DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 14.09.2011.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

14.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 14:50

OBRAĆANJA

...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas smo sasvim neočekivano dobili da branimo i napadamo zakon o poslovnoj tajni, a očekivali smo jedan mnogo značajniji zakon koji je jutros povučen. Mnogo bi mudrija bila ova Vlada da je jutros povukla ovaj zakon, a da je preostalo vreme ipak posvetila zakonu o rehabilitaciji, koji su građani zaista nestrpljivo iščekivali da čuju. Da čuju bar stavove predstavnika naroda koje su izabrali da ih ovde predstavljaju, jer između 50 i 100 hiljada neobeleženih grobova politički progonjenih ljudi zaslužuju da bar čuju danas nešto više u ovom domu u ime te pravde.        
No, pravda obavezno kasni, kao u dobrim starim kaubojskim filmovima, a mi se bavimo još jednim zakonom za koji je rečeno da je na agendi evropskih zakona. Onda smo došli u onu zanimljivu situaciju da od drveta ne vidimo šumu. Tako i od ovog zakona ne vidimo šumu zakona koji upravo uređuju ovu oblast koju smo do sada, takođe po toj agendi evropskih zakona, ovo što mi danas pokušavamo da definišemo kao poslovnu tajnu, manje-više, ugradili već u zakone koje smo predložili. Samo ću jedan navesti, znam da je kolega Stevanović naveo jedan značajan broj tih zakona, ali, recimo, Zakon o biocidnim proizvodima, koji se inače ovde pominje. Inače, 20 skromnih članova ovog zakona neće rešiti ovaj problem koji se tiče poslovne tajne, mada mi to jako liči na Pravilnik o poslovnoj tajni, koji je donela Beogradska berza 2006. godine, koja je u 18 članova, otprilike, obradila ovu temu. Možda se čak tu predlagač zakona i oslanjao na taj pravilnik.
Ono što u Srbiji jeste poslovna tajna, to je zaista značajno pitanje. Ovaj zakon je štošta rekao, štošta nije dorekao, i bojim se da ono što mu je bila namera nije zaštitio. Možda je efekat toga da će se samo neko malo uplašiti u Srbiji šta jeste poslovna tajna, pa će možda razmisliti da li će odati, ali već su kolege o tome pričale, da u Srbiji nema tajne. Tajna se čuva na jedan vrlo drastičan način, koji je malopre naveden, i to je nažalost naša suštinska realnost.
U članu 1. već imamo nešto što govori da zakon može da se tumači na razne načine, a kod nas kada je u pitanju primena zakona, posebno kada je u pitanju sprovođenje, odnosno kada je sankcionisanje neke zloupotrebe, onda se vrlo često sretnemo sa pojmom tumačenje, a kad dođemo do tumačenja, tu onda dolazi do jedne pesničke slobode sudija i jedne širine koja ima svoju cenu. Dolazimo vrlo često do toga da je put do pravde zaobilazan, a ponekad i nedostižan. Dakle, mogla bih pojedinačno o svakom članu da govorim i da ukazujem na ono što zameram ovom zakonu, jer ih je 20, a jedno 18 bi se moglo osporiti. Evo, reći ću, član 4. – poslovnom tajnom, u smislu ovog zakona, smatra se bilo koja informacija koja ima ili može imati komercijalnu vrednost, zato što nije opšta poznata, niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist. To zaista može biti bilo koja informacija.
Inače, informacija je najskuplja roba na svetu. Na njoj počiva špijunaža. Špijunaža je nešto čime se mi nijednim zakonom nismo bavili, niti možemo da sankcionišemo. Ona je jedan od najstarijih zanata na svetu i svet je uglavnom, manje-više, i stari i moderni svet, time ustrojen. Dakle, pod bilo kojom informacijom možemo smatrati bilo šta, bilo koju upotrebu, a onim članom 3. isto tako možemo svaku upotrebu pretvoriti u zloupotrebu i tako možemo karikirati i jedan zakon i institucije koje su ga donele i institucije koje treba da ga sprovedu.
