Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila dva od naših šest amandmana i to nas svakako raduje, uvek je velika radost kada se neki amandman prihvati, ali vam moram reći da ti amandmani suštinski nisu baš bili najbitniji.
Kao što znate gospodine ministre, ja sam pre dva dana, kada je Narodna skupština raspravljala o ovom predlogu zakona u načelu, rekao da nećemo biti mogućnosti da glasamo za ovaj zakon ako Vlada ne prihvati naše amandmane koji bi omogućili, sa jedne strane, da veći deo železničke infrastrukture, tj. železnička infrastruktura na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, osim Koridora 10, pređe u vlasništvo Pokrajine, a sa druge strane da se Pokrajini omogućuje da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo železničkom infrastrukturom, koja bi prešla u svojinu Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Objasnio sam pre dva dana zašto imamo takav stav i zašto od takvog stava ne možemo odstupiti. Objasnio sam da je razlog u tome što na ovaj pretres gledamo kao na uvertiru pre početka rasprave o Predlogu zakona o javnoj svojini i ubeđeni smo da ukoliko Vlada ne prihvati naše amandmane u vezi železničke infrastrukture, onda to neće biti ni pravno moguće za dve nedelje, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona o javnoj svojini.
Ovom prilikom ne želim da ponavljam sve one argumente koje sam izneo pre dva dana, u sredu. Neću govoriti o tome kada je prvi put uspostavljen železnički saobraćaj na teritoriji današnje Vojvodine, neću govoriti o stanju na prugama u Vojvodini, neću govoriti o tome kako su demontirane pruge po Vojvodini poslednjih decenija, o tome koliko je vagona odneti iz AP Vojvodine za poslednjih dvadesetak godina. Sve to sam rekao u sredu i to su, nažalost, i dalje činjenice.
Možda samo u zagradi da napomenem da su čak i novinari smatrali da je podatak koji sam ja naveo veliki, pa nisu napisali da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona, nego samo 1.600. Bilo bi jako puno i 1.600. Razumem novinare što nisu verovali podatku da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona za poslednjih 20 godina, ali dame i gospodo, to je nažalost činjenica, 16.000 vagona je odneto iz Vojvodine poslednjih dvadesetak godina.
To danas nije tema. Danas je tema da je sada momenat kada se možemo dogovoriti o tome da železnička infrastruktura pređe u svojinu AP Vojvodine na njenoj teritoriji i da se da pravo Vojvodini da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo infrastrukturom na teritoriji Pokrajine.
Ti naši amandmani, nažalost, nisu prihvaćeni od Vlade Republike Srbije. Sada smo videli, pre desetak minuta, da je nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za saobraćaj i veze formulisao jedan amandman koji je na prvi pogled sličan našim amandmanima, ali kada čovek malo detaljnije pogleda, onda se može zaključiti da se radi o sasvim drugim stvarima.
Naime, prema amandmanu Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine postojalo bi rešenje u zakonu prema kojem pravo korišćenja ili poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje društvo, tj. društvo u osnivanju Republike Srbije koje upravlja železnicama, odnosno železničkom infrastrukturom, nema ekonomski interes, mogu biti dati AP ili jedinici lokalne samouprave. U prvobitnom tekstu predloga je pisalo samo da se pravo korišćenja nad tim prugama može dati jedinicama lokalne samouprave. Sada je tu dopunjen ovaj član i mogućnošću da to bude predato AP Vojvodini.
Siguran sam, gospodine ministre, da vi odlično, mnogo bolje od mene razumete ovu razliku koja postoji između rešenja iz našeg amandmana i ovog rešenja koje je predloženo od strane Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine. Prema ovom predlogu Odbora radilo bi se, da upotrebim kolokvijalan izraz, o slepim kolosecima, o nekim prugama, vezano za koje ne postoji ekonomski interes društva za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Ne tražimo onu železničku infrastrukturu za čije održavanje ne postoji više ekonomski interes. To bi bilo suludo. Autonomna Pokrajina Vojvodina traži železničku infrastrukturu zbog toga što je to sa jedne strane Ustavom moguće, a sa druge strane zbog toga što, kao što sam rekao i pre dva dana, konkurišući kod evropskih i drugih fondova želimo doprineti kvalitetu, poboljšanju kvaliteta železničkog prevoza putnika, lica i robe na teritoriji AP Vojvodine, zbog toga što je Republika Srbija u poslednjih nekoliko decenija pokazala i dokazala kako razmišlja razvoj železničke infrastrukture u Vojvodini, mi mislimo da bi to nadležni organ AP Vojvodine znao i umeo da radi na ispravniji i bolji način. Zbog toga tražimo železničku infrastrukturu, ali smo realni i ne tražimo i nikada od nas nećete čuti nerealne zahteve, ne tražimo Koridor 10, jer je to železnička infrastruktura od međunarodnog značaja, to treba da bude i ostane u svojini Republike Srbije.
Smatramo da bi sve drugo funkcionisalo bolje kada bi vlasnik bio AP Vojvodina.
