Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, gospodine ministre, naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Dragan Stevanović je u svom uvodnom izlaganju rekao da SRS smatra da je Vlada neozbiljno pristupila ovom problemu zbog toga što ovaj zakon koji imamo pred sobom, pokazaćemo to i kroz amandmane koje smo podneli, govoriću o nekim konkretnim, opštim odredbama, govori o tome da je donet samo da bi se ispunilo ono što je neophodno i razlozi za neophodnost donošenja zakona, a u stvari neke fundamentalne stvari nisu razdvojene, koje se tiču intelektualne svojine jer, priznaćete, poslovna tajna jeste jedan vid intelektualne svojine i nečega što već imamo u pratećim i važećim zakonima koje je gospodin Stevanović spomenuo.
Dakle, žigovi i patenti su takođe neka vrsta poslovne tajne i intelektualna svojina, ali oni se vode u Zavodu za registrovanje toga i oni su zakonom zaštićeni. Usvojili smo te zakone, a kako ćete vi da zaštite poslovnu tajnu kada se u stvari ona ne odnosi samo na ovo o čemu ste govorili odnosno pokušali da precizirate članom 4, već je u najširem smislu reči poslovna tajna, što bi bivši ministar za ovu lopovsku privatizaciju Vlahović rekao "nou hao", jer taj izraz upotrebljavaju u poslovnom svetu, kako da poslujete, kako da ostvarujete profit i kako da vas konkurencija ne otkrije.
Kako će onda sada neko ko se ozbiljno bavi poslom u Srbiji da računa na to kada ovde nema nikakvih sankcija u ovom zakonu? Nudite parnični postupak u slučaju da se desi tako nešto, inače imamo ovaj Zakon o parničnom postupku na dnevnom redu i ministarka je bila juče i razgovarali smo o tome, međutim vi ste prenebregli činjenicu da je ovo vrlo opasna stvar, odavanje poslovne tajne i da je to teško krivično delo.
Pomogao mi je kolega Jojić, koji je izuzetan krivičar, naš poslanik i bivši ministar, da pronađem koji je to član Krivičnog zakona. U pitanju je član 240. gde se lepo i u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu navodi koje su zatvorske kazne predviđene za odavanje poslovne tajne, a vi ste to trebali takođe da inkorporišete u ovaj zakon, što su uradile neke druge zemlje koje su doneli zakon oposlovnoj tajni.
Da ne bi bilo sada neke fame i da građani Srbije misle kako će ne znam šta ovim da se uradi, kako će svi biti zaštićeni, od onih koji se bave nekom sitnom trgovinom do velikih kompanija, a verujte da neće jer tzv. biznis špijunaža i oni koji se analitičke bave time, pa evo i ja kao član Odbora za odbranu i bezbednost, gde u redovnim izveštajima i MUP i BIA imamo posebna poglavlja posvećena tome, dakle o privrednom poslovanju na području Srbije. Oni vrlo dobro znaju, mislim na agenture i na CIA i na MI6 i Nemce i na sve druge sa kojima zvanično država Srbija i BIA ima potpisan ugovor o saradnji, da to više ne rade neki agenti koji su obučeni pa imaju one male mikro kamere pa slikaju ugovore, kao što postoje neke scene u holivudskim filmovima, već je to sada apsolutno dostupno upravo onima koji sa jedne strane ruše suverenitet zemlje, koje je Tadićev režim legalno prihvatio da ovde posluju i vršljaju, a imate jedan takav slučaj i zbog toga upravo i imamo veliku strepnju i zebnju uoči preksutrašnjeg dana i onoga što je zlikovac Tači najavio. Imate opomenu takve vrste od nekoga ko se predstavljao kao kompanija na području KiM. Sećate, gospodine ministre toga, to je bilo 2005. godine. To je bila neka navodna farmaceutska kuća iz Nemačke, a to su bila tri agenta BMD koji su došli do zaključka da su Hašim Tači i drugi zlikovac, Haradinaj, opasni zlikovci, to je bilo i pre izveštaja Dika Martija, da se bave trgovinom ljudi, oružja, droge i da je naša južna pokrajina po njihovom izveštaju, a to je nemački Bundestag usvojio, inače, jedno od najopasnijih područja na čitavoj planeti. Umesto, kao što smo vas mi tada upozoravali, srpski radikali, da reagujete, da ofanzivnije krenete, da tražite zaštitu i poštovanje Rezolucije 1244, vi polako …

Narodna poslanice, molim vas da govorite o temi dnevnog reda.

