Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim informaciju od Ministarstvu za ekonomiju, od Agencije za privatizaciju i od predsednika Vlade, dakle informaciju o sudbini dva čačanska preduzeća. Radi se Fabrici hartije i "Čipsari" u Čačku, nekada slavnoj "Čipsari" koja je širem građanstvu Srbije poznata bila kao Poljoprivredno industrijski kombinat "Čačak" dakle PIK Čačak.
Danas u Čačku će radnici izaći na ulicu, to znači da ih je velika muka i nevolja naterala da po ovoj vrućini izađu i zatraže svoja prava. Želim da podsetim kolege narodne poslanike i sve građane i sve radnike koji se nalaze u sličnoj situaciji da je praktično kada se radi o ova dva kolektiva u gradu Čačku, kako se to kaže sportskim rečnikom, lopta u dvorištu Vlade Republike Srbije. Radnici su očajni, njihove porodice su na ivici egzistencije, bliži se početak školske godine, a oni nemaju bilo kakvu informaciju ili da se našao neko da ih udostoji, da ih primi. Valjda računa sa tima kada se radi o Poljoprivrednom industrijskom kombinatu "Čačak" ima negde oko 120 radnika, pa je njih šačica i šta nas briga za njih. U fabrici hartije ima nešto više radnika, ali ja cenim da će se radnička klasa, da će se radnici vrlo brzo, koliko na jesen dosetiti i ujediniti širom Srbije i zatražiti ostvarenje svojih prava.
Posebno insistiram na odgovoru od Ministarstava za ekonomiju Nebojše Ćirića da odgovori kakva je sudbina i kakav je namera njegovog ministarstva, dakle, resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije s pram "Čipsare" u Čačku.
Sinoć su sindikalci iz ova dva kolektiva koja sam ja nabrojao, dakle, radi se o fabrici hartije i o "Čipsari" u Čačku, gostovali na jednoj lokalnoj televiziji i svi, regionalnoj televiziji, televiziji Čačak, i svi građani koji su gledali tu emisiju mogli su da vide jedan prilog koji je snimljen u septembru prošle godine. Tadašnji ministar za ekonomiju, gospodin Dinkić sa lokalnim čelnicima udruženja građana, zvano Ujedinjeni regioni Srbije, pompezno je najavio rešenje problema "Čipsare". Sve je uredu, zadržali ste radna mesta, biće vam upisan radni staž, a posle evo skoro godinu dana imamo situaciju da te jadne ljude niko neće da udostoji, da ih primi, da im makar kaže koja je njihova sudbina. Vlasnik privatizovane "Čipsare" je u zatvoru, ne zna se ni njegova sudbina, ne zna se ni sudbina malih akcionara, a kako sam ja čuo i video u sinoćnoj televizijskoj emisiji, neki delovi opreme, kamioni, kombiji, i šta tamo već ima se prodaju i niko ne zna kako i niko ne zna ko se namiruje iz tih sredstava koje se dobijaju prodajom tih sredstava.
Uglavnom radnici su po mojoj skromnoj proceni radničkog deteta izigrani od strane gospodina Dinikića i Udruženja građana Ujedinjeni regioni Srbije u svrhu jedne produžene političke kampanje. Prema tome, molim gospodina Nebojšu Ćirića koji, želim da kažem u par slučajeva i kod pitanja poslanika pa i u pitanjima moje malenkosti, pokazao kao korektan čovek.
Da izađe odmah sa odgovorom i informacijom na ova pitanja, koja sam zatražio, da ne čeka 15 dana, da ne stoje ljudi na 40 stepeni u centru grada, vapeći i moleći. Koliko shvatam, oni su u ovom trenutku zadovoljni, makar sa tim da ih neko primi u Beogradu i da razgovara sa njima. Mislim da je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomiju, zbog obećanja koja su dali, da su dužni da te ljude ispoštuju. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da koristi svoje pravo iz člana 286. stav 2?
Ako da, molim vas da se prijavite.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da niko nije prijavio odsutnost sa današnje sednice.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, je pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Saša Janković, Zaštitnik građana, Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica Zaštitnika građana, Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana, Jasminka Jakovljević, Generalna sekretarka Službe Zaštitnika građana i Mina Rolović-Jocić, šefica Kabineta Zaštitnika građana.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 2. tački dnevnog reda – Redovnom Godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2010. godinu, koju je podneo Zaštitnik građana, a sa Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste redovan Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2010. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana, sa Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 192. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije, G17 plus, Zajedno za Šumadiju - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici, koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svako jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika,koji žele da učestvuju u debati, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Milica Vojić – Marković, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Željko Ivanji, poslaničku grupu Ujedinjeni regioni Srbije, G17 plus, Zajedno za Šumadiju, narodna poslanica Gordana Pop – Lazić, poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Kenan Hajdarević, poslaničku grupu LDP.
Ukoliko bilo koja druga poslanička grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova, molim vas da dostavite to obaveštenje da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? Ne.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine Jankoviću, gospodo saradnici, poslanička grupa PUPS je sa velikim interesovanjem i odgovornošću analizirala Izveštaj o ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda građana u Srbiji. Posebno je važno da znate da ovaj interes proističe iz toga što svoju legitimnu odgovornost u analizi ostvarivanja zaštite prava i slobode građana, PUPS nalazi u ogromnoj grupi građana ove zemlje koja je u svom statusu penzionerska populacija. U ovoj populaciji se najpre osećaju svi elementi zaštite prava i slobode građana, jer se radi o grupaciji građana koja je u našem sistemu uz zaštitu garancija koje, između ostalih, daje i Zaštitnik građana i  zaštitu koja se odnosi na njihova stečena prava, na garantovana prava i na socijalna prava iz svih penzionih, invalidskih i socijalnih davanja, koja su, sama po sebi, specijalizovana i izuzetno osetljiva.
Svesni smo činjenice da smo pripadnici stranke na vlasti još više i da još više nosimo odgovornost za ostvarivanje i zaštitu prava i sloboda svih građana Srbije, bilo mladih, bilo starijih, bilo uposlenih ili lica na školovanju. Poslanička grupa PUPS je sa velikom sigurnošću konstatovala da građani Srbije sad imaju posebnu svest o svojim pravima i građanskim slobodama, za razliku od nekih ranijih društvenih perioda. Poštovanje prava i sloboda građana traže od pravnog poretka, koji im se Ustavom i zakonom garantuju, a mi smo politička grupa koja svojim programom na prvom mestu garantuje zalaganje za ostvarivanje svih socijalnih prava naših građana. U neposrednom radu uočavamo objektivno nezadovoljstvo građana, a pre svega zbog niskog standarda i teškog neravnomernog izlaska iz ekonomske krize, koji već duže vreme potresa našu ali i druge zemlje.
Oba nezadovoljstva su, pre svega, ekonomske prirode, ali su ona proistekla iz nepoštovanja radnih, zdravstvenih, pravnih, administrativnih, ali i drugih prava naših građana, koji su posle deset godina promena izvršeni 2000. godine, uglavnom iz izneverenih očekivanja. Mislimo da to naraslo socijalno nezadovoljstvo upravo stvara najveći broj primedbi i prigovora i razloge za žalbu Zaštitniku građana, odnosno stvara uslov visokih odgovornosti i ogroman posao Zaštitniku u pravi i slobodi građana u Srbiji.
PUPS je svesna da se raskorak između visokih standarda poštovanja ljudskih prava, koja su upisana u Ustavu, zakonu i drugim dokumentima i u svakodnevni život ranjivih grupa, osoba sa posebnim potrebama, izbeglih i raseljenih lica, nezaposlenih i drugih lica, ne slažu idealno i da odatle proističe ogroman broj zahteva prema Zaštitniku građana. Ako je procenat rešenih pitanja preko 75%, onda u
ovoj fazi konstituisanja funkcije Zaštitnika građana, to je vrlo visok procenat, štaviše, oni ima vrlo veliko postignuće.
Poslanička grupa PUPS nalazi da je zadatak organa uprave svih nivoa, a pre svega ovog parlamenta, da se broj obraćanja Zaštitniku građana obavezno smanji i to tako što ćemo svi skupa učiniti ono što je potrebno da se održe najpre sistemi socijalne, penzijske i zdravstvene zaštite koji su na prvom i najvažnijem mestu i pod velikim pritiskom svih građana Srbije, ali i sva druga prava građana. Svesni smo da se i broj sadržine pritužbi prema Zaštitniku građana stalno povećava i zaoštrava. Sigurno je da postoji jedan stepen izostanaka delotvorne zaštite i kod ostvarivanja socijalnih prava i svih drugih prva. Pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na mirno uživanje imovine, pravo na poštovanje dostojanstva, ljudskih i građanskih sloboda od strane administracije na vlasti, kao i pravo na njen odgovoran rad su sigurno najčešće uzrok obraćanja Zaštitniku građana.
