DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 14.09.2011.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

14.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 14:50

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Moram reći da je ovo bilo veoma inspirativno, slikovito, kako bih rekao, višeslojno izlaganje, koje je malo govorilo o sadržaju zakona, a više o opštim stvarima.
Ima, ima. Za druge će imati. Za vas možda nema i vi ćete se tako ophoditi prema zakonu i kroz amandmane i kroz glasanje, ali ovaj zakon ima i te kako svoj značaj i svoj smisao.
Kada budemo razgovarali u pojedinostima, videćete i na koji način. Jer, predmet poslovne tajne je predmet sadržaja mnogih zakona koji su već doneti, ali je postojala potreba da se donese jedan opšti zakon.
Inače, kad pominjete 1883. godinu, Srbija je bila jedna od 11 zemalja koje su potpisali tu tadašnju konvenciju o zaštiti industrijske svojine. Druga je stvar, što mi u međuvremenu neke stvari nismo normativno odradili, iz opet, samo nama poznatih razloga.
Da vam kažem, s obzirom da ćemo sigurno razgovarati o ovoj temi jako mnogo, pred sobom imam član 39. TRIPS, pa ako bude bilo potrebno mogu ga i citirati, ali samo bih želeo da vam kažem nešto, ne donosimo mi ovaj zakon zbog drugih, nego sebe radi. Jer one kompanije i one zemlje koje su zainteresovane za privrednu saradnju sa nama, one pitaju da li imate ovaj zakon. Druga je stvar sadržaj zakona. Da li je dobar, loš, ovakav, onakav, o tome se uvek može diskutovati. Ni jedan zakon nije idealan sam po sebi, ali apsolutno postoji potreba da se donese ovaj zakon. Mi mislimo da smo našli meru za jedan takav zakon. Razgovaraćemo danas, biće još vremena i prilike.
Da kažem još jednu stvar, pošto ste rekli, vezano za ovu situaciju na jugu Srbije, niste u pravu. Rekli ste da mi, kako ste rekli, ne smemo da kažemo šta je. Ja sam upravo i kasnio na početak ove sednice, pošto sam imao konferenciju za štampu o mogućim tehnološkim viškovima u oblastima obrazovanja, ali je bilo postavljeno pitanje o protestima na jugu Srbije.
Jasno i glasno sam rekao da je to apsolutno jedna zloupotreba obrazovanja u političke svrhe, da ne treba zaboraviti, a ko neće da vidi to je već personalni, da je skup počeo intoniranjem albanske himne, da su nošene albanske zastave, da su parole bile – hoćemo diplome univerziteta u Prištini, da se ignoriše činjenica da je država Srbija dostavila i udžbenike na albanskom jeziku i besplatne, da su u jednoj školi ti udžbenici stigli, ali nisu podeljeni đacima, da se ignoriše da je nabavljen udžbenik iz Tirane koji je, uz delimične izmene, na albanskom jeziku njima, da kažem, stavljen na raspolaganje, da se ignoriše činjenica da smo u oblasti infrastrukture uradili određene stvari, da se ignoriše činjenica da pravimo odeljenje Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu i mnoge druge pozitivne stvari, da se ignoriše činjenica da Savet manjinske albanske zajednice konstituisan nekoliko meseci kasnije, a po proceduri zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, oni predlažu udžbenike koji mogu biti u upotrebi, ali samo predlažu. Tek kada Zavod za unapređenje obrazovanje i vaspitanje utvrdi da su oni u skladu sa nastavnim planom i programom Srbije, oni mogu biti korišteni. Jednostavno, reč je o tome.
Ovaj drugi aspekt, sa kolegom Markovićem sam se čuo. Nema među nama nesporazuma. Nažalost, neke njegove kolege u tom koalicionom telu nisu razumeli postupak izdavanja udžbenika koji se mogu koristiti, pa su dali apsolutno pojednostavne i netačne ocene.