Samo sam to povezala …

Ne može se povezati trgovinska ljudskim organima sa poslovnom tajnom. Molim vas za malo dostojanstva prema svima, ako ne prema poštovanju procedure i obaveze poštovanja Poslovnika.

Što se tiče odavanja poslovne tajne, više je bilo takvih slučajeva u Srbiji gde su neki ustanovljeni organi i institucije reagovale. Reagovala je Komisija za zaštitu konkurencije pre izvesnog vremena, možda vam je to poznato, gospodine ministre, kada je Ekonomski institut objavio podatke uoči prodaje Miškovićeve kompanije "Delta maksija" belgijskoj kompaniji, o tome kolike su trgovinske marže. Zaboga, oni su se tada bunili a mi smo inače imali prigovor na to i kako je komisija formirana i kakav je lobi bio. Lično sam kao član Odbora za trgovinu prisustvovala tom brifingu sa članovima koji su kasnije izabrani. Naravno, sve je bilo namešteno i onda oni kažu – te podatke koje smo imali za svoje svrhe objavio je Ekonomski institut. To je nešto što svaki građanin Srbije zna. Kada odete na pijacu da kupite paradajz i papriku ili neke druge namirnice, kada odete u neku drugu prodavnicu, odete u "Delta maksi" kod tajkuna Miškovića za koga ste čuli da je "Vikiliks" objavio, što je pročitala gospođa Radeta, da je plaćao velikodušno, kao Milan Beko Vučića i Nikolića da naprave ovu njihovu SNS kompaniju koja se navodno zove stranka. Dakle, to nije ništa što ne znamo. Znate i vi, gospodine ministre, po vašem džepu i svaki građanin Srbije, ali ono što je ovde veoma važno to je da niste neke posebne oblasti u Srbiji ovim zakonom zaštitili, koje se tiču visokih i visokoprocentnih ugovora i ugovora koji imaju veliku vrednost.
Mi smo razgovarali u okviru naše poslaničke grupe kada smo pisali te amandmane. Recimo, oblast sporta uopšte niste uzeli u obzir, a trebali ste. Ti ugovori koji se sklapaju, naročito kada su u pitanju transferi fudbalera, imaju veliku vrednost i sami vrlo dobro znate da je UEFA rigorozna prema tome kada su u pitanju takve vrste ugovora koji su višemilionske vrednosti, a ta tzv. poslovna tajna je dostupna svim medijima i svakom pojedincu da o tome može da priča kada se tako nešto desi.
Znate da recimo u Italiji, uzeću nju za primer, vlasnik nekog velikog kluba ne može da računa da zaradi ne znam za koliko godina 150 miliona evra, koliko može za nekoliko nedelja samo na tim transferima.
Farmaceutske kompanije su ovde obuhvaćene. Međutim, kada je već ovaj zakon jedan od uslova, to vi niste rekli, ali se vrlo dobro zna, za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, onda stvarno moram da opet pomenem gospodina Asanža i Vilikis i slučaj pritiska Srbije, odnosno o tome su pisale novine prekjuče, verovatno ste i vi pročitali, kao i mi, ali to je depeša koja postoji, da Amerikanci vrše i dalje veliki pritisak na Srbiju da usvoji ovaj zakon i ko zna šta sve još da bi plasirali ovde genetski modifikovanu hranu u Srbiji do ulaska Srbije u EU.
