Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, ono što ovaj zakon pre svega treba da iskaže jednu neophodnost u oblasti zaštite određenih podataka i informacija. Ako sagledamo trenutak, pa onda vidimo da u vreme tranzicije, u vreme ekonomske recesije, imamo jedan strahovit prostor za neku vrstu industrijske i špijunaže, novih istraživanja, ulaganja ili otvaranja prostora za ulaganja i domaćih i stranih, bio je neophodan jedan opšti zakon koji bi pokrio prostor u zaštiti informacija u kojima se značajna sredstva ulažu.
Do sada smo usvojili ovde veoma značajan broj zakona koji su tretirali određenu poslovnu tajnu sa naznakom na neku određenu oblast, i možemo da kažemo da su to zakoni sa nekim posebnim značajem.
Hteo bih zbog javnosti, zbog privrednika, zbog ljudi, zbog građana da pročitam koje su to sve oblasti koje su zaštićene ovim zakonom, i koje imaju svoju svrhu u smislu i sankcionisanja, ako se desi da neko zloupotrebi informaciju od posebnog značaja. Ipak, nisu ograničene institucije koje trebaju da obezbede, da kažem bezbednost građana kod hemikalija, u farmaceutskoj industriji ili u privredi, pa se kaže da u našem pravnom sistemu, poslovna tajna, zakonski uređena posebnim propisima i to, Zakon o privrednim društvima, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o trgovini, Zakon o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima.
Navedeni zakoni tretiraju pitanje poslovne tajne i uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u skladu sa konkretnim predmetima zakonskog regulisanja. Tako Zakon o privrednim društvima, u članu 72. do 74, uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne u oblastima poslovanja privrednih društava. U oblasti poslova privrednih društava, ako vlasnik, menadžer ili ortaci, u njihovim rukama je da li je poslovna tajna lista kupaca ili lista dobavljača, da li je u njihovoj nadležnosti strategija i istraživanju marketinške kampanje, zapravo vlasnicima privrednog društva je ovim zakonom dozvoljeno da urede svojim, da kažem principom poverljivosti, šta je to dostupno javnosti, a šta ne može da se ograničava bilansom stanja, ili bilansom uspeha, zapravo niko ne može da štiti neku informaciju koja je neophodna za zaštitu građana i poslovanja nekih drugih iz slične oblasti. Šta bi to značilo ako bi ulazili u posao sa nekim ko ima potpunu zaštitu finansijskih sredstava, ili raspored unutar finansijskih sredstava, ako može sutra da i taj neki koji možda loše posluje ili ima brifiran bilans, uspeo da povuče i one koji su loši.
Znači, neki posebni zakoni, koje sam naveo uredili su šta to ustvari ne može biti, ili ne može biti proglašeno poslovnom tajnom, odnosno šta to sam nosioc vlasnik neke posebne činjenice, posebno podatke koji ima neku komercijalnu vrednost za to preduzeće, za tu grupu, grupaciju može da da određenu prednost tom nosiocu, ili neko ko zloupotrebi tu informaciju da da značajnu prednost u nekoj bliskoj budućnosti na tržištu.
Ovog trenutka, mi znamo da pomenuli smo ovde "Koka-kolu" koja svojom formulom ima značajnu prednost u odnosu na neke druge proizvode. "Najk" ima svoju formulu i informacije čak i u marketinškoj strategiji i kampanji, od čega bukvalno samo vlasnik i dizajner znaju šta je to što u našoj zemlji ovog trenutka, neophodnost ovog zakona čini potrebu za ovim zakonom jeste da definišemo pre svega šta je to poslovna tajna. Ovaj zakon to definiše, ovaj zakon omogućava da privrednici, institucije koje proglase da u svojoj instituciji, da u svom preduzeću vide određenu prednost u nekom značajnom podatku, u nekoj informaciji, nacrtu, sve smo pomenuli i definisano je tu kroz zakon i u obrazloženju veoma jasno o tome govori da je bitno da vlasnici prepoznaju kome ustvari mogu da povere informaciju.
Često imamo sada prilike gde su naša preduzeća raznog oblika ili raznih modela organizovana, u obliku akcionara, ortaka, pa do mnogo većih oblika organizovanja gde je često jedna informacija, jedno istraživanje, tehnološki postupak može da bude značajna prednost i ima komercijalnu vrednost u odnosu na konkurenciju. Vlasnik tih podataka, te informacije trebalo bi da nekim ugovorom ili nekim svojim aktom u preduzeću, u privrednom licu definiše šta je to taj podatak, šta je jasno pod oznakom poverljivosti i da obaveže sve učesnike u kreiranju te poslovne tajne ili saznavanju te posebne informacije koja može da da značajnu komercijalnu prednost tom preduzeću ili da se zloupotrebi takva neka informacija.