Svakako da svi moramo biti svesni činjenice da Parlament RS razmatra Izveštaj Zaštitnika građana i da kao i on nema veliki izbor pravnih lekova kojima bi se odmah i neodložno ispostavila daleko bolja i kvalitetnija zaštita prava i sloboda građana. Pored toga, po izveštaju Fridom Hausa za 2011. godinu, svrstani smo u gornji deo svetske lestvice u pogledu poštovanja građanskih i političkih prava, što je za svaku pohvalu. Sad imamo demokratski režim u kome građani mogu na slobodnim izborima koristiti sva svoja politička i građanska prava. U tom smislu, Parlament je dao ključni doprinos u usvajanju Zakona o udruženjima građana, Zakona o izborima, Zakona o blanko ostavkama itd.
Poslanička grupa PUPS smatra da je Zaštitnik građana obavio ogroman posao u svim oblastima njegove nadležnosti, delatnosti i odgovornosti i da rezultati njegovog rada nisu proizvod samo evropskih direktiva, već je njegov rad i rad njegovih saradnika rezultat preuređenja našeg društva i zajednice i rezultat njegovog ličnog doprinosa.
Svesni smo činjenice da je uvođenjem Zaštitnika građana stvorena značajnija i bolja društvena klima za rad, ne samo Zaštitniku građana, nego i celokupnog civilnog, građanskog i javnog društvenog sektora. Ovaj saziv Skupštine dao je, i to je nesporno, mnogo bolji zakonski okvir za rad i nevladinog sektora, a posebno za rad Zaštitnika građana. Evidentno je, zalaganjem Zaštitnika građana, ali i organa uprave, kao i velikim zalaganjem civilnog sektora nevladinih organizacija stvoreni su mnogo bolji položaj u medijima za razliku od ranijih godina. Međutim, bolja društvena klima, bolji zakonski okviri i bolji položaj u medijima još nisu dovoljni da se postigne maksimalni autoritet Zaštitnika građana, kako bi se sačuvale sve zaštićene vrednosti nacije, nacionalnih manjina, vera, porodice i ličnosti.
Poslanička grupa PUPS će učiniti sve da kao participant vlasti ojača ulogu Zaštitnika građana do nivoa apsolutnog i odgovornog autoriteta sa višim nivoima ovlašćenja nego do sada i sa motivacijom - bezbedni građani u bezbednoj Srbiji. U nastojanju, ali i u potrebi da ovaj izveštaj bude zaista sveobuhvatan i da isti odgovori svim standardima ostvarivanja zaštite prava i slobode građana, neophodno je napraviti jasnu diletacionu liniju razdvajanja, odgovornosti zakonodavne i parlamentarne vlasti i donošenje zakona pravila i propisa iz ove oblasti i izvršnih i sudskih vlasti koje iste treba da primene.
Sigurno ćemo se svi složiti da je i dalje neophodna edukacija i parlamentaraca i predstavnika organa uprave raznih ministarstva i predstavnika pravosuđa koji kroz podelu bilo kog stepena i oblika vlasti moraju najpre ispoštovati tu liniju razdvajanja po stepenu odgovornosti, po stepenu ovlašćenja, ali i po stepenu nadležnosti i političke moći kojom raspolažu. Svi oni zajedno sa Zaštitnikom građana svakodnevno se moraju suprotstaviti svim vrstama brutalnog nepoštovanja zakona. Mislim da smo mi i kao stranka i kao poslanička grupa u tom smislu iskazali maksimalnu spremnost u interesu ostvarivanja zaštite prava i sloboda građana u Srbiji. Pre svega, ogromnim zalaganjem na očuvanju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i njegovoj daljoj reformi, socijalnim sistemima naše zemlje, ali i u svim drugima od pravosudnog do obrazovnog.
Izveštaj Zaštitnika građana za 2010. godinu je sveobuhvatan i temeljan dokument koji obaveštava javnost, Narodnu skupštinu, državne organe i nevladin sektor o ukupnom stanju ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji, i ne samo o stanju, nego i o kvalitetu ostvarivanja prava građana pred organima i organizacijama koje imaju nadležnosti, državnu, političku i sudsku moć i koji primenjuju sve propise koji su na snazi u Republici Srbiji. Izveštaj je uspeo da predstavi sve najznačajnije aspekte u ostvarivanju funkcije Zaštitnika građana i sve to u skladu sa načelom odgovornosti za obavljanje javnih poslova. Međutim, izveštaj je istovremeno i ukazao na neophodne potrebe promena u radu javnog sektora, kojima bi se unapredilo ostvarivanje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, a sve bi to moralo da doprinese kvalitetnijem odnosu koji se uspostavlja između građana i organa vlasti.
Poslanička grupa PUPS nije srećna zbog toga što se 8.500 građana obratilo Zaštitniku građana i što je podnelo preko 2.600 formalnih pritužbi, uz veliki broj pokrenutih postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa javne uprave. To znači da Zaštitnik građana i njegov tim imaju ogroman posao i da neke stvari ne funkcionišu kako je potrebno, a svi bi bili srećni kada se niko ne bi obraćao Zaštitniku građana jer bismo se tada svi nalazili u potpuno pravnoj zaštiti. Slažemo se sa činjenicom da su promene potrebe i u shvatanjima javne uprave u obavljanju poslova i zadataka koji su im povereni, ali i u edukaciji građana na preciznosti u zahtevanim rešenjima po bilo kom pitanju i zaštite građanskih prava i sloboda.
U izveštajnom periodu izneti su podaci o odnosu građana i javne uprave u svim oblastima života i rada. Pitanja građanskih i političkih prava nameću popravku Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, dok je Zakon o udruženjima građana u najvećoj meri dao odgovore na niz otvorenih pitanja koja su ranije bila otvorena u ovoj oblasti. Velika grupa pitanja iz ovog izveštaja vezana je za zaštitu prava na pravično suđenje i na reformu sudstva. Slažemo se sa Zaštitnikom građana u stavu da upravo u ovoj oblasti ne sme biti slabosti u ostvarivanju prava na pravično suđenje, jer bez njega dolazi do urušavanja ostvarivanja svih drugih prava građana, koja više nemaju gde da se zaštite osim na sudu.
Uz to pravo Ombudsman pravilno uočava da sada imamo i novi problem, a to je izvršenje sudske odluke, odnosno ostvarivanje prava utvrđenog pred sudom. Velika reforma pravosuđa nije odmah dala očekivane rezultate i tu Zaštitnik građana sa pravom reaguje i zahteva doslednost u ovoj najvažnijoj društveno-državnoj stvari, odnosno akciji. Zaštitnik građana je sa pravom ukazivao na sve nedostatke u vladavini prava, kao i na nedostatke u poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Osnovni zadatak i posao jeste da Zaštitnik građana javno ukaže na te nedostatke. Poslanička grupa PUPS je u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti odmah po ukazivanju reagovala na te nedostatke, a pre svega na pitanja blanko ostavki, pitanja restitucije, na nedovoljan kapacitet i nedovoljnu koordinaciju administracije.
Posebno smo reagovali na sva ukazivanja Zaštitnika građana na diskriminaciju ranjivih grupa, na izvesne nedostatke medijskih sloboda, ali i na sve korekcije međunarodnih javnih organa koje su se odnosile na kontrolnu funkciju parlamenta u društvu i državi. U postupku donošenja Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o vojnim službama bezbednosti, te Zakona o Narodnoj skupštini, podržali smo svu argumentaciju koju je Zaštitnik građana iznosio u javnosti radi zaštite prava na privatnost, kao i zaštite procedura propisanih u ovim oblastima.
Možda smo u oblasti utvrđivanja slobode mišljenja i izražavanja imali primedbe prilikom uvođenja ove oblasti u formalne okvire neophodne za razvoj slobodnog mišljenja i slobodnog istraživanja u našoj zemlji. Nama nisu smetali stavovi i preporuke Zaštitnike građana, već opravdan strah od zloupotrebe sredstava elektronskih medija kroz razne blogove, forume i sajtove, preko kojih se nekažnjeno plasiraju neistine, klevete i vrši zloupotreba prava na slobodu mišljenja i izražavanja onog koji je neformalno i formalno napadnut, a ne može da se brani iznošenjem kontra-argumenata. Sigurni smo da se svi moraju složiti da ovo rade i pojedini elektronski mediji, ali i drugi, gde je često nemoguće utvrditi autora i odgovornost za iznesene neistine, klevete ili uvrede.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ogroman doprinos Zaštitnik građana dao na utemeljenju medijskih sloboda i sloboda govora svojim pravovremenim reakcijama u javnosti. S druge strane, odgovornost za medijske slobode i slobodu govora pred organima javne vlasti imaju i sami mediji. Često se ne poštuje novinarska etika, niti legitimna prava i kompletna istina o onima o kojima mediji izveštavaju pre nego što ispoštuju pretpostavku nevinosti i koji takve javne ličnosti žrtvuju zbog većeg tiraža ili veće gledanosti.