Onda se pojavio u tom članku neki neimenovani sagovornik koji kaže – da, da, to je tačno, to je jedan od ljudi koji se bavi uvozom i na svu sreću, kako on kaže, nećemo to morati još neko vreme, jer za deset godina će Srbija biti u EU, na godinu dana pre toga svakako ćemo to morati da prihvatimo. Eto, vidite šta rade američke kompanije ovde i to je upravo kompanija "Monsanto", koja je jedna od najpoznatijih u svetu i koja ima direktni lobi ovde i koja vrši takav pritisak na Srbiju, kao i sve druge pritiske koje imamo ovih dana, a naročito po pitanju južne srpske pokrajine.
Zaista je mnogo takvih primera i mi mislimo da poslovna tajna neće moći na ovakav način da bude zaštićena ovim zakonom. Kada se jednom desi, kada bude pravnog poretka u ovoj zemlji, što sada nema zbog tajkunizacije Srbije, što plaćaju ovakve koji su izdali SRS, što plaćaju režimsku stranku i što drže monopol na tržištu, kada bude počeo da funkcioniše taj zaista pravi ugovor o tajnosti podataka između dve kompanije koje sklapaju neki posao, Srbija može da računa da će biti pogodna za investitore i zemlje u kojima je tako nešto zaštićeno. Do tada apsolutno nema nikakvih mogućnosti da se zaštitite na bilo koji način i na bilo koji način da reagujete, jer i sudovi su takvi, a i krivični zakon se neće primenjivati. Hvala.

Deset minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.
Gospodin Petar Jojić ne želi reč.
Gospodin Zoran Krasić, pa narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Izvinite, gospođo Čomić, koliko imamo vremena mi iz SRS?

Dvadeset i tri minuta je na raspolaganju poslaničkoj grupi.

Obećao sam vam juče da ću imati vremena.
Vidite, drago mi je što se na dnevnom redu nalazi ovaj predlog zakona, jer je ovo još jedan primer kako ne treba da se zakonom uredi jedna oblast, jer ovaj zakon u stvari sadrži praznu priču, šuplju priču. Sadrži neke pravne pojmove, koji u ovom kontekstu i u ovoj dijalektici ovih članova praktično ništa ne predstavljaju.
Da krenemo redom. Da li nam je potreban zakon kojim bi se štitila poslovna tajna nekog privrednog društva? Mislim da nam nije potreban taj proces. Zašto? I postojeći pravni sistem omogućava i dozvoljava da svako privredno društvo čuva svoju poslovnu tajnu na bazi Zakona o obligacionim odnosima, na bazi Zakona o parničnom postupku i na bazi velikog broja propisa koji regulišu obavljanje neke delatnosti sa gledišta uslova za obavljanje te delatnosti i pogotovo oni propisi koji se odnose na autorstvo, patent, prava industrijske svojine, itd.
Da je to tako, potvrđuje ovaj predlog zakona. Zašto? Zato što u kaznenim potrebama postoji samo jedan član, gde je propisano šta je privredni prestup i da za privredni prestup odgovara pravno lice, privredno društvo i odgovorno lice u privrednom društvu ili pravnom licu, ali nema odgovornosti fizičkog lica.
U članu 2. vi kažete da ovaj zakon pruža zaštitu pravnim i fizičkim licima, kako domaćim, tako i stranim. Nešto onda tu nije u redu.
Dalje, iz ovoga vidimo da ste vi prepustili kompletno privrednom društvu i svakom pravnom licu, pa čak i fizičkom licu, da samo odredi šta je poslovna tajna. Toliko je to široko da praktično svaki podatak o nekoj firmi može biti poslovna tajna, jer ne zavisi poslovna tajna od kvaliteta podatka, nego od pravnog ili fizičkog lica da li je to proglasio poslovnom tajnom.
Ima toliko propisa koji nalažu javnost rada privrednih društava ili onih propisa koji nalažu da privredno društvo ili fizičko lice koje se bavi privrednom delatnošću je dužno da obavesti neki nadležni organ o svojim poslovnim aktivnostima, tako da svaki podatak iz oblasti finansijskog, privrednog, ekonomskog, tehničkog, tehnološkog, skica, crtež, šta god hoćete da uzmete, može biti proglašeno poslovnom tajnom.
