Hvala, gospođo predsednice.
Član 99. je formalno ispitivanje prijava. U stavu 2. vi kažete ovako – ako se ispitivanje iz stava 1. ovog člana utvrdi da prijava nije sastavljena u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, nadležni organ uz navođenje razloga, poziva podnosioca prijave da u roku koji ne može biti kraći od dva meseca niti duži od tri meseca, otkloni nedostatke.
Mi smo reagovali na ovo – ni manje od dva meseca ni duže od tri meseca, zato što je to malo komplikovano. Ponudili smo da rok bude tri meseca.
Ono što ste vi nama odgovorili kao obrazloženje je malo čudno. Vi kažete da amandman ne prihvatate, što se rešenjem iz Predloga zakona o vođenju upravnog postupka omogućava fleksibilnost, opet jedna lepa srpska reč, odnosno procena roka za otklanjanje nedostataka u zavisnosti od konkretne situacije.
Mi ne govorimo o fleksibilnosti. Pitajte prosečnog građanina Srbije šta on podrazumeva pod ovim što vi zovete fleksibilnost. On pod tim vrlo precizno kaže – radi se o neradu. Em je administracija glomazna, em je zaista troma i ona ne obavlja svoje poslove. Zato, kada im tako postavite rokove, kao što ste ih vi dali, dobićete mišljenje ljudi o tome na ovakav način na koji sam ja i govorila.
Povodom ovog što ministar kaže i što gospođa predsednica reče – koristi se termin 50 godina. Potpuno se slažem sa vama. Možda se zaista on koristi 50 godina, a nisam pravnik. Sa druge strane, u jeziku su se i u zakonima koristiti termini – naravoučenije, pa se više ne korist. Prosto, jezik je živa materija. On je to prevazišao i sada kažemo – pouka.
Isto tako, ono što ministar kaže – 2004. godine nije bilo komentara. Neke od nas su bile poslanici 2004. godine, neki nisu bili poslanici. Neki su bili poslanici saveznog parlamenta, neki su bili republičkog. Svi oni koji su zaista progutali ovo na šta mi reagujemo, mogu da vam daju obrazloženje. Ja nisam bila od tih i zato imam pravo da stavljam tu primedbu.
Sa druge strane, predstavljam jedan kraj koji govori vrlo čisto i stvarno ne mogu da se pojavim pred ljudima iz mog grada i da kažu – zašto nisi reagovala na to ili to?
Sa druge strane, gospodine ministre, moram da vam kažem da imate tople pozdrave iz mog kraja. Ljudi kažu, baš njihovi učenici, njihova deca nisu u onoj grupaciji koja dobija besplatne udžbenike niti rančeve, a u nekim drugim lokalnim samoupravama, poput Beograda, koji je daleko bogatiji od Valjeva i okoline, sve je to omogućeno. Prosto pitaju – da li su neki građani građani drugog reda, neki trećega, a neki ne postoje kao građani.
