Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Jedanaeste sednice vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, ima nas 94. a da bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Molim samo da proverite svoje kartice. Nas ima sigurno i značajno više od 84. u sali, ali molim da proverimo kartice. Zahvaljujem.
Elektronskim sistemom smo ustanovili da nas u ovom momentu ima 85 registrovanih što znači da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Radulović i Mladen Grujić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam da sam pozvala da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, prisustvuju profesor doktor Slavoljub Vukićević, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku i Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda: PREDLOGA ZAKONA O ŽELEZNICI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Laslo Varga, Balint Pastor, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Mirko Munjić, Nikola Savić, Dragan Stevanović, Sreto Perić, Radica Jocić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić, Srđan Spasojević, Milorad Buha, Meho Omerović, Munir Poturak, Vitomir Mihajlović, Bajram Šehović, Goran Mihajlović, Marko Milenković, Srboljub Živanović, Zoran Šami, Radojko Obradović, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Dobrislav Prelić, Tomislav Ljubenović, Radiša Ilić, Božidar Delić, Momčilo Duvnjak, Milan M. Nikolić, Momir Marković, Petar Jojić, Vitomir Plužarević, Milorad Krstin, Dušan Marić, Miroslav Petković, Vladan Jeremić i Milovan Radovanović, kao i Odbor za saobraćaj i veze.
Primili ste Izveštaj Odbora za saobraćaj i veze i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veza nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović..
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Saviću.
Ocenjujem da vi pratite ono što govorim. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o železnicama i najkraće ću obrazložiti ovaj svoj amandman.
Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, mada moram da priznam da je prihvatila neke od amandmana SRS, ali jedan od onih koji je po meni obavezan, trebalo je da prihvati, to je upravo ovaj amandman.
O nekim stvarima koje su baš vezane za ovaj amandman, govorio sam i u načelnoj raspravi, ne vidim ovde gospodina Mrkonjića, ali su ovde njegovi saradnici i verovatno se sećaju o čemu se radi.
Naime, ovde se govori o pružnim prelazima i smatram da je mnogo efikasnije da svi pružni prelazi koji su bili u vlasništvu Republike Srbije, odnosno, da se stručnije izrazim, na kojima su pravo korišćenja imale lokalne samouprave, u svojinskom pogledu treba da pripadnu železnici. Zbog čega sam tražio ovo amandmanom? Jednostavno iz tog razloga što železnica i ovako i onako održava sve ove putne prelaze, a sa druge strane dešava se da jedinice lokalne samouprave žele da se otarase svog vlasništva nad ovim pružnim prelazima, jer im oni samo predstavljaju određeni teret i određeni balast.
Imamo mnogo primera iz prakse gde se vode dugogodišnji sudski sporovi između lokalnih samouprava i železnice oko nekih stvari čija je nadležnost kada se desi neka havarija ili neka nepredviđena stvar.
Imamo, takođe, jednu situaciju koja je vezana za ove pružne prelaze, da su neki privredni subjekti posedovali sopstvene, neki i danas poseduju, industrijske koloseke i oni kao takvi, mislim na privrede subjekte, više ne postoje, ili su doživeli jednu veliku ili znatnu vlasničku transformaciju, tako da tu praktično pravog titulara i nema i to opet dodatno otežava situaciju koja je vezana za pružne prelaze.
Jedan takav slučaj, a ima ih mnogo imamo u Nišu, bivša fabrika EI poseduje u svom vlasništvu, znači ispred dva ulaza u fabriku, prolazi pruga Niš – Dimitrovgrad ili Niš – Sofija, prema Istanbulu i ta dva kružna prelaza su vlasništvu EI. Znamo i kakvom je stanju, nažalost fabrika EI i praktično što se tiče tih putnih prelaza ako ovako ostane u zakonu njih nema niko, na neki način ingerenciju nad njima.
Naveo sam samo ovaj slučaj iz Niša, pošto dolazim iz Niša, naveo slučaj EI, a takvih primera ima u gotovo svakom gradu u Srbiji i želim da kažem na kraju da je isto čudno što Vlada nije prihvatila ovakav jedan razuman amandman. Zato apelujem, ali ne vidim da je tu ministar da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Gospodin Zoran Krasić želi po ovom amandmanu? Izvolite gospodine Krasiću.

