Koliko god se mogu načelno složiti sa delom vašeg obrazloženja zbog čega odbijate ovaj amandman, a to je što ste rekli da se naša ideja, da se osigura okrivljenom pravo, da mu se da dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, mi smo rekli u toku celog postupka, a vi ste rekli da se to podrazumeva, to je za diskusiju. Mi smo hteli da tu budemo prosto afirmativni, da se u jednoj načelnoj odredbi okrivljenom i braniocu, jer su to zapravo načelne odredbe, to su uvodne odredbe, koje objašnjavaju pojmove i strukturu, da se tu ugradi i taj termin "ceo postupak", jer je jako važno da to pravo bude obezbeđeno zaista u celom toku postupka. Vi znate koji su sve organi postupka, to nije samo sud, i kako postupak teče. Znači, hteli smo u tom smislu da obezbedimo onoga koji se brani, odnosno okrivljeni.
Međutim, u daljem delu amandmana mi smo rekli posle reči: "razmatra", misli se na spise i pravo na kopiranje. Pravo na kopiranje jeste direktno određeno članom 250. zakona, ali ako je to već tako stilski, ne vidimo razloga zbog čega se pravo na kopiranje spisa, koje se detaljno reguliše, ko odobrava, na koji način itd, zašto se to ne navede i u ovoj načelnoj odredbi člana 68.
Znači, neću da kažem da je ovo neka velika stvar, ali u svakom slučaju mislili smo da je korektnije da se određena prava preciziraju u načelnoj odredbi, pogotovo što, kada je o krivičnom postupku reč, kao što smo rekli i ranije, reč je o sadržini ljudskih prava i jako je važno da te stvari budu podcrtane.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 69. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodi poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 69. koji se nalazi u glavi 6, gde se definišu prava okrivljenog i branioca. E, sada kada govorite o pravima okrivljenog, u članu 68. definišete sva njegova prava, ukupno 12 i onda u članu 69. govorite o pravima uhapšenog. Moj predlog je da se umesto: "uhapšenog" upotrebi termin koji ste vi upotrebili u pojmovniku u članu 2. stav 1. tačka 23), gde ste rekli: "lišenje slobode". Znači, lica koja su lišena slobode i onda ste rekli koja su to lica lišena sloboda, ona koja su uhapšena, ona koja su zadržana, ona kojima je zabranjeno napuštanje stana, ona koja su u pritvoru, itd.
Ako se logički tumači odredba iz člana 2. prava koja su predviđena za uhapšene, onda pripadaju i sva prava koja ste naveli za lica lišenih slobode i onih koji su zadržani u pritvoru i onih koju su u pritvoru i onih kojima je zabranjeno napuštanje stana.
Vi ste u obrazloženju, u mišljenju Vlade, odnosno po vašem mišljenju, rekli da se ne prihvata ovaj amandman itd. i rekli ste da to pravo pripada samo uhapšenom, što je nelogično. Gledajte, kako ovo pravo pripada okrivljenom, ta prava koja ste definisali? Pripada i svim onim Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske koji se nalaze na tzv. hrvatskim listama ratnih zločinaca. Da li Srbi iz Republike Srpske, Republike Hrvatske znaju za šta su okrivljeni? Ne znaju. Zbog čega ne znaju? Zbog toga što im to vi onemogućavate. Učestvovali ste 2008. godine pa do današnjeg dana u pregovorima sa hrvatskim pravosudnim organima i šta ste napravili? Povećali ste broj, povećali ste tu listu. Sa negde 1.534 prošle godine, ove godine je to 1.549. Za negde 60-ak lica, neki su skinuti, neki su ubačeni.
Znate šta je problematično? Problematična je tužba Hrvatske za genocid i naša kontra tužba za genocid. Vi u kontra tužbi za genocid kažete da je Hrvatska država počinila genocid. Ko je to konkretno počinio? Vi morate na temelju ovog prava, na temelju međunarodnog prava, jasno reći ko je počinio genocid. Na to vas obavezuje Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Da li imamo i jedno lice protiv koga je pokrenut postupak za genocid? Ne. A zašto to ne činite? Zašto ste licemerni? To je licemerstvo. Ako je genocid, onda se zna koji su elementi pojavni oblici genocida.
