Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ja ću nekoliko napomena istaći i iskoristiti priliku da ukažem na one činjenice koje se već duže vreme događaju, a da nadležni organi ništa ne preduzimaju.
Gospodine ministre, prema odredbi člana 29. Zakona o zdravstvenoj zaštiti svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove. U ovoj državi nije tako. Građani južnog Banata ne mogu da ostvare ova svoja prava da se leče, da izaberu lekara u Beogradu ili instituciju, zdravstvenu ustanovu iz razloga što između Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje nema koordinacije i Ministarstvo zdravlja ne vrši kontrolu i ne vrši nadzor.
Pacijenti iz južnog Banata, Pančeva, ne mogu da dobiju uput da se leče u Beogradu. Ulagao sam više puta amandmane. Dobijao sam formalno odgovore, ali završilo se samo na ti odgovorima, a praktično građani ne mogu iz Pančeva da se leče u Beogradu već moraju po uputu lekara da idu u Sremsku Kamenicu, da se leče i primaju hemoterapiju, koja je daleko 100 kilometara. Pančevo je od Beograda udaljeno 15 kilometara. Ima li smisla? Nije li to diskriminacija? Nije li to nepoštovanje zakona. Ako zakon određuje da ministarstvo, pre svega uređuje, prati, kontroliše i nadzire, zašto to ministarstvo ne čini.?
Drugo, svi građani u ovoj državi imaju pravo po zakonu važećem da biraju lekara i zdravstvenu ustanovu. Gospodine ministre, kada ćete da odredite inspekciju ministarstva, da ode u Pančevo da u bolnici u Pančevu ostvari uviđaj i da privremeno zatvori interno odeljenje, jer nema uslova za bolesnike koji se leče sa teritorije južnog Banata? Postavljam vama pitanje i tražim od vas odgovor da li hoćete ili nećete i ako hoćete, kada ćete to učiniti i kada će biti javnost obaveštena i kada će onu štalu ono poniženje koje građani južnog Banata doživljavaju. U prostorijama u kojoj prozori ispadaju, u toaletima nema ni inventara.
Vi ono ako odete da pogledate, verujem da ćete preduzeti neke mere. Ali, pošto je nadležno Ministarstvo zdravlja Srbije, to je vaša nadležnost, preko inspektora ministarstva. Ovo molim i tražim već nekoliko godina. Pare iz pokrajine u Pančevo ne dolaze. Započinju se neke sporedne investicije, ali se ne dovršavaju. Molim vas izvršite kontrolu i učinite nešto da građani Pančeva, koji žive u najzagađenijem gradu u Srbiji, koji najviše po procentu stanovnika u odnosu na broj u gradovima boluju od karcinoma i nešto u tom pravcu potrebno je zaista da uradite.
Očekivati od vas, reforma u zdravstvu je tek počela, ovo je tek prva stepenica, što se može očekivati. Ovo u zdravstvu je pre svega anarhija. Vi ste se u poslednje vreme oglasili i reagujete na određene nepravilnosti, određene propuste, reagujete na kriminal, reagujete na korupciju itd. Da li ćete gospodine ministre da pokrenete inicijativu da se ukine dopunski rad lekara? To je bivši ministar uspeo da uradi, da uvede da mogu da rade i u državnim zdravstvenim ustanovama, a ujedno da popodne tezgare u privatnim ordinacijama. To je kriminal. To je korupcija. I dok to ne ukinete putem zakona, vi džabe pričate i džabe se trudite i govorite o korupciji, korupciju treba sprečiti donošenjem novog zakona. Bez toga vi uspeti u tome nećete.
Gospodine ministre, kada ćete i da li hoćete, da li imate nameru da ukinete ovu glupavu, bezobzirnu, besmislenu administraciju i suvišnu u zdravstvu? Znate li da građani kada odu da traže jedan recept, provedu celo pre podne kod lekara, proveru dva sata dok im medicinske sestre napišu onu medicinsku dokumentaciju. Nekada je u vreme onog režima, na koje mnogi kukaju, građanin mogao da ode u zdravstvenu ustanovu i da za jedan dan obavi pregled i da dobije rezultate. Danas to ne može.
Zdravstvo ima preko 100.000 zaposlenih. Mnogo se administrira, gubi se vreme. Nemate lekare pedijatre u mestima u kojima više ima od pet ili deset hiljada stanovnika. Ovde je bivši ministar uspeo da obezbedi privatnu praksu da se obavlja na ovakav način, kako jeste. To morate da sprečite, da ne mogu više da rade i tamo i ovamo, da tezgare ne mogu. Da sam ministar, ili bih dao ostavku, ili bih podneo predlog za izmenu zakona. Imate odgovornost. Od vas građani očekuju mnogo. Očekuju građani da vi preduzmete odgovarajuće mere. Nije dovoljno da se vi u novinama oglasite i da kažete, ostao je i ostaje, ja ne mogu da se izborim. Ma imam da se izborim kako znam i umem i moram da podnesem inicijativu Vladi. Vlada neka odbije, pa ću onda da obavestim javnost. Ako neće Vlada da posluša nešto što je uopšte delotvorno, u interesu građana, dajem ostavku i neću u toj vladi da radim, jer to mi je u interesu građana. Da li je tako? Mislim da sam u pravu.
