Zahvaljujem gospodine ministre vašim saradnicima i vama.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o energetici. Biće prilike da kod rasprave u pojedinostima nastavimo sa dijalogom koji rezultira popravljanje teksta zakona.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Zoran Šami, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Milan Avramović, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Milutin Mrkonjić želi reč? (Da.)
Izvolite gospodine ministre.

Poštovane dame i gospodo, osnovni razlog za pripremu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju jeste dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i ispunjavanje preporuke iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata.
Čini mi se da Zakon o vazdušnom saobraćaju koji je stupio na snagu 20. oktobra 2010. godine je stvorio pretpostavku za harmonizaciju od nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. Međutim, harmonizacija propisa se ne može postići odjednom, već to predstavlja proces koji se odvija kroz tranzicione periode. Najznačajnije izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju tiču se: 1) izmene odredaba o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda u vazduhoplovstvu i 2) od poveravanja inspekcijskog nadzora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Nacrtom zakona predviđa se osnivanje centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda kao posebne organizacije nadležne za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na organizaciju i sprovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova, kao i za prikupljanje i analizu podataka od značaja za vazduhoplovnu bezbednost i predlaganje mera za sprečavanje novih udesa. Centar za istraživanje je funkcionalno nezavisan od Direktorata, resornog ministarstva i drugih organa koje imaju nadležnosti u vazduhoplovstvu. Ovaj centar je jezgro buduće posebne organizacije koja će biti nadležna za istraživanje udesa u svim oblastima saobraćaja.
Predložene izmene uslovljene su i izmenom definicije udesa i ozbiljnih nezgoda u aneksu 13 uz konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, čije je standarde Republika Srbija obavezna da primeni, kao i donošenjem novog evropskog propisa u ovoj oblasti. Uredbe evropskog parlamenta i Saveta EU broj 996/2010 o istraživanju i sprečavanju udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu čija primena ima za cilj unapređenje vazduhoplovne bezbednosti, postizanje visokog nivoa efikasnosti, ekspeditivnosti i kvaliteta bezbednosnog istraživanja u evropskim civilnim vazduhoplovstvima, sprečavanje udesa i nezgoda u budućnosti, uključujući i uspostavljanje evropske mreže tela za bezbednosno istraživanje u civilnom vazduhoplovstvu. Ovom izmenom realizovaće se i pojedine preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanja sticanja statusa kandidata za članstvo u EU.
Drugo značajno pitanje koje Predlog zakona uređuje je poveravanje inspekcijskog nadzora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Spajanje nadležnosti vazduhoplovne inspekcije i provere predstavlja realizaciju preuzete međunarodne obaveze i utemeljeno je u opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima koji su deo pravnog poretka Republike Srbije, shodno odredbama člana 194. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije u kome se navodi da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
1) Osnov za poveravanje inspekcijskog nadzora Direktorata kao javnoj agenciji proizilazi iz ECAA sporazuma koji je Republika Srbija zaključila sa Evropskom zajednicom 29. juna 2006. godine i koji je potvrđen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Propisi koji su sadržani u aneksu 1 tog sporazuma Republika Srbija u obavezi da primeni kroz tranzicione aranžmane, a ti propisi upravo sadrže odredbe iz kojih nedvosmisleno proizilazi obaveza vazduhoplovne vlasti koja je izdala određeni sertifikat ili uverenje vazduhoplovnom subjektu (a što se čini posle sprovedenog postupka provere) da vrši i inspekcijski nadzor nad imaocem takvog sertifikata, da ispituje sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica i da zavisno od rezultata nadzora izriče odgovarajuće mere. Predložena materijalna rešenja nastala su kao izraz usklađivanja našeg pravnog poretka sa međunarodnim obavezama koje proizilaze iz gore pomenutih – Čikaške konvencije i njenih aneksa.
2) Poveravanje inspekcijskog nadzora Direktoratu je celishodno rešenje iz razloga što Direktorat ove poslove uspešno obavlja bez prekida od svog osnivanja, jer raspolaže visokostručnim i školovanim kadrom inspektora vazdušnog saobraćaja.
