Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik, a radi utvrđivanja kvoruma, potrebnog za rad, sednice Narodne skupštine.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da bi utvrdili koliko je narodnih poslanika identifikovano u sistemu i koliko je u sali.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da u elektronskom sistemu ima 93 narodnih poslanika i da je određen broj narodnih poslanika, takođe, prisutan u sali, bez identifikacije u elektronskom sistemu.
Podsećam sve narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika, koji u svom prvom stavu kaže - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika. Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da)
Narodna poslanica Svetlana Stojanović. Izvolite

Hvala. Pre mesec dana na sajtu Ministarstva kulture objavljeni su rezultati konkursa finansiranja i sufinansiranja projekata za tekuću godinu. Programi i projekti se finansiraju iz budžetske aproprijacije specijalizovane usluge. Ova budžetska stavka svake godine izaziva veliku pažnju poslanika, jer malo ko zna šta to znači specijalizovane usluge.U svakom slučaju, za Ministarstvo kulture specijalizovane usluge su upravo programi i projekti.
U budžetu Ministarstva kulture, specijalizovane usluge su najveća stavka, ne računajući plate zaposlenih. Za 2011. godinu ova aproprijacija iznosi 1,2 milijarde, a za plate zaposlenih izdvojeno je 1,6 milijardi. Osim plata zaposlenih i programa i projekata, iz budžeta za kulturu ništa drugo se ne može pročitati, što bi nam ukazalo na to koju kulturnu politiku vodi ova vlada.
Moje prvo pitanje ministru kulture, gospodinu Predragu Markoviću, glasi - da li je svako finansiranje kulture u prvoj polovini ove godine, dok komisije nisu završile svoj rad, prestalo? Iz čega su se programi finansirali? Pre deset dana, sa zakašnjenjem od godinu dana, konstituisan je Nacionalni savet za kulturu. Jedan od zadataka Nacionalnog saveta je da ministru predloži elemente kulturne politike. Ministar, doduše, po slovu Zakona o kulturi, nema nikakvu obavezu da uvaži ono što mu Savet savetuje, ali ostaje nam nada da će uvažiti. Budući da je Savet tek konstituisan, izvesno je da neće moći u dogledno vreme ispuniti ovaj zadatak i predložiti neki od više mogućih modela kulturne politike. Srpska politika će znači, srpska kultura će znači, još dugo plutati na nepredvidivim programima i projektima. Ko unapred može znati kakvi programi i projekti će biti predloženi? Sasvim je moguće da ustanove kulture i naučni timovi, s obzirom da ne postoji jedinstveni okvir zvani kulturna politika, ne predlože projekte za određene sektore. Sektori će u tom slučaju ostati nepokriveni. Javni interes u kulturi neće biti zaštićen.
Zato moje drugo pitanje ministru kulture glasi: šta je javni interes u kulturi? Šta država mora da finansira, a šta može delimično ili potpuno prepustiti tržištu? Sredstva iz neprozirne aproprijacije specijalizovane usluge komisije za programe i projekte, a oni su sve što imamo, raspoređuju se na osnovu Pravilnika o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi, član 6. Merila su ovo, kvalitet, značaj, inovativnost, raznolikost kulturnih izraza, sposobnost podnosilaca da izvede projekat, masovnost korišćenja, decentralizacija kulture, primena novih tehnologija, umreženje, jubilej.
Treće pitanje koje želim da postavim ministru kulture je sledeće. Mogu li se uopšte merila navedena u jednom pravilniku smatrati kulturnom politikom? Imam još jedno, poslednje, praktično pitanje. Da li su sredstva iz aproprijacije specijalizovane usluge, kojima će se finansirati programi i projekti u kulturi, stigla na račun Ministarstva kulture, ako jesu, kako su ta sredstva trošena do juna, dok Komisija za programe i projekte nisu završile svoj posao.
Ako nisu stigla, onda kulturnu politiku Srbije vodi ministar finansija i predsednik Vlade, gospodin Cvetković, a ne ministar i Ministarstvo za kulturu. Odsustvo kulturne politike samo razlog više zbog kojeg ovu vladu treba da zameni neka nova, odgovornija prema svom narodu i njegovim interesima u koje svakako spada kulturni identitet. Unapred zahvaljujem ministru na odgovoru.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi da koristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je završena jedna od najsramnijih etapa u istoriji Srbije i srpskog naroda. Smirite ove džokeje, molim vas.
(Predsedavajuća: Vas molim da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, a o redu na sednici ću se ja starati, a vas molim da vodite računa o tome kako se obraćate i javnosti i kolegama poslanicima i bez direktnog obraćanja. Molim.)
Ta etapa se zove – saradnja sa Haškim tribunalom. Do sada u istoriji nije poznat slučaj da je jedna država izručila pet svojih predsednika ili predsednika iz redova sopstvenog naroda, da je izručila kompletan vojni i policijski vrh, a vi ste to uradili za 11 godina i to je ono što je prosto neverovatno, da vi apsolutno nemate granice koje nećete preći smo zarad jednog cilja, a to je ulazak u EU. U tu EU vi nikada nećete ući, jer takvi kakvi ste vi ne trebate nikome, a najmanje trebate EU. To je ono što vi ne shvatate, narod koji nema samopoštovanja, koji nema ponos, nema nikakvu budućnost, a vi ste pokazali da Srbija sa vama apsolutno nema nikakvu budućnost.
Isporučili ste poslednjeg haškog optuženika i završili ste vašu karijeru. Siguran sam da će građani Srbije znati kako da vas ocene na sledećim izborima i da ćete napokon završiti na istorijskom đubrištu, tamo i gde pripadate. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? Samo se prijavite. Narodna poslanica Marija Bugarčić. Izvolite.