Zanimljiv je meni bio ovaj član 8, gde u stavu 2. pod tačkom 4) se govori i o prevari. Kaže se šta sve može da bude suprotno dobrim poslovnim običajima, a dobri poslovni običaji su inače jako širok pojam jer zavise, pre svega, od mnogo stvari u etno-psihologiji jednog naroda. Kod nas je to prilično upitna stvar. Kaže se: "Povreda ugovornih odredbi o čuvanju poslovne tajne, zloupotreba poslovnog poverenja – to je jako širok pojam i pod njim se svašta može podrazumevati – industrijska ili komercijalna špijunaža, prevara". Znamo koliko imamo prevara i znamo da se jednim ozbiljnom prevarom nikada nismo ni počeli baviti. Ima preko 25.000 prevarenih građana kupovinom stanova od kojekakvih tajkuna koji su se bavili izgradnjom i koji nikada nisu ušli u svoje stanove, a ne postoji zakonski način da prevaranti budu kažnjeni, itd. Dalje, posle prevare, imamo pod pet: "navođenje na bilo koju radnju iz tač. 1-4. ovog stava". Baš me zanima kako je moguće dokazati da smo nekada navodili na neku od ovih tačaka i kako će to ovaj zakon da uredi?
Dakle, ono što je po nama sporno, kao poslaničkoj grupi koja ovaj put čak nije htela ni da udostoji ovaj zakonski projekat amandmanom, mi smo poslanička grupa koja s obzirom na broj poslanika ima najviše usvojenih amandmana i ministar zna da smo u svim zakonima bili kreativni i korektni saradnici i podnosili vrlo primerene amandmane, zato su i usvajani, ovde nismo hteli da stavimo amandman. Jer, zaista, jedini amandman koji bismo mogli da pravdamo jeste da je ovaj zakon trebalo jutros da povučete iz procedure i time da nas obradujete, da ne učinimo smešnim neke stvari i da se bavimo jednim zakonom koji od nas ovaj narod očekuje i koji posle više od pola veka zaslužuje. Dakle, trebali bismo da se bavimo uspostavljanjem i povraćajem izgubljenih prava, vraćanje u ranije stanje, vraćanje dobrog glasa i časti onima koji su politički komesari koji su bili brži od života to uzeli pre više od pola veka.
O poslovnoj tajni u Srbiji svi sve znaju, bez obzira koliko javnost Srbije i koliko svi pokušavaju građane uputiti na poslovnu tajnu, ovde se sve zna. Ovo je mala zemlja da bismo imali tajne, a svi smo jako zainteresovani za svaki dan svoga života.
Ministre, možda imate još priliku da se predomislite i da kao jedan ministar koji je korektno obavljao svoju dužnost, po tome ćete sigurno biti upamćeni, ne budete u situaciji da zakon branite, zakon koji u obrazloženju za donošenje ima daleko više strana nego što sam ima a ne rešava zaista ništa, povučete ovaj zakon iz parlamenta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Posle njega narodni poslanik Munir Poturak. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je ova problematika jako značajna. Čini nam se, nažalost, da je predloženi zakonski projekat poprilično skroman.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Izvinjavam se, narodni poslaniče, samo da kolege poslanike podsetim obaveze iz Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanik Momir Marković, narodna poslanica Vjerica Radeta, kršite Poslovnik Narodne skupštine dobacujući, a ne ceneći govornika za vreme svog izlaganja, dobacujući i prekidajući govornika za vreme svog izlaganja. Ja vas upozoravam da to ne činite.
Izvolite i izvinite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Da značaj ove problematike poprilično raste razvojem pre svega informatičkog sistema i informatičke tehnologije, informaciono-komunikacione tehnologije, kako se to danas kaže i da je bilo preko potrebno da se i ova problematika uredi jednim zakonom.