3) U slučaju da se odustane od predloženog rešenja, Republika Srbija bila bi onemogućena da pređe u drugi tranzicioni period propisa ECAA sporazuma, što za posledicu ima onemogućavanje naših vazduhoplovnih subjekata da ostvare sve koristi koje iz tog sporazuma proizilaze, sprečavanje da se ravnopravno uključe u zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište i da slobodno participiraju na evropskom tržištu vazduhoplovnih usluga.
Četiri – usvajanjem predloženog rešenja realizovaće se i pojedine preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzavanja sticanja statusa kandidata za članstvo u EU.
Naime, stvaranje pretpostavki za harmonizaciju od nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim ugovorima, međunarodnim vazduhoplovnim propisima, standardima i tehničkim pravilima i prihvatanjem međunarodne vazduhoplovne prakse uključujući usklađivanje naše pravo u oblasti vazduhoplovstva sa evropskim propisima, uredbama i direktivama predstavlja preduslov za naše uspešno uključivanje u evropske i svetske integracione procese u oblasti vazduhoplovstva i jedan od ključnih prioriteta u okviru procesa pristupanja EU. Najlepše hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč. (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Najpre se javio gospodin Zoran Šami. Molim i ostale da se prijave.

Nešto nije u redu sa sistemom.
Gospodine Šami, moraću da vas zamolim da sačekamo da nam tehnička služba pomogne. Uključeni su svi mikrofoni i verovatno će biti problema sa stenogramima, a onda ćemo, pošto ima reklamacije, izgleda da su se i drugi prijavili, očigledno sistem nešto nije u redu.
Možete sa govornice.

Još jednom zahvaljujem predsednici Skupštine.
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, meni i DSS su potpuno jasni razlozi zbog kojih valja doneti izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dozvolite mi da pre svega i zbog kolega poslanika i zbog javnosti ipak kažem nekoliko načelnih rečenica.
Ako postoji grana saobraćaja koja podleže velikom broju već dugo važećih pravila i konvencija, međunarodnih pravila i konvencija, to je svakako vazdušni saobraćaj, iz naravno potpuno razumljivih razloga.
Videli smo iz predloga, dve su ključne izmene. Jedna je da se formira jedno potpuno nezavisno telo - centar za istraživanja, jer poslovi istraživanja saobraćajnih nesreća u vazduhoplovstvu ne mogu biti ostavljeni ni postojećim organima, kakav je direktorat, ni nadležnom ministarstvu nego to telo mora da deluje potpuno nezavisno od drugih, to je naprosto jedan međunarodni propis koji valja ispoštovati i o tome ću nešto kasnije više da kažem.
Drugo je ono na šta su, ako mene pamćenje ne vara, poslanici DS ukazivali kad smo donosili Zakon o vazdušnom saobraćaju, a to je da nadležno ministarstvo ne može preuzimati poslove inspekcijskog nadzora. Naravno, ispostavilo se da je to tačno i vi sad ispravno te poslove prenosite u nadležnost direktorata.
Poslanici DSS mnogo puta su, uzgred rečeno, do sad kada se formiralo neko novo nezavisno telo, vrlo često smo bili kategorički protiv toga, jer to znači, da kažem, trošenje dodatnih sredstava u budžetu. Inače mislim, a i moje kolege iz DSS, da su bar trećina postojećih agencija prosto višak.
Ali, u ovom slučaju mi podržavamo formiranje centra za istraživanje koji, ponavljam, po važećim međunarodnim propisima mora biti potpuno nezavisno i od direktorata i od nadležnog ministarstva u Vladi. Na to ću se ponovo javiti.