Gospodine ministre, krajnje je vreme da i ove zakone koje predlažete, to su glomazne norme. Kad vi imate član koji ima dve stranice, to je roman, to nije pravna norma. Pravna norma mora da bude kratka i jasna. To pogledajte u važećem zakonu u članovima: 92, 148a, 168a, 184, 198a i 198b. Dakle, ovo su romani. U zdravstvu možete napraviti reda, samo ukoliko imate dobru volju. SRS smatra, a vi ste čuli od predsednika Odbora za zdravstvo, gospodina dr Paje Momčilova, na šta vam sve ukazuje i na šta su vam ukazali poslanici SRS. Vi to nećete moći kritički da očekujete od poslanika vladajuće koalicije. Oni ne smeju da vas kritikuju. Oni su u koaliciji, a ustvari oni bi trebali da budu ti ljudi koji kritički, ne da budu kritizeri, ne, nego da kritički kažu šta treba menjati. Bilo je čudo, mi smo imali jednog ministra zdravlja, koji je maltene trebao da ode u penziju kao ministar zdravlja. Zato treba ministre menjati, menjati vladu. Italijani su promenili do sad 68 vlada i zato bolje žive, sto puta nego što žive građani Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kao poslanik SPO trudiću se da dam naše viđenje ova dva zakonska predloga i naravno da dam našu ocenu stanja u zdravstvu i šta po našoj proceni treba da se preduzme. Pri tome, naravno, trudiću se da se izdignem na neki pijadestal maksimalne objektivnosti i dobre namere.
Sigurno je da će ova dva zakonska predloga dobiti skupštinsku većinu, oni su dobri. Namera predlagača je dobra, ali, naravno, sigurno je da oni neće rešiti sve probleme koji opterećuju i zdravstveni sistem, kao uostalom i mnoge druge sisteme u našoj zemlji. Ovo je dobar nastavak reforme zdravstva i sama činjenica da smo mi iz jednog haosa ušli u uređenje ovog sistema i da je uloženo negde oko 13,5 milijardi evra u zdravstveni sistem, složio bih se sa nekim kritičkim osvrtima na stanje u našem zdravstvu, to je pokazatelj da sa reformama mora da se nastavi i, naravno, sa ulaganjima u zdravstveni sistem.
Takođe, u potpunosti smo svesni da će sve to zavisiti od opšte državne politike i od toga da li ćemo i kada postati članice UN i da li ćemo postati u potpunosti uređenije i ekonomski bogatije društvo. Dobro su rekle neke kolege, naravno, svi mi znamo, imamo dobre namere šta bismo uradili i koje bi smo aparate kupili, kako bismo primereno struci i znanju platili stručnjake koje u svim oblastima Srbija ima izvanrednih, ali je ekonomsko i opšte stanje države takvo kakvo je, pa cenu svemu tome plaća i zdravstveni sistem.
Vi ste pomenuli u uvodnom izlaganju da se preduzima niz preventivnih mera, što je naravno dobro, da se spreče i u maksimalnoj mogućoj meri na vreme prepoznaju bolesti kardiovaskularnih sistema i bolesti srca, po kojima prednjačimo u Evropi, i maligne bolesti. One su, pre svega, po svim analizama i pokazateljima dva osnovna uzroka smrtnosti.
Međutim, čini mi se da je i ono treće mišljenje koje ukazuje na to da ljudi koji se bave panatologijom i utvrđuju uzroke prevremenih smrti dolaze do zaključaka da je stil života, navike, ishrana, stalna izloženost stresu itd, možda i dominantniji razlog smrtnosti u odnosu na ova dva koja su, kažem, u svakom slučaju opšte prihvaćena. U svakom slučaju, za naše društvo, može se reći da je to zbog toga što smo zaista društvo koje je preživelo velike traume. Sama činjenica da smo u pogledu antidepresiva među vodećim nacijama u svetu po količini po glavi stanovnika koja se koristni na godišnjem nivou, a skoro je objavljen podatak i da smo što se tiče antibiotika možda među vodećim korisnicima u Evropi, to su zaista dovoljni pokazatelji da se naše stanovništvo nalazi u zaista stanju koje nije povoljno.
Zbog toga je SPO, to ću ponoviti hiljadu puta, sastavni deo ove Vlade, zato što mislimo da ova Vlada i ova zemlja idu u pravom smeri i da, naravno, sve ono o čemu se i danas pričalo, što su problemi u zdravstvenom sistemu, moramo pre svega mi rešavati. Zaista mogu da kažem da dok ste vi vodili Vojno-medicinsku akademiju, dok ste bili ministar odbrane i sada kao ministar zdravlja, sve vaše poteze mi iz SPO smo prepoznali kao poteze čoveka sa dobrim namerama. Iza vas se ne vuku korupcionaške afere. Vi na vreme reagujete sa izjavama i sa preduzimanjem mera iz vaše nadležnosti, ali javnost treba da zna da je mnogo toga i na pravosuđu i na policiji i na drugim službama i među samim građanima.