Za ova dva dana se desila jedna novina. U sredu je zasedala Vlada AP Vojvodine, koja je podržala jednoglasno amandmane SVM. Nadam se da ova podrška celokupne Vlade AP Vojvodine znači, da će sve one stranke koje zajedno sa nama čine Vladu AP Vojvodine, glasati za naše amandmane. Drugačije postupanje ne bi bilo logično, jer ne vidim racio u tome, da su pre dva dana podržali naše amandmane u vezi infrastrukture železničke u Vojvodine, a da za nekoliko dana u Narodnoj skupštini poslanici koji pripadaju istim tim strankama vladajuće većine glasaju protiv ovih amandmana. Zbog toga se ja nadam da je još uvek moguće, da će ovi naši amandmani proći i biti prihvaćeni u danu za glasanje, u ponedeljak.
U ovim zaključcima Vlade AP Vojvodine nedvosmisleno stoji, o tome nisam govorio pre dva dana, ali je bitno da stoji u zaključcima Vlade Vojvodine, da se ne misli da je to neko moje tumačenje Ustava, da je i prema važećem Ustavu Republike Srbije, moguće da železnička infrastruktura pređe u vlasništvo Vojvodine za teritoriju pokrajine.
Naime, član 183. Ustava Republike Srbije kaže, da pokrajina utvrđuje u oblasti saobraćaja, u skladu sa zakonom, odnosno uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Na osnovu ove odredbe je, kao što sam rekao, stvoren ustavni okvir za preuzimanje ingerencije u železničkom saobraćaju od strane AP Vojvodine.
Sa druge strane, Statut AP Vojvodine, koji je potvrđen od strane Narodne skupštine, utvrđuje nadležnosti AP Vojvodine u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređenja puteva. Prema odredbi Statuta, Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju, u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom koji određuje pitanje od pokrajinskog značaja.
Te nadležnosti, na žalost, nisu na tako precizan način određene kao što je to slučaj u oblasti puteva i plovnih puteva. Ali, kao što smo mogli više puta čuti u raspravi povodom Statuta Vojvodine u Narodnoj skupštini, Statut je podzakonski akt. To znači da se na detaljniji način te nadležnosti mogu razrađivati bilo kojim zakonom koji usvaja Narodna skupština.
Nažalost, zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine su definisane ingerencije Vojvodine samo u oblasti inspekcijskog nadzora u železničkom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga meni nije jasno zašto se LSV u svojim amandmanima pozivala na zakon o nadležnostima Vojvodine. Na taj zakon se ne može pozivati, jer taj zakon ne predviđa nadležnosti u vezi preuzimanja železničke infrastrukture od strane AP Vojvodine. Kao što sam malo pre rekao, to omogućava Ustav i Statut AP Vojvodine i zbog toga, sa političke tačke gledišta, ne vidim razlike između amandmana SVM i LSV. Zbog toga nam je drago, što je i Liga amandmane koji su, doduše, sa pravne tačke manjkavi, ali sa političke tačke gledišta se radi o istim zahtevima koje smo formulisali mi kao stranke.
Kao što sam malo pre rekao, zaključci Vlade AP Vojvodine su jednoglasno prihvaćeni pre dva dana u Novom Sadu.
Ono što je možda još interesantnije, ne znam gospodine ministre, da li vi znate za ovu strategiju, jer je ona prihvaćena pre nego što ste vi postali ministar. Vi ste tu bili podpredsednik Narodne skupštine u to vreme i odlično smo sarađivali. Radi se o strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008-2015. godine. Ova strategija je doneta, čini mi se, u januaru 2008. godine.
Tačka 4. ove strategije predviđa da će se upravljanje transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu država postepeno prenositi na organe AP i jedinica lokalne samouprave. Danas smo došli do te tačke. Ovim zakonom o železnici je to moguće učiniti, a mi mislimo da bi bilo i celishodno.
Još jedanput apelujem i na Vladu Republike Srbije, i na naše partnere iz vladajuće koalicije da podrže naše amandmane. Prinuđen sam da nedvosmisleno kažem, kao što sam rekao i pre dva dana, da mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon i nećemo biti u mogućnosti da omogućujemo usvajanje ovog zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko amandmani, slobodan sam da kažem SVM, LSV i Vlade AP Vojvodine ne budu bili prihvaćeni. To nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo zbog toga što će se ovim zakonom i zakonom o javnoj svojini, koji će biti na dnevnom redu Narodne skupštine 22. septembra, na duže staze biti definisane mogućnosti ekonomskog razvoja AP Vojvodine. Jednostavno, ne možemo asistirati prihvatanju zakona koja je u ekonomskom smislu štetna interesima građana AP Vojvodine i zbog toga se nadam da će ovi naši amandmani ipak biti prihvaćeni.
Govorio sam i pre dva dana o tome, da železnička infrastruktura nigde u svetu više nije i odavno nije simbol državnosti. Naravno, ne radi se o secesiji, ne radi se o osnivanju posebnih železnica Vojvodine, ne radi se o deobi železnica Srbije, radi se o tome da Vojvodina želi da preuzme železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, kao što želi da preuzme i puteva drugog reda, kao što želi da preuzme regionalne kanale i svojim sredstvima i sredstvima koje bi dobijala na raznim konkursima, želi da investira u ovu infrastrukturu i želi da omogućuje kvalitetniji železnički prevoz za sve građane Republike Srbije. Hvala.