Vi ste digli ruku na Vladi kada ste usvajali odluku o kontratužbi. U toj kontratužbi je rečeno da je počinjen genocid. Pa zar niste mislili, kao što su Hrvati rekli, da su genocid počinili Srbi? Zar nisu po tome kako ste vi sada rekli, ne činite ništa aktivno da radimo da utvrdite ko je počinio genocid nad Srbima iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske i provedete postupak i utvrdite ko je stvarno to učinio? Da li imamo i jedno lice za koje znamo da je počinilo genocid? Imate na stotine prijava. Za etničko čišćenje i za genocid, međutim, nema ni jedne radnje. Vaše ministarstvo, ova vlada ne čini ništa da utvrdite počinioce genocida. To je licemerno, to je žalosno i to je tragično po srpski nacionalno interes. Hvala.

Dva minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 69. stav 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Evo o čemu je ovde reč. kad neko bude uhapšen, on ima pravo da zahteva da se o njegovom hapšenju, bez odlaganja, obavesti član njegove porodice ili, kako vi ovde kažete, neko drugo njemu blisko lice. Kada ste odbili ovaj amandman, ili niste razumeli šta smo mi napisali, mislim da je reč o nerazumevanju, jer ne mogu drugačije da shvatim odbijanje. Mi smo rekli da umesto: "njemu drugo blisko lice" treba da stoji: "drugo lice koje odredi". Ko? Pa, uhapšeni. On određuje ko će se obavestiti. To je jedan vrlo širok krug lica. Šta znači: "njemu blisko lice". U redu je član porodice, što ste definisali to, ali koja je to njemu drugo blisko lice? Pa, bilo koje lice koje on odredi.
Da li znate šta mene čudi? Zašto onda ovde niste, doslednosti radi, u formulaciji stavili onu drugu trajnu zajednicu života? Zašto to nije lice koje je sa njim u nekoj drugoj trajnoj zajednici života? Šta ćemo ako tu postoje samo dva lica, jer drugu trajnu zajednicu života čine samo dva lica, po vama, verovatno istopolna, to je valjda bio smisao, šta ćemo u tom slučaju da radimo, ako jedno od tih lica ode na pijacu i nije tu? Šta ćemo sa trećim licem koje živi u istoj zajednici, kuva ručak, sprema i spava u tom stanu? On ne može da bude obavešten.
Dajte da proširimo krug lica. Šta vas briga koga će uhapšeni da zove? Neka zove koga god hoće, samo nek kaže koga želi da pozove i ima da ga pozovu i da obaveste o njegovom hapšenju. Budite jednostavni, nemojte da komplikujemo stvari i život sebi i drugima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Ovo je vrlo jednostavno. Neću preterivati sa  obrazloženjem. Ovde smo hteli da se doda reč: "kopira" i da se posle reči: "spisi" dodaju reči: "i zapisnike o izvedenim radnjama". Zašto je ovo sa zapisnicima važno? Moram da vam kažem da je iznenada stigao papir sudu danas, prema mojim kolegama advokatima koji su mi to javili, danas su odjednom sudovi imali papir da daju zapisnike mojim kolegama. Obično tog papira nema, obično se sa tim škrtari i obično ljudi ne mogu da dobiju zapisnike iz postupka.
Najlepše vas molim, dajte da to zakonski jednom regulišemo na jednom istom mestu, u uvodnim odredbama koje se tiču pravila postupka, da postoje prava i na zapisnik, da postoji pravo i na kopiranje. Manite se samo člana 250.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Ako tokom postupka okrivljeni odbija dalju odbranu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, onda mu se ima postaviti drugi branilac. To je smisao. U razumnom roku branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti ima pravo da odbije odbranu.
Gospođo ministar, stavite samo sebe u poziciju advokata koji je na spisku advokata koji brane po službenoj dužnosti lice u krivičnom postupku, budete određeni i kao savestan advokat, savestan član Advokatske komore, pojavite se i zastupate interes svog branjenika koji od prvog sekunda neće ni da vas vidi, ni da vas čuje, ni da razgovara sa vama i javno, gestom, rečima, na bilo koji način odbija da ga vi branite.
Zar nije i vaše pravo, bez obzira što ste bili na redosledu ili na spisku, što vas je sud pozvao, da u tom slučaju kažete – izvini, ne mogu svoju dužnost da obavim kako valja, nisam neko ko je u stanju čoveka ili ženu, svejedno, koji ne želi da sarađuje sa mnom, uspešno branim. Nakon svega toga meni će se u neuspeh pripisati sve ono što se događa na sudu, a pogotovo ako uzmemo u obzir vaš sistem koji ste napisali u ovom zakonu, da su odbrana i tužilaštvo dve potpuno neravnopravne strane.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 157. i 161. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za pravosuđe i upravu je podneo amandman na član 73.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.