Još ću reći nešto veoma bitno. Sada je položaj i narodnih poslanika i položaj zdravstvenih radnika, pre svega lekara, sličan. To je posledica jedne opšte kampanje koja se vodi protiv ove dve institucije. Ja sam sam mnogo puta ukazivao na korupciju u zdravstvu u ovom visokom Domu, ali želim da kažem nešto. Ona nije pravilo, ona je izuzetak. Tačno je da je uhvatila sve pore zdravstva. Tačno je i da su podložni korupciji mnogi lekari. Ali, samo kada bi bilo ko od narodnih poslanika, ko kaže da je sveopšta korupcija u zdravstvu, jedan dan ili sedam dana proveo u nekoj zdravstvenoj ustanovi ili prisustvovao složenim operacijama, bez obzira da li je operacija kardiovaskularnih sistema ili neurohirurška operacija itd, on bi zaista dao medalju za znanje i za hrabrost lekarima koji dnevno obavljaju po pet, šest ili sedam operacija i koji znaju da provedu u operacionima salama po 13-14 časova, a zato nisu adekvatno plaćeni.
Zatim, u našem zdravstvenom sistemu rade i vozači i kuvarice i čistačice, ljudi iz obezbeđenja, vozači automobila, ljudi koji održavaju tehniku, koji sigurno nisu korumpirani, nisu ni u prilici i da hoće da budu korumpirani. Zatim, u malim mestima rade izuzetno stručni i vredni lekari i medicinsko osoblje. Naravno, u malim mestima vi ne možete tako lako da tražite novac ili neku protiv uslugu, jer će se veoma brzo saznati. Nažalost, tamo gde su najteži slučajevi, poput čuvene afere sa citrostaticima ili na nekim drugim važnim medicinskim ustanovama, gde je zaista život u rukama lekara koji su često izuzetni specijalisti i znalci iz svoje oblasti, otprilike je korupcija i najveća. Mislim da će biti u interesu svih, i Ministarstva zdravlja i države i ove Vlade i narodnih poslanika i građana, da se sa tom manjinom što pre obračunamo i da se jednom stavi tačka na tu priču.
Drugo što želim da kažem mojim prijateljima iz opozicije, ovde se pominje da je sada kao stanje u zdravstvenom sistemu lošije u odnosu na stanje koje je postojalo dok su neki drugi vršili vlast. Do 90-tih godina, treba ipak podsetiti u nekoliko rečenica, lekovi su se kupovali na buvljim pijacama, uglavnom iz Kine, sumnjivog porekla. Naočare su, odnosno dioptriju su određivali prodavci na buvljim pijacama. Lekari su hteli da vam previju ranu ili da vam daju injekciju ako donesete zavoj i gazu i ako donesete injekciju. Jedan ministar zdravlja je kupio neko ostrvo kod Budve i zaista je to bilo vreme kriminalizacije čitavog društva. Naravno da se posledice svega toga osećaju danas. Naravno da danas mnogo toga škripi.
Zakon u dobroj nameri kaže da će se poštovati vreme pacijenta, ali zaista pacijenti se u velikoj meri maltretiraju, i sa listama čekanja. Pomenut je primer iz Kragujevca gde je pacijentu zakazana operacija kolena za 2024. godinu. Svi mi kao narodni poslanici svakodnevno dobijamo mnogo molbi građana da ako možemo sa svojim uticajem da pokušamo da što pre dođu na listu čekanja za operaciju srca, za angiografiju, za ugradnju veštačkog kuka, za ugradnju implatata itd. U tom delu, to su gorući problemi, lepa je norma da će se poštovati pravo pacijenata i zaista postoje zdravstvene ustanove.
Reći ću neke odlične primere. Recimo, Klinika za očne bolesti u Pasterovoj, ujutru kada dođete gužva je, prepuni su hodnici i već u 10,00 časova su svi kod svojih lekara, a već u 12,00 do 12,30 časova maltene da nema nikoga. To znači da su službe dobro organizovane ili da su ljudi koji rukovode tim ustanovama na pravi način organizovali svoje službe i da su prava pacijenata u smislu malo čekanja maksimalno zaštićena.
Ono što je po meni najvažnije, a svi smo mi u prilici da vrlo često kontaktiramo i sa zdravstvenim radnicima, i svako od nas ima i nekoga ko je ili bio u bolnici ili smo mi bili, taj etički odnos lekar – pacijent i sami ljudi koji se bave tom problematikom kažu da je pacijentu često važniji taj etički pristup, ta blaga reč, taj lep prijem i pacijent se odmah oseća bolje. Usput, ako mu lekar još prikrije nešto što je posebno nepovoljno za pacijenta, što je sasvim normalno i u duhu etičkog ponašanja, ako mu kaže nekoliko lepih reči koje deluju umirujuće, pacijent se oseća da je u sigurnim rukama, da je u dobroj ustanovi i automatski se oseća bolje, bez dobijanja terapije. Suprotno ponašanje, em je čovek siromašan, em je zdravstveno ugrožen, em dođe kod lekara koji se ponaša kao kočijaš koji je bahat, koji je ohol, koji ga tretira kao da nije ljudsko biće, pacijent ionako u očajnom stanju, naravno, posle toga se oseća još gore.