Da kažem još nešto. Ministar je ovde pročitao nešto što je u stvari kraj priče, da je ovo usaglašavanje sa aktima EU. Ne, ovo je usaglašavanje sa konvencijama koje postoje mnogo duže nego što postoji EU i koja važe ne samo za zemlje članice EU i ne samo za zemlje koje eventualno žele da uđu u EU, ono važi i za zemlje kojima ne pada na pamet da ulaze u EU, kao što je npr. Norveška, Švajcarska, Rusija itd, važe bukvalno na teritoriji celokupne Evrope i tu stvarno nemamo nikakvog izbora nego da do kraja ispoštujemo veliki broj postojećih konvencija u domenu vazdušnog saobraćaja, načina kako se on organizuje, kontroliše itd.
Sada, gospodin ministar će videti, DSS je na ovaj predlog zakona podnela dva amandmana. U suštini je to jedan amandman, drugi je samo posledica tog jednog. Odmah ću da objasnim o čemu se radi. Smatram da je jako važno da se taj amandman usvoji. Naime, u Predlogu zakona je predviđeno: prvo, da se organizuje centar za istraživanje nesreća u vazdušnom saobraćaju, što je uredu, da se direktor centra, tzv. glavni istražitelj, on se ima smatrati direktorom nezavisne organizacije, a onda kao kruna svega toga, vi predviđate da njega postavlja Vlada na predlog predsednika Vlade.
Prema tome, od priče o tome da je to jedna nezavisna institucija, izvinite, pod takvim okolnostima nema ništa. Pri tom, svi smo mi zainteresovani da taj centar što manje radi. Najbolje bi bilo da ne mora da radi ništa. Svi bi bili najsrećniji da se nesreće u vazdušnom saobraćaju ne dešavaju. Ali, ako želimo da iz opravdanih razloga postoji jedno nezavisno telo, onda to telo, način izbora prve ličnosti tog tela mora da bude tako da garantuje da će to telo biti nezavisno i njega ne može da postavlja Vlada, ne mislim samo na aktuelnu Vladu, bilo koja vlada.
Mi smo predložili nešto što se meni čini da je pandam, znate, mi smo formirali više nezavisnih tela iz raznih oblasti i po pravilu glavne ljude tih nezavisnih tela bira Skupština. Mi smo predložili da glavnog istražitelja bira Skupština, na predlog nadležnog odbora, na osnovu javnog konkursa, u kome bi bili navedeni svi oni detalji koje ste i vi predvideli, da to moraju biti ljudi čije kvalifikacije garantuju da mogu uspešno da obavljaju taj posao.
Trošim vreme u raspravi u načelu na jedan amandman, ali smatram da je to ključni deo priče, jer ako ovo ne promenite, onda cela priča o tzv. nezavisnom telu pada u vodu, teško je zamisliti.
Ne vidim nikakvu razliku između toga i toga da Vlada formira komisiju ako se nešto desi, neka nesreća itd. i da ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vodi inspekcijski nadzor i sve ostalo, što je inače zabranjeno narodnim konvencijama iz prostog razloga što je valjda i ministar saobraćaja, ko god on bio, član Vlade. Prema tome, potpuno je jasno da će glavnog istražitelja birati Vlada, ali verovatno će veliki uticaj imati i nadležno ministarstvo za njegov izbor.
Iz tih razloga mislim da je Skupština bolje mesto iz prostog razloga što je rad skupštine ipak daleko transparentniji nego rad Vlade. To se ipak nalazi pod budim okom javnosti. U skupštini uvek postoji opozicija koja će da ukazuje na eventualne nepravilnosti itd. Zato mislim da to jeste ključno pitanje ovog zakona.
Ovo sve drugo u zakonu nije sporno. Nije sporno da valja premestiti inspekcijski nadzor na direkciju, da valja formirati novo nezavisno telo i to su praktično izmene u zakonu, osim ako izuzmete onu jednu malo precizniju definiciju šta znači nesreća u vazdušnom saobraćaju.
Molim vas, DSS je imala najbolje namere kada je pisala taj amandman. Ovaj drugi amandman je tehnički, posledica je prvog. Molim vas da najozbiljnije razmotrite taj amandman jer mislim da suštinski popravlja zakon.