Naravno, povodom ovog amandmana, ali da bi predstavnici Vlade bolje shvatili zbog čega je SRS podnela ovaj amandman, molim i predlažem da se pogleda član 3. ovoga zakona, tačka 6. železničko područje, tačka 9. zaštitni kružni pojas,tačka 15. javna železnička infrastruktura i tačka 34. kružni pojas.
Kada pogledate ove definicije koje ste dali za ove pojmove vidite da je amandman koji je Nikola Savić podneo, je u stvari amandman kojim se potvrđuju ove definicije, ali u članu četvrtom. Ne znam da li neko može da shvati ovaj vaš odgovor povodom ovog amandmana. Vi ste rekli – jedinice lokalne samouprave učestvuju samo u finansiranju održavanja putnog prelaza dok održavanje istog vrši upravljač infrastrukture. Vi ste i u mišljenju potvrdili stav koji mi zastupamo ovim amandmanom.
Zašto je ovaj amandman dobar. Zato što uzima u obzir, svojinski faktor, obavezu onoga koji u ime Republike Srbije vrši svojinska prava na železničkoj infrastrukturi, uže ili šire posmatrano, sasvim je svejedno i zato što ovaj amandman promoviše i aspekt bezbednosti železničkog saobraćaja.
Mi znamo da železnica izbegava ovo, više voli da u koprodukciji sa lokalnom samoupravom to rešava. Međutim, Republika mora da preuzme obavezu preko svog javnog preduzeća, jer, moram da vam skrenem pažnju da to javno preduzeće vrši javna ovlašćenja u ime Republike Srbije i ono nije čisto dohodovno preduzeće, već preduzeće koje mora da trpi sve posledice i ekonomskog stanja, ali i da ispunjava svoju osnovnu funkciju – očuvanja te imovine, očuvanja pretpostavki za uredan saobraćaj i odgovornosti za bezbedan saobraćaj na našim prugama.
Nama je jasno da javno preduzeće želi da malo izbegne te svoje obaveze. Jasno nam je da želi da podeli te svoje obaveze sa nekim drugim. Mi iz SRS smatramo da je to neprihvatljivo, kao što je neprihvatljivo i nešto što je promovisano nekim amandmanima, gde se i svojinski i bezbednosno, sa gledišta saobraćaja, i u svakom drugom pogledu vrši rasparčavanje jednog sistema koji po tehnološkim principima i tehničkim zahtevima mora da bude jedinstven.
Iskoristićemo priliku, ukoliko se jave promoteri te vrste separatizma tehnološkog, tehničkog, bezbednosnog, da im ukažemo da je ta vrsta amandmanske intervencije necivilizacijska, nespojiva. Kada se u oblasti saobraćaja prave jedinstveni sistemi, kada se pravi jedinstveno evropsko nebo, neko bi delio kilometre pruge, vagone da bi ostvario svoje državotvorne aspiracije po nalogu Nemačke. Čekamo da se jave ti dilberi, da javnost obavestimo da tu vrstu "pete kolone" više u Srbiji niko ne želi da trpi. Uostalom, i "Vikiliks" nas obaveštava da su radikali oduvek bili u pravu, kada su na vreme upozoravali kakvi su pojedini predstavnici ove vlasti za ovih 11 godina.
Moram predstavnicima Vlade da saopštim jednu stvar. Drago mi je što je gospodin Mrkonjić tu, njemu je to vrlo dobro poznato. Znate, nešto je forma, nešto je suština. Sa gledišta interesa građana Republike Srbije naš interes jeste da se u javnom preduzeću vrše povereni poslovi od strane Republike. Naš interes nije da cepamo na neka preduzeća po sistemu - svaka vaška obaška, da bi se ispunila puka forma koja navodno postoji u nekim direktivama neke asocijacije koja mrzi Republiku Srbiju. Ako meni ne verujete, imali ste prilike do pre sat vremena da vidite komemoraciju EU u Palati Srbija. Došao je Popaj da nas uči da tek 2045. godine možete da razmišljate o EU.
Zaboravite više tu priču o EU, o njihovim standardima itd. Nije EU izmislila šine. Šine odavno postoje u Srbiji. Odavno su se u Srbiji pravili vagoni i lokomotive. Železnica je bila veliki sistem koja je objedinjavala veliki metalski kompleks i on je radio. Prebacivao je neke unutrašnje gubitke, ali je radio i završavao i ekonomsku i bezbedonosnu i saobraćajnu i socijalnu komponentu srbijanskog društva. Radili su ljudi, pa je onda pod velikim stresom Evropa krenula u uništavanje da bi se navodno ispunili evropski standardi. Mi se tome suprotstavljamo, kao što je sasvim svejedno sa gledišta ekonomije jedne države da li se deficit finansira iz primarne emisije ili se finansira zaduženjem iz inostranstva. Evo, bili ste protiv primarne emisije, ušli smo u zaduženje iz inostranstva i posledice su još gore kada se sledi politika Svetske banke i MMF.
