Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman.
Reč ima gospodin Perić.

Pojednostavljeno govoreći o ovom zakonu o zaštiti autorskih i srodnih prava, moglo bi se reći da je suština da se zaštite autorska i srodna prava. To je sa jedne strane u obrazloženju ovog zakona, a sa druge strane se poziva na brojne direktive EU, pa se ovde postavlja vrlo jasno i precizno pitanje, što je kolega Dimitrijević izneo u svom izlaganju, ovaj zakon je donet 2009. godine. Sve ove direktive su od ranije, od 2004, 2005, 2006, a neke čak i iz 1971, 1973, 1975, 1976. i slično.
Godine 2008. je nastala ova vlada, a ona je nastala na principu dogovora vođenja evropske politike. Kako je sada moguće doneti zakon 2009. godine, a Vlada je iz 2008. godine, ovo nema mnogo veze sa vama, gospodine Obradoviću, vi ste u to vreme bili samo ministar prosvete, a već 2011. godine je velika potreba za izmenama i dopunama ovog zakona. Suština je da se žele zaštititi autorska i srodna prava, i da pojednostavim malo priču, kaže se, ovim zakonom zabranjuje se fotokopiranje, snimanje, fotografsko slikanje i slično autorskih dela, kako u celini, tako i u određenim segmentima, pogotovo ukoliko će se oni koristiti komercijalno.
Sada je rečeno, ukoliko se ne koriste komercijalno, mada je to vrlo konfuzno i ne zna se, da li je komercijalno ukoliko student fotokopira skriptu ili udžbenik od svog profesora, pa on iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine unapređuje svoja znanja, a samim tim i stvara sebi bolju mogućnost za zaposlenje, pa je onda tu pitanje da li je to komercijalno ili nije, ali da ostavimo sada to.
Član 12. o izmenama i dopunama Zakona, odnosno član 43. osnovnog zakona o autorskim i srodnim pravima, pravi izuzetke, kada je dozvoljeno bez saglasnosti da se određene stvari fotokopiraju i objašnjavaju. Vlada je predložila u članu 12. tog zakona izuzetke, pa ovaj na koji sam ja podneo, kaže, dozvoljeno je bez posebne dozvole autora umnožavanje javnih, političkih i drugih govora održanih u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti.
Mi smo predložili u amandmanu, umnožavanje političkih, verskih i drugih govora, održanih na javnim skupovima, državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom verskih i drugih svečanosti. Ovde bi se reklo, ukoliko se ozbiljnije ne pristupi ovom tumačenju, da skoro i ne postoji razlika, a razlika je velika i mislim da je Ministarstvo za prosvetu i nauku, jer ja o ovoj vladi ne mogu da imam dobro mišljenje, od kako je gavran pocrneo, čini mi se, kao kolektivitet gora Vlada nije postojala, što ne znači da određeni resori u njoj nisu učinili koliko su mogli, čini mi se da je vama bilo malo lakše, gospodine Obradoviću, zato što mi imamo sjajne učenike, i sećate se gospođo Đukić, kada ste negde u junu mesecu bili u Ljuboviji, i najboljim učenicima uručili knjige, imamo sjajne učenike u osnovnim školama, u srednjim, na fakultetu, odu u inostranstvo, osvoje prvu, drugu ili treću nagradu, a vama kao ministru je ponos raditi tamo, ali zahvaljujući učenicima.
Videli smo neke izveštaje da nam je neka infrastruktura u putnom, železničkom, u avio saobraćaju, iza 100 i nekog mesta, a ovde kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost, negde oko 40 mesta i to u ovoj državi, ljudi koji se maksimalno zalažu i unose sebe u taj deo, može da služi na ponos. Svakako, to nije ovoj vladi, možda ponekom pojedincu iz te vlade i onim ljudima koji učestvuju, pa i pobede.
Nekoliko asistenata i profesora koji su pomagali, njihov doprinos je takođe veliki. Što je sada bitno da ste vi ovo prihvatili, nije Vlada, nego Ministarstvo prosvete i nauke i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, jer vi ste prepoznali šta je dobro. Zamislite da je vojvoda od stiropora, da nije prihvaćeno, mogao je samo da izveštava, a ovo je državni organ ovde i on ako u februaru ili aprilu pozove, neki određen skup, i odavde novinari će imati pravo bez njegove posebne dozvole da to objave, ako se čini ispred ove ustanove, odnosno ispred državnog organa, oni to ne mogu da objave, a da ne pitaju.
Onda bi javnost bila uskraćena za jednu stiropor revoluciju i slične stvari. Dobro je što je ovo ministarstvo prepoznalo, što je Zavod za zaštitu intelektualne svojine prepoznao i ugradio u izmene.
Ovo se sada više odnosi na vas gospođo Totić, bilo je reči, vi znate o potrebi da se zaštite prava estradnih umetnika, pa tako imamo veliku potrebu da zaštitimo ekonomske interese onih kao što su krajnji korisnici i koji koriste, reprodukuju, oni se pojavljuju kao slušaoci u određene muzike. Ja imam primer iz Loznice, gde jedan ugostitelj plaća više SOKOJ-u, pojedinačno i OFPS, više nego zajedno električnu energiju, vodu i komunalne usluge, pojedinačno to plaća.
Vi znate za ovaj problem i ovo se ne stavlja vama na teret, ali ste obećali, čini mi se, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, da bi do kraja septembra ova komisija trebala da uskladi te zahteve. Ovi ljudi koji slušaju i reprodukuje se ta muzika, ako se već tako u računima kaže, oni nisu protiv toga da se to uplati, ali da se to dovede u neku realnu, ajde kažu bar u visini ovo što javni servis naplaćuje ili da ima neke veze sa njihovim bilansom uspeha, a ne nikako aproksimativno, onako odoka da se razreže pa da račun za SOKOJ ili ovo drugu organizaciju bude znatno veći od potrošnje i to radi se o ugostiteljskom objektu od potrošnje električne energije, vode i komunalnih usluga. Mislim da će te za ovo imati razumevanja i da će te pomoći da se to reši. Hvala vam.