Izvinite, ako neko krade podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu i može da načini štetu onome ko je zaštitio te svoje podatke, to treba da se reši u jednom dvostranačkom sporu, bez mešanja države posebnim zakonom, jer u suštini ovaj zakon ništa ne reguliše.
Kada se pročita bombasti naslov ovog zakona, onda neko stekne utisak da ovim zakonom država zabranjuje NN licu da špijunira privredni subjekt. Nije tačno, takva odredba ne postoji ovde.
"Koka-kola" već sto i kusur godina čuva kao svoju tajnu šta je onaj sastojak što se daje. Nije to zaštitio ni jedan zakon, nego oni zaštitili. Da li ovo može kod nas da funkcioniše? Šta će biti naša praksa ako usvojite ovakav zakon? Naša praksa posle ovog zakona biće naša sadašnjost. Evo jednog primera. Miškoviću je vrlo interesantno šta država misli u oblasti finansija i ekonomije i on izvrši disperziju, pošalje svoje službenike i oni se nalaze u svim ministarstvima u svojim institucijama, ali kada on želi da sačuva svoju poslovnu tajnu, nešto što treba da se uradi za godinu, dve dana, on angažuje penzionisane radnike BIA koji naprave blindirani prostor oko jednog prostora u njegovoj firmi gde se osmišljava poslovna strategija.
Svako ko želi da krši ovaj propis može da se legitimno pozove na član 3. i da kaže – javnosti sam saopštio neke podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu zbog toga što ti podaci predstavljaju prikrivanje krivičnih dela. To dozvoljava član 3. stav 1. Naravno, to ću maksimalno da zloupotrebljavam, odmah u startu da vam kažem. Zašto? Nema tog kantara koji će da izračuna da li sam to zloupotrebio ili sam u nameri iz člana 3. stav 1. to izveo.
Evo jednog drugog podatka. Znate i sami da prema našem društvenom proizvodu verovatno nekih 50% društvenog proizvoda ide preko javnih preduzeća, što republičkog, što lokalnog značaja. Da li oni mogu da imaju neku poslovnu tajnu? Ne mogu. Da li je interes nekih privatnika koji idu na tender da unapred budu obavešteni šta će biti interesantno u nekom od tih javnih preduzeća? Kako mogu da iskopaju te podatke? Vrlo jeftino i završe posao.
Onda se postavlja pitanje – da li je ovaj zakon u zaštiti javnog interesa? Nije, ovakav zakon nije.
Mi smo imali jednog operatera za telefoniju. Danas imamo nekoliko mobilnih, imamo još jednog fiksnog. Šta ako se u tim preduzećima, gde dokazujemo opredeljenost za EU, za tržišnu ekonomiju itd, nalaze stručnjaci "Telekoma" koji su radili na strateškim dokumentima širenja "Telekoma"? Ne mora on da ukrade ni jedan podatak, njegova pojava je dovoljna sa znanjima da se završi posao gde će VIP da bude za dva koraka ispred naše telefonije, da postavi baznu stanicu, da sagleda ispitivanje tržišta, gde se nalaze korisnici, sa kojom uslugom da se parira. Vidite, sada dinar, pola dinara, besplatni minuti itd.
Da li vi mislite da će pravna lica da koriste ovaj zakon radi zaštite svojih poslovnih tajni? Pa neće. Tamo gde cveta individualistički oblik tržišne ekonomije, kao što su SAD, pa sve se zasniva na industrijskoj špijunaži, prevarama i mućkama na berzi.
Hajde malo da vas nasmejem. Skoro je bila komedija Edi Marfija, gde je on glumio. Dva starca pukla na berzi zato što su neki pre njih dobili prave podatke kakav će biti rod pomorandži. To je za njihovu ekonomiju potpuno normalno - diže se do nebesa, pada, bankrotira, nema ga nigde. Vi mislite da sad ovim preslikate kod nas ovde. To je nemoguće.
