Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 107. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 108. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dan za glasanje će biti 12. septembar u 11,00 časova.
Poštovani narodni poslanici, prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PATENTIMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima 2. i 3. tačke dnevnog reda, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, prisustvuju i: prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Mirjana Jelić i Vladimir Marić, pomoćnici direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Goran Mihajlović, Momir Marković, Vladan Jeremić, Radiša Ilić, Dragan Stevanović, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić, Srđan Spasojević, Dušan Marić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Aleksandar Martinović, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Dejan Mirović, Milorad Buha, Srboljub Živanović, Petar Jojić, Nataša Jovanović, Bojan Mladenović, Tomislav Ljubenović, Zoran Krasić, Ljubomir Kragović, Dragan Živkov, Milan Škrbić, Slađan Mijaljević, Božidar Delić, Nikola Žutić, Lidija Dimitrijević i Boris Aleksić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste Izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Gospodin Buha.

Kolega Goran Mihajlović je uputio, u ime SRS, amandman kojim je tražio proširenje definicije Predloga zakona i jasne formulacije svega onoga što je obuhvaćeno predmetom uređenja i definicijom ovoga zakona. Naime, predlagač u članu 1. kaže: "Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita pronalazaka". Pravna zaštita je samo jedan segment koji je obuhvaćen ovim zakonom i ništa više.
Kolega Mihajlović je išao daleko šire, dublje, sveobuhvatnije, onako kako je pravna praksa u Republici Srbiji, da se obuhvate sve bitne oblasti iz patentnog prava, pa je on rekao u svom amandmanu: "Ovim zakonom uređuju se patentna prava, ograničenja u primeni patentnih prava, pravna zaštita pronalazaka, patent ili mali patent, evropska i međunarodna prijava, uslovi za upis, kao i ostala pitanja u ostvarivanju prava na patent i mali patent."
Mišljenje Vlade je da ovaj amandman treba da se odbaci. Kažu: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena formulacija neprecizna i ne obuhvata sve što je propisano Predlogom zakona". Predlogom zakona je obuhvaćena samo jedna mala oblast, a to je zaštita. To je vidljivo iz vašeg zakona, gde ima 19 glava i samo se jedna odnosi na pravnu zaštitu patentnog prava. Zašto je neprecizna i nepoznata?
Ovo je jedan voluntarizam onoga ko je odgovarao na ovaj amandman. Mislim da je ovo greška Vlade. Da se otvori bilo koji predlog zakona, videli bi ovo što je navedeno u amandmanu, da je to pravo rešenje, a ne ovo što ste vi pisali u Predlogu zakona o patentima. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Gospodin Ilić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o patentima. Kao što smo čuli, Vlada je prihvatila ovaj amandman, a obrazloženje je sledeće: "SRS smatra da je neuobičajeno da se u pojmovniku kojim se određuju pravni pojmovi zakona spominju ugovori koji su potvrđeni od strane Narodne skupštine".
Dobro je što ste ovaj amandman usvojili, inače bi se ceo ovaj odeljak pod nazivom "Značenje izraza" mogao preimenovati u "Značenje izraza, ugovora, konvencija, sporazuma, zakona i rezolucija".
U zakonu o patentima ima toliko izraza i pojmova koji treba da se definišu i zaista nije uobičajeno da se u isti koš trpaju sa nazivima akata koje je usvojila Narodna skupština. Oni koji su pisali ovaj predlog zakona kao da nikada nisu pročitali nijedan zakon u svojoj karijeri. Da bi građani mogli da čuju kako to izgleda, recimo, tačka 10) kaže: "Pariska konvencija" i onda se pominje kog datuma je izglasana. Pa: "Budimpeštanski sporazum je Budimpeštanski sporazum" donet 28. aprila 1997. godine ili: "Ugovor o saradnji u oblasti patenata je ugovor o saradnji u oblasti patenata, potpisan 19. juna 1970. godine". Možda je to moderno u EU, ali kod nas je to zaista smešno. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovo je  nastavak priče koju je započeo Radiša Ilić.