Zaštitnik građana je sa pravom reagovao i javno upozorio da se na ovakav način nesvesno povećavaju individualna i društvena tolerancija prema kriminalcima, prema zločinu i prema zločincima. Svi skupa moramo učiniti sve da se sa takvim prikazivanjem nemorala, kriminala i zločina odlučno odbaci novi model ponašanja koji privlači veliku pažnju, a ne stvara još jaču negaciju takvog ponašanja, već stvara negaciju univerzalnih vrednosti na kojima se zasniva ljudsko društvo i ljudsko pravo.
Poslanička grupa PUPS će učiniti sve da zajedno sa odgovornim organima države i društva zaštiti makar minimum dostojanstva građana i učiniće sve da se zaštite vrednosti koje je naš Ustav svrstao u model i moral demokratskog društva, duboko suprotstavljenog daljoj komercijalizaciji svega što nas okružuje. Poslanička grupa PUPS je jasno iznela stav da će podržati sve aktivnosti Zaštitnika građana na sprečavanju daljeg odlaganja donošenja zakona o restituciji, radi prestanka kršenja imovinskih prava i elementarnih zakona o povraćaju imovine prethodnim vlasnicima. Više se ne može tvrditi da Srbija ima nedostatak političke odlučnosti da se restitucija izvrši, a pogotovo ne da ne postoje kapaciteti za sve radnje sprovođenja restitucije na pravilan i efikasan način.
Naša stranka pružiće neophodnu logističku i političku podršku, ne samo u donošenju ovog važnog zakona, nego i u njegovoj daljoj primeni. Držeći da je neophodno vratiti 36.000 poljoprivrednog zemljišta, 80.000 šumskog zemljišta, 3.700 građevinskog zemljišta, te 3.000 zgrada itd, jasno je da je naš veliki interes, ali i velika odgovornost da pružimo maksimalnu podršku primeni ovog zakona, kako bi se očuvala sva ljudska prava i sprečio veliki broj trauma koji bi nastao tom prilikom. Izveštaj Zaštitnika građana obuhvatio je i iscrpno dao pregled izvršenih aktivnosti u oblasti zaštite socijalnih i ekonomskih prava, sa posebnim osvrtom na kršenje prava iz radnog odnosa, na zloupotrebe dopunskog rada u zdravstvu i na rešavanje prava izbeglica i raseljenih lica.
U oblasti socijalnih i ekonomskih prava, naša poslanička grupa iskazala je visoku političku odgovornost na sistemu rešavanja socijalnih i ekonomskih prava, praktično je bila prvostepeni organ za rešavanje velikog broja teških ljudskih i sudbonosnih pitanja. Ocena o našim aktivnostima, načinu rešavanja velikog broja problema data je u samom izveštaju, ali u mnogim izveštajima pojedinac je grupa čija su socijalno-ekonomska prava zaštićena.
Nama je posebno važno što je Zaštitnik građana uspeo da u oblasti penzionog i invalidskog osiguranja spreči kršenje principa dobre uprave, spreči principe. Nije veliki broj od 184 građanina koji su podneli pritužbe na rad Republičkog fonda PIO, ako se ima u vidu da je Zaštitnik građana uspešno okončao 47 postupaka, dok su u 27 slučajeva građani ostvarili svoja prava.
Ovo je izuzetno mali broj i on je nama pokazatelje određenih nepravilnosti u sprovođenju principa dobre uprave u oblasti PIO. Najpre je uočeno kod pojedinih predmeta nepravedno dugo trajanje postupaka pred prvostepenim i drugostepenim organima Fonda, napominjem da se radi o samo jednoj filijali i da je prigovor Zaštitnika građana uspešno otklonjen, neažurno vođenje matične evidencije, kao pojava prisutna u pojedinim delovima organa koji treba da poseduju urednu dokumentaciju.
Međutim, poznato je kako su sva društvena, politička i ekonomska zbivanja prošla ovim prostorima i ostavila niz negativnih pojava, pa i ovu pojavu. Po delovanju Zaštitnika građana izvršeno je ažuriranje vođenja matične evidencije u predmetima, gde je to bilo moguće, odnosno da je sačuvana i pronađena evidencija. Postoji uočen problem nedostataka pojedinih akata koji su neophodna radi rešavanja prava i obaveza građana, na koje Zaštitnik građana sa pravom ukazuje. Akta ne sadrže sve zakone o propisane elemente, a to posle izazove birokratsku radnju stavljanja van snage zahteva dok se ne obezbede potrebna dokumenta.
Period čekanja na korekciju rešenja sa dovoljnim brojem zakonom propisanih elemenata je ponekad dugačak, ponekad kratak, ali nije samo u rukama nadležnog organa Republičkog organa PIO. Zaštitnik građana s pravom reaguje kada se ne pruži potrebna pomoć nekoj stranci. Kad god je Zaštitnik građana ukazao na ovakve slučajeve, organi uprave su relativno brzo reagovali, kako bi se sprečilo dodatno otežavanje položaja nekog neukog građanina.
Zaštitnik građana s pravom konstatuje u ovom izveštaju da postoje ne samo pojedinačni problemi zaštitne prava građana, već postoje i opšti problemi vezani za isplate grupama i kategorijama građana, kao što je isplata penzija za građane Srbije koji su penziju stekli u inostranstvu, i to u najvećoj meri u bivšim republikama SFRJ, kao što su Slovenija, BiH, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora, zatim, problemi vojnih lica predstavnika firmi u drugim državama itd.
Zaštita prava ovih građana rešava se na nivou Republike i međudržavnih odnosa. Zaštitnik građana je svojim izveštajem posebno obradio rad organa uprave, uz obradu prava na dobru upravu, na kodekse dobre uprave, reformu državne uprave, legalizaciju itd.
Poslanička grupa PUPS smatra da je Zaštitnik građana dao iscrpnu analizu poštovanja prava deteta, zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i pravo osoba sa invaliditetom, prava iz rodne ravnopravnosti, prava građana lišenih slobode, ali i ocenu o položaju organizacija civilnog društva.
Poslanička grupa PUPS u celosti prihvata Godišnji izveštaj Zaštitnika građana, uz opšte konstataciju, da je evidentan veliki napredak u zaštiti ljudskih prava u svim oblastima, iz njegove nadležnosti, da je njegova uloga značajno ojačana u našem društvu, ali i da su ovlašćenja nedovoljna, kao i to da je država i društvo sada stvorilo bolju klimu za njegovo delovanje, da on sada ima bolji zakonski okvir i bolji položaj u medijima, čime je njegov autoritet zasnivamo na izvršenom, zasnivamo na postignutim rezultatima i na ličnoj hrabrosti i sposobnosti, da sa svojim timom stane u odbranu garantovanih ljudskih prava građana u našoj zemlji.
Poslanička grupa PUPS smatra da ovakav izveštaj od parlamenta i od izvršne vlasti, do sudske vlasti zahteva još veću odgovornost i još veću aktivnost na poboljšanju položaja građana u odnosu na organe uprave svih nivoa.
U tom smislu, Skupština mora da u svoj Poslovnik unese odredbe o saradnji sa Zaštitnikom građana i drugim nezavisnim kontrolnim organima. Skupština će u narednom periodu morati da obezbedi propise, uredbe, direktive kako bi se saradnja sa Zaštitnikom građana uvela u kodeks dobre uprave izmenom člana 50. Zakona o kulturi, uz poštovanje principa nacionalnog sastava i ravnopravnosti prilikom zapošljavanja, u stvaranju uslova za učešće Zaštitnika građana u donošenju budžeta, u stvaranju uslova za efikasnu zaštitu organizacije civilnog društva.
Poslanička grupa PUPS smatra da pored parlamentarne vlasti i izvršna vlast, odnosno Vlada mora da stvori uslove za bolji okvir za delovanje Zaštitnika građana…

Hvala, dvadeset minuta.  Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom ovlašćenom predstavniku narodnom poslaniku Željku Ivanjiju, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova i da ćemo u toku današnjeg radnog dana početi i pretres u pojedinostima o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izboru lokalnih odbornika, ali da nećemo raditi duže od 19,30 - 19,45, u zavisnosti od tempa rasprave i onda ćemo pretres u pojedinostima, odnosno raspravom o amandmanima nastaviti sutra.