Ovaj zakon treba da bude prekretnica. Povodom ovog zakona bi morali predstavnici proevropskih stranaka da kažu datum kada će srpske železnice sa svojim vagonima i vozovima da dođu do Prištine.
Ćutite. Hvala bogu, ne smejete se zato što vam je sve jasno.
Gospodine Mrkonjiću, ukoliko ste ovlašćeni, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. On je u korist bezbednosti saobraćaja. Promoviše sve principe i sve pojmove koje ste naveli u članu 3. Predloga zakona. Malo pre sam citirao te tačke iz tog člana, gde se jednostavno promoviše princip da se napokon zna ko je odgovoran za šta.
Inače, što se tiče ove priče o Nišu, od 1991. godine se sele te pruge iz grada Niša i nikako da se presele. Tri puta su neki dobijali izbore na platformi – ako mi pobedimo, moraće železnica da se preseli. Eto, dobijali su izbore, železnica se nije preselila. Sofisticirani oblik tih obećanja je ono što je Boris Tadić rekao – ako glasate za mene, 250 hiljada ću zaposliti, a on je otpustio 450 hiljada ljudi.
Ljudi, u pamet. Znam da ima puno ljudi u železnici kojima je stalo da naša železnica funkcioniše. Ona ima i objektivnih i subjektivnih problema. To treba da se rešava, ali ne uspavankama o direktivama EU. Zaboravite to, molim vas.
Uostalom, naše železnice u relativno kratkom roku mogu da se srede, upravo onako da izgledaju kako svi mi želimo, ali moramo da budemo svesni. Treba da se vozi neka roba, a da li mi tu robu imamo? Treba da se voze putnici, a da li mi tih putnika imamo na postojećim destinacijama kada se desila ova demokratska degradacija Republike Srbije?
Molim vas, prekinite više sa tim plavim vozovima. Nekada se slikao Tito, pa jedan čovek kada je bio ministar i on je zavozio film da može kroz voz da pozdravi Jagodinu i ova mesta. Onda imamo i ovog gradonačelnika koji se slika u ovom njegovom "Beovozu". Pa, neće naša železnica valjda da bude obeležena takvim likovima? Ona treba da funkcioniše. Ne treba da se vodi istorija naše železnice od toga kada se Đilas vozio, kada se Velja vozio i kada se Tito vozio.
Ljudi, u pamet. Krajnje je vreme i ne pominjite više tu EU.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što nastavim sa pitanjem da li još neko želi reč, na osnovu člana 90. i člana 87. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam narodne poslanike da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, pri čemu će pauza u našem radu biti određena u uobičajenih 14,00 časova.
U zavisnosti od načina na koji se bude vodila diskusija i od toga koliko ćemo od ukupno raspoloživog vremena iskoristiti za raspravu u pojedinostima, danas ćemo sasvim sigurno završiti raspravu u pojedinostima koja je upravo otvorena, pretres u pojedinostima na Predlog zakona o železnici, a ukoliko nam vreme dozvoli, preći ćemo i na raspravu u pojedinostima sledeće dve tačke dnevnog reda i zajedničkog načelnog pretresa sa ciljem da za danas završimo rad, okončanjem rasprave u pojedinostima o svim tačkama dnevnog reda.
Ukoliko tempo našeg rada i korišćenje vremena koje na raspolaganju odredi tokom dana drugačije, onda ćemo se dogovoriti o eventualnom radu za sutra.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Kolega Mirko Munjić podneo je još jedan amandman na član 4. Predloga zakona o železnici. Ovaj član 4. odnosno prvi stav ovog člana definiše železničku infrastrukturu i kolega Munjić je primetio da u ovoj definiciji nedostaje pojam "ranžirne stanice".
To je zaista tako. Ako pogledamo detaljnije malo ovaj član 4, videćemo da se ovde taksativno nabraja šta sve to spada u železničku infrastrukturu, pa se nabrajaju pruge, tuneli, mostovi, ograde, telekomunikaciona oprema, sigurnosna oprema, ali nema ranžirnih stanica.
