Pojednostavljeno govoreći o ovom zakonu o zaštiti autorskih i srodnih prava, moglo bi se reći da je suština da se zaštite autorska i srodna prava. To je sa jedne strane u obrazloženju ovog zakona, a sa druge strane se poziva na brojne direktive EU, pa se ovde postavlja vrlo jasno i precizno pitanje, što je kolega Dimitrijević izneo u svom izlaganju, ovaj zakon je donet 2009. godine. Sve ove direktive su od ranije, od 2004, 2005, 2006, a neke čak i iz 1971, 1973, 1975, 1976. i slično.
Godine 2008. je nastala ova vlada, a ona je nastala na principu dogovora vođenja evropske politike. Kako je sada moguće doneti zakon 2009. godine, a Vlada je iz 2008. godine, ovo nema mnogo veze sa vama, gospodine Obradoviću, vi ste u to vreme bili samo ministar prosvete, a već 2011. godine je velika potreba za izmenama i dopunama ovog zakona. Suština je da se žele zaštititi autorska i srodna prava, i da pojednostavim malo priču, kaže se, ovim zakonom zabranjuje se fotokopiranje, snimanje, fotografsko slikanje i slično autorskih dela, kako u celini, tako i u određenim segmentima, pogotovo ukoliko će se oni koristiti komercijalno.
Sada je rečeno, ukoliko se ne koriste komercijalno, mada je to vrlo konfuzno i ne zna se, da li je komercijalno ukoliko student fotokopira skriptu ili udžbenik od svog profesora, pa on iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine unapređuje svoja znanja, a samim tim i stvara sebi bolju mogućnost za zaposlenje, pa je onda tu pitanje da li je to komercijalno ili nije, ali da ostavimo sada to.
Član 12. o izmenama i dopunama Zakona, odnosno član 43. osnovnog zakona o autorskim i srodnim pravima, pravi izuzetke, kada je dozvoljeno bez saglasnosti da se određene stvari fotokopiraju i objašnjavaju. Vlada je predložila u članu 12. tog zakona izuzetke, pa ovaj na koji sam ja podneo, kaže, dozvoljeno je bez posebne dozvole autora umnožavanje javnih, političkih i drugih govora održanih u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti.
Mi smo predložili u amandmanu, umnožavanje političkih, verskih i drugih govora, održanih na javnim skupovima, državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom verskih i drugih svečanosti. Ovde bi se reklo, ukoliko se ozbiljnije ne pristupi ovom tumačenju, da skoro i ne postoji razlika, a razlika je velika i mislim da je Ministarstvo za prosvetu i nauku, jer ja o ovoj vladi ne mogu da imam dobro mišljenje, od kako je gavran pocrneo, čini mi se, kao kolektivitet gora Vlada nije postojala, što ne znači da određeni resori u njoj nisu učinili koliko su mogli, čini mi se da je vama bilo malo lakše, gospodine Obradoviću, zato što mi imamo sjajne učenike, i sećate se gospođo Đukić, kada ste negde u junu mesecu bili u Ljuboviji, i najboljim učenicima uručili knjige, imamo sjajne učenike u osnovnim školama, u srednjim, na fakultetu, odu u inostranstvo, osvoje prvu, drugu ili treću nagradu, a vama kao ministru je ponos raditi tamo, ali zahvaljujući učenicima.
Videli smo neke izveštaje da nam je neka infrastruktura u putnom, železničkom, u avio saobraćaju, iza 100 i nekog mesta, a ovde kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost, negde oko 40 mesta i to u ovoj državi, ljudi koji se maksimalno zalažu i unose sebe u taj deo, može da služi na ponos. Svakako, to nije ovoj vladi, možda ponekom pojedincu iz te vlade i onim ljudima koji učestvuju, pa i pobede.
Nekoliko asistenata i profesora koji su pomagali, njihov doprinos je takođe veliki. Što je sada bitno da ste vi ovo prihvatili, nije Vlada, nego Ministarstvo prosvete i nauke i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, jer vi ste prepoznali šta je dobro. Zamislite da je vojvoda od stiropora, da nije prihvaćeno, mogao je samo da izveštava, a ovo je državni organ ovde i on ako u februaru ili aprilu pozove, neki određen skup, i odavde novinari će imati pravo bez njegove posebne dozvole da to objave, ako se čini ispred ove ustanove, odnosno ispred državnog organa, oni to ne mogu da objave, a da ne pitaju.
Onda bi javnost bila uskraćena za jednu stiropor revoluciju i slične stvari. Dobro je što je ovo ministarstvo prepoznalo, što je Zavod za zaštitu intelektualne svojine prepoznao i ugradio u izmene.
Ovo se sada više odnosi na vas gospođo Totić, bilo je reči, vi znate o potrebi da se zaštite prava estradnih umetnika, pa tako imamo veliku potrebu da zaštitimo ekonomske interese onih kao što su krajnji korisnici i koji koriste, reprodukuju, oni se pojavljuju kao slušaoci u određene muzike. Ja imam primer iz Loznice, gde jedan ugostitelj plaća više SOKOJ-u, pojedinačno i OFPS, više nego zajedno električnu energiju, vodu i komunalne usluge, pojedinačno to plaća.
Vi znate za ovaj problem i ovo se ne stavlja vama na teret, ali ste obećali, čini mi se, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, da bi do kraja septembra ova komisija trebala da uskladi te zahteve. Ovi ljudi koji slušaju i reprodukuje se ta muzika, ako se već tako u računima kaže, oni nisu protiv toga da se to uplati, ali da se to dovede u neku realnu, ajde kažu bar u visini ovo što javni servis naplaćuje ili da ima neke veze sa njihovim bilansom uspeha, a ne nikako aproksimativno, onako odoka da se razreže pa da račun za SOKOJ ili ovo drugu organizaciju bude znatno veći od potrošnje i to radi se o ugostiteljskom objektu od potrošnje električne energije, vode i komunalnih usluga. Mislim da će te za ovo imati razumevanja i da će te pomoći da se to reši. Hvala vam.
