Iskorišćen je jedan minut od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u načelnoj raspravi a i danas, u raspravi u pojedinostima, poslanici SRS skreću pažnju pre svega građanima Srbije da je i ovaj zakon jedan od veoma loših zakona koji u suštini, osim što piše član 1, 2, itd, i nema formu zakona već je samo više nekakvo deklarativno izjašnjavanje Vlade Republike Srbije. Naravno, posledica ovako lošeg teksta zakona podrazumeva da zakon neće biti primenjiv, kao što je to otprilike praksa u ovom sazivu parlamenta, da radimo onako, reda reda, ne mi, poslanici SRS, nego oni koji glasaju za zakone po nalogu.
Mi u SRS koristimo svaku priliku da radi građana Srbije skrenemo pažnju Vladi Republike Srbije i režimu Borisa Tadića da je krajnje vreme da se prestane sa ispunjavanjem uslova EU. Naprotiv, mi se zalažemo za to da Srbija prekine svaku komunikaciju u vezi sa pridruživanjem EU, između ostalog i zato što mi već 11 godina, kad kažem mi mislim na sve građane Srbije i na državu Srbiju, trpimo strašan teror DOS-ove vlasti u raznim oblicima, a sve zarad nekakvog puta u Evropu koji je što se tiče SRS put kojim Srbija nikako ne sme da krene.
Posebno skrećemo pažnju na to, zato što bi trebalo i vi koji se zalažete za ulazak Srbije u EU i još uvek nećete da prihvatite da je to poguban put za Srbiju, trebali da znate da iz dana u dan raspoloženje građana Srbije prema EU drastično opada. Pošto se vi zalažete za nekakve, opet deklarativno, demokratske principe, poštovanje volje građana itd, mada ste više puta pokazali da vas volja građana ne interesuje, trebalo bi da povedete računa i da oslušnete šta to narod Republike Srbije očekuje od svoje vlade.
Dakle, vi ste, slušajući EU, uništili sve što je u Srbiji moglo da se uništi – i bankarski sistem, privredu, industriju, privredu uopšte, poljoprivredu, sistem obrazovanja, zdravstva.
Doveli ste milion ljudi na ivicu egzistencije, milion ljudi je ostalo bez posla i milion penzionera ne može da preživljava sa penzijom koju primi. Sve više je ljudi pored kontejnera, sve manje radnih mesta, sve više otkaza iz dana u dan i sve je to zarad vašeg stava da Srbija treba da ide tim takozvanim evropskim putem. Nije vas otreznila ni Angela Merkel, nije vas otreznila jasnim stavom da nema ništa od ulaska Srbije u Evropsku uniju. Hvala Bogu i da nema, ali je zaista problem što vi usklađujete zakone sa, kako kažete, zakonodavstvom Evropske unije i sve to ide na štetu građana Srbije.
U ovom sazivu parlamenta nije donet ni jedan zakon od kojeg, anketirajte građane Republike Srbije, ako nađete deset ljudi koji će da kažu da imaju koristi, ali nemojte da nameštate ankete, koji će da kažu da imaju koristi od nekog zakona koji je ovaj skupštinski saziv izglasao, reći ćemo - svaka vam čast. Nećete naći. Vi sami znate da nema onog u Srbiji ko je zadovoljan ovim što vi radite.
Mi u SRS kada ulažemo amandmane… Pardon, pre nego što konkretno kažem i o ovom amandmanu, kakav je vaš odnos prema predlozima zakona o kojima formalno raspravljate i koje izglasavate? Ne slušate šta kaže opozicija. Ne slušate šta kaže Srpska radikalna stranka. Mi zato i sa ovog mesta kažemo - poštovani građani Srbije, slušajte šta kaže Srpska radikalna stranka, sve što smo godinama govorili, nama možda niste verovali do kraja, evo, sad Vikiliks potvrđuje, pa valjda sada verujete. Dakle, kakav je vaš odnos prema ovom zakonu? Da nije kolega Zoran Krasić skrenuo pažnju da smo dobili izveštaje odbora gde ne piše da se raspravljalo o Zakonu o železnici, što jeste tema, nego o Zakonu o železničkom saobraćaju, vi uopšte ne biste primetili tu grešku.

Narodna poslanice, sad vas molim da počnete vašu organizaciju da dovedite u vezu sa temom dnevnog reda i sa amandmanom koji je u pretresu, da bi i vi i ja ostali u okvirima poštovanja pravila, na koje nas obavezuje Poslovnik Narodne skupštine. Dakle, o temi dnevnog reda, molim.