Poslovna tajna. Da li može da bude poslovna tajna gde su pare sa Kipra? Znači, nije to službena tajna, nije državna tajna, nije vojna tajna, to je poslovna tajna. Zašto? Banke, četiri banke, ili javna tajna, kako se sad kaže? Kad ćemo da dobijemo te informacije?
Da li je poslovna tajna sa kojim fizičkim licima javna preduzeća zaključuju ugovore o zakupu poslovnog prostora? Po ovom zakonu oni mogu da proglase. Znači, javno preduzeće može da proglasi - poslovna tajna s kim smo mi zaključili, recimo, ugovor o zakupu u Novom Sadu. To isto može i poslovni prostor Novog Sada da proglasi. A interes? A prikrivanje kriminala?
Šta je sada tu poenta? Ako je zakup u toku godine više od četiri miliona dinara, onda zakupodavac ulazi u sistem PDV pa izlaze neke ujne, strine, tetke itd. I to može da bude poslovna tajna. Neko može da odgovara što u najboljoj nameri kritikuje kriminalno ponašanje pojedinaca na vlasti.
Verovatno i ono što je bilo kog Gorana Kneževića u sefu je bila poslovna tajna. ako su u pitanju stranačke pare, to ne može da bude ni službena, ne može da bude ni vojna, niti bilo koja. Znači, poslovna tajna. Pade Knežević i tajna je i dalje, čim se ne vodi postupak. Znate?
Da li je poslovna tajna ako je pre nekoliko godina Darko Šarić u Novom Sadu častio što je zaradio četiri milijarde kao biznismen sa svojim nekim poslovima? Odabrani ljudi bili na proslavi. Ima puno državnih funkcionera i lokalnih funkcionera. Onda se javnost iznenadila, zaprepastila. Nasukao se čamac kad je izlazio iz "La plate" i poskakali pijani Crnogorci da plivaju 50 kilometara do obale, pa onda uhvatio satelitski signal.
Da li je neko iz državne službe u mogućnosti da špijunira pravo industrijske svojine? Da li je u mogućnosti inspektor da izvrši kontrolu neke prehrambene industrije, pa navodno ne zna, zbog sanitarnih i drugih razloga zašto je to tako, pa mu se onda tehnološki proces ceo objasni, a onda, recimo, ode do "Viktorija grup" pa im saopšti podatke?
Da li to ovaj zakon reguliše? Ne reguliše. Da li ovaj zakon pruža zaštitu, poput onoga što je uradio neko što je otišao kod predsednika Vrhovnog kasacionog suda i snimio se diktafonom, ko je koga predložio, ko je koga izabrao za sudiju, zašto nije izabran itd, i to kao savetnik predsednika, generalni sekretar Predsedništva ili kod predsednika Republike, na primer? To jeste poslovna tajna. Nema odgovora.
Ovde je stvorena psihoza kod naroda – reguliše se nešto nekim zakonom, od sutra, maca pojela sve. To je zaustavljeno, jer je zakon donet, ljudi moji. Zakonom se propiše da je to zabranjeno i to ne sme više da postoji u državi. Ne, 11 godina se donose zakoni kao sredstvo legalizacije nečega što suštinski ne odgovora ili predstavlja štetu za ovaj narod i ovu državu, i to po hitnom postupku, molim vas. Po hitnom postupku štitimo poslovnu tajnu.
Ko je tu ugrožen što cure informacije u nečemu što je njegova poslovna tajna? Zar se neko nije zamislio da to što on štiti, da li ti podaci mogu da predstavljaju posebnu tajnu? Ili treba da probijemo neke barijere i da se otvore teme – šta se sve danas tretira poslovnom tajnom?
Danas je javna tajna ako nekome napravite kontakt da se ostvari neki posao, 3% čovek uzme i ne treba nikakvo uslovljavanje. Kaže – to su dobri poslovni običaji.
