Predsednice, poštovani ministre, s obzirom da nisam dobio reč kada je gospodin Dejan obrazlagao svoj amandman, samo želim da kažem da su par neistina izrečene i optužbi na račun direktora republičkog fonda koji, praktično, nije odgovoran za ovo što se desilo ovom institutu. Odgovorni su, praktično, ljudi koji kreiraju zdravstvenu politiku su u Institutu za javno zdravlje "Batut", tako da treba da znamo ko je odgovoran za ukidanje, ili ne ukidanje nečeg.
DS će se uvek zalagati za brigu, za decu, pogotovo za decu sa oštećenjem sluha. Ovde kao reagujem i kao profesor na medicinskom fakultetu, upravo koji se bavi otorinom, da ćemo sagledati i ovaj problem rešiti. Znači neke krupne reči nemamo potrebe da ovde upotrebljavamo kao što je gospodin Dejan to iskoristio. Ovde nam politizacije. Ceo republički Odbor za zdravstvo je jednoglasno, sem jednog glasa uzdržanog, glasao je da se ovoj deci nađe rešenje. Iskreno se nadam da će Republički fond zdravstva zajedno sa Ministarstvom zdravlja naći neko rešenje i da ova deca svakako neće ostati nezbrinuta od strane ovog instituta.
Mogu reći da u Republici Srbiji imamo dobre terapeute i u drugim praktično republičkim ustanovama, kao što je Klinički centar Srbije, kao što je Klinički centar u Nišu, Novom Sadu, ali svakako Institut za instrumentalnu fonetiku i patologiju govora je jedna starija ustanova koja pomaže u zbrinjavanju ove najmlađe populacije koja je hendikepirana i koja ima strašan problem kad ne može da čuje, onda ne može da govori. To je veliki problem ne samo za njihovu porodicu, nego i za celo društvo.
DS praktično obećavamo da ćemo u narednom periodu ovaj problem rešiti. Malo ste konkretno sa formulacijom amandmana izašli u suprotnost sa postojećim zakonom. Gledaćemo da u narednom periodu, vrlo brzom periodu rešimo ovo pitanje, da će deca nastaviti zbrinjavanje i u ovom Institutu.
Ono što želim isto da vam kažem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo i to da kažem i vremena, da država Srbije jako siromašna sa ekonomijom koja je skromna, odvaja ogromna sredstva upravo za ovu decu. Reći ću vam kao nastavnik koji radi čak i ovu operativu da se uvodi skrining za rano otkrivanje oštećenja sluha kod novorođene dece, a što samo rade najrazvijenije zemlje u Evropi i u Americi, da republičko Ministarstvo zdravlja, iako nije ministar iz DS, pohvaliću ga, iako me ne sluša. Dobra sredstva se odvijaju za veoma skupa pomagala kohlane implante, gde jedan kohleni implant košta od 20 do 70 hiljada evra. Država Srbija je našla mogućnosti i svake godine se više od 50-ak takvih kohlenih implanata ugradi u četiri referentna centra: Novom Sadu, Nišu, Kliničkom centru Srbije i na Zvezdari.
Mogu da kažem da su ti napori za poštovanje i da svakako nije bilo zle namere ni od strane Ministarstva, niti Republičkog fonda, da se ovako jedan dobar institut koji se bavi problematikom patologije govora kod dece izbaci sa ove liste. Želim još jedanput da potvrdim da ćemo se potruditi da problem što pre rešimo.
Ono što sam ukazivao opet nekoliko puta, ponoviću i sad, oko tendera koji se raspisuju u Srbiji za ta medicinska pomagala, konkretno za slušne aparate, za proteze, za kuk, proteze za govor, za sva pomagala. Zamolio bih vas da centralizujete te tendere, kako ne bi bili u situaciji konkretno za ove velike izdatke koje dajemo konkretno za kohlene implante da se posebni preparati, tj. proizvođači ugrađuju u Novom Sadu, posebni u Nišu, posebni u Beogradu. Želja moja lično, a i DS je da centralizacijom tih tendera omogućite da se jedan preparat praktično dobije i da kroz praktično jedno mogućnost tog preparata, jednog proizvođača, dobijete lakšu evidenciju mogućnosti i njegove ugradnje, reperiranja. Ono što je važnije, da sprečite po kliničkim centrima, da sprečite procente koji idu određenim lekarima za ugradnju tih pomagala.
Moj apel je da još jedanput, da centralizujete. Mi nismo toliko bogata zemlja. Zalažem se za decentralizaciju, ali u ovom slučaju kad su pare u pitanju, kad su osetljive stvari, molim vas da malo tu strožije kriterijume primenite i konkretnije za proteze bilo koje, da li su za kuk ili za koleno ili za sluh, da budu centralni tenderi. Svakako ćete onda dobiti bolju cenu, jeftiniju cenu, a mnogi lekari neće dobijati svoje procente od 10 do 15 posto, a što mislim da je za ovu našu državu jako bitno da uštedi na nekim stvarima, a ujedno da imamo jedan jedinstveni proizvod na našem tržištu. Ponoviću ponovo, da ne bude jedan proizvod poseban u Novom Sadu, drugi u Beogradu, a treći u Nišu, a što je smešno za našu državu koja je sa skromnom ekonomijom, ogromna sredstva izdvaja za zdravstvo. Moramo malo racionalnije da se ponašamo.
Privešću kraju ovo izlaganje, mnoge farmaceutske kuće u Srbiji mogu da kažem, da mešetare i da sve neke svoje proizvode praktično plasiraju na naše tržište tako što sa lekarima lično uspostavljaju neke kontakte i nudeći im neke provizije, zbog kojih oni propisuju određene preparate. Tu bih dao predlog ispred DS da ne Ministarstvo, ali svakako direktori ustanova određuju ko će i kad ići na neka stručna usavršavanja. Daću vam ponovo primer, pošto sva moja izlaganja su kroz primere životne. Zato su jaka. Pre 15-ak dana je bio evropski kongres u Barseloni, ORL i da od 400 lekara ORL koliko imate u Srbiji, 150 ih je bilo u Barseloni. Reći ću vam da je Alkaloid Skoplje bukvalno ceo jedan avion vozio iz Srbije ka Barseloni. Reći ću vam da je to dobra stvar, da lekari iz Srbije putuju i stiču nova znanja. Siguran sam da je ogroman broj tih lekara koji je bio na tim kongresima, ne ORL, nego i kardiološkim, neurološkim, to koristi kao vid turizma, to koristi kao mogućnost da se prošeta van Srbije i da ne donosi neki benefit srpskom zdravstvu.
Moja poruka je da direktori klinika određuju ko će ići na te kongrese. Ako farmaceutska kuća plaća, da to zna direktor ustanove, a ne da farmaceutska kuća za pojedincem sklapa neke ugovore koje ne zna direktor kliničkog centra ili osnovne jedinice u sastavu kliničkog centra. Time ćemo omogućiti da dobri lekari idu na te kongrese, da lekari koji imaju svoje radove, koji imaju šta da kažu, idu na te kongrese, a ne da te kongrese koristimo samo kao vid turizma. Da se malo provedemo, da malo vidimo, skupimo možda kao neki poen.
Apelovaću i na direktorku Srpske lekarske komore, da skupljanje pasivnih poena ne igra mnogo veliku ulogu, jer imajući u vidu da su svi ovi lekari, koje sam malo pre spomenuo, da od 140 prisutnih lekara, da je samo njih 30-ak imalo radove, a ovi ostali nisu imali radove. Da skupljanje tih kreditnih poena bude skoncentrisano samo sa prijavljenim radovima. Hvala vam puno.