Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić – Marković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović – Milosavljević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Mileta Poskurica.

Mi smo u ovom amandmanu hteli da nekako uvedemo u red ono što možda i nije bilo moguće staviti decidnije nego što jeste, jer se donose dva paralelna zakona, u kome se predviđa u jednom od njih, da će postojati određena institucija. Dakle nekakav centar koji će biti odgovoran za nomenklaturu retkih bolesti, a onda će ministar, pretpostavljam, koristeći njihove informacije, donositi listu neophodnih potreba za dijagnostiku, itd. sredstava kojima se mora platiti lečenje i dijagnostika.
Zato smo u amandmanu stavili "instituciju". Iz obrazloženja se vidi da smo upravo mislili na te tercijalne centre i tu organizaciju, koja sada virtuelno zamišlja kao nešto što će biti dislocirano, sasvim logično, nekoliko centara ili nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji da se bave ovakvim. Zato smo mislili da jednostavno ministar ne treba sam to da radi, po svakoj prilici to i neće. Radiće nekakav stručni tim, verovatno je formiran od ekipe ovih ljudi. Prosto, nije bilo drugačijeg načina da tu ideju pretvorimo u amandman, nego način na koji jesmo. Tako da poruka koju nam šaljete kao odgovor na amandmane, zapravo i ne stoji u toj meri u kojoj ste hteli da nam je pošaljete. Verovatno je vama jasno zbog čega smo to uveli, jer prosto imamo kompilaciju rešenja u dva zakona, koja se oba ovoga časa menjaju. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dušan Milisavljević ima reč. Izvolite.