Često imamo primere da ljudi rade na softverima, koji prave ekipe koji nisu u našoj zemlji, na kreiranju softvera učestvuju ljudi stručnjaci iz više zemalja za određenu oblast, pa čak samo jedan segment u okviru nekog softvera učestvuju takozvane projektne grupe koje kreiraju taj softver. Svi oni su obavezani jednim međunarodnim ugovorom da štite jednu takvu značajnu informaciju na određeni period. Znači, u kreiranju ovog zakona, čak u kreiranju poslovne tajne unutar firme mora da se odredi i određeni rok do kada se obavezuje neko ko zna takav podatak ili informaciju koliko je dužan, koliko se obavezuje da tu informaciju čuva.
Ceo smisao ovog zakona jeste da uputi privrednike, nosioce te značajne informacije koja ima komercijalnu vrednost i ljude oko te informacije koji su učestvovali kako da se obavežu i da čuvaju tu tajnu, odnosno da budu sankcionisani ako ta tajna bude negde u okviru nelojalne konkurencije i da se utvrdi pravnom procedurom sankcionisanje.
Ono što sam hteo svojim javljanjem da iskažem, da skrenem pažnju, da uputim poruku privrednicima, institucijama da je neophodno da u svojim aktima urede šta su sve to značajne informacije koje vrede u toj firmi, koje daju značajnu prednost da je zaštite nekom oznakom poverljivosti, da u tom lancu ko barata takvom informacijom označi ljude i da ih veže određenim aktom ili ugovorom da bi takva informacija ostala poslovna tajna i da daje značajnu prednost.
Takođe, ako bi hteli da istaknemo značaj i neophodnost ovog zakona jeste da ovaj zakon ustvari predstavlja pravni standard u odnosu na one posebne zakone koje smo mi dali. Prosto je ovaj zakon bio neophodan i više kao krovni zakon za sve do sada posebne zakone koje smo imali, jer ostavljeno je prostora bilo za neverovatan ili neograničen broj informacija koje u nekoj firmi mogu da budu proglašene poslovnom tajnom. Nekada sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom zato što će biti uložena značajna sredstva u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti nekog svog proizvoda.
Nekad, sam proces marketinške kampanje sa određenom dinamikom može da bude proglašen poslovnom tajnom, zato što će biti značajna sredstva uložena u takvu neku vrstu propagande svojih proizvoda, zapravo isticanjem neke posebnosti, nekog svog proizvoda. Značaj i jeste što, najiskrenije, u podacima koje mi svakodnevnom štampom, se javnost informiše da postoje veoma značajni ulagači u ovoj Srbiji, da strani investitori, bez obzira na sve naše probleme i finansijske i ekonomske i tranzicija i sve što može da bude negativno na nekakvoj skali problema, kod nas se ulaže. Strani ulagači se iz godine u godinu uvećavaju.
Na neki način, mi smo poželjni iz razloga koje nekad ova javnost i ne vidi, ali ako u par zadnjih dana u dnevnoj štampi nađemo da su i Nemci i Italijani prisutni stalno na našem tržištu, i danas u Komori se značajni ugovori potpisuju sa nemačkim projektantskim kućama, mislim da ovaj zakon u stvari daje jednu sigurnost i stabilnost i našim i stranim ulagačima za sve te vrednosti, ili posebnosti, koje mogu da se tretiraju kao poslovna tajna.
Iz tog razloga, mislim da nema sumnje, nema razloga da bilo ko osporava da bilo ko osporava neophodnost usvajanja ovog zakona. Ako postoji određena primedba u smislu – šta to može da se tretira pod dobrim poslovnim običajima, možda je to princip koji bi trebalo da se tretira uopšteno kroz pravni sistem. Čini mi, se da tu ostaje prostora onim organima za sankcionisanje sudijama da negde sami iskažu šta je to prekršeno, u kojoj meri i koja je to možda komercijalna vrednost. Možda negde, ne mislim ovim zakonom da može to da se uredi, ali da se pod tim dobrim poslovnim običajima negde bliskije, jasnije iskaže šta to može da bude u ovoj situaciji, u ovoj dinamici ekonomskoj ograničenje ili definisanje, mada, najiskrenije, i ja mislim da je veoma taško definisati ili precizirati pod rečima dobrih poslovnih običaja šta sve može se obuhvatiti. Sve može, a ne može da sve pokrije. Hvala vam.