 20 poslanika. Znači, iz jedne gradske opštine imamo 20-ak poslanika, što je neverovatno.
Činjenica je da treba ići dalje u izmenama izbornog sistema. Ovo je jedan dobar korak. Napravljene su neke ključne stvari. Čak mi se čini da se nije ni pristupilo promeni izbornog sistema zato što su se neki nadali da će opstati blanko ostavke, iako je bilo jasno da blanko ostavke neće i ne mogu da opstanu. Da smo išli u korak sa tim što je bilo očigledno, ili da smo išli u susret događajima, mi bismo verovatno promenili izborni sistem.
Vi kažete – nije bilo većine. Da je ovde došlo do 126 poslanika u promeni izbornog sistema, onda biste rekli da je sramota da se u jednoj demokratskoj državi izborni sistem menja isključivo glasovima vladajuće većine. Budimo iskreni, to biste rekli i to bi zaista bilo jedno ozbiljno pitanje – zašto se izborni sistem menja glasovima vladajuće većine. Budimo realni. Opozicija nije imala ni sluha ni želje da razgovara ozbiljno o promeni izbornog sistema. Jasno sam vodio razgovore i obilazio mnoge opozicione stranke.
Bilo bi dobro da je vladajuća većina imala jasniji i direktniji stav, nije ga imala, ali, budimo realni. Nije ni opozicija bila baš mnogo spremna da razgovara o tako krupnom pitanju oko kojeg stvarno treba da se postigne malo širi konsenzus nego 126. Izborni sistem treba da ima malo veću podršku kada se menja, ne treba da bude samo prost zbir glasova od 126.
Mi smo dva amandmana prihvatili, jedan je SNS a drugi SRS. Oba amandmana su jako dobra i očekujem da ovaj amandman koji se odnosi na skraćenje roka odnosno, tu je malo sporna tema jer se uvek otvara pitanje da li vi posebnim zakonom treba da utvrđujete procesne stvari zarad sudova i da dajete neke rokove, ali, mi smo prihvatili taj amandman jer mislimo da je jako korisno da postoji tačno ograničeni rok u kom će sud raspetljati novonastalu situaciju u jedinicama lokalne samouprave. Mislim da je ipak interes države da se ti sporovi rešavaju brzo.
Prihvatili smo ovaj rok od 30 dana i očekujemo da će Upravni sud to poštovati. Jer, sasvim je to dovoljno vremena da se prebroji ko jeste a ko nije u pravu i da se zna šta je većina a šta manjina u jedinicama lokalne samouprave. Kažem – prihvatili smo ovaj amandman koji upravo govori o ovome o čemu ja sad pričam. Što se tiče blanko ostavke i zaključene liste, to je nešto što je Ustavni sud utvrdio i to je jedan od razloga zbog čega ne treba o tome da diskutujemo previše. Hvala.