Predsednice, poštovani ministre, s obzirom da nisam dobio reč kada je gospodin Dejan obrazlagao svoj amandman, samo želim da kažem da su par neistina izrečene i optužbi na račun direktora republičkog fonda koji, praktično, nije odgovoran za ovo što se desilo ovom institutu. Odgovorni su, praktično, ljudi koji kreiraju zdravstvenu politiku su u Institutu za javno zdravlje "Batut", tako da treba da znamo ko je odgovoran za ukidanje, ili ne ukidanje nečeg.
DS će se uvek zalagati za brigu, za decu, pogotovo za decu sa oštećenjem sluha. Ovde kao reagujem i kao profesor na medicinskom fakultetu, upravo koji se bavi otorinom, da ćemo sagledati i ovaj problem rešiti. Znači neke krupne reči nemamo potrebe da ovde upotrebljavamo kao što je gospodin Dejan to iskoristio. Ovde nam politizacije. Ceo republički Odbor za zdravstvo je jednoglasno, sem jednog glasa uzdržanog, glasao je da se ovoj deci nađe rešenje. Iskreno se nadam da će Republički fond zdravstva zajedno sa Ministarstvom zdravlja naći neko rešenje i da ova deca svakako neće ostati nezbrinuta od strane ovog instituta.
Mogu reći da u Republici Srbiji imamo dobre terapeute i u drugim praktično republičkim ustanovama, kao što je Klinički centar Srbije, kao što je Klinički centar u Nišu, Novom Sadu, ali svakako Institut za instrumentalnu fonetiku i patologiju govora je jedna starija ustanova koja pomaže u zbrinjavanju ove najmlađe populacije koja je hendikepirana i koja ima strašan problem kad ne može da čuje, onda ne može da govori. To je veliki problem ne samo za njihovu porodicu, nego i za celo društvo.
DS praktično obećavamo da ćemo u narednom periodu ovaj problem rešiti. Malo ste konkretno sa formulacijom amandmana izašli u suprotnost sa postojećim zakonom. Gledaćemo da u narednom periodu, vrlo brzom periodu rešimo ovo pitanje, da će deca nastaviti zbrinjavanje i u ovom Institutu.
Ono što želim isto da vam kažem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo i to da kažem i vremena, da država Srbije jako siromašna sa ekonomijom koja je skromna, odvaja ogromna sredstva upravo za ovu decu. Reći ću vam kao nastavnik koji radi čak i ovu operativu da se uvodi skrining za rano otkrivanje oštećenja sluha kod novorođene dece, a što samo rade najrazvijenije zemlje u Evropi i u Americi, da republičko Ministarstvo zdravlja, iako nije ministar iz DS, pohvaliću ga, iako me ne sluša. Dobra sredstva se odvijaju za veoma skupa pomagala kohlane implante, gde jedan kohleni implant košta od 20 do 70 hiljada evra. Država Srbija je našla mogućnosti i svake godine se više od 50-ak takvih kohlenih implanata ugradi u četiri referentna centra: Novom Sadu, Nišu, Kliničkom centru Srbije i na Zvezdari.
Mogu da kažem da su ti napori za poštovanje i da svakako nije bilo zle namere ni od strane Ministarstva, niti Republičkog fonda, da se ovako jedan dobar institut koji se bavi problematikom patologije govora kod dece izbaci sa ove liste. Želim još jedanput da potvrdim da ćemo se potruditi da problem što pre rešimo.
Ono što sam ukazivao opet nekoliko puta, ponoviću i sad, oko tendera koji se raspisuju u Srbiji za ta medicinska pomagala, konkretno za slušne aparate, za proteze, za kuk, proteze za govor, za sva pomagala. Zamolio bih vas da centralizujete te tendere, kako ne bi bili u situaciji konkretno za ove velike izdatke koje dajemo konkretno za kohlene implante da se posebni preparati, tj. proizvođači ugrađuju u Novom Sadu, posebni u Nišu, posebni u Beogradu. Želja moja lično, a i DS je da centralizacijom tih tendera omogućite da se jedan preparat praktično dobije i da kroz praktično jedno mogućnost tog preparata, jednog proizvođača, dobijete lakšu evidenciju mogućnosti i njegove ugradnje, reperiranja. Ono što je važnije, da sprečite po kliničkim centrima, da sprečite procente koji idu određenim lekarima za ugradnju tih pomagala.
Moj apel je da još jedanput, da centralizujete. Mi nismo toliko bogata zemlja. Zalažem se za decentralizaciju, ali u ovom slučaju kad su pare u pitanju, kad su osetljive stvari, molim vas da malo tu strožije kriterijume primenite i konkretnije za proteze bilo koje, da li su za kuk ili za koleno ili za sluh, da budu centralni tenderi. Svakako ćete onda dobiti bolju cenu, jeftiniju cenu, a mnogi lekari neće dobijati svoje procente od 10 do 15 posto, a što mislim da je za ovu našu državu jako bitno da uštedi na nekim stvarima, a ujedno da imamo jedan jedinstveni proizvod na našem tržištu. Ponoviću ponovo, da ne bude jedan proizvod poseban u Novom Sadu, drugi u Beogradu, a treći u Nišu, a što je smešno za našu državu koja je sa skromnom ekonomijom, ogromna sredstva izdvaja za zdravstvo. Moramo malo racionalnije da se ponašamo.
Privešću kraju ovo izlaganje, mnoge farmaceutske kuće u Srbiji mogu da kažem, da mešetare i da sve neke svoje proizvode praktično plasiraju na naše tržište tako što sa lekarima lično uspostavljaju neke kontakte i nudeći im neke provizije, zbog kojih oni propisuju određene preparate. Tu bih dao predlog ispred DS da ne Ministarstvo, ali svakako direktori ustanova određuju ko će i kad ići na neka stručna usavršavanja. Daću vam ponovo primer, pošto sva moja izlaganja su kroz primere životne. Zato su jaka. Pre 15-ak dana je bio evropski kongres u Barseloni, ORL i da od 400 lekara ORL koliko imate u Srbiji, 150 ih je bilo u Barseloni. Reći ću vam da je Alkaloid Skoplje bukvalno ceo jedan avion vozio iz Srbije ka Barseloni. Reći ću vam da je to dobra stvar, da lekari iz Srbije putuju i stiču nova znanja. Siguran sam da je ogroman broj tih lekara koji je bio na tim kongresima, ne ORL, nego i kardiološkim, neurološkim, to koristi kao vid turizma, to koristi kao mogućnost da se prošeta van Srbije i da ne donosi neki benefit srpskom zdravstvu.
Moja poruka je da direktori klinika određuju ko će ići na te kongrese. Ako farmaceutska kuća plaća, da to zna direktor ustanove, a ne da farmaceutska kuća za pojedincem sklapa neke ugovore koje ne zna direktor kliničkog centra ili osnovne jedinice u sastavu kliničkog centra. Time ćemo omogućiti da dobri lekari idu na te kongrese, da lekari koji imaju svoje radove, koji imaju šta da kažu, idu na te kongrese, a ne da te kongrese koristimo samo kao vid turizma. Da se malo provedemo, da malo vidimo, skupimo možda kao neki poen.
Apelovaću i na direktorku Srpske lekarske komore, da skupljanje pasivnih poena ne igra mnogo veliku ulogu, jer imajući u vidu da su svi ovi lekari, koje sam malo pre spomenuo, da od 140 prisutnih lekara, da je samo njih 30-ak imalo radove, a ovi ostali nisu imali radove. Da skupljanje tih kreditnih poena bude skoncentrisano samo sa prijavljenim radovima. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, citiraću član 2. iz Rezolucije Saveta Evrope 1601 – poslanici opozicije će uvažavati slobodu govora i poslanicima opozicije mora biti omogućeno da slobodno izražavaju svoje ideje. Ovo se odnosi na procedure i smernice o pravima i odgovornostima opozicije u demokratskom parlamentu.
Pošto vidimo da ovde nema volje da se ova sednica prekine, nama je i te kako važno da raspravljamo o ovim zakonskim predlozima, ali oni su daleko nebitniji od situacije u kojoj se nalazi srpski narod na KiM, zaista smatramo da više nemamo šta ovde da tražimo i očekujemo od države da bar minimum učini, a od Skupštine naravno, ako ništa drugo, da se oglasi i da kaže našim građanima da smo uz njih i da će imati našu podršku. To je minimum koji se u ovom trenutku traži od svakog građanina Srbije. Ako već nećete da vanredno stanje uvedete u Srbiju, kao što je uvedeno u delu naše teritorije, onda bar prekinite ovu besmislenu sednicu i oglasite se i dajte jasnu poruku građanima na KiM. Hvala.