Narodni poslanik Željko Ivanji ima reč.

Zahvaljujem. Uvažena predsedavajuća, uvaženi zaštitniče građana, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se upoznao sa vašim izveštajem, mogu da kažem da sam zadovoljan sa istim, zadovoljan sam sa konceptom izveštaja, ali svakako da u njemu stoje ozbiljne primedbe ili ozbiljna zapažanja na koja moramo reagovati, ne samo kao institucija, već kao društvo.
Naravno da je na neki način lakše menjati institucije ili imati zakonodavnu aktivnost koja je izražena ovde u Srbiji, koja je pojačana, ali do promene samog društva, odnosno uvođenje u pravi sistem vrednosti potrebno je da protekne vreme. Toga smo svi svesni.
U svakom slučaju, po pitanju otvaranja određenih pitanja koja se tiču ljudskih prava, sigurno da postoji određeni pomak. Neka pitanja u prošlosti nisu ni smela da budu otvorena, sada su otvorena, imamo reakciju jednog dela društva, ali svakako da država mora da reaguje kada su manjinska prava, manjinskih grupa, nacionalnih manjina ugrožena, mora država da reaguje sa setom primene zakona, odnosno reakcijom prema onima koji su izvršili inkriminisana krivična dela.
Takođe, možemo videti u ovom izveštaju da postoji deficitna institucija, ali da postoji snaga pojedinca, koja se vidi i u izveštajima, ne samo vašim, već i izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja.
Dakle, ono što sam oduvek tvrdio, nije dovoljno imati instituciju koja je utvrđena zakonom, koja je normirana, čija su prava definisana, već moramo imati jake pojedince koji su spremni da otvoreno govore, javno govore o određenim temama, bez ikakvog uskraćivanja. Može se reći danas da to u Srbiji predstavlja hrabrost. Na tome sam zahvalan i vama, kao i drugim poverenicima.
Što se tiče određenih elemenata ovog izveštaja, svakako da ono što mene interesuje jeste zaštita ravnopravnosti, odnosno zabrana svakog oblika diskriminacije. Uvek mi je u mislima ona rečenica iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima".
Međutim, ono što je, nažalost, ne samo trend u Srbiji, već se može reći i svetski trend, mi nismo daleko odmakli u poštovanju i doslednoj primeni ove deklaracije. Nama je potrebna borba protiv diskriminacije u koju moramo da budemo uključeni svi, to je jasno. Zašto je to važno, pogotovo u Srbiji? Zato što je, recimo, Romima bilo zabranjeno kupanje na bazenu zato što su Romi, zato što je taksista odbio da preveze staricu koja se otežano kreće, jer gubi vreme pomažući joj da uđe u vozilo, zato što je ženi, pre nego što je zasnovala radni odnos, poslodavac usmeno preporučio da ne zatrudni u naredne dve godine. Dakle, to je pitanje koje posebno želim da apostrofiram, imajući u vidu da su do mene došle određene indicije ali, nažalost, ne postoji dokaz, izgleda ne postoji spremnost da se o tome javno ili vama neko obrati, imajući u vidu da čak postoje indicije da postoji pismeni sporazumi između poslodavca i žena koje zaključuju radni odnos.
Takođe nam je potrebno zato što je vlasnik jednog restorana zabranio pristup osobi sa invaliditetom zato što, kako on kaže, ostali gosti će se nelagodno osećati u njenom prisustvu – zato nam je potrebna dosledna zaštita ljudskih prava i zato nam je potrebna borba protiv diskriminacije. Jer, moj životni moto je taj da je biti drugačiji pravo pojedinca, a obaveza većine je da različitost poštuje, da je prihvata kao činjenicu. I ne samo to, nego i da posveti posebnu i potrebnu pažnju takvoj osobi.
Slobode na papiru su potpuno bezvredne ukoliko država ne može ili neće da zaštiti ljude kojima se preti kada oni žele da ostvare svoje slobode. Tačno je da imamo različitu ulogu medija, kao što je tačno da postoje različiti komentari i tačno je da se putem blogova iznose različite neistine. Naravno, i to je, na neki način, tekovina demokratije, ali svakako postoji obaveza državnih organa da procesuiraju ta krivična dela gde se ona pojave. Svakako da uvek treba govoriti slobodno, hrabro i jasno i da treba zastupati svoj stav.
Ukoliko, recimo, na nekom forumu neko meni kaže, kao ovih dana, idi u Mađarsku pa tamo pričaj o tome, aludirajući na moje poreklo, moj odgovor je glasio – da, i da odem tamo, ja bih opet govorio o Srbiji jer sam Srbin i želim da mi deca ovde žive. Međutim, ima takvih primera na stotine, na hiljade i naravno, svuda gde postoji diskriminacija treba reagovati. Upravo zato se i posvećujem jednom poglavlju koji se tiče zaštite prava na pravično suđenje i reformu sudstva. Naravno, nama je potrebna, na neki način, mogu slobodno reći i reforma državnog tužilaštva. Jer, primećujem da tužilaštvo ne reaguje adekvatno na pojavu određenih krivičnih dela na koje je obavezno da reaguje po službenoj dužnosti. To je bio deficit u ranijim slučajevima, to nam je opšte poznato.
Ono što je važno i neophodno je obezbediti edukaciju sudija u oblasti ljudskih prava, takođe javnih tužilaca, advokata. Vi ste to pravilno apostrofirali u vašem izveštaju. Takođe, u poštovanju ljudskih prava i u oblasti zaštite od diskriminacije, koji će im pomoći da oni razumeju suštinu i posledice pojedinih vidova diskriminacije, kako se ne bi dogodilo da ne postupaju po krivičnim prijavama ili da dopuste da u izrekama presuda nasilnike karakterišu kao karakterne mlade ljude, što predstavlja valjda po njima olakšavajuću okolnost za krivično delo nanošenja teške telesne povrede. To je bio slučaj sa kamermanom jedne televizije, gde je u izreci sudija rekao – radi se o karakternom mladiću.
Voleo bih da neki put ne čujem ili ne pročitam nešto na forumima ili ne čujem neku izreku sudija, jer ukoliko takvog čoveka koga je presudom osudio na neku kaznu za koju mogu da kažem da je smešna, to je moje pravo kao narodnog poslanika, a o tome ću malo kasnije, svakako da bar u izreci ne mora da kvalifikuje tog čoveka, mladog prestupnika, nažalost mladog prestupnika, kao karakternog mladića.
Upravo kroz vaš izveštaj možemo kao na skeneru videti stanje našeg društva. Moramo unaprediti svaki oblik dejstva na štetne posledice u društvu koje mogu dovesti prvenstveno do diskriminacije. Problem je takođe da prečesto se i državni organi prema građanima ponašaju potpuno bahato. Građanin na kraju biva frustriran nepostupanjem državnih organa, a što se tiče prava na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku, mogu da kažem da zaista to predstavlja veliki problem za Srbiju, imajući u vidu da će Sud za ljudska prava u Strazburu sigurno reagovati na činjenicu da ovde sudski postupci traju više godina, ne više nego čak i desetine godina.
Kada govorimo o frustriranom građaninu, imate tešku situaciju za jedno društvo da građanin faktički, ako uzmemo u obzir teoriju društvenog ugovora, raskida na neki način ugovor sa državom i postupa na način na koji on misli da je pravilno. Šta imamo kao posledicu? Da žena koja je frustrirana dugim trajanjem sudskog postupka sa sekirom razbija stakla na sudu i sa kafkom na usnama. To je zapravo tragedija našeg društva, reakcija građanina koji u nemoći postupa, ali opet sa kafkom na usnama i obračunava se sa državom.
Što se tiče prava na privatnost, upravo to pravo je često kršeno u Srbiji. To je posledica tradicionalne zatvorenosti sistema, bilo da su u pitanju javna preduzeća, bilo da su u pitanju bezbednosne službe, najčešće. Kod javnih preduzeća je to posledica njihovog monopolskog položaja. To je samovoljnost, samodovoljnost i osilni način ponašanja.
Što se tiče podataka o ličnosti, o tome smo govorili kada je bio Poverenik za informacije od javnog značaja. Znamo šta se dešavalo sa zloupotrebom snimaka do kojih se došlo video nadzorom. Pravilno ste apostrofirali problem video nadzora koji inače apostrofira i Savet Evrope svojim rezolucijama često kao nedopušteni upliv u privatnost građanina.