Da je zakon pisan u Srbiji, mi verujemo da bi bio drugačiji, da bi bio bolji i kada bi se ta prepisivačka praksa prekinula mi verujemo da registrativa bila u nomo tehničkom smislu kvalitetnija. Gospodin Ilić je započeo jednu priču, i onda dođete do tačke 22. gde se kaže da je sertifikat sertifikat. Pa tom logikom niste morali ni da objašnjavate šta je, za toliko je jasno svima. Mi smo predložili tehničkim i nomotehničkim , kako je to već pravnički ispravno, da se kaže da je sertifikat rešenje, pa nastavak rečenice koji ove u tekstu zakona, mogli ste da smislite šta hoćete, da kažete da je sertifikat akt, da je dokument, da propis, da je rešenje, da kažete da je papir. Bilo bi smislenije nego što ste rekli da je sertifikat sertifikat.

Onda u obrazloženju kojim ste mi odbili amandman, upućujete me na član 120. a znate šta piše u članu 120. on se odnosi na rešenje o priznanju sertifikata, ali to je tako u državi je sve moguće jer se zakonodavstvo usvaja sa dokumentima institucije čiji član nismo, i EU i Svetske trgovinske organizacije, i jalov je to posao i od tog posla nema ništa. Ministre promenite politiku idu izbori brzo i učinite nešto pametno za Srbiju. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor i tehnološki razvoj, prihvatili su amandman.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč, izvolite.

Ako dva lica stvore isti pronalazak, u Predlogu zakona patent će se priznati onom licu koje je prvo podnelo prijavu nadležnom organu. Na ovaj način, licu koje je prvo podnelo prijavu, praktično se daje prednost u odnosu na lice koje je prvo stvorilo pravo. Mi iz SRS smatramo da to nije moralno, s jedne strane, s druge strane to je suprotno duhu i cilju ovog zakona, a sa treće strane ovo je suprotno propisima kojima se uređuje imovinsko-pravni i obligacioni odnosi.
Iz tog razloga mi smo na ovu odredbu podneli sledeći amandman: "ako nakon izdavanja rešenja o priznanju prava na zaštitu pronalaska drugo lice u sudskom postupku dokaže, da je prvo stvorilo pronalazak, pravo na zaštitu pronalaska pripada njemu čak iako je kasnije podneli prijavu patenta". Vlada je nažalost odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: "amandman se ne prihvata iz razloga što član 140. predloženog zakona u potpunosti definiše slučaj ako nakon priznanja patenta treće lice u sudskom postupku dokaže da ima pravo na zaštitu određenog pronalaska".
U obrazloženju amandmana, Vlada praktično ponavlja isto ono što smo mi naveli u obrazloženju, zašto amandman treba prihvatiti. Citiram: "Prihvatanjem amandmana upotpunile bi se odredbe člana 3. i izvršilo njegovo usklađivanje sa članom 140. Predloga zakona". Znači, ovo je još jedan primer besmislenih obrazloženja sa kojima Vlada odbija vrlo konstruktivne amandmane.
Iskoristiću ovu priliku i prisustvo gospodina Obradovića da skrenem pažnju na jednog izuzetnog pronalazača, na jedan izuzetan pronalazak od kojeg kako pišu stručna lica Srbija može ostvariti milijarde evra koristi. Živoslav Milovanović pronalazač iz Krnjeva, kod Velike Plane, stvorio je ove godine, kod nadležnog organa, patentirao uređaj koji se zove "Uređaj sa rotacionim klipovima", koji se može koristiti kao kompresor, pumpa, vakum pumpa, turbina, motor i kao druge pogonske i hidraulične pneumatske mašine. Ispravu o priznatom patentu, Milovanović je dobio 1. marta ove godine, a za svoj pronalazak dobio je međunarodnu zaštitu. To zadovoljstvo ga je koštalo ukupno, nešto više od 40 hiljada evra. Savez pronalazača Srbije izuma je ocenio, citiram : "Kao izvanredno idejno rešenje, jedinstveno u svetu". Odbor saveza pronalazača, odlučio je da hitno zatraži finansijku pomoć kod Privredne komore Srbije za zaštitu patenta na evropskom i svetskom nivou, uz ocenu da bi izlazak na međunarodno tržište pumpi i kompresora, sa ovim uređajem, Srbiji moglo doneti milijarde evra. Međutim, pošto nije dobio pomoć od države, nije naišao na razumevanje države, i ako se obraćao na razne adrese, Milovanović je svoj pronalazak zaštitio novcem koji je dobio od privatnih lica, od jednog penzionera iz Beograda i od jednog gastarbajtera iz Beograda koji živi u Londonu. Kakav je pronalazak u pitanju, ilustrovaću vam sledećim podacima.