Mislim da, nažalost, pristup SNS nije potpuno isti kao i pristup Vlade ovoj problematici, jer smo mi ovim zakonom očekivali da se mnogo više pažnje posveti domaćoj privredi i da on bude u mnogo većoj meri prilagođen mogućnostima domaće privrede, jer postoji velika razlika između snage velikih multinacionalnih kompanija koje odvajaju velika sredstva u zaštiti podataka kojima raspolažu i koriste veliki novac kada je u pitanju elektronska špijunaža. U našoj zemlji, čini mi se da je taj iznos sredstava jako mali. Mogućnosti naše privrede u ovom trenutku su jako sužene, svesni smo ove finansijske krize, svesni smo snage naše privrede i to je ono osnovno što SNS zamera ovom zakonu.
Mi smo kroz par amandmana pokušali da popravimo ovaj zakon. Čini nam se da, ukoliko bude razumevanja, neke institute u korist domaće privrede, možemo da popravimo. Mislili smo pre svega na sredstva obezbeđenja koja su, po nama, potpuno nepotrebna u ovom zakonu. Sredstva obezbeđenja bitno otežavaju tužioca da podnese prijavu protiv nekoga ko je prekršio zakon o poslovnoj tajni. Ona zahtevaju i mogu da zahtevaju ozbiljna novčana sredstva i na neki način mogu da uspore i samu pravdu. Ovaj institut je po nama i nepotreban, jer u samom zakonu postoji mogućnost da sud provera verodostojnost nastanka štete i samim tim sud je u situaciji da odbije, ukoliko smatra da šteta nije načinjena, eventualnu tužbu i na taj način smatramo da mere privremenog oduzimanja ili isključivanja iz prometa ili mere obezbeđenja dokaza u potpunosti zavise od suda i da je sasvim nepotreban ovaj institut koji podrazumeva sredstva obezbeđenja prilikom podnošenja tužbe.
Ono što je za nas još važno a to je činjenica da, nažalost, sam pojam poslovne tajne nije dovoljno definisan ili nije dovoljno jasno definisan. Čini nam se da je u potpunosti izostala zaštita onih informacija o ličnosti ljudi koji rade u kompanijama i da taj deo u ovom zakonu ni na koji način nije odrađen. Definicija poslovne tajne, svojim preširokim postavljanjem stavlja pod znak pitanja možda i prava investitora da imaju pravi uvid u poslovanje kompanije, prava radnika da mogu da procenjuju svoju poziciju i prava sindikata da mogu da procenjuju svoju poziciju u okviru same kompanije.
Sve to skupa, s obzirom na skroman obim ovog zakona, nažalost, ne može da znači da možemo da budemo zadovoljni ovim zakonom. Ja očekujem u najskorije vreme da ovaj zakon bude ozbiljnije proširen, imajući u vidu i činjenicu, kao što na početku rekoh, kakve su mogućnosti naše privrede. Neophodna je i pomoć države, kao što su potrebne i dodatne institucije, pre svega koje se odnose na profesionalne agencije koje bi pomagale privredi prilikom utvrđivanja kršenja ovog zakona, a mislim da ih nemamo. Zato tu moramo da očekujemo u nekom narednom periodu aktivnu ulogu države, ukoliko stvarno želimo da imamo zakon o poslovnoj tajni u primeni. Tu je izostao bilo kakav koncept od strane države i, nažalost, sve se svodi na to da donesemo jedan zakon kojim ćemo pokušati da zadovoljimo možda neke strane aktere, ali koji neće bitno popraviti stanje kada je u pitanju poslovna tajna i zaštita poslovne tajne danas u Srbiji.
