Zahvaljujem, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o sledećem. U poglavlju koje glasi: "Direkcija za železnice", postoji samo jedan član 91. koji se bavi statusom Direkcije i u kome doslovno piše sledeće - Direkcija za železnice, u daljem tekstu Direkcija, kao posebna organizacija obavlja poslove državne uprave u oblasti železnice utvrđene ovim zakonom, kao i zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperativnost u železničkom saobraćaju. Sedište Direkcije je u Beogradu. Direkcija ima status pravnog lica.
Ostali članovi koji dalje slede u 92, 93, 94. itd, bave se poslovima Direkcije. Ali, ni u jednom članu se ne kaže kako je Direkcija organizovana. Ko njome upravlja i kako se to lice bira?
Mi smo predložili novi član, ja ću ga pročitati. Novi član koji glasi: "Direkcijom rukovodi direktor Direkcije. Direktora bira Vlada na period od četiri godine na osnovu javnog konkursa. Kandidati za direktora moraju imati visoku stručnu spremu tehničke struke i najmanje pet godina radnog iskustva na železnici".
Predlagač zakona je odbio amandman. Odbio je amandman, pazite sa kojim obrazloženjem. Kaže – amandman se odbija iz razloga što je njegova sadržina u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.
Ne vidim šta je tu u suprotnosti sa zakonom. To što sam tražio da rukovodilac ima visoku stručnu spremu tehničke struke, to je valjda nešto što je normalno. Uz svo uvažavanje istoričara umetnosti i psihologa, lično mislim da to nisu osobe koje imaju znanja da rukovode Direkcijom za železnicu. Prirodno je da to bude lice koje ima visoku stručnu spremu tehničke struke i prirodno je da ima neko radno iskustvo u železnici.
I dalje ne vidim šta je tu u suprotnosti sa zakonom, jer ste vi rekli da je to posebna organizacija. Očigledno, organizacija koja ima, opravdano, velika ovlašćenja u organizovanju i koja mora dobro i profesionalno da funkcioniše.
Međutim, čini mi se da je ovde reč o nečemu drugom. To je u stvari priča o tome da mi pravimo evropski zakon, koja je magla za Evropu i malu decu. Zapravo, pravi se zakon sa idejom u glavi da se ništa ne promeni. Bože moj, pošto mi znamo kako ta direkcija treba da funkcioniše i ko će sve tu da bude direktor, ko će da vodi koju firmu na železnici, itd, onda nema potrebe da to definišemo zakonom. To nas još više uverava, a to ću na kraju, da zaokružim ovu raspravu, da zapravo zakon i jeste tako loš zato što niko nema nameru da ga za ozbiljno primeni.