Srpska radikalna stranka smatra da pojam ranžirnih stanica i same ranžirne stanice su nezaobilazan faktor u komunikaciji saobraćaja, železnice, pogotovo kada je u pitanju teretni saobraćaj i da je to trebalo da se nađe u Predlogu ovog zakona, odnosno drugim račima, da je Vlada treba i morala usvojiti ovaj amandman.
Jednostavno, ako se to još malo dublje proanalizira, može se doći do zaključka da neko namerno iz ovog sistema izdvaja ranžirne stanice, jer znamo značaj i suštinu tih ranžirnih stanica i sutra kada se bude privatizovao železnički transport ili jedan deo njega, onda će neko možda samo biti zainteresovan da kupi te ranžirne stanice, jer su one vrlo bitan i, kao što rekoh, nezaobilazan faktor, a ostatak ove železničke infrastrukture, o kojoj ovde je reč i o kojoj ovde govorimo, će ostati kao balast železnici, odnosno društvu, odnosno Republici Srbiji.
Zato apelujem na ministra da razmotri i da ovaj amandman usvoji. Samo da vas obavestim gospođo Čomić, sve ovo vreme koje budem koristio odbijte mi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Dva minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila dva od naših šest amandmana i to nas svakako raduje, uvek je velika radost kada se neki amandman prihvati, ali vam moram reći da ti amandmani suštinski nisu baš bili najbitniji.
Kao što znate gospodine ministre, ja sam pre dva dana, kada je Narodna skupština raspravljala o ovom predlogu zakona u načelu, rekao da nećemo biti mogućnosti da glasamo za ovaj zakon ako Vlada ne prihvati naše amandmane koji bi omogućili, sa jedne strane, da veći deo železničke infrastrukture, tj. železnička infrastruktura na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, osim Koridora 10, pređe u vlasništvo Pokrajine, a sa druge strane da se Pokrajini omogućuje da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo železničkom infrastrukturom, koja bi prešla u svojinu Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Objasnio sam pre dva dana zašto imamo takav stav i zašto od takvog stava ne možemo odstupiti. Objasnio sam da je razlog u tome što na ovaj pretres gledamo kao na uvertiru pre početka rasprave o Predlogu zakona o javnoj svojini i ubeđeni smo da ukoliko Vlada ne prihvati naše amandmane u vezi železničke infrastrukture, onda to neće biti ni pravno moguće za dve nedelje, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona o javnoj svojini.
Ovom prilikom ne želim da ponavljam sve one argumente koje sam izneo pre dva dana, u sredu. Neću govoriti o tome kada je prvi put uspostavljen železnički saobraćaj na teritoriji današnje Vojvodine, neću govoriti o stanju na prugama u Vojvodini, neću govoriti o tome kako su demontirane pruge po Vojvodini poslednjih decenija, o tome koliko je vagona odneti iz AP Vojvodine za poslednjih dvadesetak godina. Sve to sam rekao u sredu i to su, nažalost, i dalje činjenice.
Možda samo u zagradi da napomenem da su čak i novinari smatrali da je podatak koji sam ja naveo veliki, pa nisu napisali da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona, nego samo 1.600. Bilo bi jako puno i 1.600. Razumem novinare što nisu verovali podatku da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona za poslednjih 20 godina, ali dame i gospodo, to je nažalost činjenica, 16.000 vagona je odneto iz Vojvodine poslednjih dvadesetak godina.
To danas nije tema. Danas je tema da je sada momenat kada se možemo dogovoriti o tome da železnička infrastruktura pređe u svojinu AP Vojvodine na njenoj teritoriji i da se da pravo Vojvodini da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo infrastrukturom na teritoriji Pokrajine.
Ti naši amandmani, nažalost, nisu prihvaćeni od Vlade Republike Srbije. Sada smo videli, pre desetak minuta, da je nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za saobraćaj i veze formulisao jedan amandman koji je na prvi pogled sličan našim amandmanima, ali kada čovek malo detaljnije pogleda, onda se može zaključiti da se radi o sasvim drugim stvarima.
Naime, prema amandmanu Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine postojalo bi rešenje u zakonu prema kojem pravo korišćenja ili poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje društvo, tj. društvo u osnivanju Republike Srbije koje upravlja železnicama, odnosno železničkom infrastrukturom, nema ekonomski interes, mogu biti dati AP ili jedinici lokalne samouprave. U prvobitnom tekstu predloga je pisalo samo da se pravo korišćenja nad tim prugama može dati jedinicama lokalne samouprave. Sada je tu dopunjen ovaj član i mogućnošću da to bude predato AP Vojvodini.