Ono što je dobro, a što je opet u vašim rukama, ministre, to je da vi sada forsirate, zbog toga što su to deficitarni kadrovi, znači anesteziolozi, radiolozi, neurolozi itd. da se skrati postupak za dobijanje specijalizacije, da te godine specijalizacije manje traju.
Pošto ćete vi to urediti podzakonskim propisima, zamoliću vas da, budući da su, recimo, dok su to bile spojene grane medicine, da je neuropsihijatrijska specijalizacija nekada trajala tri godine, da je sada pet godina, mislim da treba naći neki primeren rok, ako mi želimo da zaista taj deficitarni kadar ne bude više deficitaran i ako želimo da što pre nadomestimo nedostajući broj kadrova.
Zaista treba zamisliti životnu situaciju u kojoj je devojka u 24-25 godina završila medicinski fakultet, pa dve godine stažira, pa onda šest godina je na specijalizaciji, a postavlja se pitanje njenog ličnog života - kada može da se uda, da rađa decu, da osnuje porodicu itd. Naravno da će se svi specijalisti redovno usavršavati, da će sutra kao specijalisti raditi sa kolegama koji su takođe specijalisti. Naravno da sva znanja nikada neće dobiti ni tokom specijalizacije i da je to jedan proces koji traje. Zbog toga zamolio bih da ovom pitanju posvetite, čini mi se, pažnju koja je potrebna.
Što se tiče poljoprivrednih proizvođača, mislim da je rešenje koje je ponuđeno u ovom predlogu zakona prihvatljivo, jer ako nosilac poljoprivrednog domaćinstva može da, pored članova porodičnog domaćinstva, na osnovu uplate za sopstveno zdravstveno osiguranje, osigura zdravstvene knjižice i ostalih članova porodičnog domaćinstva, pa čak sada i braće i sestara, mislim da je to značajan napredak. Naravno, mi smo iz SPO u svakoj diskusiji koja se dotiče na bilo koji način poljoprivrednika ukazivali na težak položaj poljoprivrednika, koji zaista vrlo teško žive. Poljoprivreda, ovakva kakva je, bez obzira što se zadnjih godina ulaže u poljoprivredu, po nama ne u dovoljnoj meri, ona je i dalje naša najveća izvozna grana, ali ako mi zaista želimo da nam poljoprivreda bude strateška grana, pa da i na ovaj način olakšamo položaj poljoprivrednika, onda je ovo dobra mera koju ste vi preduzeli i mislim da kod svih budućih poteza slične vrste treba voditi računa o svemu ovome.
Ono što je takođe dobro, nekada su ljudi koji su želeli bolji kvalitet i veći obim lečenja u odnosu na one koji su pružale državne ustanove ili ako su želeli bolje inplatante ili ortopedska pomagala, oni nisu mogli da dobiju novčani iznos do onog iznosa koji je, da kažem, Zavod za zdravstveno osiguranje, priznavalo.
Sada je dobro što će Zavod za zdravstveno osiguranje taj iznos nadomestiti, a ko želi zaista veći kvalitet usluga, on je u prilici da to plati i to je nešto što je zaista izvanredna mera. Dobra je mera što će se hitna medicinska pomoć pružati licima sa nepoznatim prebivalištem. Mislim da i do sada to nije bio slučaj. Nisam čuo da nekad lekari hitne medicinske pomoći nekome nisu pružili tu vrstu usluga, ali je dobro da ovo stoji u zakonu i licima koja to pravo ostvaruju na neki drugi način.
Podsetiću takođe da do pre 10 godina, mnogi veliki gradovi nisu imali osnovne medicinske instrumenta. Recimo, grad Čačak nije imao skener, Kragujevac nije imao magnetnu rezonancu. Mi smo danas čuli da nedostaje naravno i dalje mnogo medicinskih aparata, ali ono sa čime je javnost skoro bila upoznata da je jednoj našoj poznatoj klinici nedostajalo oko 20 inkubatora za prevremeno rođenu bebu i da je ta klinika tražila pomoć od donatora. Znam da su budžetska sredstva takva kakva su, da vi raspolažete tačno određenim sredstvima koja i mi ovde izglasamo, ali je nedopustivo da u uslovima kada mi vodimo kampanju za povećanje nataliteta, za borbu protiv bele kuge, da jedna ozbiljna zdravstvena ustanova moli za pomoć, za milostinju, privrednike a da to država ne može da reši. To ste morali da rešite u roku od 24 sata.
Vanredna budžetska sredstva, to ste trebali da iznesete na Vladu i tada biste napravili zaista jedan sjajan potez. Molim vas da u nekoj sličnoj situaciji u budućnosti, ne daj bože da se ponovi, ali obzirom na to koliko nam medicinskih aparata nedostaje u mnogim zdravstvenim ustanovama, sigurno je da će biti takvih situacija da odmah odreagujete i verujte mi da ćete imati opštu podršku sa svih strana.