Inače, DSS, ponavljam, ne dovodi u pitanje potrebu donošenja ovih izmena i dopuna jer smatramo našom međunarodnom obavezom. Tu se ne slažem sa vašim komentarom, pročitali smo ono što su vam saradnici napisali, nije to priča EU, ta priča je starija jedno dvadesetak godina od EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Šami.
Poštovani narodni poslanici, moraćemo da napravimo pauzu od 15 minuta, sistem za komunikaciju nije u redu. Prosto, potrebno je da se resetuje i ne može brže od 10 minuta.
Sa radom ćemo nastaviti u 17,25 časova.
(Posle pauze.)

 Molim dame i gospodu narodne poslanike da uđu u salu za sednice Narodne skupštine, da bi mogli da nastavimo rad nakon resetovanja elektronskog sistema.
Molim narodne poslanike da uđu u salu za sednice, da možemo da nastavimo rad i molim službu Narodne skupštine da obavesti ministra Milutina Mrkonjića da su tehnički problemi rešeni i da možemo nastaviti sednicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nakon pauze potrebne za popravku tehničkih manjkavosti, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju su konačno rešenje svih pretpostavki za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva i propisa EU, kao i svih svetskih propisa kojima se bezuslovno reguliše pitanje vazdušnog saobraćaja, a preko teritorije Republike Srbije, uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, pre svega ljudi, tehničkih sredstava i roba u vazdušnom saobraćaju.
Ovim zakonom se konačno uređuje pitanje pravnog položaja, odgovornosti i nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama zakona, Direktorat postaje agencija sa jasnim propisanim delokrugom nadležnosti i sa jasnim ovlašćenjima.
Mislimo da je to dobro rešenje, a i naša ocena je kao poslaničke grupe, da se sva predložena rešenja u ovom predlogu zakona, koja su nastala kao pravilan izraz usklađenosti našeg pravnog poretka sa opšte prihvaćenim međunarodnim obavezama koje su nametnute Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstu i Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti i vazdušne plovidbe iz tzv. Eurokontrol od decembra 1960. godine, kao i svih drugih međunarodnih akata koji su do današnjeg dana usvojeni, praktično ispunili sve uslove koji su bili traženi, da bi Direktorat konačno mogao da obavlja svoju funkciju onako kako to propisi nalažu.
Mi shvatamo da se po prvi put formalizuje funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od zakonskih regulatora, što je vrlo važno, upravo uspostavljanje nacionalnog nadzornog tela Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi.
Mislimo da se stvaraju uslovi da se konačno izvrši reorganizacija vazdušnog prostora Republike Srbije, definisanjem svih funkcionalnih blokova koji su sada ovim izmenama i dopunama zakona konačno određeni. Zakon će sigurno svojim rešenjima stvoriti uslove da se poboljša i kvalitet usluga, da se poveća broj uslužnih operacija na našim aerodromima, da se poveća broj preleta u vazdušnom prostoru Srbije, a sve uz jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem.
Srbija sigurno i ovim izmenama i dopunama zakona ulazi u red zemalja u kojima se kapacitet usluga i broj putnika svake godine povećava za 6% do 10%. Takvu stopu porasta maksimalno mora da podrži država, imajući u vidu sve mere, kako bi se naši stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjili rizici i poboljšala usluga.
Svesni smo činjenice da je ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona izazvala i polemičke tonove u stručnoj i društvenoj javnosti, o čemu je govorio i ministar, pre svega, zbog pojedinih rešenja koja su ponuđena i zbog čega se reagovalo, potrebno je u svim organizacijama koja prate ovu delatnost.
Podnet je i jedan broj amandmana kojima se bliže uređuje neki broj tehničkih pitanja koje izmene i dopune zakona nalažu.
Poslanička grupa PUPS smatra da nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu koji se konačno sada može uraditi saglasno Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, mora da se potpuno uskladi sa evropskim i svetskim standarda radi dostizanja unapređivanja prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije.