Prema tome, kod mene kao ministra, apsolutno nema dileme šta je suština skupa koja je juče održan i protesta koji je održan. I tu nema nikakve nedoumice. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Dragan Stevanović, pravo na repliku. Dva minuta.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Voleo bih da mi sada pojasnite šta ste vi rekli sad u vašem izlaganju vezano za zakon, sem što ste rekli ono što piše u obrazloženju? Pomenuli ste parisku konvenciju i ovaj TRIPS ugovora i član 39, i da mi čitate. Nema potrebe, imam  ga kod sebe. Mi smo se sa time pozabavili.        
Niste rekli ništa o zakonu, jer verujem da znate da ne možete ništa ni da kažete. Ovaj zakon nema suštinu. Da ima suštinu, ne bi bio u 20 članova. Bio bi napisan u skladu sa pravilima koje smo definisali, odnosno koje ste vi definisali, kako se pišu zakoni.
Imate kilometarske rečenice koja su čista apstrakcija i ništa za šta materijalno možete da se uhvatite. To je metodologija za koju ste se opredelili. Ne možete da nas uveravate da ovo ima smisla, kada ne znači ništa.
Objasnite mi, gospodin ministre, pošto zakon ima suštinu, šta znači – učeni verovatni mogućnost? Koga ćete tu za šta da teretite i da gonite?
U ovakvim okolnostima, ministre, predviđate da možete da donesete kroz izvršni postupak, kako se to već kaže, sudsko rešenje – da prekopavate stanove, da blokirate račune, da uzimate hartije od vrednosti, a da sve bude ovako apstraktno, nedokazivo i bez materijalne osnove. Nisam pravnik, ali ovo je iz aviona očigledno da je besmisleno, da je bez suštine i duše.
Još jednu stvar, ministre. Nisam rekao za Bujanovac da ne smete da pričate. Što se tiče ministra Markovića, njegove izjave su prenete u javnost. Šta je rekao i ko je kriv. Ja sam rekao da Vlada nerado priča i ćuti o problemima na KiM, na severu KiM. Bilo bi lepo da se u poslednjih 10 ili 15 dana neko seti da nas pozove i da svi zajedno razgovaramo o problemima koji nas očekuju 16. za dva dana. SRS će biti prisutna dole.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta.
Da li još neko od predstavnika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da koristi svoje pravo na reč u ovom delu toka sednice? Ako da, molim da se prijavite u elektronski sistem. Nema prijavljenih.
U tom slučaju obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav. 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika podnele poslanička grupa DSS, poslanička grupa SRS, poslanička grupa Nova Srbija i poslanička grupa ZES.
Prelazimo na deo sednice koji se odvija pravom na reč, a po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne.
Prva prijavljena je narodna poslanica Milica Vojić-Marković. Posle nje, narodni poslanik Dejan Mirović.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da počnem od nečega što je ministar svesno ili nesvesno upravo izrekao i što fantastično oslikava kako ova vlada radi.
Gospodine ministre, ako mi ne verujete, potražite stenograme. Rekli ste sledeće – naši partneri koji hoće ovde da investiraju, pitaju da li mi taj zakon imamo.
Šta piše u zakonu? O tome možemo da pričamo, da li valja ili ne valja. Suština je marketing. Imamo zakon. Šta piše u zakonu? Bože moj.
To ste rekli, pogledajte stenogram. Mislim da su i drugi primetili. Moj posao je Frojd, ja to primećujem.
Zaista sam pročitala ovaj zakon i moram da kažem da sam vrlo iznenađena. Zašto sam iznenađena? Zakon ne prati ovu proceduru koju smo imali prilike da pratimo ovih poslednjih mesec dana, čitajući Vikiliks, koju svi kompletno u našem državnom rukovodstvu zaista vrlo pažljivo prate, odajući državne tajne i prodajući interese Srbije po stranim ambasadama.