Da li ste vi primetili u ovom zakonu da se u ovom članu kaže da se sve to smatra delom nelojalne konkurencije, i dodatak – kršenje dobrih poslovnih običaja? Dobri poslovni običaji.
Ljudi, moji do pre nekoliko godina smo na TV imali eksperte za industrijsku špijunažu. Po pravilu se radi o tehnolozima, matematičarima koji kada prođu kroz pogon, pogledaju instalacije, pogledaju uređaje. Nepogrešivo mogu da celo to postrojenje reprodukuju za 10 minuta u posebnoj prostoriji. Kako to da se zaštiti?
Kako da se zaštitimo kada neko ima pravo na rad i slobodno da bira svoje radno mesto, pa iz jedne firme pređe u drugu firmu? Kako tu da se zaštiti poslovna tajna? Imali ste poslovnu tajnu u vezi ovoga za puteve što je uhapšen. Velika firma. Ne znam kako se zove – Đurić, Đošković. Njegov tehnički direktor postao direktor Puteva Srbije. Kaže – vi ste tamo pre nekoliko godina radili ovo. On kaže – radio sam u privatnoj firmi i borio sam se za privatnu firmu. Znate?
Da li sve može zakonom da se reguliše? Ne može zakonom da se reguliše. Ne može - krađa ideja, krađa nekih projekata. Znate li šta znači za poslovnog čoveka danas kada on zna da će na tenderu biti toliko i toliko učesnika, najniža ponuda biće hiljadu. On ponudi 998. To se krade preko kompjutera i preko službenika koji rade u nekoj firmi.
Meni se jedan čovek žalio i kaže – zamisli godinu dana ne mogu da dobijem na tenderu posao. Nas petoro radimo tu robu. Jadnik je tek posle godinu dana zaključio da taj čovek što mu radi na kompjuteru gde se kucaju te ponude i odgovor na tender, pritisne jedno dugme i pošalje konkurenciji. Konkurencija ga je više plaćala nego gazda.
Da li će to ovaj zakon da zabrani? Neće. Da li može Krivični zakon to da suzbije? Ne može.
Šta se dešavalo tokom ovih naših promena vlasti od 2000. godine na ovamo? Izbačeni ljudi koji su znali posao. Jedva su se dohvatili njih, ljudi iz privatnog posla, da im organizuju i da im vode firme. Ti privrednici su preko noći postali uspešni. Zašto? Zato što taj kalibar čoveka nosi informacije, nosi poslovne veze, nosi blok sa telefonima, zna slabe tačke konkurencije i za vrlo jeftine pare promoviše svoju novu firmu.
To će da zaustavi ovaj zakon? Neće. Kakvi smo mi kao ljudi kao narod u poslovnim odnosima? Gospođo Čomić, to najbolje pokazuje Vikiliks. Ima tu u Vikiliksu puno tih poslovnih tajni. Ne službenih i državnih, nemojte da brkate. Službene tajne su nešto drugo. Državne tajne, vojne tajne, o tome ne pričamo.
Pričamo o poslovnim tajnama.
Američka ambasada u svakom trenutku zna ekonomski potencijal ove države. Sećam se pre 20 godina Privredna komora pravi procene koliko će biti pšenice, kukuruza itd. Uvek je bila tačna procena njihovog ekonomskog savetnika američke ambasade. Maltene, u tonu je pogađao. Nije on bacao olovo ili pasulj, nego je imao doušničku mrežu. I tada je imao doušničku mrežu, pa mu je lako sada da se hvali ko sve radi za njih.
Molim vas, tajna ili podatak o ekonomskim, privrednim, tehnološkim, tehničkim i drugim potencijalima ovog privrednog prostora i ovog naroda nisu stvar samo privrednih lica koji učestvuju u privrednom životu. Nema te zaštite.
Zašto kažete da niste definisali šta je tajna, već ste to prepustili pravnom licu? Izvinite, molim vas, poslovne tajne o proizvodnji, fizičkom obimu proizvodnje itd, privrednih društava koji se bave određenom robom, u zbiru predstavljaju državnu i službenu tajnu države, sa gledišta bilansa. Tako da pitanje poslovne tajne nije strogo oivičeno na običnu građansku parnicu. To ovaj zakon ne reguliše. Ovaj zakon ne reguliše i zato je mnogo bolje, ako već želite da uđete u ovu oblast, onda precizno definišite mnoge stvari.