Takođe, saglasni smo i podržaćemo da se obaveza o uspostavljanju sistema opravljanja bezbednosti, čiji je obavezni deo Priručnik o upravljanju, ispoštuje uz saglasnost Direktorata vazdušnog saobraćaja. Teritorija bivše Jugoslavije, a time i teritorija Srbije se obavezno usklađuje kao deo okvira za formiranje jedinstvenog evropskog neba, našta se Srbija obavezala potvrđivanjem ECCA sporazuma.
Podržavamo nastojanje ministra da se sa stanovišta bezbednosti vazduhoplovstva, zabranjene zone, uslova zabranjene zone i opasne zone određuje rešenjem ministra, a ne rešenjem Vlade kao do sada, što bi Direktoratu dalo otvorene ili odrešene ruke da može sprovoditi sve obaveze koje su prihvaćene od strane evropskih direktiva.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi kod utvrđivanja nadležnosti RHMZ i njegovog svojstva kao posebne organizacije isto treba da odredimo, kao organ državne uprave nadležan za prognozne i vazduhoplovne meteorološke uslove i da se uspostave dodatne mere opreza, time što bi istu trebalo opremiti tehnički i posebnim aktom obavezati na strogu saradnju sa Svetskom hidrometeorološkom organizacijom.
Sertifikat za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških uslova Republičkog hidrometeorološkog zavoda može se dobiti samo ako ispuni propisane tehničke organizacione uslove, a koje mora potvrditi međunarodna zajednica, čime se automatski stavlja na raspolaganje Direktoratu.
Posebnu pažnju posvećujemo svim pitanjima koja su data u izmenama i dopunama zakona. Želimo da napomenemo da je izjava o usaglašenosti našeg propisa sa propisima EU iznela podatak o visokom stepenu usklađenosti osnovnog zakona sa izmenama i dopunama zakona sa svim direktivama koje je dala EU odnosno Evropska komisija, što je za svaku pohvalu. U tom smislu, želimo vam da uspete do kraja u postavljenim zadacima. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 11 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle godine usvojili smo nov Zakon o vazdušnom saobraćaju i na taj način zamenili jedan zakon koji je bio anahron i po opštoj oceni ograničavajući po razvoj vazdušnog saobraćaja kod nas. Ono što je bitno je da je novi zakon u potpunosti primenjiv, on se primenjuje i već daje određene odlične rezultate.
Međutim, pokazao je i određene nedostatke. Mislim da je dobro što ovim izmenama i dopunama na vreme ispravljamo neke nedostatke, jer ćemo na taj način u zakonu jasnije definisati sve odrednice koje tretira ovaj zakon i oblasti. Tu pre svega mislim na aerodrome, na usluge aerodroma, zaštitu životne sredine i, naravno, u skladu sa evropskim standardima, rad Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Bezbednost i sigurnost u vazdušnom saobraćaju nisu samo trend, oni su pre svega jedan imperativ i potreba. Nemili događaji u prethodnoj deceniji upućuju na ozbiljnost i potrebu da se obrati posebna pažnja i zbog toga su neophodne i permanentne izmene direktiva o bezbednosti i njihovo unapređenje. One nikada nisu dovoljno rigorozne, jer se njima zaista štite životi ljudi.
Primena novog zakona može se reći da je već omogućila da se nađemo u vrhu evropskog vazduhoplovstva jer određene analize govore da u vazdušnom saobraćaju ima najmanji broj nezgoda i najmanji broj stradalih i naravno da je takav trend važno zadržati. On je moguće da se zadrži samo uz doslednu primenu zakona iz ove oblasti.
O ozbiljnosti prilikom tretiranja svakog vida saobraćaja kod nas reklo je i samo Ministarstvo za infrastrukturu, a sada i energetiku, master planom za razvoj saobraćaja. U tom kontekstu, tim masterom je definisana kategorizacija aerodroma koja obuhvata tri tipa vazdušnih luka – primarne, sekundarne i tercijalne. Međunarodni aerodrom u Beogradu "Nikola Tesla" i "Konstantin Veliki" u Nišu spadaju u kategoriju primarnih, dok su sekundarni aerodromi u Kraljevu, Batajnici, Boru, Užicu i Vršcu, a tercijalni su namenjeni malim sportskim avionima.