Dakle, generalno rečeno, s obzirom na to gde se mi danas nalazimo u svetu, u svetu u kome je ekonomska špijunaža svakodnevnica, gde od toga kojim informacijama raspolažete zavisi uspeh jedne kompanije, potreban je mnogo ozbiljniji pristup Vlade Srbije, da bismo i mi, kao jedna relativno mala ekonomija, kroz primenu ovog zakona mogli da zaštitimo svoju privredu i omogućimo joj da bude konkurentna, pre svega na domaćem tržištu, a daće bog, u nekom narednom periodu, i na stranom tržištu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je šest minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Munir Poturak, posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Munir Poturak

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, ono što ovaj zakon pre svega treba da iskaže jednu neophodnost u oblasti zaštite određenih podataka i informacija. Ako sagledamo trenutak, pa onda vidimo da u vreme tranzicije, u vreme ekonomske recesije, imamo jedan strahovit prostor za neku vrstu industrijske i špijunaže, novih istraživanja, ulaganja ili otvaranja prostora za ulaganja i domaćih i stranih, bio je neophodan jedan opšti zakon koji bi pokrio prostor u zaštiti informacija u kojima se značajna sredstva ulažu.
Do sada smo usvojili ovde veoma značajan broj zakona koji su tretirali određenu poslovnu tajnu sa naznakom na neku određenu oblast, i možemo da kažemo da su to zakoni sa nekim posebnim značajem.
Hteo bih zbog javnosti, zbog privrednika, zbog ljudi, zbog građana da pročitam koje su to sve oblasti koje su zaštićene ovim zakonom, i koje imaju svoju svrhu u smislu i sankcionisanja, ako se desi da neko zloupotrebi informaciju od posebnog značaja. Ipak, nisu ograničene institucije koje trebaju da obezbede, da kažem bezbednost građana kod hemikalija, u farmaceutskoj industriji ili u privredi, pa se kaže da u našem pravnom sistemu, poslovna tajna, zakonski uređena posebnim propisima i to, Zakon o privrednim društvima, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o trgovini, Zakon o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima.
Navedeni zakoni tretiraju pitanje poslovne tajne i uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u skladu sa konkretnim predmetima zakonskog regulisanja. Tako Zakon o privrednim društvima, u članu 72. do 74, uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u oblastima poslovanja privrednih društava. U oblasti poslova privrednih društava, ako vlasnik, menadžer ili ortaci, u njihovim rukama je da li je poslovna tajna lista kupaca ili lista dobavljača, da li je u njihovoj nadležnosti strategija i istraživanju marketinške kampanje, zapravo vlasnicima privrednog društva je ovim zakonom dozvoljeno da urede svojim, da kažem principom poverljivosti, šta je to dostupno javnosti, a šta ne može da se ograničava bilansom stanja, ili bilansom uspeha, zapravo niko ne može da štiti neku informaciju koja je neophodna za zaštitu građana i poslovanja nekih drugih iz slične oblasti. Šta bi to značilo ako bi ulazili u posao sa nekim ko ima potpunu zaštitu finansijskih sredstava, ili raspored unutar finansijskih sredstava, ako može sutra da i taj neki koji možda loše posluje ili ima brifiran bilans, uspeo da povuče i one koji su loši.
Znači, neki posebni zakoni, koje sam naveo uredili su šta to ustvari ne može biti, ili ne može biti proglašeno poslovnom tajnom, odnosno šta to sam nosioc vlasnik neke posebne činjenice, posebno podatke koji ima neku komercijalnu vrednost za to preduzeće, za tu grupu, grupaciju može da da određenu prednost tom nosiocu, ili neko ko zloupotrebi tu informaciju da da značajnu prednost u nekoj bliskoj budućnosti na tržištu.