Ministar ima reč. Izvolite,  gospodine ministre.

 

Jesmo mi pogrešili što smo prihvatili vaš amandman? Dobro.

 Zahvaljujem, ministre.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodi poslanik Donka Banović ima reč.

Niste pogrešili što ste prihvatili amandman gospodina Perića, ali pogrešili ste što niste prihvatili ovaj amandman.
Ovaj član govori o tome kada je dozvoljeno u nekomercijalne svrhe, a u nastavi, kada je dozvoljeno izvođenje, a da se ne mora tražiti dozvola od autora i da se ne moraju plaćati autorske nadoknade. Govorim o nastavi. Vi sada tu predviđate tri situacije kada su škole, odnosno ustanove oslobođene tih obaveza. Prvo, javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog proučavanja na nastavi i druga tačka, pa kažete – javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskih priredbama pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje, dakle besplatno i da se ne naplaćuju ulaznice.
Ono što mi amandmanom predlažemo jeste da se doda rečenica – osim kada su sredstva od ulaznica namenjena u humanitarne svrhe. Zašto? Znate da se đaci veoma često organizuju kako bi prikupili sredstva. Uglavnom to bude da se pomogne drugu ili drugarici koji je u nevolji. Obično su to neki zdravstveni problemi, pa između ostalog i škola pokuša da prikupi neka sredstva kako bi pomogla svom učeniku. Vrlo često to jesu priredbe ili koncerti, pa se đaci organizuju pa naplaćuju ulaznice i tu uglavnom dođu nastavnici i roditelji, plate ulaznicu, budu na koncertu i onda se ta sredstva zaista koriste u humanitarne svrhe.
Nije mi jasno zbog čega ovaj amandman niste prihvatili. Trebalo je da ga prihvatite.

 Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 13, član 44, osnovnog zakona, suštinski je apsolutno isto kao kolege iz DSS, samo je malo drugačiji tekst, isto na stav 2. da se promeni.
Član 44. glasi: dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercionalne svrhe nastave, pa onda tačka 2. javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim primedbama pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje i da ne plaćaju ulaznice, da se tu stavi zapeta i da onda ide dalji tekst – osim ako se ne radi o priredbama humanitarnog karaktera na kojima se prikupljena sredstva u celosti daju u humanitarne svrhe. Suštinski je apsolutno isti kao i prethodni amandman sa ciljem da se prikupe novčana sredstva za dobrobit dece te škole, za dobrobit organizacije u okviru škole, da se pomogne ili deci roditelja ili samoj deci ili, kako je navedeno u obrazloženju, eventualno sportskim ekipama, sportskim takmičenjima ili bilo čemu drugom što je humanitarnog karaktera i da se sav prihod od ulaznica uplati u humanitarne svrhe.
Iskoristiću još minut, ministre, samo da vas podsetim na ono pitanje koje sam postavio juče i pre nekih mesec i nešto dana, a tiče se, takođe, ovih autorskih prava. Niste mi dali odgovor. Po treći put postavljam isto pitanje. Smatram da je nekorektno da već treći put postavljam jedno te isto pitanje.
Sećate se verovatno, tiče se onih optičkih diskova. Kada su u pitanju prazni diskovi zašto se nekom naplaćuje autorsko pravo? O tome sam juče ovde govorio detaljnije, sada neću opširno. Podsetiću vas da organizacija OFPS naplaćuje autorsko pravo na praznim diskovima. Znači, uvoznik uveze prazan disk, proda prazan disk, a na njemu nema apsolutno nikakvih autorskih dela. Na osnovu čega onda organizacija naplaćuje taj namet? Nema interpretatora, nema muzike, nema filma. Za šta će se kasnije koristiti taj disk, ne znamo. Kasnije, ako se koristi za muziku ili za film, onda neka se naplati to autorsko pravo. Smatramo da to bespravno radi organizacija OFPS, da zloupotrebljava položaj, da naplaćuje ono zašta nema pravo. Zahvaljujem.

Na član  14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Član 14. glasi: "Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja, arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist".
Podneli smo amandman kojim predlažemo da se briše ova ograničavajuća odredba ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka. Zašto smo predložili? Pokušaću da vam objasnim iz primera o kojem sam govorio juče.
Naprimer, nekoj školskoj biblioteci iz nekih razloga, radi izvođenja nastave, potrebna je određena knjiga koju nema u svom posedu. Znači, ne ispunjava ovaj zakonski uslov da ima sopstveni primerak knjige. Škola ima dobru volju, ima toliko novca da kupi jednu knjigu, međutim knjige nema na tržištu. Svi primerci knjige su rasprodati, a da nevolja bude veća, autor knjige je umro, nije više među živima. U tom gradu teoretski postoji samo jedan primerak tražene knjige, međutim, problem je u tome što autor ne želi da ga proda pa škola ni na ovaj način ne može da dođe do sopstvenog primerka knjige, odnosno do sopstvenog primerka autorskog dela.
Ministar se smeje i po tome zaključujem da su ove moje primedbe opravdane.
(Žarko Obradović, sa mesta: Malopre ste rekli da je umro.)
Imate knjiga za kojima postoji potreba , čiji su autori živi, a nažalost imate i knjiga za kojima postoji potreba čiji su autori mrtvi. U ovom slučaju o kojem govorim autor je, pokoj mu duši, umro, nema ga više.
Znači, škola ne može od njega da nabavi taj autorski primerak knjige, ne može da ga nabavi na tržištu zato što su svi primerci rasprodati. Ovaj sugrađanin koji ima jedan primerak knjige neće da ga proda. Škola ima samo mogućnost da knjigu pozajmi od vlasnika, ali tek onda školu i njenu biblioteku očekuju prave muke. Prvo, moraju da pribave saglasnost autora. Pošto autora nema, moraju da nađu njegove zakonite naslednike. Kad završe taj mukotrpni posao, ako uspeju da se dogovore oko autorske naknade, moraju prvo da uplate autorsku naknadu, a tek posle toga pristupe realizaciji onoga zbog čega su počeli ovu svu petljaniju, da knjigu fotokopiraju u tri primerka.
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje, obrazloženje je dugačko, pa ću pročitati samo dve rečenice. Kaže – stoga su izmenama u članu 14. Predloga zakona predloženi uslovi pod kojima se autorsko delo može umnožiti za potrebe biblioteka, arhiva, obrazovnih ustanova i to tako da se umnožavanjem dela bez dozvole i bez plaćanja naknade ne ugroze legitimni, odnosno ekonomski interesi autora.
Kakvi ekonomski interesi autora, ako se radi o jednom ili dva ili u ovom slučaju tri primerka knjige. Drugo, nisu ugroženi nikakvi ekonomski interesi autora, zato što u nastavku ovog stava jasno stoji – ako ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist, znači, vi ste postavili jedno jasno ograničenje. Nije mi jasno zašto komplikujete sa ovom odredbom, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka.
Sledeće obrazloženje zašto ste odbili ovaj amandman – opravdan je i legitiman interes autora da se njegovo delo kupi u legalnim tokovima prodaje, kako bi autor od kupovine tog dela imao određenu materijalnu satisfakciju. U ovom slučaju dela nema u legalnim tokovima, nema ga u prodaji, nema ga na tržištu.