Iskorišćeno je četiri minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Rade Obradović.

 Predložili smo amandman u istovetnom tekstu, koji takođe nije prihvaćen. Uvelko teče rasprava u pojedinostima na ovaj važan zakon. Rasprava u načelu je završena pre nekoliko dana, a mi još uvek, kao narodni poslanici i građani Srbije, ne znamo šta je osnovna ideja koja je vodila Vladu Republike Srbije da se ovaj zakon predloži. Ovih nekoliko članova razrađuje nešto što nam je predočeno kao osnovna ideja. Koliko smo razumeli, ideja je da se uvede tržišna utakmica u sektor železničkog saobraćaja, da se razdvoji upravljanje infrastrukturom i transportom  i da se omogući da neki novi učesnici u toj utakmici pomognu da železničke pruge budu bolje, da transport roba i putnika budu bolji.
Ove odredbe, nažalost, potpuno poništavaju sve ono što je predlagač u obrazloženju rekao. To što je ideja osnovnog zakona, to u zakonu ne piše. Ako je želja da se unište "Železnice Srbije", onda to treba lepo da se kaže, pa da znamo šta nas čeka u sledećih nekoliko godina. Ako je ideja da se ne dozvoli da niko učestvuje na tom tržištu, onda opet treba da nam se kaže, pa da to znamo.
Ako se poštuje zakon, "Železnice Srbije" ne mogu da rade ni jedan ni drugi posao, što znači da treba da se ukinu. Zakon kaže da onaj ko upravlja prugama ne može da obavlja transport, odnosno onaj ko se bavi transportom ne može da upravlja prugama. To znači da "Železnice Srbije" i 17 hiljada radnika ne mogu više da postoje, pa ne mogu da postoje ni "Železnice Vojvodine". Ako hoćemo da postoji preduzeće "Železnice Srbije" tako što ćemo ga na neki fiktivan način, kao što se to radi već nekoliko godina, transformisati u holding kompaniju, pa da se jedan deo bavi transportom, a jedan deo prevozom putnika, ovaj član pokazuje da to nije moguće. Onaj ko upravlja infrastrukturom, po članu 23. dodeljuje trase učesnicima u prevozu roba i usluga. Da li postoji bilo koja firma koja će da se pojavi holding kompaniji koja ima preduzeće za transport i preduzeće za odražavanje pruga i da moli deo kompanije da joj da da bude konkurent istoj toj kompaniji? To ne postoji ni u Burkini Faso, mada su ovde rekli da Srbija nije Burkina Faso.
Ko će da se pojavi na tržištu usluga, po članu 23, ako će da dođu "Železnice Srbije" i da kažu – mi hoćemo da vam budemo konkurentni, mi imamo ideju za tu trasu, pa vi nama dajte tu trasu, a nemojte da date svom preduzeću. Gde to ima? Hajde da govorimo činjenično.
S druge strane, o čemu pričate, koja zemlja u Evropi ima železnicu koja je samoodrživa, od naplaćivanja transporta može da gradi pruge, sve infrastrukturne delove i da bude profitabilna? Koliko znam, ne postoji ni jedna. Znači, to je državni posao, država mora da investira sredstva da bi omogućila da to funkcioniše. To rade i najrazvijenije železnice Evrope. Ako ćemo uložiti samo u preduzeće za infrastrukturu i ako će to preduzeće graditi pruge, ako će te pruge biti državne, onda će transportna preduzeća moći da budu profitabilna, ali to onda ne može u okviru "Železnice Srbije".
Čini mi se da je ideja ovog zakona da sve ostane isto, da se naprave nekakva nova tela, nekakva nova administracija, neke složene i komplikovane procedure, ali da se utvari ništa ne promeni, da vozovi i dalje putuju brzinom od 40 i nešto km na čas, da se tim vozovima niko ne vozi, a da mi kažemo da je to evropski zakon, a svake godine će "Železnice Srbije" sve manje i manje raditi. Čini mi se da je to rezultat jednog ovakvog zakona.

 Dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Rade Obradović.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Rade Obradović.