Ovog trenutka, mi znamo da pomenuli smo ovde "Koka-kolu" koja svojom formulom ima značajnu prednost u odnosu na neke druge proizvode. "Najk" ima svoju formulu i informacije čak i u marketinškoj strategiji i kampanji, od čega bukvalno samo vlasnik i dizajner znaju šta je to što u našoj zemlji ovog trenutka, neophodnost ovog zakona čini potrebu za ovim zakonom jeste da definišemo pre svega šta je to poslovna tajna. Ovaj zakon to definiše, ovaj zakon omogućava da privrednici, institucije koje proglase da u svojoj instituciji, da u svom preduzeću vide određenu prednost u nekom značajnom podatku, u nekoj informaciji, nacrtu, sve smo pomenuli i definisano je tu kroz zakon i u obrazloženju veoma jasno o tome govori da je bitno da vlasnici prepoznaju kome ustvari mogu da povere informaciju.
Često imamo sada prilike gde su naša preduzeća raznog oblika ili raznih modela organizovana, u obliku akcionara, ortaka, pa do mnogo većih oblika organizovanja gde je često jedna informacija, jedno istraživanje, tehnološki postupak može da bude značajna prednost i ima komercijalnu vrednost u odnosu na konkurenciju. Vlasnik tih podataka, te informacije trebalo bi da nekim ugovorom ili nekim svojim aktom u preduzeću, u privrednom licu definiše šta je to taj podatak, šta je jasno pod oznakom poverljivosti i da obaveže sve učesnike u kreiranju te poslovne tajne ili saznavanju te posebne informacije koja može da da značajnu komercijalnu prednost tom preduzeću ili da se zloupotrebi takva neka informacija.
Često imamo primere da ljudi rade na softverima, koji prave ekipe koji nisu u našoj zemlji, na kreiranju softvera učestvuju ljudi stručnjaci iz više zemalja za određenu oblast, pa čak samo jedan segment u okviru nekog softvera učestvuju takozvane projektne grupe koje kreiraju taj softver. Svi oni su obavezani jednim međunarodnim ugovorom da štite jednu takvu značajnu informaciju na određeni period. Znači, u kreiranju ovog zakona, čak u kreiranju poslovne tajne unutar firme mora da se odredi i određeni rok do kada se obavezuje neko ko zna takav podatak ili informaciju koliko je dužan, koliko se obavezuje da tu informaciju čuva.
Ceo smisao ovog zakona jeste da uputi privrednike, nosioce te značajne informacije koja ima komercijalnu vrednost i ljude oko te informacije koji su učestvovali kako da se obavežu i da čuvaju tu tajnu, odnosno da budu sankcionisani ako ta tajna bude negde u okviru nelojalne konkurencije i da se utvrdi pravnom procedurom sankcionisanje.
Ono što sam hteo svojim javljanjem da iskažem, da skrenem pažnju, da uputim poruku privrednicima, institucijama da je neophodno da u svojim aktima urede šta su sve to značajne informacije koje vrede u toj firmi, koje daju značajnu prednost da je zaštite nekom oznakom poverljivosti, da u tom lancu ko barata takvom informacijom označi ljude i da ih veže određenim aktom ili ugovorom da bi takva informacija ostala poslovna tajna i da daje značajnu prednost.
Takođe, ako bi hteli da istaknemo značaj i neophodnost ovog zakona jeste da ovaj zakon ustvari predstavlja pravni standard u odnosu na one posebne zakone koje smo mi dali. Prosto je ovaj zakon bio neophodan i više kao krovni zakon za sve do sada posebne zakone koje smo imali, jer ostavljeno je prostora bilo za neverovatan ili neograničen broj informacija koje u nekoj firmi mogu da budu proglašene poslovnom tajnom. Nekada sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom zato što će biti uložena značajna sredstva u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti nekog svog proizvoda.
Nekad, sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom, zato što će biti značajna sredstva uložena u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti, nekog svog proizvoda. Značaj i jeste što, najiskrenije, u podacima koje mi svakodnevnom štampom, se javnost informiše da postoje veoma značajni ulagači u ovoj Srbiji, da strani investitori, bez obzira na sve naše probleme i finansijske i ekonomske i tranzicija i sve što može da bude negativno na nekakvoj skali problema, kod nas se ulaže. Strani ulagači se iz godine u godinu uvećavaju.