Gde nam odlaze kadrovi? Država mnogo ulaže u kadrove, kadrovi puno ulažu u sebe i onda kada ovde nemaju posao ili nisu adekvatno plaćeni, ako nemaju novca i sredstava da otvore privatnu praksu, odlaze najčešće u zemlje EU i SAD. Zbog čega? Zato što su tamo uređeni zdravstveni sistemi, zato što su tamo adekvatno plaćeni. Nisu odlazili u Irak kod Sadama Huseina ili u Avganistan kod Talibana, u Libiju kod Gadafija ili u neku zemlju za koju se najčešće kaže da nam je majka, a majka nas često ostavi na cedilu.
To je jedna snažna poruka zbog čega SPO u potpunosti podržava evropski put Srbije i evro-atlanske integracije. Mislim da je dobar predlog da se formira taj, posle elektronske zdravstvene knjižice, jedinstven informacioni sistem, na osnovu koga ćete vi moći mnoge mere da preduzimate. Naravno, pored statističkih pokazatelja koji će biti značajni za celokupni zdravstveni sistem, moći ćete da pratite i kako lekari, u kojoj meri i koju terapiju određuju i koji troškovi neopravdano odlaze na neka trošenja koja nisu opravdana.
Uvek kada budete došli u Dom Narodne skupštine sa ovako dobrim predlozima, imaćete punu podršku poslanika SPO, ali ćemo, takođe, uvek, kao što sam danas govorio, čini mi se otvoreno o našoj proceni stanja u zdravstvenom sistemu, imaćete našu procenu stanja u zaista najboljoj nameri. Hvala.

Narodni poslanik Slađan Mijaljević ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, povodom informacija koje sam dobio iz medija, zatim na Odboru za zdravlje i brigu o porodici i od nekoliko lekara, sestara i pacijenata, sada ću malo razmišljati više na glas, a malo manje se obraćati vama lično, zato što se sve zamerke više odnose na vašeg predsednika nego na vas, obzirom da ste vi svega tri - četiri meseca ministar. Malo ću lamentirati nad sudbinom srpskog zdravstva.
Ambijent u kome se donose izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti je zaista težak. Možda je ova reč "težak", da kažem preslaba. Vi nastupate sa tezom da je bolje sada uraditi izmene i dopune zakona, a kada dođe novi ministar, on će imati pun mandat i neka donese nov zakon. To je dosta diskutabilno, gospodine ministre. Vi ćete imati mandat od godinu i po dana, a možda vaš prethodnik ne bude imao ni tri meseca, možda šest meseci, a to je opet manje nego što imate vi. Svašta se može desiti, padaju vlade, menjaju se ministri te, stoga, mislim da nije bitna dužina mandata nego kvalitet zakona i potreba da se on donese što pre.
Ako je zakon dobar, on će svedočiti za sebe, a pravila i standardi koji treba da ga čuvaju, štite i da mu dozvole da se razmahne postavljamo i sprovodimo mi. To što ste rekli, to vam je kao da imate veliki požar u jednoj velikoj šumi i kažete – nećemo gasiti veliki požar nego ćemo gasiti tako nešto malo sa krajeva, pa pošto ima svega još dva sata moje smene za gašenje požara, kad dođe sledeća smena, od osam sati, neka se onda ona zaleti pa neka gasi onaj veliki požar. Mislim da treba raditi i jedno i drugo.
Situacija u zdravstvu je zaista teška. Za proteklih 10 godina vladavine vašeg prethodnika nema šta nas nije pogodilo. Ja mislim da nas jedino još cunami nije zadesio. Tu je zaista bezbroj afera, a samo su pojedinci bili u istrazi. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati oni koji su zaista osuđeni. Neke afere traju godinama i ne vidi im se kraj. Tu su strukovne komore, zatim više puta pomenuta Sremska Kamenica, problemi sa listama za zračenje, strani i domaći građani, mobing i sudski procesi koji takođe traju tamo u toj ustanovi, nedozvoljena saradnja načelnika službi sa farmaceutskim kućama, sistemska korupcija, iskorišćavanje državnih institucija zarad sticanja pacijenata i odvođenje u privatne klinike na privatan rad, čak i u trećoj smeni. Zatim, tu su razne istrage – Kraba jedan, Kraba dva i razni drugi rakovi. Da ne govorimo o vakcini koja je kupljena u mnogo većoj meri i najskuplje plaćena, a pri tome niko nije odgovarao.
Zbog svega ovoga i mnogo drugog, više smo nego skeptični da nam mogu pomoći samo izmene i dopune zakona. Znate i sami, gospodine ministre, ovaj narod je ujedalo mnogo zmija. Kada nam se pojavi i kišna glista, a ne gušter, mi smo već u nekom strahu. Još kad kažu da je kalifornijska, to je panika.