Vikiliks nam je ovih dana omogućio da do detalja upoznamo tu proceduru koju prate svi od reda, i predsednik Tadić i njegovi ministri, uključujući i gospodina Borka Stefanovića koji nama ovde vrlo često priča ono u šta i sam ne veruje. Interesantno je da od te procedure ne odstupaju i svima odgovara.
Ono što je bitno i što moram isto tako da kažem jeste da je izgleda ta procedura o kojoj sam malo pre govorila potpuno u skladu sa Ustavom i potpuno u skladu sa zakonima, jer se ne oglašava javni tužilac, iako su svi dokazi javni, iako je sve fantastično transparentno, kako volite da kažete, on je izgleda razlog zbog kojeg se ne oglašava i proglasio za poslovnu tajnu.
Vidim da me predsedavajuća gleda. Potpuno sam u skladu sa dnevnim redom. Prosto, moram da nastavim sa jednom dilemom da li danas posle ovoga što je Vikiliks objavio, uopšte možemo da govorimo šta je to tajna. Naročito, da li možemo da govorimo o tome šta je poslovna tajna?
O tome, naravno, ne možemo da govorimo zato što ovaj zakon, koji se bavi tom materijom, a nije privi koji se tom materijom bavi, on se bavi poslovnom tajnom i zaštitom od nelojalne konkurencije, i to u onom domenu u kome to nije uređeno, a to nije uređeno u elementima Zakona o privrednim društvima, zatim Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, zatim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima i Zakonom o trgovini. Tako kažete vi u obrazloženju, ali ja znam bar još nekoliko zakona, recimo, Zakon o biocidnim sredstvima, gde se vrlo precizno uređuje šta je to poslovana tajna i procedura i kako se ona štiti. Zato i kažem da u zakonu od 20 članova, koji je vrlo načelan, vi ste se tu precizno izjasnili i ja sam s vama potpuno saglasna, vrlo je načelan i često je na ivici da nije u skladu sa onim što piše u Zakonu o biocidnim sredstvima, koji mi je onako pao na pamet, a jako ga dobro poznajem. Dakle, tim zakonom i takvim zakonom zaista je vrlo teško urediti ovu materiju.
Naravno, vi ste opet u tom svom obrazloženju o tome, zbog stranih partnera ovo radimo, dali jedan delimičan odgovor. Prvo, što Srbija zapravo industriju i nema, da bismo govorili o tome šta bi bila poslovna industrijska tajna i slične stvari. Ali, interesantno je da vi nigde i ne definišete šta je to industrijska tajna i slične tajne. To ostaje u literaturi, a prosto mi se čini da bi bilo vrlo uputno, jer sam primetila da u nekoliko zakona koje smo ovde imali imate nešto što objašnjava pojmove, da ne kažem pojmovnik, jer se onda vraćamo na ono što smo raspravljali vi i poslanici DSS prošle nedelje, kada smo govorili o jeziku kojim se koristite u zakonima i koji je, inače, vrlo skaradan i nije srpski. Treba to govoriti zbog toga što praksa pokazuje sve češće da smo u pravu, što je kolega Stevanović govorio i ovo što je danas objavljeno u medijima je tipičan primer toga o čemu mi govorimo.
Dalje, dolazim do sledećeg problema koji ovaj zakon pokušava na neki način da reši, a očigledno ne može da ga reši, jer je problem mnogo širi nego što je zakon, a to je lojalnost. Lojalnost kao vrlo širok pojam, lojalnost državi, lojalnost svom poslu, lojalnost kompaniji, u firmi u kojoj čovek radi i svojoj profesiji. To kako neki shvataju lojalnost, očigledno vidimo na sajtovima Vikiliksa, a to je u ovom zakonu, inače, materija regulisana članovima 7. i 8, pa bi bilo dobro da vidite koliko je to u skladu sa onim što čitamo ovih dana.