Hvala. Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru prosvete.
Naime,moje konkretno pitanje je kada će Ministarstvo prosvete završiti pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje univerzitet? Naime, o čemu se radi. Već dve godine traje muka oko izdavanja bolonjskih diploma. Studenti koji su diplomirali u zadnje dve godine ne mogu da dobiju diplome. Imamo primer na Medicinskom fakultetu gde studenti koji su diplomirali ne mogu da uzmu diplomu već dve godine, a platili su za izradu tih diploma po 15.000 dinara. To je posle godinu dana nedopustivo jer ne mogu da dobiju diplomu, i umesto diplome dobijaju uverenja. Potvrdu o položenim ispitima, tj. uverenje plaćaju između 1.000 i 5.000 dinara. Problem je što ova uverenja važe najviše šest meseci i nakon toga oni moraju ponovo da vade uverenje na fakultetu i dodatno se izlažu trošku.
Imamo situaciju da se diplomiranim studentima uzimaju novci za diplome koje ne mogu da dobiju i za to dobiju potvrdu koja važi šest meseci. Govorimo da nam fale specijalisti radiologije, anesteziologije, hirurgije, a deset godina nam treba da jednog stručnjaka oformimo i osposobimo za svoj posao. A onda se našim mladima ne dozvoljava da specijaliziraju, da volontiraju i najzad ne dozvoljava im se pravo da uzmu svoju diplomu.
Jedino je Elektrotehnički fakultet u Beogradu na svoju ruku uveo i podelio bolonjske diplome. Jer naše prosvetne vlasti nisu u stanju da dve godine završe pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje Univerzitet.
Naime, Elektrotehnički fakultet je diplomu, na njemu je čekalo 600 studenata i tu nailazimo na problem. Kada diplomac dođe na Zavod za zapošljavanje, sa ovom novom diplomom ETF nastaje problem, jer postoji nacionalni okvir kvalifikacija koji ne prepoznaju ovu diplomu.
Ministarstvo je napravilo izgled, tj. pravilnik 2005. godine o izgledu ovih dokumenata, ali u međuvremenu je zakon promenjen a izmene su najopsežnije bile baš u tom delu koji se tiče zvanja. Nacionalni savet je takođe doneo i nomenklaturu zanimanja i sada postoji Pravilnik koji nije u skladu sa današnjom nomenklaturom.
Znamo, da recimo u Americi svaki univerzitet donosi sam kako će da izgleda diploma, forma diplome i šta će pisati na njoj. Samo našim studentima nije omogućeno to.
Apelujem na Ministarstvo prosvete da prestane da se bavi nebitnim stvarima, tipa boje i forme diplome koje će tako da izgledaju i da počne da se bavi suštinskim stvarima i suštinskim problemima koje postoje u našem obrazovanju.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, upućujem pitanje pre svega premijeru Mirku Cvetkoviću, da li postoji politička volja za borbu protiv korupcije i kada misli ova vlada da izađe sa Nacrtom strategije za borbu protiv korupcije, koje je naš najveći problem u ovom trenutku.
Da se kratko našali, Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska na mitu i korupciji i mi svi znamo da je Izveštaj koji smo podneli EU ocenjen upravo u tom segmentu kao najproblematičniji odnosno, da je najbolesnije ocenjen u tom izveštaju Ministarstvo zdravlja. Pošto je novi ministar zdravlja nedavno rekao da ne može sam da se izbori sa vremenom korupcije koje zatekao u Ministarstvu zdravlja, svako imam pitanje i za njega. Kada ministar zdravlja misli da predloži Skupštini da promeni Zakon o dopunskom radu koji je inače od EU upravo ocenjen kao jednim od glavnih izvora korupcije u srpskom zdravstvu? Kada misli da promeni u opšte taj odnos prema dopunskom radu na koji smo više puta u ovom parlamentu ukazivali kao problem, kao problem u zdravstvu jer se po svim izveštajima i po svim događanjima videlo da najviše stradaju, najviše se zloupotrebljavaju upravu najteži bolesnici u Srbiji.
Dakle, mi smo kao poslanička grupa više puta ukazivali na afere upravo u Ministarstvu zdravlja, tražeći odgovore, naravno u ime građana koji su nam to predlagali da pitamo.
Takođe, imamo pitanje za Vladu i za ministra pravde: Zašto se uporno skriva Izveštaj Evropske komisije koji sadrži analizu kako je trošen novac evropskih donacija i kredita u ovom segmentu? Ako se taj izveštaj skriva od očiju srpske javnosti, onda svakako imamo razloga da sumnjamo da neko ne želi da se zna šta se događalo u srpskom zdravstvu i kako je sva ona pomoć koja je iz Evropske unije dolazila, o kojoj se tako transparentno govorilo, kako je ona trošena i ko će ako je bilo zloupotreba za to snositi odgovornost?
Takođe smo protiv toga da u ime onoga što je rečeno da ubuduće neće biti političkih nameštenika i nameštenih direktora, da će ubuduće sve ići javno, transparentno konkursima, pa zašto je upravo bivši ministar zdravlja imenovan za direktora van takvog konkursa? Zašto upravo jedan ministar, bivši ministar, nije bio prvi primer kako se može izaći na konkurs i kako se može tu svojim referencama pobediti u odnosu na neke druge referentne kolege za koje pretpostavljam da bi tu konkurisale?
Dakle, to su pitanja koja upućujemo ispred poslaničke grupe Nove Srbije.