Ono što je važno, takođe želim da vam skrenem pažnju na to, to je pitanje, a vi ste takođe primetili, međutim, ovo je važno. Po pitanju postupanja BIA smatram da BIA na neki način često pogrešno tumačeći podzakonske akte postupa u pribavljanju podataka o ličnosti. Tako postoji i neka čuvena uredba o bezbednosti Skupštine, ne znam tačno kako se zove, vi ćete to proveriti, gde iz te uredbe BIA crpi podatke o nekome da li je podoban za vršenje određene funkcije, što je po meni nedopustivo i smatram da je to potpuno široko tumačenje nedopustivo, te uredbe.
Što se tiče medijskih sloboda, tu želim da apostrofiram nešto što niste naveli u izveštaju, a mislim da treba time da se pohvalite. To je tumačenje čuvenog člana 336a. Krivičnog zakonika, nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka. Prihvatam na sebe grešku da sam glasao za taj član zakona, imajući u vidu da smatram da je on nedopustiv. To je moje pravo. Vaša konstatacija da ćete se zauzeti za svaki medij koji bude procesuiran po ovoj tački Krivičnog zakonika je potpuno ispravna, imajući u vidu da sam i ja postao u međuvremenu žrtva tog člana jer me je Bogoljub Karić tužio za javno komentarisanje sudskih postupaka, zato što sam rekao da nije u redu da čovek beži od pravosudnih organa ove zemlje i da je nedopustivo sudski postupak ili privođenje tog čoveka ili procesuiranje po krivičnim prijavama, koje su još 2005. godine podnete i trajanje do podnošenja, podizanja optužnice je nedopustivo. Da li je neko bio motivisan političkim razlozima ili ne, to je druga priča, ali posledica tog čuvenog člana 336a. je tužba Bogoljuba Karića protiv mene.
U tužilaštvu sam prezentovao stavove Evropskog suda za ljudska prava i SE po pitanju slobode javnog nastupa, bio on medijski, bilo da je učinjen od strane medija ili od strane narodnih poslanika, jer Sud za ljudska prava smatra da to na neki način predstavlja kontrolu sudske funkcije, što zaista smatram da je potpuno tačno i da ne možete možda komentarisati sam tok postupka, ali načelno niko ne može da mi zabrani da kažem da smatram da je neka presuda nedopustiva. To je moj stav. Neko može da ga uzme zdravo za gotovo, neko ne mora, ali imam pravo to da kažem u vršenju svoje poslaničke funkcije.
Takođe, što se tiče kršenja prava iz radnog odnosa, želim da napomenem da smo i tu uradili dosta po pitanju i mobinga i zaštite od mobinga. Međutim, pitanje je da li će to zaživeti i da li opet imamo pojedince koji su spremni da izguraju tu stvar do kraja, odnosno da li ćemo imati toliko hrabrog građanina koji će, a videli smo da takvih slučajeva ima, zahvaljujući medijima, ipak otvoreno govoriti o mobingu koji postoji u nekim radnim organizacijama.
Što se tiče uprave, to je apsolutno tačno. Vi ste rekli sve o tome.
Činjenica je i moja najbolja definicija korupcije do koje sam došao, pročitao sam je pre neki dan u novinama, šef kancelarije Svetske banke kaže da što više ima pečata ima više šansi za korupciju.
Često se pogrešno percipira Skupština kao mesto gde je moguće korumpirati nekoga, a sa druge strane se ponižava Skupština kao deficitarno mesto na kome se ne donose nikakve odluke. Korupcija se zapravo krije u državnim organima i to je jasno. Čim imate više službenika koji odlučuju o upravnom postupku, o vašem rešenju, imate šansu za korupciju. To je situacija čak i u javnim preduzećima gde imate upravni postupak, npr, dodela pretplatničkog broja u "Telekomu Srbije".
Potpuno je jasno da postoje situacije gde morate imati vezu da bi ste došli do običnog telefonskog broja. To je posledica tog monopolskog položaja o kome govorim i o kome sam govorio na početku.
Ono što je takođe važno i sa čime završavam je pitanje koje nije dovoljno apostrofirano, jeste u izveštaju ali ne u Srbiji, to je pitanje lica sa mentalnim poremećajem. Ono što ovoj skupštini predstoji to je donošenje zakona o mentalnom zdravlju, kako bi se osobe sa invaliditetom odnosno lica za mentalnim poremećajem izdvojile od lica sa invaliditetom kao posebna grupa ljudi i građana ove zemlje, imajući u vidu da tu postoje velike zloupotrebe kako sa njima, tako i u postupanju prema njima. Imali smo slučaj direktora jedne ustanove koji je rekao – eto, želite Evropu, da je bilo rešetaka ne bi štićenik bacio drugog štićenika kroz prozor, da je to bilo lepo obezbeđeno sa rešetkama, da je lepo bio vezan lisicama onda bi mogao slobodno da zapali cigaru napolju, da je popuši, da pogleda teniski meč ili ne znam šta drugo i time je problem rešen. Međutim, problem se rešava na drugi način, imajući u vidu da postoji nešto što su pozitivne norme kojima se upravo rezolucijama i deklaracijama, između ostalog i Saveta Evrope, normira ponašanje prema takvim licima, odnosno to predstavlja tekovinu civilizacije. Upravo, imajući u vidu da idemo ka toj civilizaciji, smatram da je neophodno da svaki organa ili stuba državne vlasti, zajedno sa poverenicima, menjamo svakog dana ovu našu zemlju ka boljem, ka tolerantnijem društvu koje će dovesti do toga da Srbije ne samo da uđe u Evropu nego da se vrati na one evropske vrednosti na kojima je stala u nekom davnom ranijem periodu. Hvala.

Iskorišćeno je 16 minuta i 50 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine zaštitniče građana, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću nešto o izveštaju koji je danas pred nama i moram da podsetim na nekoliko stvari koje su važne da vas podsetim.
Godine 2005. je prvi put Zaštitnik građana uveden kao institut u pravni sistem Republike Srbije i to u vreme istinski i prave i jedine demokratske vlade Vojislava Koštunice. Da podsetim, tada je donet Zakon o Zaštitniku građana koji je pomenut institut prepoznao kao nezavisni i samostalni državni organ koga je kasnije potvrdio i Ustav, a koga bira Skupština, a koji odgovara Skupštini.
Zaštitnik građana deluje u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata na osnovu ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava koji se tako prilično selektivno primenjuju kada je u pitanju Srbija, da ne pominjem ovaj poslednji slučaj kada su pokušali da našu kulturnu baštinu pripoje nekom drugom.
Zaštitnik građana kontroliše rad organa državne i javne uprave i to u oblasti koje se tiču prava, sloboda i interesa građana i one koje su zasnovane na Ustavu i zakonu. Zato je vrlo važno da znamo da se ovaj izveštaj koji je pred nama, koji pokušavam da pronađem, jeste izveštaj o tome kako izgleda stanje prava, sloboda i interesa građana u ovoj zemlji. Čini mi se da je preko 150 strana teksta.
Ovo je četvrti izveštaj. Podnet je 15. marta. Nije išao po hitnoj proceduri u ovoj Narodnoj skupštini, a trebalo bi jer sve ovo što dobijamo u ovom izveštaju kao materijal vrlo nam je važno nama koji se bavimo politikom i znamo šta treba da radimo i građanima da znaju dokle smo stigli na tom neverovatnom putu uspeha i lovorika, kako se vlast hvali.
Zaštitnik građana ima pravo da predlaže zakone i izmene i dopune zakona. Nismo imali previše prilike da o tome govorimo ovde i da vidimo takve zakone. Zamoliću gospodina Jankovića da nam kaže šta se dešava sa Zakonom o zaštiti prava deteta. Koliko imam informaciju, ovo je jedina oblast i jedini državni organ koji hoće da radi ovakav zakon, što je za pohvalu, jer je očigledno da taj zakon vlast ne interesuje previše.
Imam saznanje da se taj zakon piše. Dokle se stiglo sa njim i šta se sa njim radi, to je vrlo važno da znamo.
Ono što je takođe iz ovog izveštaja vidljivo, to je da Zaštitnik građana nije imao stalno mesto boravka i rada nego se seljakao od nemila do netraga, da takođe nije imao formiranu službu jako dugo, što je takođe nedostatak i što se takođe može podrazumevati kao vid opstrukcije vlasti prema izuzetno važnom nezavisnom telu koje i te kako treba da bude regulatorno, odnosno treba da govori na te stvari koje mi kao političari ne vidimo na najbolji mogući način. To je vrlo jasan signal građanima a bogami i nama kako se vlast odnosi prema onom ko treba da štiti prava, slobode i interese građana. Jedan od primera kako vlast to najbolje radi jeste i to što, kada je donet budžet za 2010. godinu, bez saglasnosti Zaštitnika građana, a zakon kaže da mora uz njegovu saglasnost, budžet za ovo nezavisno regulatorno telo je zapravo smanjen.
