Ovim amandmanom mi smo hteli da na određeni način, kako god da se to shvatilo, stavimo pod zaštitu stručne konsultante koji iz inostranstva dolaze da pružaju zdravstvene usluge građanima Srbije. Da li će to biti samo baš žiteljima Srbije ili će u Srbiju doći neko iz neke druge susedne republike, bivše Jugoslavije, sasvim je svejedno. Veliki stručnjaci koji često donose i opremu sa sobom ulažu rad, vrlo često, bar tako mislimo i tako se govori, rade volonterski, iz najboljih namera, a mnogo puta oni koji su bogatiji, viđeniji i dobronamerniji tu opremu, ako nije preterano skupa, ostavljaju našim zdravstvenim ustanovama.
Učiniti nešto da se takvome čoveku pod upit i pod lupu stavi njegova stručnost, njegova kvalifikacija, time što će biti nateran da ide u Lekarsku komoru Srbije i da traži tromesečnu, šestomesečnu dozvolu za rad, a u principu doći će tad i ko zna kada ponovo, smatramo da je ipak besmisleno, da je nepotrebno. I do sada se bez toga funkcionisalo. Jer, neko tako ugledan ne dolazi iz sredine u kojoj nema licencu. Dugo ni naša država nije imala licence, od skoro smo ih uveli, Evropa je imala pre toga, Amerika ih ima. Dakle, teško je zamisliti da postoji država u kojoj sada nema licence, da se bavi ozbiljnom medicinskom strukom i da će neko takav biti konsultant u našem zdravstvenom sistemu.
Ona bi možda imala opravdanja za one koji nemaju licencu u svojoj državi. Ali pošto u stavu 2, u tačkama koje ste pobrojali predviđate da takav mora imati licencu matične države, potpuno je neosnovano da se ona ovde traži i procedura dolaska i angažovanja čoveka odlaže.
Hoćemo li stvari da postavimo malo obrnuto? Da li mi znamo kakva je validnost i licenca onoga ko operiše naše kardio-hirurške bolesnike u Turskoj? Da li taj Turčin kad tamo operiše našeg bolesnika, našeg osiguranika, pa dođe da to isto ovde radi u nekim noćnim klinikama, privatnim itd, tamo jeste kompetentan, ima licencu, ovde mora za licencu da se bori. Ma koliko mi znamo da će se oni koji pozivaju, a mislim, ako je nešto trebalo da se menja u zakonu, možda pojačati odgovornost zdravstvene ustanove koja poziva stranca da radi, da zaista onaj ko poziva bude odgovoran koga je pozvao i da li je to zaista ekspert i stručnjak. Možda je na to trebalo staviti akcenat, ali prosto nije moglo amandmanski da se utiče na takvu jednu ideju i taj pristup, ali da mi te ljude zaista, da li će raditi nekoliko sati ili jedan ili dva dana, prođu proceduru, iako tu radi sekretarica direktora koji je pozvao neko drugi, ili ne on sam lično, da se potuca po Komori. Znamo mi ipak da postoji kodeks među lekarima i da će oni jedni za druge uraditi to.
Nisam čuo, nisam imao kad ni da se raspitam, zbog ovog "hitnog" zakona sa elementima delovanja 2013. godine, da pitam kolege koji idu po inostranstvu da li sad neko njima baš svuda traži da imaju licencu, da je tamo otvaraju, ili je licenca koju imaju dovoljna. Mnoge lekare koji nisu imali licencu u vreme kad nisu imali nismo otpoštovali, otišli su u druge republike, druge države, a sada su vrhunski kardio-hirurzi i dobro rade, a mi ovde narod operišemo u Turskoj ili negde tražimo neke noćne i privatne klinike. Dakle, ovo je bilo sasvim logično prihvatiti amandman, jer mi zapravo ništa specijalno ne tražimo, nego stanje kakvo je bilo.
Možda pojačate i odgovornost onih koji pozivaju, ako baš hoćemo ne znam od kakve uočene opasnosti da se štitimo, da onaj ko zove, zove čoveka sa licencom, zove istaknutog stručnjaka, pa možda to na neki način se formalizuje. Ovo zaista nema smisla jer veoma, veoma često je reč o vrhunskim stručnjacima, pa kako god da mu vi kažete – dajte mi broj vaše licence, osetiće se čovek neprijatno, a da mu sve drugo završi sekretarica direktora klinke. Ipak je to neprijatna procedura i mnogi se će upitati ima li smisla da dolaze kad već rade džabe, ulažu džabe, još i da se ovde proveravaju po našim lekarskim komorama. Ako postoji međunarodna saradnja, na sajtu to postoji. Lako je steći uvid neko da ima licencu i da je tu sve u redu sa tim čovekom. Zahvaljujem.