Najveći proizvođač pumpi u svetu je "Grunfoks" iz Danske, koji sa godišnjom proizvodnjom i prodajom od 10 miliona pumpi pokriva uglavnom 50% svetske prodaje pumpi. Milovanović je utvrdio da pumpe koje koriste njegov uređaj u istom gabaritu kao ove Danske imaju skoro 100% , preciznije 97% veći protok tečnosti nego pumpe ove danske kompanije. Znači, jedan izuzetan rezultat, izuzetne reference. Citiraću, još jedno mišljenje ovoga odbora za zaštitu i Zavoda za intelektualnu svojinu, gde kažu: "Ovi uređaji su jednostavni za proizvodnju, njihova izrada je jeftina, a primena veoma laka".
Radi ilustracije za rad postojećih pumpi potreban je traktoru od 70 konjskih snaga, a za Milovanovićev uređaj dovoljan je traktor od 40 konjskih snaga. Ovaj uređaj je idealan za serisku proizvodnju, posebno za proizvodnju pumpi za vodovode i navodnjavanje. Milovanović bi hteo da pokrene proizvodnju, međutim, kao što pretpostavljate nema novca. Sve ovo iznosim da bi javnost čula za ovaj izuzetan pronalazak, za ovog izuzetnog pronalazača, ali i zato da bih apelovao na ministra Obradovića, da gospodina Milovanovića, koji će mu se obratiti ovih dana primi na razgovor, da se upozna sa ovim pronalaskom, da prući svu neophodnu pomoć da bi se pokrenula seriska proizvodnja uređaja sa ovom pumpom i da nam se ne bi dogodila da za pet, deset ili dvadeset godina da čitamo kako je svetska kompanija ostvarila ekstreman profit proizvodeći pumpe na osnovu ovog pronalaska Živoslava Milovanovića iz Velike Plane. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala gospođo predsednice. Mi smo zajedno podneli amandman na član 3.  Član 3. govori o tome koje sve subjekat zaštite, odnosno ko ima pravo na zaštitu pronalaska i tu ima nekoliko stavova. Između ostalog tu stoji, da pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili poslodavac ili njegov pravni sledbenik, znači tretira se ta materija u ovom članu. Mi smo inače podneli amandman na poslednji stav koji kaže: "Da lica zaposlena u nadležnom organu nemaju pravo na zaštitu svojih pronalazaka dok su u radnom odnosu u nadležnom organu, kao i godinu dana po prestanku tog radnog odnosa".
Dakle, vi predviđate i kažete da je dovoljno da godinu dana prođe da bi neko imao pravo na prijavu patenta. Zbog građana, inače ostali znamo, nadležni organ jeste u stvari državni ogran, odnosno organ državne uprave koji je nadležan za poslove intelektualne svojine Republike Srbije, odnosno to je u ovom trenutku, verovatno će tako i dugo biti Zavod za zaštitu intelektualne svojine.
Dakle, mi predlažemo, s tim što predlagač nije prihvatio naš amandman da se ovaj rok od godinu dana produži na pet, pa da osoba koja jeste radila u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, nema pravo pet godina od dana prestanka radnog odnosa u tom zavodu, da zaštiti svoje pronalaske. Vi ste odgovorili da ne razumete zašto mi produžavamo taj rok.
Mi smatramo da rok od godinu dana nije dovoljna zaštita jer ipak ljudi koji rade u Zavodu za intelektualnu svojinu su zaista na mestu gde imaju veliki broj informacija koje se mogu itekako dobro unovčiti, ovo je inače oblast gde neki pronalazači, a pre svega poslodavci zarađuju mnogo novca. Tako da mi smatramo da ovih godinu dana nije dovoljno i da ako već neko iz zavoda je vrstan pronalazač itd, da mora da sačeka da prođe neki razuman rok pre nego što prijavi patent. Hvala.