Ovde u parlamentu smo imali prilike da vrlo često vidimo amandmane koje Zaštitnik građana šalje na zakone koji se nalaze u proceduri, koji su na dnevnom redu Skupštine. Vidim vrlo često da se moje kolege iz vladajućih stranaka čude i vrlo često objašnjavaju te amandmane koji su vrlo jasni.
Takođe sam bila prisutna na poslednjoj sednici kada se o Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja iščuđavao ministar koji nije znao ni da postoji takav stav Zaštitnika građana. Molim da Zaštitnik građana piše veće članke u novinama, pošto se ministri informišu u novinama i da nam objasni na koji način su amandmani koji su trebali da stignu na zakon, koji očigledno krši prava dece u ovoj zemlji, nisu stigli, zbog čega nismo imali prilike da donesemo zakon kakav treba da bude.
Drugi zakoni su bolje prošli. Imali smo zakon o vojnim službama, Zakon o elektronskim komunikacijama, recimo, gde su stigli amandmani, gde je predlog zakona bitno povređivao prava građana na privatnost komunikacije i gde su se predstavnici vladajućih stranaka u ovom parlamentu upirali da objasne da to sa kim pričaš, koliko pričaš, odakle zoveš svog sagovornika ili on tebe nikako ne dolazi u domen privatnosti komunikacije nego su to statistički podaci i tom prilikom smo saznali neverovatno važne stvari, da nas službe bezbednosti ne prisluškuju, nego prikupljaju statističke podatke za Zavod za statistiku.
Treba spomenuti da Ustav propisuje da se odredbi o ljudskim i manjinskim pravima tumače saglasno praksi međunarodnih institucija i kada su ovi zakoni u pitanju Evropski sud za ljudska prava je u više navrata vrlo eksplicitno izneo stav da zapravo to sa kim pričaš, koliko pričaš i kada ga zoveš stvar potpuno privatnosti komunikacije i nikako ne može i sve ono što prikupljaju operateri, to je stvar privatnosti komunikacije.
Takođe, ovde moram da kažem nešto što je vrlo važno. Imala sam prilike i pročitala sam izveštaj koji nam je gospodin Janković uputio kada je izvršio kontrolu rada BIA, ali moram da postavim pitanje zašto taj izveštaj takođe nije bio na sednici Skupštine jer je očigledno da je to vrlo važno. Gospodin Janković je dao preporuke što se tiče zakonskih propisa, podzakonskih akata i procedura i bilo bi važno da smo taj izveštaj imali ovde pred sobom.
Izveštaj je vrlo kompleksan. Zaista ne mogu da obuhvatim u ovih 20 minuta sve ono što bih jako želela da obuhvatim, pa ću nekoliko stvari koje su meni bile na prvi pogled vrlo zanimljive, obuhvatiti. Jedna od njih je sloboda medija. To je kategorija koja je obuhvaćena i definisana Ustavom, garantovana Ustavom.
Odmah da pređem na zakon, na izmene i dopune Zakona o javnom informisanju koje su očigledno, kada su ovde u Skupštini donete, kršili pravo medija na slobodu. Na osnovu zahteva novinskih udruženja, gospodin Janković je tada podneo jednu proceduru Ustavnom sudu da se ispita ustavnost određenih normi iz samog zakona. Ustavni sud je odgovorio i taksativno naveo koje su te sve odredbe u kojima se krši sloboda medija.
Uostalom, i predsednik Tadić se, odlazeći u inostranstvo, morao baviti ovom temom. On je tu pomagao gospodinu Jankoviću, kada se požalio da mu mediji baš nisu naklonjeni, njemu lično i vladajućim strankama. Gospodin Krstić i gospodin Šaper sada sve više moraju da pišu tekstove, a sve manje novinara hoće da ih potpiše. Tada, u inostranstvu on je uspeo da postigne jednu stvar. Efekat te žalbe je bio mnogo veći nego vaše pisanje amandmana, gospodine Jankoviću. Po hitnoj proceduri je smenjen urednik. Od tada novine pišu malo drugačije. Nadam se da će ovo stanje biti negde obuhvaćeno vašim izveštajem za 2011. godinu.
Iz izveštaja vidimo i sledeću stvar, da se sve više građana žalilo Zaštitniku građana. Mada, vidim da ima stvari za koje on nije nadležan, ali ljudi u njemu vide nadu da će neke stvari u ovoj državi moći da im pomogne i da će hteti da se bavi njima. Zbog toga, stiže im sve veći broj pritužbi.
Svaka druga žalba se odnosi na tzv. ćutanje administracije. Zatim, na pogrešnu primenu zakona, na sporost administracije. To je čuvena boljka, iako je administracija ogromna. Ono što je vrlo važno, neusklađenost procedura, neusklađenost procedura se kasnije navodi u nekim drugim stvarima i vrlo je važno da ih pomenemo.
Ni jedan od zacrtanih ciljeva reforme državne uprave nije do kraja sproveden, prema izveštaju gospodina Jankovića. U mnogim segmentima, ta reforma zapravo nije ni početa. To kažem potpuno svesna toga, da ovde poslanici kada dođe ministar nadležan za to, gospodin Marković, priča neku drugu priču, ali sam i kao građanin koji je takođe pred nekim šalterima i pred nekim institucijama, dobijao svakakve odgovore ili nije dobijao odgovore po više od šest meseci. Svestan sam toga kako izgleda reforma državne uprave.
Takođe, ovde jedan od ministar koji voli da nam priča kako je on neverovatno unapredio oblast za koju je zadužen, a to je ministar Dulić, kada je donet Zakon o legalizaciji i slične stvari, kada je u izveštaju postrofirano kada su otkriveni masovni propusti u sprovođenju postupaka legalizacije objekata, rušenja nelegalnih objekata i drugih postupaka u vezi sa ovim pitanjem.
Još jedna oblast koja je vrlo zanimljiva za analizu je stanje rodne ravnopravnosti. Konačno, Srbija je donela ta sistemska dokumenta. Ali, ono što je izveštaju navedeno je to, da Srbija nema kapacitete za primenu ovih propisa, niti ima političke mere, niti ima političke volje, na kraju, krajeva da se oni donesu.
To možemo da posmatramo kroz jedan tipičan primer – nasilje u porodici. Ne bih da pogrešim, ali mislim da je negde oko 20 žena ove godine ubijeno. Znači, najdrastičniji vid nasilja. Ubijeno, zato što između institucija koje je država napravila, nema komunikacije. To je očigledno, jer je ovde u izveštaju to takođe navedeno.
Postoji velika slabost u razmeni informacija između institucija. Pretpostavke za rad službi, policija, zdravstvo, socijala, pravosuđe na lokalu ili ne postoje, ili se ne primenjuju dovoljno efikasno. Svi koji se tom temom bave na malo drugačiji način, to vide i to je jasno. Jesu napravljeni pomaci na bolje, ali je evidentno da nešto ne funkcioniše. Najviše ne funkcioniše saradnja između stubova koje je država napravila, i gde se donesu neki pristojni zakon, institucije se ojačaju, kapaciteti im se ojačaju. Očigledno je stanje da ne treba da budemo ni zadovoljni, niti da se samo hvališemo, nego da budemo vrlo realni. Ovo što ste ovde napisali je nešto čime zaista treba da se bavimo. Nadam se da će neko od naših kolega govoriti o tome.
Ono što je još zanimljivo, to je da organi uprave često primenjuju stereotipe u rodnim odnosima. Oni smatraju da su stvari porodičnog nasilja stvari privatnosti. Mi smo zaista ovde u ovoj sali bili ubeđeni da to nije tako, da su se stvari drastično promenile. Na žalost, evidentno je da jesu. Zatim, da nedostaju jasno definisani postupci i mere, standardizovane procedure, već da je dato državnim službenicima da oni samoinicijativno vrlo široko primenjuju kad hoće koju proceduru prema konkretnom slučaju. To je opasna stvar, jer morate imati zaista vrlo iskusne i vrlo obrazovane državne stručnjake koji bi se time bavili na ovaj način. Mislim da je jako dobra preporuka da se te procedure potpuno standardizuju, da se mere daju vrlo konkretno i da se zna kada se i šta primenjuje.
Ono što je takođe vrlo diskutabilno, Zaštitnik građana je u posebnom komentaru Komitetu za ljudska prava UN izrazio neslaganje sa stavom 47. Državnog izveštaja o sprovođenju Pakta o građanskim i političkim pravima. Inače, ovaj član 47, onih država koje pišu izveštaj, dakle, Srbija, napisala je da se u Srbiji dosledno sprovode svi propisi u oblasti rodne ravnopravnosti i da se dosledno primenjuje rodna ravnopravnost.