 Samo još jedna rečenica u prilog ovome što sam govorio vezano za član 23. Zakona. Član 24. predviđa proceduru u slučaju da preduzeća koja konkurišu za dobijanje trasa dođu u sukob. Član 24. kaže da će se stvoriti uslovi, pa će oni da raspravljaju oko toga ko će koju trasu dobiti. Ako stvaramo tržišnu utakmicu i tržišne uslove, onda moraju da postoje vrlo stroga pravila, jer oni raspravljaju o profitu i oni se ne svađaju oko toga da li će voz biti obojen u plavo ili zeleno, nego koja će od te dve firme napraviti bolji profit. Kod avio kompanija je najveća borba oko slotova, oko vremena kada koja kompanija funkcioniše. Glavna borba između avio kompanija je koja će dobiti bolje vreme da leti između dva grada. Te dve kompanije će se svađati oko profita, a ne oko toga ko ima lepšeg direktora ili koja firma ima lepšu zgradu. Ako će se svađati oko profita, onda tu moraju da budu vrlo strogi uslovi. Ako su uslovi ovako blago dati, ni jedna ozbiljna kompanija se neće pojaviti da tu konkuriše, jer je potpuno jasno da nema nikakvu garanciju da će da učestvuje.
Bilo kakva ozbiljna kompanija koja dođe sa ozbiljnim namerama mora da uloži sredstva u Srbiju, a da bi uložila sredstva, mora da ima garanciju da će joj se sa prilično velikom verovatnoćom ta sredstva vratiti. Ako postoje formulacije ovako neodređene, kao što postoje u 24. članu zakona, onda je potpuno jasno da želite da ništa ne promenite, da železnice u Srbiji i dalje budu takve kakve jesu i da tržište železnica bude još gore nego što je danas.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.

Obradoviću ću da dodam onome što je on kazao samo jednu rečenicu. Ovaj član kao i još neki članovi i odbijena sugestija dobronamernih poslanika koji su podnosili amandmane me uverava da na žalost i ovaj zakon ulazi u red tzv. kobajagi evropskih zakona. Naime, mi pokušavamo da napravimo nešto, što će otprilike da liči na to kako to funkcioniše u Evropi, a zapravo to pravimo tako da to uopšte ne može da funkcioniše, jer i nećemo da funkcioniše kao u Evropi nego eto samo da zadovoljimo formu, a mi ćemo da teramo dalje po svom, kako smo i do sada naučili. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, s obzirom da se Zakonodavni nije izjasnio, amandman je u pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dobro to su oni prihvatili onako da malo smire radikale, kao eto, nešto smo vaše prihvatili itd. Pošto je to u vezi sa ovim što su moji prethodnici pričali ja moram da vam skrenem pažnju da gospodin Šami uopšte nije u pravu. Radojko Obradović uopšte nije u pravu. Ovo je zakon, prosto iz njega izbijaju evropski standardi. Sve su ovo evropski standardi. Evropski standardi u Srbiji ni trava ne sme da raste. Molim vas, vodite računa. Vi morate da shvatite napokon jednu vrlo važnu stvar. Na ovakvim proevropskim zakonima se potvrđuje jedna narodna izreka – ljudi se grabe za gram moći i u stanju su da se odreknu kilogram pameti. Džabe mi ovo pričamo. Džabe nas podržavaju ljudi iz železnice. Džabe podržavaju svi. Sve mi džabe pričamo. Gram moći u rukama onih koji su zapalili ovu zgradu je jači nego Srpska akademija nauka i umetnosti, CIP, Železnica itd. Uopšte u EU ne postoji takav pristup njihovim standardima. Šta vredi da vam ja to pričam.
Nama jeste problem nedostatak sredstava, nedostatak političke volje i pogrešna rešenja u vrhu svih oblasti, a evo sad je pitanje železnice. Ko je direktor ove direkcije? Ljubitelj male železnice. Rosić, jel tako? Ljubitelj male železnice. Ljubitelj male železnice na čelu. Naša železnica mora da bude mala. Ne može da bude tran srpska, nego biće u rangu "Šarganske osmice", turistička atrakcija. Verovali ili ne postoje železničke pruge na onim prostorima gde su nekada živeli Srbi. To je ta poruka EU koju zastupa ovde određena grupa ljudi. I pošto je ovde dozvoljeno da se misli, gospođo Čomić, nije zabranjeno. Znate, onako u stepenu gradacije koji je karakterističan za duh srpskog naroda i postoji jedna kategorija kojima treba da se zabrani da misle, jer ono što oni smisle to je katastrofa za državu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče vi baš insistirate.)
Na čemu?
(Predsedavajuća: Na primeni Poslovnika.)
Ne ja vam samo objašnjavam kakve gradacije postoje u srpskom narodu.
(Predsedavajuća: Ja bih vas molila o dnevnom redu.)
Evo ima ono lep, lepši, najlepši, pa da ne kažem kako kažu oni u Vranju tutka i onda ima evropski lep.

Narodni poslaniče, ja ne sumnjam da vi smatrate da je amandman na zakon koji je prihvaćen, a vaš je amandmana lep. Ali, ipak o dnevnom redu.

Ne, nego smatram da sam snagom argumentacije naterao ovu Vladu da se malo trgne. Da vam objasnim još jednu stvar. Kad se napiše po pravilu. To u pravu ništa ne znači. Ali kad se kaže po pravilu, znači nešto postoji i mimo pravila. Mora da se potencira po pravilu. I Radojko Obradović nije shvatio zašto to stoji po pravilu. To stoji po pravilu zbog sinonima – para vrti gde burgija neće. To je sinonim, a to vi niste razumeli. Ni ti, ni Šami, ni mladi Martinović. Znači, to je onaj stepen voluntarizma – para vrti gde burgija neće.