Bitno je reći da je ovim master planom predviđeno da u Srbiji ima oko 20-ak aerodroma, od kojih bi svega četiri ili pet bili u funkciji za sletanje velikih aviona, a ostali bi bili tzv. privredni, u svrhe privrednih aktivnosti. Smatramo da su to vrlo značajni planovi koji će omogućiti da na primer jedan Bor, kao jak industrijski centar, ima saobraćaj sa zemljama koje investiraju u njegov razvoj, a ja lično bih voleo da takav jedan aerodrom zaživi što pre i u Ečki kod Zrenjanina, jer je i Zrenjanin grad koji je nekada bio veliki industrijski centar u onoj velikoj Jugoslaviji. Ja se nadam da će to biti i u budućnosti.
Razvoj regionalne mreže aerodroma, uz regionalnu povezanost, svakako nudi određene perspektive u privrednom razvoju, a pogotovo nudi određene perspektive manje razvijenim opštinama.
Bolje korišćenje saobraćajnih kapaciteta moguće je samo ulaganjem u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih objekata vazdušnog, drumskog i železničkog sektora, naravno, kao i njihovim povezivanjem. Sama ta transformacija malih, sportskih ili vojnih aerodroma dovešće do poboljšanja putne infrastrukture i svake druge infrastrukture u zoni tih aerodroma.
Iz tog razloga poslaničkih klub SPS-JS smatra vrlo značajnim da infrastruktura aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu se unapredi i poveže sa odgovarajućom infrastrukturom pre svega kada je u pitanju železnički i drumski saobraćaj. To podrazumeva izgradnju železničke, putničke i kargo stanice, kako bi se povećao promet robe i putnika. Smatramo vrlo važnim i od nacionalnog značaja izgradnju pruge od Batajnice do aerodroma "Nikola Tesla".
Zakon o civilnom vazduhoplovstvu, a pogotovo Sporazum o otvorenom nebu, predstavljaju jedan značajan, rekao bih odlučujući korak, uz usvajanje i primenu novog zakona o vazdušnom saobraćaju koji je otvorio mogućnost da ispunimo vrlo rigorozne uslove američkih vazduhoplovnih inspekcija u smislu dobijanja kategorije jedan, što znači da u ovom trenutku možemo da konkurišemo za letove ka Americi. To je veoma bitno, uz konstataciju i činjenicu da Beograd još uvek nema dovoljno direktnih letova, što će se javiti kao potreba sa napretkom u evropskim integracijama. Sporazum o otvorenom nebu omogućava sletanje i poletanje drugim kompanijama i to ide u pravcu poboljšanja i stimulisanja konkurencije, što bi svakako trebalo da pospeši pitanje letova za grad Beograd.
Izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju otklanjaju se poslednje zamerke koje su bile, a to je pre svega da nije bilo jasno definisano telo i njegove obaveze, prava i nadležnosti prilikom ispitivanja nezgoda. Definisanjem centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda imamo jasno definisan organ, stručne ljude koji će u svakom trenutku moći da odgovore zadatku i izazovu u ovoj jednoj veoma važnoj oblasti za bezbednost ljudi.
Rad Direktorata za civilno vazduhoplovstvo uređen je u skladu sa svim međunarodnim instrumentima, konvencijama, rezolucijama, standardima i preporukama i učešćem u svetskim organizacijama i svakako kao takav predstavlja inicijalni korak prema evrointegracijama u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Da zaključim – vazdušni prostor i tržište otvoreni su za nove operatere, Zakon o civilnom vazduhoplovstvu kojim se primenjuje prva faza Sporazuma o otvorenom nebu daje nam nove mogućnosti da se istaknemo i unapredimo, pre svega u oblasti vazduhoplovstva, što je svakako impuls za nove privredne tokove i za našu izloženost u svetu.
Zbog svega navedenog, poslanički klub SPS-JS podržaće izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, jer se njime unapređuje pre svega kvalitet i bezbednost našeg vazdušnog saobraćaja u skladu sa najsavremenijim standardima. Zahvaljujem.