Na osnovu istraživanja koja su rađena, na osnovu izveštaja koji je gospodin ombucmana napravio, pokazalo se da na svim nivoima država krši propise koje je sama donela. Odnosno, da na svim nivoima postoji diskriminacija žena. Najdrastičniji primer, mada nije najdrastičniji primer, jer postoje mnogo drastičniji, ali jedan od primera koji su bili u štampi eksploatisani je ono, kada je naša delegacija u Parlamentarnoj skupštini Savete Evrope ima potpuno muški sastav.
Kada Vlada piše ovakve izveštaje u oblastima koje su vrlo proverljive, onda možemo misliti kakve tek izveštaje u oba pravca piše i predstavlja svojim građanima na način na koji to ne odgovara istini.
Ono čime bih sada htela malo više da se pozabavim jeste zaštita prava deteta. To je oblast koja je vrlo važna. Moram da kažem da u Skupštini postoji Odbor za prava deteta koji dobro radi, koji razmatra i razmatrao je izveštaje i prošle godine, a koji se tiču prava deteta. Volela bih da o ovoj temi ozbiljnije razgovaramo. Zato vam postavljam pitanje tog zakona za koji znam da se pravi i volela bih da vi kažete nešto više o tom zakonu.
Prema vašem izveštaju, najčešće primedbe, pritužbe se odnose na povredu prava na poštovanje najboljih interesa deteta. Ukupno je 165 slučajeva. Pravo na pravilan razvoj deteta – 107 slučajeva, zaštitu nasilja, zlostavljanje i zanemarivanje – 79 slučajeva, pravo na obrazovanje – 58 slučajeva.
Moram da apostrofiram pitanje inkluzije, jer spadam u one koji smatraju da je moralo da se mnogo ozbiljnije pripremi, pre nego što se uđe u proces inkluzije, da se unese u zakon. Na žalost, deca su žrtve tog sistema, koji je očigledno napravljen prilično ad hok. Prilično se stvari menjaju onog trenutka kada se dogode. Mislim da su prevelike žrtve. Bilo koje dete da doživi traume tog tipa, prevelike su žrtve za to što smo mi neozbiljno ušli u sve to. I nastavnici imaju problema, jer nisu dobili obuku na vreme. Ne znamo da li defektolozi učestvuju u procesu ili ne učestvuju. Doduše, timovi se prave, ali je to sve onog trenutka kada se pojavi potreba. Trebalo je to raditi ozbiljnije.
Ima jako mnogo primera koje navodite u kršenju prava na obrazovanje dece. Mislim da su ti primeri dovoljni svakom od nas poslanika da pročita takve primere i da zna da zakone koje donosimo, kada se primenjuju na terenu, imaju jako mnogo manjkavosti.
Sledeća je stvar pravo na socijalnu zaštitu i na odgovarajući životni standard. To ne smem ni da pomenem, kada znam da 300.000 dece u ovom trenutku živi na granici ili ispod granice siromaštva. Ono na koga se žale su centri za socijalni rad, ustanove obrazovanja, Ministarstvo prosvete, pravosudni organi i lokalne samouprave.
Moram da pomenem nešto što vi u svom izveštaju malo govorite o tome. Naravno, nemate direktnu nadležnost, ali bih vas zamolila da tu temu pokrenemo u javnosti, jer je vrlo važna. To je predstavljanje dece u medijima. Moram da kažem da je napravljeno jedno vrlo dobro istraživanje za UNICEF. Tema je bila dvadesetogodišnjica usvajanja Konvencije o pravima deteta. To je istraživanje koje je vodila dr Snježana Milivojević i zove se "Deca u medijskom ogledalu".
Eskalirala je, 2009. godine, ta tema nasilja dece i nasilja nad decom i najviše je eksploatisana i najviše štete napravila, čini mi se. Iz istraživanja vidim da neke stvari koje sam smatrala da jesu, zaista jesu potvrđeni istraživačkim postupkom.
Jedno od najdelikatnijih pitanja je način predstavljanja žrtve nasilja jer potpuno bez saosećanja i vrlo neprofesionalnim postupkom smo došli do toga da ponovo sekundarno viktimizira žrtvu, nepotrebno otkrivamo podatke o žrtvi, stavljamo tzv. zaštita identiteta deteta je, ne znam da li mogu da kažem reč skaradno, ali najviše bih volela da kažem tu reč, jer stavljanje onog crnog poveza preko očiju na isti način na koji se to radi kriminalcima je sekundarna viktimizacija žrtve i naravno da nije zaštita deteta, nego je upravo suprotno, upravo je najružniji način zaštite, ko bojagi zaštite.
Naravno, u medijima se vrlo često otkriva identitet deteta vrlo posredno, znači daju izjave mame, tate, rođaci, opisuje se situacija, opisuje se mesto gde se to dogodilo, što je naravno isto tako strašno. Primećujemo sve više, vidim i na drugim medijima, ne samo u novinama, da se zaštita dostojanstva deteta onako potpuno minimizuje i da se deca prikazuju kroz teško socijalno stanje ili životne tragedije, što takođe može da bude jedna vrsta sigme i ta sigmatizacija je dalje moguća i na osnovu drugih osobina, recimo deca ometena u razvoju, ili pripadnosti nekoj grupi kao što su izbeglice ili slično. Mislim da moramo biti vrlo obazrivi ovde i moramo zaista govoriti neprekidno o tome, ne bi li se ta medijska slika deteta zaista negde svela na neku normalu.
Vidim da medijska zloupotreba dece nije ograničena, čitam dakle komentar iz Izveštaja – medijska zloupotreba dece nije ograničena ni vrstom, ni temom tekstova, deca su u medijima podjednako dobra i za podsticanje patriotskih osećanja, širenje straha, ili propagiranje potrošnje. Tu ću da stanem. Bojim se da mi vreme ne istekne, ali ću reći jednu stvar. Dobro je što se na osnovu naših pritužbi RRA konačno kaznio ono što samo sebe zove Javni servis Srbije. Mislim da je to ozbiljan korak i volela bih da tih koraka vidim još, zato što mislim da ste kao institut potrebni ovoj zemlji, da zaista radite ogroman posao. Vaš tim koji vidim ovde očigledno nije veliki, očigledno ćete se još malo seliti dok vam se taj prostor, da bi se sredio traži jako mnogo sredstava, opremi. No, nadam se da će Izveštaj za 2011. godinu, takođe biti pred nama u ovakvom obliku jer je dobar i sveobuhvatan. Iskreno se nadam da ćemo mi u skupštini, to naravno ne zavisi od vas, videti taj vaš izveštaj ovde na javnoj raspravi o kontroli BI-e. Hvala vam.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovanje ljudskih prava jeste prioritet za LDP jer smo svesni činjenice da nema ni političkog ni ekonomskog napretka bez poštovanja građanskih, kulturnih, verskih, ekonomskih i drugih prava svakog građanina u Srbiji.
Ima mnogo stvari o kojima možemo govoriti kada govorimo o ljudskim pravima, ali ono što je neophodno na samom početku da kažem, jeste da se demokratsko uređeno društvo odlikuje jasnim sistemom koji može na efikasan način da reaguje kada su ugrožena prava bilo kog pojedinca, bilo jedne manjine, kad kažem manjine mislim na sve vrste manjine koje postoje u Srbiji.
LDP uvek je podržavala rad nezavisnih regulatornih tela. Takođe, LDP je jedina partija koja u okviru svog sastava ima Komesarijat za ljudska prava koji aktivno sarađuje sa nezavisnim regulatornim telima u procesu rešavanja onih problema koji nam ukazuju građani Republike Srbije.
Na samom početku, želim da kažem da LDP podržava Izveštaj Zaštitnika građana, takođe podržavamo sve ono što je u prethodnom periodu Zaštitnik građana zajedno sa svojim saradnicima radio, ali ono po čemu je ovaj izveštaj bar kod nas, u LDP karakterističan jeste jedan, možemo reći, pasus koji najbolje govori o odnosu na nas, kad kaže nas to misli svih institucija Republike Srbije u odnosu na Zaštitnika građana.
Kaže se – nije štetno što se kao prijateljske i konstruktivne prihvataju kritike i sugestije od stranih međunarodnih partnera, Zaštitnik građana je uveren da bi za ostvarivanje utvrđenog državno-političkog cilja članstvo u EU, a pre svega za brže ostvarivanje prava građana mnogo bolje bilo da se evropski partneri u Srbiji mogli reći srpske vlasti načinili su određene propuste, ali domaće kontrolne institucije su i utvrdile i po njihovim nalazima se greške ispravljaju, što bi značilo da sistem institucionalno funkcioniše. Umesto toga, Evropska komisija je konstatovala propuste i dodatno uputila zamerke zbog nedovoljnog poštovanja mandata, nezavisnih kontrolnih i regulatornih organa i tela.