Navešću neke primere, malo pre pomenute – ovaj tehnološki napredak itd. Mi zaista nismo protiv tog tehnološkog napretka, ali pominjanje tog elektron-skog kartona u ovoj eri i u ovom stanju našeg uma i našeg duha, da nemamo gotovo nikakvu bezbedonosnu kulturu, da smo izuzetno podanički servilni prema drugima, da je vrlo lako kupiti neke ljude, a sa druge strane smo svedoci da neke institucije poput CIA, NASA, ne mogu da zaštite svoje sisteme – kako ćemo mi da zaštitimo svoje sisteme? Znači, neće pasti elektronika, pašće čovek. Zaposlite neku medicinsku sestru u Americi, dajte joj dve hiljade dolara platu i ona će vam tamo negde u nekom se-lu otvoriti vaš kompjuter, tj. njen kompjuter, nema problema. A svedoci smo i trgovine organima itd. Kada budu krenule donorske kartice pa kad budu počele ove hijene okolo da prate koliko je ko zdrav, koliko je ko bolestan i koji organ može da mu se presadi, to će da bude takva industrijsko-medicinska špijunaža da joj neće biti ravne.
Možda će primeri koje ću sada navesti zvučati rogobatno, ali, verujte mi, imaju određenog smisla. I doktor Mengele je bio doktor. I doktor pukovnik Iši je bio doktor, čak je završio medicinu u Londonu, čuveni komandant zloglasne japanske jedinice 731 koja je radilo mnogo opita itd. Na kraju krajeva, niko od njih nije odgovarao, od ovih Išijevih, nego je prebačen putem američkih obaveštajnih službi u Ameriku i tamo je radio u struci. Umro je od raka grla tek 1953. godine.
Dakle, hteo sam da kažem sledeće. Ukoliko nema jasnih pravila, dobrog zakona, ali i standarda kojima se oni sprovode, mnogi ljudi, nebitno koje su struke, pa čak i ovih humanističkih, će pokleknuti pred određenim ponudama i ucenama. Jer, vidite kakvi su primeri iz naše prakse: hirurg u KBC u Beogradu vodi svesku koliko je primio para i koliko će primiti para od već ugovorenih operacija; drugi je tražio 450 evra od pacijentkinje, po njenom svedočenju, rekao je – tebi to ubuduće više neće ni trebati. Znači, govorim o tom momentu, o tom psihičkom i fizičkom maltretiranju pacijenata.
Ovi u Kragujevcu zakazuju operaciju za 15 godina. Ko ima problema sa kolenom i sa kukom? Oni od 20 ili oni od 80 godina? Kako smo primili pacijenta od 80 godina i rekli mu – dođi za 15 godina na operaciju? Možda za 15 godina ne budemo imali ni državu, a kamoli bolnicu, a on sigurno neće biti živ tako bolestan. Kakvu mu nadu dajemo? Nikakvu. Maltene, samo što nije izvršio eutanaziju tu nad njim. To je zaista neverovatno. Tu nema ni vaspitanja, ni morala, ni etike. Onda se čudimo kada pacijenti sa vrata ne kažu – dobar dan doktore, nego – gde si lopove i kada se neki malo manje vaspitani pacijenti zaleću na medicinsko osoblje.
Dakle, zbog ovakvih primera ne možemo da zaštitimo dobre i ne možemo da zaštitimo sjajne, a donosimo neke kozmetičke izmene i dopune, vadimo se na predizborne godine, na sledeće mandate itd. Ukoliko ne budete preduzeli neke ozbiljnije korake, moraćete da maksimalno iskoristite svoju specijalnost pa da ustanovite od čega nam je umrlo zdravstvo. Hvala.

Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona vrlo bitna. Nažalost, moramo konstatovati da je zdravstveni sistem u Republici Srbiji skup, trom, razuđen, neefikasan. Zašto je skup? Ja ću ovde navesti samo nekoliko podataka koje smo uspeli mi iz SRS izvaditi sa sajtova Ministarstva zdravlja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Naime, samo za administraciju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, sutra će to biti fond, izdvaja se 50 miliona evra. U Ministarstvu zdravlja preko 10 miliona evra, u raznim agencijama, upravama, institucijama, službama i drugim državnim institucijama koje se bave poslovima zdravstva, lečenja itd, potroši se preko 11 miliona evra – 71 milion evra odlazi svake godine samo na administraciju, opsluživanje te administracije, materijalne, nematerijalne troškove u administraciji. Ne govorimo o sistemu zdravstva i lečenja, jer se tu radi o stotinama miliona evra.
Šta je stav SRS? Jedinstven zdravstveni račun, on to rešava, jedinstvena zdravstvena služba koja će obavljati sve administrativne, tehničke i sve druge poslove za zdravstvo. Mora biti kompaktan sistem, jedino on može garantovati jeftinu, brzu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu. To mora biti jedan servis koji će biti operativan, brz, a sa druge strane i jeftin.
Kada govorimo o finansiranju zdravstva, moramo reći da je u poslednjih sedam-osam godina vidno napredovao priliv sredstava u zdravstvene fondove. Ja ću ovde sa nekoliko podataka iskazati te podatke: javni izvori 2003. godine – 66 milijardi dinara; 2005. godine – 100 milijardi dinara; 2008. godine – 170 milijardi dinara; 2011. godine – 211 milijardi dinara. Znači, za ovih osam godina, sa 66 milijardi taj iznos iz javnih izvora popeo se na 211, što je povećanje od 310%.