Precizno definišite mnoge stvari, da bi ovaj zakon imao nekog smisla. Ovo ovako je trla baba lan. Sve može i sve ne može. Kada sve može i ne može, po zakonskoj normi, onda celu oblast spuštate nekom sudiji. Ovde imate dve vrste sudija, imate parničara za štetu i imate sudiju koji će da vodi postupak po privrednom prestupu. Ajde, ovaj za privredni prestup, to uvek kažnjavaju, nije ni bitno, ali kod naknade štete može da se desi da se neko poprilično ovajdi po osnovu navodno poslovne tajne, a on je odredio šta je poslovna tajna. Ovde se ne vidi šta ispunjava uslove da bi se proglasilo poslovnom tajnom. Ovde se ne vidi instrument kako da se spreči. Vi se sada svađate oko ovih dvojnih funkcija sa Ustavnim sudom itd, itd.
Izvinite molim vas, neko radi deset godina na nekom projektu u nekoj firmi i nešto mu ćune zbog plate i ode u konkurentsku firmu i prenese celu tehnologiju, ceo kompjuterski program prenese. I taj program je zaštićen po ovom zakonu, i on može biti poslovna tajna. Program da prenesem, to je najlakša stvar. Uzme onaj mali fleš, zabode ga kod drugog gazde u kompjuter i ima sve. Niti luk jeo, niti luk mirisao, niti je razvijao istraživanja taj novi gazda, za jeftine pare, pošto je tržišna ekonomija. Znate li kako u Srbiji izgleda tržišna ekonomija? Sve je u sistemu ponude i potražnje. I državne informacije, i službena tajna, i vojna tajna, sve je na tržištu. Ako hoćeš da se zaštitiš, moraš da napraviš faradejev kavez, da imaš prostoriju bunker gde praviš neke dogovore, da držiš pod okupom one ljude koji rade na nekom projektu, da im pretiš da će biti zapaljena kuća, deca pobijena, da bi sačuvao neku tajnu.
Molim vas, znate kakva je izreka u Srbiji, kada su u pitanju tajne? Ne znate, gospođo Čomić? Kaže čovek – hoćeš da mi kažeš to? Ovaj kaže – ne mogu da ti kažem, tajne je. On insistira, a ja ga uvek upozorim – znaš šta, ako ti kažem, odmah moram da te ubijem, jer u Srbiji je tajna samo ono što zna jedan. Kad već drugi zna, to nije tajna. Nažalost, vi niste stavili ovaj član u ovaj zakon ovde. Molim?
(Žarko Obradović, s mesta: Aleksa Žunić.)
Aleksa Žunić, to je druga priča. Ti si ministar, da je tu gospođa ministarka, tu bi bio i ujka Vasa, on je prvi čestitao, da se zna. Znate, to je naša prošlost. To je oslikavanje našeg mentaliteta, našeg karaktera. Ali, to se ne leči ovakvim predlogom zakona. Ovaj zakon je apsolutno nedorečen i neprimenjiv.
Samo da vas podsetim, gospodine Obradoviću, isto kao i onaj zakon o odgovornosti pravnih lica, koji je donet pre dve godine, još nije u primeni. O krivičnoj odgovornosti pravnih lica, je li tako beše? Taj zakon ne može da bude kod nas u primeni nikako. Mi imamo tamo u tom zakonu privredne… Mi smo vam ukazivali – nemojte, ljudi, taj udruženi zločinački poduhvat iz nekog zastarelog anglosaksonskog prava. Pa to tamo više ne važi kod njih. To je neki princip objektivne odgovornosti.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.)
Izvinjavam se ako sam vas deranžirao.

Nemate na čemu da se izvinjavate, iskoristili ste vreme.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Zoran Antić.