Na neki način, mi smo poželjni iz razloga koje nekad ova javnost i ne vidi, ali ako u par zadnjih dana u dnevnoj štampi nađemo da su i Nemci i Italijani prisutni stalno na našem tržištu, i danas u Komori se značajni ugovori potpisuju sa nemačkim projektantskim kućama, mislim da ovaj zakon u stvari daje jednu sigurnost i stabilnost i našim i stranim ulagačima za sve te vrednosti, ili posebnosti, koje mogu da se tretiraju kao poslovna tajna.
Iz tog razloga, mislim da nema sumnje, nema razloga da bilo ko osporava da bilo ko osporava neophodnost usvajanja ovog zakona. Ako postoji određena primedba u smislu – šta to može da se tretira pod dobrim poslovnim običajima, možda je to princip koji bi trebalo da se tretira uopšteno kroz pravni sistem. Čini mi, se da tu ostaje prostora onim organima za sankcionisanje sudijama da negde sami iskažu šta je to prekršeno, u kojoj meri i koja je to možda komercijalna vrednost. Možda negde, ne mislim ovim zakonom da može to da se uredi, ali da se pod tim dobrim poslovnim običajima negde bliskije, jasnije iskaže šta to može da bude u ovoj situaciji, u ovoj dinamici ekonomskoj ograničenje ili definisanje, mada, najiskrenije, i ja mislim da je veoma taško definisati ili precizirati pod rečima dobrih poslovnih običaja šta sve može se obuhvatiti. Sve može, a ne može da sve pokrije. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dvanaest minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, s obzirom da imaju vreme na raspolaganju svi ovlašćeni predstavnici, odnosno predsednici.
Da li neko želi reč? Ako želi, molim vas da se prijavite u elektronski sistem.
Da li ministar želi reč? Da.
Reč ima ministar Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Želeo bih da se zahvalim narodnim poslanicima na učešću u ovoj raspravi. Moram reći, sa izuzetkom kolege Munitlaka, odnosno Poturka, pošto sam permutacijom, imao sam jednog prijatelja iz Kosijerića koji se tako zvao, vidite šta je život, koji nije među nama. Izvinjavam se na lapsusu. Sa izuzetkom kolege, ostali su imali kritički stav prema ovom zakonu.
Ne sporim pravo na kritički odnos prema zakonu ali mislim da brojne primedbe koje su ovde iznete danas apsolutno ne stoje. Dve su, da kažem, najvažnije: tvrdnja da je zakon suviše opšti i da će biti neprimenljiv. Mi u Vladi se ne slažemo sa tom ocenom. Mislim da je zakon vrlo precizno određuje šta je poslovna tajna. Mi u Vladi se ne slažemo sa tom ocenom, mislim da je zakon vrlo precizno određuje šta je poslovna tajna, da je reč o nepoznatoj informaciji koja može nekome doneti korist, odnosno onome ko poseduje tu informaciju, može naneti štetu.
Dobri poslovni običaji su nešto što se izgrađuje, to je do standarda, konvencija koje regulišu ovu vlast i dokumenata i to će biti nešto što će se verovatno pokušati različito tumačiti. Mi smo i pokušali ovde da damo jedno bliže određenje da bi pomogli i jednima i drugima. Nemojte molim vas, misliti da sve ovo donosi ovaj zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo zbog toga što imamo obaveze prema EU.
Hoću da znate da želimo da budemo članice Svetske trgovinske organizacije, da ne možemo postati članica a da ne donosimo zakone koje regulišu tu oblast, ne možemo prvo postati član pa sve uraditi nego je potrebno da uradimo da bi smo postali član. Ovaj zakon je pored Zakona o optičkim diskovima bio jedan od zakona koji su isticani kao potreba da se donesu.