Na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Mileta Poskurica ima reč. Izvolite.

To je amandman na član u kojem smo želeli da zadržimo staro rešenje, budući da ovo što se predlaže izmenama, iako u obrazloženju stoji da je preciznije, da malo više određuje raspon rokova u kojima se nekome ko će potencijalno ostvariti zdravstvenu zaštitu u inostranstvu utvrđuje raspon u kome ga izabrani lekar prati da li je bolovao od akutnih ili hroničnih akutizovanih bolesti, koje mogu, kada tamo negde gde je namerio stigne, da ga vežu za bolnički ili vanbolničku zdravstvenu ustanovu, uključujući, naravno, i trudnoću i verovatno porođaj ili komplikacije trudnoće.
Ovo je način koji će tražiti veće angažovanje lekara, izabranog lekara, lekara opšte prakse. Tražiće veće obrtanje po dokumentaciji i veću odgovornost, jer će možda neko nekada u superviziji zaključiti da, recimo, neki asmatičar, tako što je promenio lek, u stvari ima akutizaciju hroničnog stanja. Možda će neka hronična druga bolest, druge vrste, recimo Kronova bolest, neki dijabetičar u pogoršanju glikemije, takođe biti akutizovano stanje, a to znači da će neki građani, za razliku od rešenja pređašnjeg, u tako dugom vremenskom periodu retrogradnog bekapa po njegovoj dokumentaciji ostati bez prava na zdravstvenu zaštitu, a to znači neće ni otići u nameravanu destinaciju. Mislimo da je ovo rešenje restriktivnije i zato smo predložili brisanje ove izmene.

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Paputa i Radovan Rdovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman, sa ispravkom, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 53. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Gospodine ministre, da li vi želite reč? (Da.)
Ministar Zoran Stanković ima reč. Izvolite.

Uvaženi poslanici, malo sam zbunjen ovakvim ponašanjem, s obzirom da se radi o veoma značajnim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Moram da vam kažem da mi je palo na pamet, čitajući neke istorijske romane, u vreme najveće opsade Lenjingrada u ono vreme ili Petrograda, kako god hoćete, zbog loših rezultata u odbrani smenjen je maršal Vorošilov i došao je maršal Žukov i držao je sednicu tog vojnog saveta, vrhovnog saveta za odbranu Lenjingrada. U jednom trenutku uleteo je jedan usplahireni oficir i rekao – probijen je front na tom i tom delu lenjingradskog fronta. Cela komanda odbrane grada Lenjingrada skočila je i izašla napolje, samo je ostao maršal Žukov. Oni su istrčali i kada su videli da on sedi vratili su se jedan po jedan, onako sporo. Pitali su – maršale, mi imamo probijen front, a vi sedite mirno? On njima kaže – gospodo oficiri, na tom delu fronta postoje ljudi koji su zaduženi za funkcionisanje i odbranu tog dela fronta, neka svako radi svoj posao. Prema tome, mi ćemo da radimo svoj posao, oficiri gde je probijen front radiće svoj posao.
Prema tome, već sam na početku svog izlaganja u pre podnevnom delu sednice rekao šta mi radimo u konkretnom slučaju. Nadležni državni organi sigurno ne sede skrštenih ruku. Prema tome, ako smo ovde krenuli da nešto radimo, onda hajde da radimo i da radi svako svoj posao. U tom pravcu, ne želeći da širim diskusiju, zahvaljujem se na svemu onome što ste danas predložili, a mi ćemo zajedno sa vama, nadam se, odgovoriti i na ovaj težak zadatak koji je pred nas stavljen u ovih zadnjih par dana. Hvala.