Zapravo, ovaj zakon će imati veliki problem sa primenom onog trenutka kada uđe u praksu. Prosto, problem kretanja kadrova po firmama ne može da se reguliše na ovaj način, ovim zakonom. O tome je govorio gospodin Palalić, jesu banke delimično počele da regulišu to pitanje na neki način, vezujući da posle dve godine neko ne može da pređe sa jednog radnog mesta na drugo radno mesto, jer je sasvim prirodno da visoki profesionalci na svojim radnim mestima dolaze u dodir sa strašno mnogo tajni, koje i te kako mogu da plasiraju onom ko im ponudi više. Evo, to vidimo kroz Vikiliks. Ko da više, mi smo njegovi sledbenici.
Da li se firme uopšte mogu zaštiti na ovaj način? Mi, naravno, opet ne govorimo o industrijskoj špijunaži, pošto to reguliše neki drugi zakona. Ali, da li se firme uopšte mogu zaštiti od takvog kretanja kadrova i plasiranja onog što je profesionalna tajna nekog drugog radnog mesta u novoj firmi sa većom platom, obavezno, i drugim beneficijama? Ako pročitam ovaj zakon, a mislim da svako treba da ga pročita nekoliko puta, mogu da vam kažem da ne mogu da se zaštite, na osnovu vašeg zakona nema šanse da se zaštite bilo kakve firme.
Ovaj zakon je toliko uopšten i on ima toliko puno fraza koje nisu pravne. Ja sam pedagog po struci, kad ja moram da postavim pitanje – šta vama znači dobar poslovni običaj? Da li vi i ja podrazumevamo potpuno isti pojam dobar poslovni običaj? Onda to neko ko je pravnik i ko poznaje pravne standarde mora tek da vas pita. Šta je to šteta konkurenciji? Ja ću da proglasim jednu stvar za štetu konkurenciji, a vi ćete očigledno da se na neku drugu stvar fokusirate. Volela bih da zakoni budu precizni, pa da pod štetom podrazumevamo i vi i ja i svi oni koji ovaj zakon budu čitali, i bude im potreban da regulišu neko svoje pravo, podrazumevamo isto, a to se postiže tako što to precizno piše u zakonima.
Potpuno mi je nejasno zbog čega vi uključujete državu u sve ovo. Rekli ste delimično – vaši strani partneri traže, pa da oni shvate da ste vi ozbiljan konkurent u toj priči. Znači, vi uključujete državu koja sve svoje raspoložive resurse sada uključuje da zaštiti poslovne tajne određene kompanije, po mogućstvu strane, jer očigledno da domaće kompanije nisu dorasle svemu ovome. Ako ste imali prilike da vidite onu listu najuspešnijih srpskih kompanija, kako se one rangiraju u odnosu na najuspešnije svetske kompanije, onda morate da vidite da ovo o čemu pričam ima vrlo smisla.
Da li smatrate da, ono što ste napisali u ovom zakonu, da policija ima pravo da upada u stan nekome, bez toga da je on obavešten o svemu tome, blokira račune, pretresa stan i radi sve ovo što ste napisali u zakonu? Da li smatrate da je to način na koji država treba da se bori sa nečijom poslovnom tajnom? Smatram da je ovo potpuno neprimereno. Pretpostavljam da, recimo, zakon koji je danas bio na dnevnom redu, a koji je volšebno povučen, zakon o rehabilitaciji, možda bi mogli ovi elementi da budu uneti u taj zakon.
Da budemo potpuno jasni, DSS smatra da je ovo vrlo potreban zakon. Mi smatramo da je ovaj zakon vrlo važan jer treba da uredi jednu oblast, ali da ovaj zakon, na način na koji ste vi napisali, ne da neće urediti oblast, nego će izazvati naknadne probleme njegovom primenom.