Kada govorimo o privatnim izvorima, 2003. godina počinje sa 28 milijardi. Sa ovom godinom, odnosno 2010. – 124 milijarde, što je povećanje od 440% u odnosu na baznu 2003. godinu. Ovde smo imali od strane eks ministra, gospodina Milosavljevića, podatke da se ne izdvaja onoliko koliko treba itd. Ovi podaci govore o tome da je istina na drugoj strani.
Kada govorimo o učešću u bruto-društvenom proizvodu, onda vidimo takođe porast u odnosu na 2003. godinu, kada je učešće bilo 8,7, to će u ovoj godini biti 10,1. U odnosu na sve evropske zemlje, jer mi pravimo paralele i uglavnom kažemo da zaostajemo, vidimo da ovde ne zaostajemo. Ovde smo čak iznad evropskog proseka. Mi smo na nivou SAD po izdvajanju, i to posle ove najveće reforme u istoriji zdravstva u svetu. Oni su se sad popeli na ovaj nivo na kome se mi danas nalazimo.
Gde su pare onda? Ministre vi morate, vi ste kada ste dolazili na ovu funkciju rekli da ćete rešiti pitanje kriminala u zdravstvu. Do sada ste časno obavljali svoje poslove, bili ste na najodgovornijim, tamo gde niko nije hteo, vi ste se javljali, ovo je za vaš izazov. Na vama je moralna obaveza da iz svega ovoga izađete onako kako ste u to ušli, moralno i čestito, ali u otvorenoj borbi sa kriminalom.
Ko će vam pomoći u tome? Gotovo niko. Samo vi i vaša službe, prvo očistite službe oko sebe, pa onda čistite zdravlje. To je uslov borbe protiv kriminala. Oni koji su učestvovali do sada, teško će vam pomoći, jer uprljani su i to debelo, posebno u zdravstvu. Ne kažu vam samo to predstavnici Srpske radikalne stranke, sve svetske agencije koje se bave borbom protiv kriminala kažu da je u Srbiji kriminal u zdravstvu najveći.
Gledajte, mi smo stvorili društveni milje u kome nema osude odnošenja poklona doktoru. U 95% slučajeva kada čovek kaže – moram kupiti poklon doktoru, to se podrazumeva. Nema suprotnog protivljenja da neko kaže, ko je čuo tu vašu rečenicu, da kaže – nije zgodno itd. Nema toga, to je naša nesreća, ali se svi zajedno kao društvo moramo, jer vi se tu ne možete izboriti za ovaj kratak period, ali ono što ste zatekli u knjigama, u bilansima Ministarstva zdravlja i ono što ste našli u Republičkom zavodu, tu se možete boriti i tu imate maksimalnu podršku naše stranke.
Kada govorimo o ukupnom učešću javnih i privatnih prihoda, dolazimo do ove svote od 10%. Međutim, moramo ukazati da je u poslednjih nekoliko godina bilo još drugih izdvajanja, tako da se taj procenat povećava na 12%. Ako tome dodamo i sivo tržište koje je vrlo pristupno, vi to jako dobro znate da se zdravstvene, medicinske i sve druge usluge, pa i apotekarske, lekovi itd, se kupuju na sivom tržištu, to je oko 3%. To možemo i na vašim sajtovima pronaći. Znači, ukupno petnaestak posto društvo izdvaja za zdravstvo. To su ogromna sredstva.
Zbog vremena, samo još jedna molba. Moram ovde apostrofirati problem izbeglica, interno raseljenih lica, ali posebno ovde sada oko izbeglica. U statusu izbeglica danas se nalazi 80 i nešto hiljada ljudi, ali je do sada bilo na stotine hiljada ljudi koji su izašli iz tog statusa, svega 5% od te populacije radi, 95% je bez ikakvih primanja, bez ikakve egzistencije. Oni se ne mogu ličiti. Tu mora država pomoći. Tu moraju primarna državna zaštita i ostali oblici zaštite biti toliko jaki da pomognu toj populaciji, jer bez toga ćemo imati osakaćen narod. Oni su već jednom osakaćeni kada su morali napuštati svoja ognjišta, doći na ove prostore.
Vi morate otvoreno razgovarati i sa Republikom Hrvatskom i sa BiH, i na Kosovu, i sa Albanijom, a prevashodno sa međunarodnim institucijama koje u ovoj situaciji moraju pomoći, zato što smo proterani, zato što smo ugroženi, zato što smo bez egzistencije i mogućnosti da se normalno krećemo. Hvala.

Narodni poslanik Paja Momčilov, pošto gospođe Lidije Dimitrijević nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospodine ministre i ostali saradnici iz Ministarstva, danas svodimo polako ovu našu raspravu i mislim da smo mi iz SRS dali dovoljno argumenata da građanima Srbije jasno kažemo da mi tražimo i dalje čvrsto ostajemo pri tome da se povuku ovi zakoni iz procedure.