Siguran sam, gospodine ministre, da vi odlično, mnogo bolje od mene razumete ovu razliku koja postoji između rešenja iz našeg amandmana i ovog rešenja koje je predloženo od strane Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine. Prema ovom predlogu Odbora radilo bi se, da upotrebim kolokvijalan izraz, o slepim kolosecima, o nekim prugama, vezano za koje ne postoji ekonomski interes društva za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Ne tražimo onu železničku infrastrukturu za čije održavanje ne postoji više ekonomski interes. To bi bilo suludo. Autonomna Pokrajina Vojvodina traži železničku infrastrukturu zbog toga što je to sa jedne strane Ustavom moguće, a sa druge strane zbog toga što, kao što sam rekao i pre dva dana, konkurišući kod evropskih i drugih fondova želimo doprineti kvalitetu, poboljšanju kvaliteta železničkog prevoza putnika, lica i robe na teritoriji AP Vojvodine, zbog toga što je Republika Srbija u poslednjih nekoliko decenija pokazala i dokazala kako razmišlja razvoj železničke infrastrukture u Vojvodini, mi mislimo da bi to nadležni organ AP Vojvodine znao i umeo da radi na ispravniji i bolji način. Zbog toga tražimo železničku infrastrukturu, ali smo realni i ne tražimo i nikada od nas nećete čuti nerealne zahteve, ne tražimo Koridor 10, jer je to železnička infrastruktura od međunarodnog značaja, to treba da bude i ostane u svojini Republike Srbije.
Smatramo da bi sve drugo funkcionisalo bolje kada bi vlasnik bio AP Vojvodina.
Za ova dva dana se desila jedna novina. U sredu je zasedala Vlada AP Vojvodine, koja je podržala jednoglasno amandmane SVM. Nadam se da ova podrška celokupne Vlade AP Vojvodine znači, da će sve one stranke koje zajedno sa nama čine Vladu AP Vojvodine, glasati za naše amandmane. Drugačije postupanje ne bi bilo logično, jer ne vidim racio u tome, da su pre dva dana podržali naše amandmane u vezi infrastrukture železničke u Vojvodine, a da za nekoliko dana u Narodnoj skupštini poslanici koji pripadaju istim tim strankama vladajuće većine glasaju protiv ovih amandmana. Zbog toga se ja nadam da je još uvek moguće, da će ovi naši amandmani proći i biti prihvaćeni u danu za glasanje, u ponedeljak.
U ovim zaključcima Vlade AP Vojvodine nedvosmisleno stoji, o tome nisam govorio pre dva dana, ali je bitno da stoji u zaključcima Vlade Vojvodine, da se ne misli da je to neko moje tumačenje Ustava, da je i prema važećem Ustavu Republike Srbije, moguće da železnička infrastruktura pređe u vlasništvo Vojvodine za teritoriju pokrajine.
Naime, član 183. Ustava Republike Srbije kaže, da pokrajina utvrđuje u oblasti saobraćaja, u skladu sa zakonom, odnosno uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Na osnovu ove odredbe je, kao što sam rekao, stvoren ustavni okvir za preuzimanje ingerencije u železničkom saobraćaju od strane AP Vojvodine.
Sa druge strane, Statut AP Vojvodine, koji je potvrđen od strane Narodne skupštine, utvrđuje nadležnosti AP Vojvodine u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređenja puteva. Prema odredbi Statuta, Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju, u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom koji određuje pitanje od pokrajinskog značaja.
Te nadležnosti, na žalost, nisu na tako precizan način određene kao što je to slučaj u oblasti puteva i plovnih puteva. Ali, kao što smo mogli više puta čuti u raspravi povodom Statuta Vojvodine u Narodnoj skupštini, Statut je podzakonski akt. To znači da se na detaljniji način te nadležnosti mogu razrađivati bilo kojim zakonom koji usvaja Narodna skupština.
Nažalost, zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine su definisane ingerencije Vojvodine samo u oblasti inspekcijskog nadzora u železničkom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga meni nije jasno zašto se LSV u svojim amandmanima pozivala na zakon o nadležnostima Vojvodine. Na taj zakon se ne može pozivati, jer taj zakon ne predviđa nadležnosti u vezi preuzimanja železničke infrastrukture od strane AP Vojvodine. Kao što sam malo pre rekao, to omogućava Ustav i Statut AP Vojvodine i zbog toga, sa političke tačke gledišta, ne vidim razlike između amandmana SVM i LSV. Zbog toga nam je drago, što je i Liga amandmane koji su, doduše, sa pravne tačke manjkavi, ali sa političke tačke gledišta se radi o istim zahtevima koje smo formulisali mi kao stranke.