Član 20. Predloga zakona govori o dodeli kapaciteta železničke infrastrukture. Znači, govori o železnici, a mi smo dobili od odbora informaciju da se raspravlja o železničkom saobraćaju.

Narodna poslanice, sada vas upozoravam, pošto kada sam vas podsetila da govorite o dnevnom redu, podrazumevala sam da ste pratili šta se dešava na sednici i da ste dobili, u skladu sa članom 27, sva obaveštenja, pa vas sada upozoravam o temi dnevnog reda. Amandman na član 20. Predloga zakona o železnici.

Apsolutno, ali dozvolite samo da imamo pravo da mislimo da nije tačno ono što ste rekli da je bila tehnička greška u pitanju.

Narodna poslanice, sada me prisiljavate da primenjujem odredbe zakona koje se meni mnogo manje dopadaju nego vama. Ali, ako insistirate da odredbe Poslovnika ne važe samo za vas, onda sam ja u obavezi da vas izricanjem mera opomene podsetim da važe i za vas. Molim vas da me na to ne prisiljavate i da se vratite na temu dnevnog reda.

Zahtev za dodelu trase voza podnosi se godinu dana, a najkasnije 10 meseci pre početka važenja novog reda vožnje, kako kaže Predlog zakona o železnici. Mi kažemo da je ovo loša formulacija i da tih najkasnije 10 meseci treba da se briše i to smo amandmanom predložili. Zašto? Zato što je ovakva formulacija nejasna. Zato što ne znamo od čega to zavisi i da li je ovaj rok za dodelu trase godina dana ili je rok 10 meseci od početka važenja reda vožnje.
Mi u SRS, inače, kada god podnosimo amandmane, a i ovaj put je to u pitanju, vodimo računa da i Vladi Republike Srbije i vladajućoj većini skrenemo pažnju da je uvek loše, mnogo loše kada se dozvoli da u zakonu ostane takva formulacija, da ostavlja mogućnost da se taj zakon primenjuje na ovaj ili onaj način. Imamo pravo da sumnjamo u onoga ko će primenjivati ovaj zakona, a i uopšteno. Ne može ministar da bude siguran da je svako ko će biti zaposlen ili ko je zaposlen u Železnici da će raditi svoj posao u skladu sa zakonom, da neće zloupotrebljavati to što radi. Ako mu zakon ostavlja tu mogućnost, onda, bogami, treba i te kako da se zabrinemo.
Znate, u svakom javnom preduzeću, državnoj ustanovi itd. imate među zaposlenima zlonamerne, one sklone kriminalu i korupciji, one nestručne i od takvih moramo da se čuvamo i štitimo zakonom. Imamo i one koji kupe diplomu fakulteta, a kažu da su funkcionalno nepismeni, da ne znaju da upotrebe više od četiri padeža. To je, recimo, Vikeliks rekao za Tomislava Nikolića. Možda takvih bude i u Železnici. Ako ima takvih, moramo zakonom da se zaštitimo, dakle, od zlonamernih, od onih sklonih kriminalu i korupciji, od onih koji lažu, koji varaju, koji su falsifikatori itd. Hvala.

Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li je odbijeno prekidanje, Goco?)
Narodna poslanica dobacuje, kršeći Poslovnik, da li je iz vremena odbijeno prekidanje? Naravno da je odbijeno. Nikada ne računam vreme poslaničke grupe u vreme koje moram, voljom poslanika, da potrošim na podsećanje na odredbe Poslovnika, koje svi moramo poštovati.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Martinović i zajedno narodni poslanici Zoran Šami i Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, formulacija u članu 23. stav 1. Predloga zakona najbolje pokazuje do koje mere je ovaj predlog zakona neprecizan i do koje mere on otvara mogućnost različitim zloupotrebama.
Naime, u stavu 1. člana 23. navodi se sledeće – upravljač infrastrukture, pa ona čuvena formulacija između dve zapete, po pravilu dodeljuje trase voza jedanput godišnje po usklađivanju zahteva za dodelu trasa voza u postupku izrade reda vožnje, najduže za period važenja reda vožnje. SRS je predložila u amandmanu da se ova formulacija: "po pravilu" iz člana 23. stava 1. Predloga zakona briše. Prosto zato što ona čini ovaj deo zakona nepreciznim i zaista dozvoljava da se u praksi dešavaju različite vrste zloupotreba.
Vlada je odbila naš amandman. Inače, ista je formulacija i kada je u pitanju amandman kolege Zorana Šamija. Dakle, obrazloženje je sledeće – amandman se odbija zato što postoji mogućnost da posle prve raspodele trasa ostane određeni broj neiskorišćenih trasa koje se mogu ponuditi tokom perioda važenja reda vožnje, a što omogućava bolju iskorišćenost kapaciteta i infrastrukture, a samim tim i veće prihode upravljača infrastrukture.
Sad vas SRS pita – ako je to tako, zašto tako ne piše u Predlogu zakona? U Predlogu zakona piše jedno, a u obrazloženju zašto se naš amandman ne prihvata piše nešto sasvim drugo. Ako vam je to bila namera, onda ste lepo trebali da kažete da se trase dodeljuju jedanput godišnje, osim u onim situacijama koje su navedene u obrazloženju zašto amandman ne treba prihvatiti. Ovako, ono što piše u Predlogu zakona i ono što piše u obrazloženju zašto se naš amandman ne prihvata jednostavno su dve potpuno različite stvari.
Kada je u pitanju ova sintagma – upravljač infrastrukture, koja se često puta ponavlja u Predlogu zakona, zanimljivo je, da se za čas vratimo na član 7. Predloga zakona, u članu 7. u stavu 4. Predloga zakona piše da delatnost iz stava 2. ovog člana, a misli se na upravljanje železničkom infrastrukturom, može da obavlja i drugo privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom.
Vi kažete, gospodo iz Vlade, da je to rešenje usklađeno sa evropskim standardima. Evo ja ću vam pokazati na jednom primeru da to nije tačno. Jedna od država koje su osnovale evropsku ekonomsku zajednicu , odnosno kasnije EU, država koja i danas svojim kreditima sprečava da mnoge države u EU bankrotiraju, mislim na SR Nemačku, u svom, ne zakonu, u svom Ustavu predviđaju jedno sasvim drugačije rešenje. Evo sad ću vam, gospodine iz Vlade, pročitati šta piše u članu 87. stav 3. osnovnog zakona SR Nemačke, odnosno Ustava SR Nemačke. Dakle prema članu 87. stavu 3. Osnovnog zakona: "Privredno preduzeće , odnosno privredna preduzeća koja obavljaju delatnost izgradnje, održavanja i upravljanja šinskim putevima, moraju biti u potpunom i većinskom vlasništvu savezne države".
Sad vas SRS pita sledeće, gospodo iz Vlade – kako to u SR Nemačkoj, koja je zajedno sa Francuskom 1957. godine formirala EEZ i koja danas svojim kreditima spašava od bankrota zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije, Španije, Italije, ko zna koje sve ne Rumunije, Bugarske, ko zna koje sve ne evropske zemlje, kako to da u jednoj državi osnivaču EU, privredna preduzeća koja upravljaju šinskim putevima moraju da budu u potpunom ili većinskom vlasništvu savezne države, a u Republici Srbiji ne moraju? Kažite mi koliko ima tih evropskih standarda? Kako je moguće da jedan evropski standard važi za SR Nemačku, a neki drugi evropski standard za Republiku Srbiju?
Ovo je samo jedan u nizu dokaza do koje mere vi nestručno, ne poznavajući apsolutno sistem EU pričate o tim evropskim standardima. Tako je bilo, da podsetim građane Srbije, pošto ovima iz Vlade ne vredi ništa govoriti, i kad smo raspravljali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. U Srbiji mora da bude evropski standard da je poslanik slobodan, a to u prevodu znači da može da trguje svojim mandatom, u Velikoj Britaniji mogu da postoje bičevi, i nikom ništa. U SR Nemačkoj mora privredno preduzeće koje upravlja šinskim putevima, a to znači železnicama, da bude u većinskom vlasništvu ili u potpunom vlasništvu savezne države, odnosno SR Nemačke, u Republici Srbiji ne mora.
Da li to znači da vi bolje poznajete evropske standarde od Nemaca i da je naše zakonodavstvo više usklađeno sa evropskim standardima nego zakonodavstvo države koja je formirala EU i koja je i danas u velikoj meri veštački održava? Da nema nemačkih kredita, bankrotirale bi države u tom vašem raju na zemlji zvanom EU.
Dakle, SRS očekuje odgovore na sva ova pitanja. Najlakše je da dođete u Skupštinu i da pročitate obrazloženje zakona koje je pisao neko drugi i onda kažete – treba da usvojite ovaj zakon zato što je on usklađen sa evropskim standardima. Sada mi odgovorite kako je moguće da u Evropi postoje dvostruki standardi, jedni standardi za države koje su osnovale EU, a drugi standardi za države koje hoće da pristupe u EU? Kako je moguće da je u SR Nemačkoj Ustavom, osnovnim zakonom potpuno drugačije rešeno ovo pitanje od rešenja koje nam nudi Vlada Srbije u Predlogu zakona?