Rekli smo, iz istorijskih razloga, da ne brukamo eksponate zakona o kojima danas pričamo, koji se nalaze u Kopenhagenu, rekli smo zbog toga što se ne poštuje pravna procedura civilizovane zemlje, gde sistemski zakon mora proći javnu raspravu, rekli smo da nije dozvoljeno i da je neprimereno da kada čitam ovde poslovničku odredbu, razlog je za donošenje propisa, a u okviru njih se kaže – posebno analizu sadašnjih stanja. Tražim da nam date analizu sadašnjeg stanja. Ne dobijam odgovor, da je dužnost nekoga ko vodi Skupštinu da vrati takav predlog, da se meni kaže da ja izuzetno pokazujem nerazumevanje Poslovnika. Nisam mnogo pametan, nisam mnogo ni glup, ali Poslovnik mogu još da razumem.
Kada kažemo da po hitnom postupku, što je govorila i doktorka Paunović, je u Poslovniku rečeno kako se postupa i ne dobijamo odgovor, a onda smo vam citirali šta ste nam kazali u prelaznim odredbama – za dve i više od godinu dana ćete primenjivati ovo, a kažete da je hitno. Nema odgovora.
Kolega Buha vam je lepo rekao – vi ste nama trebali da date računicu, koliko će to koštati. Po našim proračunima, mi smo pitali i eksperte šta oni misle sa ovim ovako na izvolte svima, koliko će koštati sada zdravstvo. Rekli su –minimum 40% više. Vi te pare nemate i pored toga što troškovi, dokazali smo vam, enormno rastu i ulažu se u zdravstvo od strane građana, u ovom momentu od građana se uzima 37% od ukupne zdravstvene potrošnje. Kažete otvoreno – neće budžet, ne da nam za ovih milion i dvesta, mi ćemo i dalje uzimati građanima iz džepa, dići ćemo na 50%. Ali, onda nema bepslatnog zdravstva, kao što neko misli da može da ima.
Kažu nama iz prošlih vremena, u prošlim vremenima smrtnost odojčadi je padala. Danas smo došli da se diže od 2009. godine. Mi kada kažemo da je gore, kažemo na osnovu činjenica, na osnovu pokazatelja. Sada neću da vam čitam te brojke, neka neko kaže da nisu tačne. Imamo paradoksalnu situaciju, dokle smo danas došli. Mi smo došli, čuli smo, ne dozvoljeno mešetarenje stranaca koji dozvoljavaju i ne dozvoljavaju donošenje srpskih zakona. Imam pismo iz 2006. godine, potpisao ga je Rahard Pribe i on kaže – zakoni koji se tiču sistemski za zdravstvo nisu ni bili predmet tehničke, ni bilo kakve druge uključenosti stranog faktora. Dotle ste vi došli, da nam saopštavate da vam stranci nešto dozvole ili ne. To smo čuli juče na Odboru, kolega iz Stomatološke komore kaže – nešto smo mi predložili, a onda čujemo – pa, nisu nam stranci dali.
Šta smo mi? Šta stranci hoće od nas? Sankcije, ratovi, mučenja, uništavaju život Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, ubijaju ga. Ovakvim patronatom i dozvolom da se ovakvi zakoni donose direktno utiču na zdravstveni potencijal našeg naroda. Mi smo patrioti i vi imate dobre namere i želje, sigurno većina od vas, ali ne možemo kao kakvi takvi intelektualci, kao kakvi, takvi patrioti, rodoljubi, da ovo podnosimo. Nećemo za ovo dići ruke, a građanima kažemo i stojimo čvrsto pri tome da ovo nije u interesu zdravlja i građana. Ovo nijedna evropska zemlja neće dozvoliti.
Član koji se ubaci, pa ima dve strane, mi ćemo vam dokazati, naravno, nećete vi to prihvatiti, kako su bili, kakve su sve tamo nebuloze stavljene. Videćete, mi ćemo od člana do člana, pa ćete videti tamo kakvih sve i logičkih grešaka ima, kakvih ima nebuloza. Vidim, tamo je neka druga paralelna sesija, od mojih kolega koji često prozivaju nas za ona vremena.
U onim vremenima nije smrtnost išla ovako, u onim vremenima jeste, kupovalo se na buvljaku, ali u onim vremenima je jedan državni sekretar za zdravstvo sinu obezbedio iz državnog kontingenta stan od 105 kvadrata. Taj isto nama pregovara nešto danas.
Prema tome, građani Srbiji, ovo je dimna petarda predizborna onoga koji je obećavao IT centar u Inđiji, onoga koji je obećavao hiljadu evra od akcija i znajte da iza toga nema ništa drugo.
Gospodin ministar je jasno rekao – ne mogu da se izborim protiv korupcije, nemoćan sam. Naravno, ne može. Rekao je i drugu stvar – nema sistemskih izmena. Znači, nisu dirnuti sistemski koruptivni članovi zakona i prema tome, ovo je jedna šarena laža i ništa više. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodo poslanici.
Na listama prijavljenih poslanika nema više vremena za one koji su eventualno želeli još da govore, tako da dajem reč ministru, gospodinu Zoranu Stankoviću.