Molim vas, još jednom na kraju, jezik u upotrebi je Ustavom propisan jezik, srpski jezik i ćirilično pismo. Pišite zakone srpskim jezikom. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, a posle njega narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ministre, naravno, zakon se donosi, kao što su rekli moji prethodnici, kao što je naglasio gospodin Stevanović, u jednoj atmosferi koja sigurno nije uobičajena, ne samo zbog ovog što čitamo svi na Vikiliksu, nego i ovoga što će se desiti 16. Ali, usredsredićemo se na zakon i dokazaćemo jasno i konkretno da se radi o zakonu koji je neprimenljiv, to je naša prva zamerka, i druga zamerka je, naravno, da se radi o zakonu koji je pisan, blago rečeno, na brzinu.
Odmah ću vam dati konkretan dokaz o čemu se radi i uporediću to sa desetinama, ako ne i stotinama zakona koje smo ovde proučavali i koji su urađeni na jedan drugi način, što se tiče prateće dokumentacije koja govori o tzv. usklađenosti srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Konkretno, vi ovde navodite razloge za donošenje zakona po hitnom postupku i glavni razlog ili faktički osnovni je da je to usklađivanje sa propisima EU. Sada vas konkretno pitam sa kojim propisima EU? Nema. Nemate čak ni tabelu, nemate čak ni direktive, uputstva, uredbe ili odluke, bilo šta što navode često paušalno drugi predlagači zakona u ovoj skupštini, već se samo u jednoj rečenici govori za zakon koji ima dvadeset članova i ima nekoliko stranica obrazloženja da se treba uskladiti sa pravom EU.
Dakle, nama u SRS je potpuno nejasno na šta mislite. Mogu da pretpostavim, uz pomoć logičkog, jezičkog i sistematskog tumačenja, da se radi o pravu nelojalne konkurencije. Vi to, ne vi lično, naravno, nego onaj koji je to usaglašavao i definisao, malo stidljivo pominjete definiciju da se radi o tome da se uvede red na tržištu, tj. da se spreči nelojalna konkurencija. Ako je to tako, a očigledno je tako jer više puta to pominjete u obrazloženju zakona, onda ste trebali da napišete sledeće – postoji član ugovora o osnivanju Evropske zajednice iz 1957. godine, tzv. Rimskog ugovora, to su čl. 84. i 85. koji regulišu nelojalnu konkurenciju i sprečavaju je. Dakle, mogli ste tako. Ili ste mogli u skladu sa prenumeracijom tih članova iz Amsterdamskog ugovora iz 1997. godine ili važećeg Lisabonskog ugovora koji već to prenumeriše u druge brojeve, da kažete da se pozivate na to. Dakle, nema uopšte pozivanja na evropsko pravo, osim jednog kvazi pozivanja koji treba da nas ubedi da se radi o potrebi hitnog postupka.
Mislim da je to jedna velika i pravna i suštinska greška i ne može se reći da je to pravilno i prikladno i da je zakon ozbiljan. Ja ću vam to otvoreno reći, kao jednu konstruktivnu primedbu, znači bez malicioznosti, zato što vi znate da smo mi protiv evropskog, tzv. puta Srbije i ipak je neprikladno i za vas je to porazno, da mi iz SRS, koji smo apriori protiv EU, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, govorimo vama iz vladajuće koalicije šta treba da uradite, tako da je to jedan manir, inače, koji se ponavlja u više zakona.
Takođe, drugi oslonac ovog zakona koji smo mi uočili je Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, ili tzv. TRIVS. Opet kažemo da se radi o jednom ishitrenom i neprikladnom primenjivanju, jer, koliko smo mi upućeni, a verujte mi da smo pažljivo čitali i konsultovali se sa ekspertima u vezi tog sporazuma, to je sporazum koji važi za članice Svetske trgovinske organizacije. Srbija nije članica STO i ne zna se kada će to biti i da li će biti.
