Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Stvarno, DSS je podnela dosta amandmana na ovaj zakon i stvarno smo se trudili da i suštinski nešto promenimo ali da pre svega jezičke neke stvari ovde dovedemo u red. U članu 34. koji ima nad naslov "zabrana uvoza", vi kažete sledeće – zabranjen je uvoz u Republiku Srbiju proizvoda, proizvedenih na osnovu prinudne licence izdate u skladu sa odredbama člana 30. ovog zakona radi slobodnog puštanja u promet itd. Mi reagujemo na ovo "puštanje u promet", kako puštanje u promet, mislite stavljanje u promet. Sada vi nama dalje ovde odgovarate sledeću stvar i kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovaj predlog zakona harmonizovan. Nije harmonizovan nego je usklađen sa uredom EZ broj 816/2006. evropskog parlamenta itd. za proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja.
Da se razumemo, ne branimo mi vama ovu harmonizaciju, tj. usklađivanje mi to doživljavamo kao usklađivanje jer mi govorimo srpskim jezikom, ali mislimo da morate konačno i vi da povedete računa o tome. Iskreno vas molim kakvo puštanje u promet nečega. Ne znam za taj izraz u srpskom jeziku znam ali on je malo skaradan, ovde trebalo staviti u promet. Iskreno vas molim da vodite računa o jeziku, ne zato što sam ja jezički čistunac nego zato što u ovoj Srbiji svi moramo da radimo na tome da građani nauče da govore pravilno, čisto i da svoj jezik poštujemo. Hvala vam.

Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ne znam da li sam dobro čula, jeste dobro. Još uvek, odnosno u članu 35. govori se o postupanju carinskih organa i u stavu 5. predlagač kaže – ako se utvrdi da se uvozom proizvoda koji su zadržani u skladu sa odredbama ovog zakona, ne bi prekršila zabrana iz člana 34. ovog zakona, iako su poštovani carinski propisi, nadležan carinski organ pustiće proizvode u promet na teritoriji Republike Srbije. U pitanju su ovi farmaceutski proizvodi koji su predmet izvoza u države koje imaju probleme sa javnim zdravljem. Dakle, predviđene su situacije kada može da dođe na prelazima do problema, odnosno do izvoza, uvoza i vraćanje tih proizvoda itd.
To je dobro pokriveno, predviđene su sve situacije, osim što je ovde predlagač neobično to formulisao kaže – nadležni carinski organ pustiće proizvode u promet na teritoriji Republike Srbije, a carinski organ ne mogu da puste proizvode to će da urade nakon uvezu neke trgovačke kuće. Carinski organi mogu da dozvole uvoz tih proizvoda u Republiku Srbiju, onda oni mogu da ostanu da čekaju da trgovačke kuće reaguju, da budu u nekim magacinima, itd. ali sigurno ne može carinski organ da te proizvode pusti u promet u Republiku Srbiju.

 Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Narodni poslanik gospođa Vojić-Marković.

Hvala.
Član 37. ima naslov – Ukidanje ili izmena prinudne licence. I mi smo ovaj vaš stav 1. malo menjali , on kod nas glasi ovako – nosilac prava , imalac licence može organu državne uprave nadležnom za poslove zdravlja da podnese zahtev za ukidanje prinudne licence ukoliko se utvrdi da druga strana ne ispunjava obaveze iz odluke o izdavanju prinudne licence.
U odluci o ukidanju prinudne licence, organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja određuje rok u kome je imalac licence dužan da o svom trošku preusmeri sve proizvode koji poseduju u zemlji iz člana 30. ovog zakona ili ukloni iz prometa na drugi način u dogovoru sa nosiocem prava. I ono što smo takođe menjali to je u istom članu 37. stav 2. opet ovaj sticalac, mi smo smatrali da treba da bude neko ko je imalac. Mislim da, suštinski je bolje ovo kako je kod nas napisano, ja bih volela da ministar ovde da može da prihvati naš amandman. Hvala vam.

 Bez tendencije da uzurpiram mesto na kome se nalazim, htela bih samo da kažem da je termin sticalac, prosto domaći, u obligacionom pravu i da već 50 godina se koristi. Dakle, i u vreme kada ste vi bili na vlasti ovaj termin jeste bio u upotrebi, to je pravnicima bliže, nego nama, mada ima mnogo logike, sve o čemu mi danas govorimo.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Reč ima Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom delu zakona govori se o trajanju važnosti patenta, a konkretnije u članu 40. govori se o taksama koje se plaćaju, a ja ću pročitati stav 2. člana 40. koji kaže – taksa za održavanje prava iz prijave i priznatog prava, može da plati bilo koje lice u ime i za račun podnosioca prijave ili nosioca prava.
Smatram da ovaj stav 2. člana 40. treba da se izbriše, jer je on potpuno bespotreban, suvišan, smatram da može dovesti do nesporazuma do zloupotreba, da pre svega narušava ljudsko pravo podnosioca prijave ili nosioca priznatog prava, da sam odluči da li hoće ili neće da nastavi sa održavanjem prava.
Po ovoj odredbi, kako sada stoji, takse za održavanje prava iz priznatog prava, može da plati bilo koje fizičko ili pravno lice, bez ikakvog ovlašćenja, bez saznanja i bez ikakve saglasnosti nosioca priznatog prava.
SRS smatra da jedino može, mora i treba nosilac priznatog prava ovu taksu da plaća, da je održava, ili lice koje on ovlasti.
Zbog toga smatramo da ovaj stav 2. treba da se izbriše i na taj način smanji mogućnost bilo kakve zloupotrebe.

 Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mladenović je ovo izuzetno dobro obrazložio, ali u pitanju je takva besmislenost da ja moram da ovo prokomentarišem. Još jednom citiram stav 2. u članu 40. koji govori o održavanju prava prijavljenog i priznatog patenta.
Kaže, takse zadržavanje prava iz prijave i priznatog prava , može da plati bilo koje lice u ime i za račun podnosioca prijava ili nosioca prava. Znači, nigde ne piše uz dozvolu i saglasnost pronalazača. Jedna potpuno besmislena i suluda odredba koja može dovesti do zloupotreba raznih.
Zanima me da li su ljudi iz Vlade svesni kakvu su glupost napisali. Napisali su da baš svako da uzurpira jedno neprikosnoveno ljudsko pravo, pravo pronalazača i da u njegovo ime preduzme određene radnje na zaštiti njegovih prava i interesa. Znači, bilo ko, lice sa ulice, bukvalno, ode u filijalu prve banke i uplatu taksu kojom se jedan prijavljeni patent, kome je isteklo vremensko ograničenje, ono produžava taj patent.
Ja sam ovde govorio o Živoslavu Milovanoviću, pronalazaču iz Krnjeva, koji je uložio neverovatan napor da bi stvorio uređaj sa rotacionim klipom, a koji se može koristiti kao kompresor, pumpa itd. Zamislite, čovek posle određenog vremenskog perioda, posle 10 ili 20 godina, odluči da ne produžava sopstveni patent, iz bilo kog razloga, može biti hiljadu razloga i čovek neće da plati taksu, ali po ovoj odredbi, bilo ko iz nekog razloga ko može biti dobronameran ili zlonameran, može da uplati taksu i pogazi njegovo pravo.
Iz tog razloga smatram da ste trebali prihvatiti amandman kolege Bojana Mladenovića.