Kao što sam malo pre rekao, zaključci Vlade AP Vojvodine su jednoglasno prihvaćeni pre dva dana u Novom Sadu.
Ono što je možda još interesantnije, ne znam gospodine ministre, da li vi znate za ovu strategiju, jer je ona prihvaćena pre nego što ste vi postali ministar. Vi ste tu bili podpredsednik Narodne skupštine u to vreme i odlično smo sarađivali. Radi se o strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008-2015. godine. Ova strategija je doneta, čini mi se, u januaru 2008. godine.
Tačka 4. ove strategije predviđa da će se upravljanje transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu država postepeno prenositi na organe AP i jedinica lokalne samouprave. Danas smo došli do te tačke. Ovim zakonom o železnici je to moguće učiniti, a mi mislimo da bi bilo i celishodno.
Još jedanput apelujem i na Vladu Republike Srbije, i na naše partnere iz vladajuće koalicije da podrže naše amandmane. Prinuđen sam da nedvosmisleno kažem, kao što sam rekao i pre dva dana, da mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon i nećemo biti u mogućnosti da omogućujemo usvajanje ovog zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko amandmani, slobodan sam da kažem SVM, LSV i Vlade AP Vojvodine ne budu bili prihvaćeni. To nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo zbog toga što će se ovim zakonom i zakonom o javnoj svojini, koji će biti na dnevnom redu Narodne skupštine 22. septembra, na duže staze biti definisane mogućnosti ekonomskog razvoja AP Vojvodine. Jednostavno, ne možemo asistirati prihvatanju zakona koja je u ekonomskom smislu štetna interesima građana AP Vojvodine i zbog toga se nadam da će ovi naši amandmani ipak biti prihvaćeni.
Govorio sam i pre dva dana o tome, da železnička infrastruktura nigde u svetu više nije i odavno nije simbol državnosti. Naravno, ne radi se o secesiji, ne radi se o osnivanju posebnih železnica Vojvodine, ne radi se o deobi železnica Srbije, radi se o tome da Vojvodina želi da preuzme železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, kao što želi da preuzme i puteva drugog reda, kao što želi da preuzme regionalne kanale i svojim sredstvima i sredstvima koje bi dobijala na raznim konkursima, želi da investira u ovu infrastrukturu i želi da omogućuje kvalitetniji železnički prevoz za sve građane Republike Srbije. Hvala.

 Iskorišćeno je vreme od predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.
Izvolite.

 Uvažavam gospodina Pastora. Tačno je da je naša saradnja uvek bila dobra, ali mi je dužnost da kažem, a to je i moje mišljenje i mišljenje komisije koja je radila amandmane, pa i Vlade, a pročitaću sve da ne bi bilo nesporazuma. Zahvaljujući gospodinu Zoranu, železnica je jedinstveni saobraćajni sistem.
Na žalost, podsetiću na neka davna vremena, kada su pojedine republike uvodile elektrifikaciju pruga po sistemu koji im je trenutno odgovarao. Onda nismo, kada smo elektrificirali sve pruge, mogli da vučemo sa istim lokomotivama do Ljubljane, nego smo menjali na granici lokomotive, u Jugoslaviji.
Da toga ne bi bilo tako je gospodine Zorane, gospodin Krasić je u pravu. Kažem, železnica je jedinstven sistem.
Vrlo rado bih ja to, u stvari mi ovim zakonom to i dajemo na korišćenje, apsolutno, i lokalnim samoupravama, pa i autonomnoj pokrajini. Ali, da budem precizan, da pročitam obrazloženje za ovo što ste vi rekli, za sve vaše amandmane koje nismo usvojili – Predlogom zakona utvrđeno je da je javna železnička infrastruktura u svojini Republike Srbije, što je u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije, javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Prirodna bogatstva i dobra za koja je određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari, u skladu sa zakonom. Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje se zakonom. Dakle, drugi zakon koji će doći verovatno za mesec dana će regulisati pitanja svojine. Slažem se da idemo malo ispred, ali kada taj zakon bude donet odmah ćemo prilagoditi tom zakonu i ovo što mi sad ovde govorimo. Hvala najlepše.