Mislim da ovaj pasus ove rečenice najbolje pokazuje još jedan nezreo odnos prema nezavisnim regulatornim telima, odnosno nezreo odnos prema konkretno Zaštitniku građana. Prosto je neshvatljivo da čitajući ovaj izveštaj zaštitnika građana dođemo u situaciju da jedan predsednik skupštine opštine, recimo Priboj, može da ignoriše ono što mu je zahtevao i uputio Zaštitnik građana. Na taj način, daje se jedna poruka građanima da je neko ko je predsednik skupštine opštine ima jače pravo nego neko ko je Zaštitnik građana, odnosno predstavnik jednog nezavisnog regulatornog tela. Mi taj odnos moramo da promenimo.
Takođe, prosto je nedopustivo da kada govorimo o nacionalnim savetima u Izveštaju kažete, da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, posle javne opomene zbog propuštanja obaveza da Zaštitniku građana u zakonu utvrđenim i postavljenom roku, obaveste o sprovođenju preporuke. Jedno ministarstvo, na taj jedan ignorantski način gleda na preporuke Zaštitnika građana, naročito ako se radi o ministarstvu koje je bilo bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Kada govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, o nacionalnim savetima, želim takođe da pohvalim ulogu, odnosno reakciju Zaštitnika građana na dešavanja koja su se desila gotovo pre godinu dana oko izbora za Nacionalni savet Bošnjaka. Reakcija Zaštitnika građana omogućila je da one tenzije koje su podignute kršenjem prava od strane ministra, tadašnjeg ministra Čiplića, splasnu, odnosno što je možda i najvažnije da jedna nacionalna manjina, pripadnici jedne od nacionalnih manjina su zadržali poverenje u institucije Republike Srbije. To je ono što je Zaštitnik građana možda najviše doprineo u prethodnoj godini, bar kada govorimo o jednoj nacionalnoj manjini, odnosno o Nacionalnom savetu Bošnjaka.
Podsetiću vas da je tada ministar Čiplić svojim odlukama direktno se umešao u izbor jednog nacionalnog saveta, Nacionalnog saveta Bošnjaka, prekršio zakon, prekršio Ustav. Vi ste kao Zaštitnik građana dali jasne preporuke, ali ono koliko je nama poznato da do dana današnjeg nije došlo do realizacije onih preporuka koje ste vi dali, a to se prevashodno odnosi na promenu Zakona o nacionalnim savetima. Danas mi smo svedoci da ministar Marković, koji je preuzeo resor ljudskih i manjinskih prava, najavljuje održavanje novih izbora za Nacionalni savet Bošnjaka, a da ništa nije urađeno po preporukama koje ste vi dali.
Mislim, da jasno morate i vi i vi kao republička skupština da ukažemo da nema novih izbora dok se ne promene one stvari i uklone oni nedostaci o kojima ste i vi govorili, o kojima je između ostalog i govorila LDP u prethodnih godinu dana.
Takođe, u Izveštaju ovde govorite o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u javnim službama. Ipak mislim da procenat zaposlenih u javnim službama, pripadnika nacionalnih manjina nije na adekvatnom nivou. Tu prevashodno mislim na sudske organe i organe policije i vojske i da u narednom periodu moramo mnogo učiniti u tom pravcu kako bi se na taj način vratilo poverenje u funkcionisanje ove države. Jer ako su pojedinim nacionalnim manjinama vrata zatvorena samo zbog imena i prezimena u pojedine institucije Republike Srbije, onda na taj način rušimo integritet svih institucija u očima te nacionalne manjine.
Kada govorite o zakonima o crkvama i verskim zajednicama, mi vas podržavamo i mislimo da je zaista neophodno da se izmeni taj zakon o crkvama i verskim zajednicama, shodno preporukama Venecijanske komisije, jer nemoguće je graditi jedno demokratsko građansko društvo, a da postoji takva razlika u tretiranju verskih zajednica kod nas u Republici Srbiji.
Takođe ste upoznati i to nisam video u ovom Izveštaju da kršenjem ovih odredaba Zakona o verskim zajednicama i crkvama dolazi do diskriminacije, odnosno kršenja ljudskih prava pojedinih pripadnika verskih zajednica. Tu prevashodno mislim na islamsku zajednicu. Kršenjem Zakona od strane Ministarstva vera i stvaranjem paralelnih tvorevina, odnosno stvaranjem paralelne islamske zajednice, došli smo u problem, da imamo problem i sa veroučiteljima. Preko 30-ak veroučitelja, sigurno ste upoznati, jer se obratilo vama, tražeći da rade onaj posao za koji su školovani, za koji imaju diplome ali zbog nepostojanja političke volje, oni to ne mogu da rade. Ko tu najviše ispašta? Najviše ispaštaju deca, odnosno učenici, koji imaju veronauku koja nije adekvatna onome kriterijumu koju je propisalo Ministarstvo prosvete.
Kada govorimo o Ministarstvu prosvete i o kršenju prava, malopre smo čuli od koleginice i prava deteta, često ste sigurno u situaciji da vam se javljaju roditelji zbog kršenja prava dece u školama. Mislim da je to jedan zaista ogroman problem. Želim da istaknem da je neophodno, ako govorimo o ljudskim pravima, o regulatornim telima, da prevashodno radimo na promeni obrazovnog sistema, odnosno sadržaja koji deca uče i u osnovnim i u srednjim školama. Ne možemo sa sadržajima koji su adekvatni onome što se dešavalo u 90-im godinama, da krećemo putem evropskih integracija i da govorimo da smo u 21. veku. Tu je najkarakterističniji naš odnos prema zločinima, odnosno prema bliskoj prošlosti. Mi moramo jasno kroz obrazovni sistem da kažemo sve ono loše što se dešavalo u bliskoj prošlosti. Ne smemo ni na jedan način da relativizujemo ono što se dešavalo i ono što je najvažnije ne smemo da koristimo obrazovni sistem, ni državne institucije, da se vrši izjednačavanje žrtve i zločinca. Mislim da na tome moramo da radimo kako bi svest i poštovanju ljudskih prava podigli na jedan veći nivo.
Takođe, kada govorite o raseljenim licima, u poglavlju gde govorite o izbeglicama, raseljenim licima, niste napisali, ali mislim da ste upoznati i sa osobama sa područja Republike Srbije, koji su oterani sa svojih ognjišta tokom 90-ih godina i rata na prostoru BiH, a koji ne mogu da imaju status ni izbeglice ni raseljenog lica odlukom Vlade Republike Srbije, a koji nemaju uslova da se vrate onde gde su živeli pri 90-ih godina.
Tu se radi o ogromnom broju porodica na teritoriji opštine Priboj, preko 100, 150 porodica, koje su i dalje izbeglice u svojoj zemlji, ali i taj termin – "izbeglice", ili "raseljeno lice" nije omogućen odlukom Vlade Republike Srbije, jer termin – "izbeglica" se odnosi na građane sa prostora bivših jugoslovenskih republika, "interno raseljena lica" za građane sa područja KiM.
Takođe, želim da kažem da nedostaje možda u ovom Izveštaju, to je jedno pravo, da ga nazovem – pravo treće generacije, to je pravo na zdravu životnu sredinu. Svedoci smo da poslednjih dana to postaje jedna od glavnih tema velikog broja građana, da možda imate i pritužbe od strane građana. Samo ću napomenuti da je poslednjih meseci, čak na području Prijepolja, odnosno Brodareva, formirana jedna grupa građana koja se protivi izgradnji hidrocentrala, kako bi zaštitili životnu sredinu i što je najvažnije, zaštitili svoj opstanak na svojim ognjištima. O tome ćemo više govoriti kada dođe zakon o energetici, ali mislim da i to treba da bude u Izveštaju, ako ga nema sada za 2010. godinu, neophodno je da to postoji u izveštaju u 2011. godini.
Na samom kraju, da ne bih više uzimao vremena, želim još jednom da kažem da LDP podržava apsolutno dosadašnji rad Zaštitnika građana i njegovih saradnika, da tražimo da vlast i sve institucije sistema sa više odgovornosti prihvataju one preporuke koje daje Zaštitnik građana, da ne dođemo u situaciju da se Zaštitnika građana setimo samo u situaciji kada je neophodno da ispravljamo naše spoljno političke greške, kao što je bilo u slučaju dodele Nobelove nagrade za mir, kad je, čini mi se, premijer Cvetković pokušao da zloupotrebi vaš odlazak na dodelu Nobelove nagrade. To se ne sme više da dešava. Još jednom, puna podrška što ste do sad uradili. Hvala.