Želim da znate, jednostavno dobro je da stvorimo jedan milje pravni, da bi sutra imali partnera u oblasti ekonomije. I nije reč samo o stranim kompanijama što se često pokušava reći, imamo i domaćih problema, imamo ali nije na meni o tome da pričam iz jedne naše domaće kompanije jednu osobu koja je prijavila ono što je radila u svom preduzeću kao lični partner. I sada se vodi sudski spor i to je urađeno iz naravno, vrlo konkretnog razloga da bi se stekla imovinska dobit, nije neki drugi opšti cilj bio na umu do lične koristi. Onda je čovek napustio firmu i onda je projekat na kome je radio, patentirao kao svoj i naravno biće šta će biti. Da li će se voditi spor, da li će se proces rešiti na ovaj ili onaj način ostaje da se vidi. Ali je ovim zakonom, smo pokušali da napravimo jedan okvir za rešavanje ovog pitanja. Nisam slučajno rekao da je predmet poslovne tajne deo sadržaja više posebnih zakona i možda će i biti još neka oblast i poseban zakon gde će ovo biti tretirano ali je postojala potreba da se donese jedan ovaj opšti zakon.
Danas je bilo u raspravi puno stvari koje su rečene i koje se objektivno ne odnose na ovaj zakon, reč je o pre svega primeni zakona o tajnosti podataka, to je druga tematika o kojoj ja ne bih trošio reč. Slažem se sa kolegom Munirom da će biti dobro da i same firme urede ovo pitanje svojim aktima i time pomognu svima nama da se definiše šta se smatra podatkom koji može biti poslovna tajna, odnosno koja ima komercijalnu vrednost i može sutra ostvariti određenu dobit.
Prigovara nam se na broju članova 20 da je malo, relativna stvar, mislimo da je sasvim dovoljno za ovaj zakon i ne vidimo ništa loše u tome što je objašnjenje obimno. Dobro je da objašnjenje bude obimno, da svako pročitao ovaj zakon, da pročita sadržaj pojedinih rešenja. Kolege iz Intelektualnog zavoda su mi rekli da američki zakon o poslovnoj tajni ima svega četiri člana. Opet to nije čudno s obzirom na karakter pravnog sistema i sudskoj praksi da kažem izgrađuju svoj pravni sistem i na pojedinim slučajevima. Mi smo u oblikovanju sadržaja ovog zakona koristili iskustva iz zemalja Evrope.
Konstultovali smo sva ministarstva, moram vam reći i to je bila jedna od primedbi da ovo ne pripada nama, nego bi bilo logično da se čuje od drugih, i pravdu i ekonomski razvoj, i ostala ministarstva i napravili zakon čiji je sadržaj pred vama. Mislimo da će on imati svoj smisao sa stanovišta pravne sigurnosti i sa stanovišta mogućnosti poslovanja, sa stanovišta zaštite onih koji ulažu u istraživanje, razvoj i posed informacija koje se mogu tom preduzeću doneti, odnosno gde mogu doneti ekonomsku korist ili razvoj.
Mislimo da je zakon apsolutno dobar.
Na ostale primedbe, pokušaćemo da odgovorimo u odnosu na amandmane koje budemo dobili.
Čuli smo da ih ima svega 15, pa ćemo videti šta je njihov sadržaj i na njih odgovoriti.
U svakom slučaju, ja se svima vama zahvaljujem na ovoj raspravi i nastavićemo razgovor kada bude razgovor o amandmanima. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem. Ovim završavamo naš rad, odnosno zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne.
Završetkom načelnog pretresa o ovom zakonu, završavamo i naš rad za danas i rad nastavljamo sutra u četvrtak 15. septembra, u 10,00 časova, raspravom o pretresu po preostalim tačkama dnevnog reda, odnosno zajedničkim načelnim pretresom o dve odluke koje imamo na dnevnom redu.
Hvala vam i vidimo se sutra u 10,00 časova.