Znači, slična je situacija kao i sa EU i slični manir se opet vidi, pravni, da se primenjuje nešto što važi za članice jedne organizacije, u ovom slučaju to je STO, u slučaju tzv. uredbi i direktiva EU, radi se o EU. Dakle, radi se o jednoj pravnoj konfuziji, radi se o uvođenju manira da se donose zakoni koji su neprimenjivi, ne samo u praktičnom životu, kao što je rekao gospodin Stevanović, već i u pravnom smislu.
Takođe, što se tiče prakse, što se tiče nelojalne konkurencije i industrijske špijunaže, koja se ovde pominje kao jedan od osnovnih razloga ovog zakona, moramo da priznamo da se radi o jednom pristupu koji je, takođe, nerealan, blago rečeno, jer, znate, ako imate odluku Komisije za zaštitu konkurencije da je ova belgijska firma "Delez", koja je kupila "Delta Maksi", da ne narušava položaj ravnopravnih učesnika na tržištu, tj. da ona nije monopolista, onda čitav ovaj zakon postaje blago rečeno apsurdan, jer radi se o tome da se spreči nastajanje dominantnog i monopolskog položaja, a priznaćete da tajne i takvo jedno regulisanje, kao što je prisutno u ovom zakonu, to ne mogu da spreče.
Dakle, radi se o tome da, i biću potpuno konkretan, da evropske firme, upravo kao "Delez" i druge firme iz EU, ne poštuju regulativu evropskog prava, tako da ni ovaj zakon to neće moći da spreči i to je jasno kada pogledate činjenicu da je "Delez" preuzimanjem "Delta Maksija" preuzeo čak 70% tržišta u Beogradu, 30 i nešto posto u Srbiji, itd. Dakle, to su neke primedbe koje pokazuju da se jednostavno radi o zakonu koji je neprimenjiv.
Takođe, naša konkretna primedba je i u regulisanju tajne. Mislimo da je to previše opširno i da je trebalo konkretno i koncizno da navedete šta se podrazumeva pod tim, jer ovako ćemo doći do tumačenja, u pravnom i u svakom drugom smislu, koje će biti jedna vrsta možda i zloupotrebe. Morate da imate i to u vidu jer, opet kažem, vraćamo se na primer ovih firmi, poput "Delez", koje ne samo da zloupotrebljavaju monopolski položaj, nego će i to zloupotrebljavati za narušavanje nekih ugovora o radnim odnosima ili nekih ugovora o saradnji sa dobavljačima itd.
Dakle, radi se o zakonu koji treba da se doradi, pre svega što se tiče tzv. usklađenosti sa evropskim pravom, protiv kojeg smo mi i stupanja u EU, ali to je jedna primedba koja pokazuje da je zakon zasnovan na jednoj improvizaciji, jer nema nikakve tabele, nema nikakve usklađenosti, nema pominjanja ni direktiva, niti osnovnih članova Rimskog ugovora, Lisabonskog ugovora i bilo kojeg ugovora koji reguliše pravo konkurencije, na koje se vi u zakonu više puta pozivate.
Druga naša primedba je da je zakon faktički neprimenljiv pri ovakvim odnosima na tržištu. U tom smislu, ponovo se pozivamo na slučaj "Delez" i preuzimanja "Delta Maksija". Mislimo da zakon treba da se povuče iz procedure, da se doradi i da se, posebno u članovima koji regulišu definisanje tajne, precizira i da bude konkretan i jasan. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, a posle njega narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, gospodina ministra nema, izašao je na trenutak, verovatno će se vratiti, dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da je ovakav zakon potreban, ali da je predlog ovog zakona nedorečen, da je nekompletan, da je u nekim svojim članovima duboko koruptivan i da će omogućiti veliku zloupotrebu.
Sa druge strane, mi u ovakvoj državi nismo uspeli da zaštitimo mnogo ozbiljnije informacije i tajne, nego te informacije cure na sve strane, pa o nekim stvarima unutar države, o odnosu nekih političara prema državi, saznajemo sa raznih sajtova. Neke informacije o stanju u državi dobijamo preko inostranih štampanih medija. To govori o stanju i odnosu aktuelne vlasti prema državi i prema ozbiljnim stvarima.
Govoriću o onom delu zakona koji se odnosi na zaštitu poslovnih tajni vezano za lekove i medicinska sredstva. U obrazloženju zakona vi to pominjete kao jedan od komplementarnih zakona na koji se ovaj zakon oslanja. Kada se piše jedan ovakav zakon, onda se moraju ti zakoni pročitati, zakoni na koje se ovaj zakon naslanja. Zašto ovo govorim? Zato što u članu 20. Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne stoji ovako: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS"." To niko ne spori.
Gospodo predlagači, da li ste vi pročitali Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima? Da ste ga pročitali videli biste da član 230. kaže: "Odredbe člana 31. i 32. ovog zakona za proizvođače lekova za tržište u Republici Srbiji primenjuju se od dana ulaska Republike Srbije u EU". Znači, oni imaju poslovnu tajnu. Ovaj zakon se primenjuje onog dana kada Srbija uđe u EU. Kada je to, koji je to dan, koja je to godina? Da li je to licitiranje?
Da li ste pročitali član 232. koji doslovce kaže: " Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS", osim član 101. koji stupa na snagu 1. januara 2012. godine". Valjda je osnovno pitanje usaglašavanje predloga zakona sa ostalim zakonskim aktima, ako se već pozivate na te zakone. Kako mislite da usaglasite ove zakone?
Treća stvar o kojoj ću govoriti, a vratiću se na lekove i medicinska sredstva, kada sam pomenuo da su pojedini članovi ovog zakona duboko koruptivni, o tome su moje kolege govorile, pogledajte član 14. za koji ima dosta primedbi. Meni ovaj član 14. liči na onu čuvenu izreku u srpskom narodu: "dvoje bez duše, treći bez glave". Tako će biti i po ovom zakonu: upadanje u stanove, poslovne prostorije, zaplena, otimanje, premetačina. To je cilj ovog zakona. Dakle, uopšte ne vodite računa o onome što je primereno za ovo društvo.
Još par reči oko odredbi ovog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Sećate se čuvene afere koja i dan-danas traje, gde je državni budžet oštećen za, kako se u prvom trenutku sumnja, bar milion i šesto hiljada evra. Dakle čuvena priča oko nabavki vakcina.
Oko te priče se napravila čitava afera i pokušaj da se ta stvar zataška. Ali, ja mislim da neće moći. Pregovaralo se sa dve firme. Jedna od tih firmi je tražila da se potpiše ugovor o poverljivosti, koji se odnosi i na ovo o čemu ovaj zakon govori. Ministarstvo zdravlja i republički zavod koji raspolaže novcem, budžetskim sredstvima, nije hteo da potpiše taj zahtev o poverljivosti. Zbog čega nije hteo? Da bi mogao nenamenski da potroši sredstva, da ne kupi te vakcine po 4,5 evra, kako je nudila ova firma, nego da bi kupili po osam evra i da bi oštetili državni budžet za milion i 600 hiljada evra.
Sadašnji zakon koji govori o poverljivosti informacija, koji je sadržan u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima nije primenjen i ni dan-danas se ne primenjuje. Tako će sigurno biti i sa ovim zakonom. Ovo što vi napišete, jednostavno je neprimenjivo, zato što je nedorečeno i zato što je pisano za određene grupe ljudi.
Bilo bi bolje da ste ovaj zakon povukli iz procedure, kao što ste danas u 9,45 časova povukli jedan zakon iz procedure, nikoga ne obaveštavajući o razlozima povlačenja. Jednostavno ste ga povukli. Sednica Skupštine je odložena za sat vremena. Nikome ne bi pala kruna sa glave da ste tako uradili i sa ovim zakonom, jer on ne valja. DSS ne može dati podršku ovakvom zakonu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Posle nje ima reč narodna poslanica Vjerica Radeta.