Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođo ministre, gospodin Krasić, a nagovestio sam vam prethodno da postoji jedno mišljenje eksperata, sada bih pozvao, kada je u pitanju ocena i usklađenost sa evropskim propisima i zakonima kakvo su mišljenje dali predstavnici EU na ovaj nacrt prethodno, odnosno Zakon o krivičnom postupku koji se predlaže. U uvodnom delu, šta oni kažu? Ne bih ponavljao one eksperte koje je govorio gospodin Krasić, kaže – u ovom mišljenju se ispituje usklađenost Nacrta zakona, zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine čije se usvajanje trenutno razmatra i primprema u Republici Srbiji, sa evropskim standardima, a naročito Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim protokolima. Mišljenje su pripremili Pit Hajm Kremens, Piter Palvin i Džermin Makebi, eksperti Saveta Evrope.
Ministre, shodno zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije od 1. aprila 2011. godine. Da li ste vi bili ministar od 1. aprila 2011. godine? Bili ste. Otkuda se oni pozivaju na Ministarstvo pravde? Ne znam da li je mogao ovo neko mimo vas, neću da tvrdim, ali čisto sumnjam da bi bez vašeg znanja i odobrenja i vašeg potpisa neko mogao da podnese zahtev da mu se izradi elaborat primedbi.
Još nešto, pregledao sam primedbe i mišljenja ovih eksperata na ovaj predlog zakonika i video sam da su mnoge odredbe što su oni na zadnjim stranicama naveli, a ima ih više stotina, upravo su iz nacrta izbačene, a ubačene njihove u ovaj predlog. Pa, upućuje na zaključak da je ipak radna grupa ovo radno mišljenje imala i koristila. Ako ne verujete, sutra ću da vam fotokopiram, pa vi ispitajte. Sa svoje strane ću ispitati da li je ovo istina ili nije, da li su eksperti zaista ovo podneli kao falsifika, kao nešto što nije bilo zahtevano od Ministarstva.
Zbunjuje činjenica da sve što se upravo ispravlja iz nacrta u predlog, mnoge odredbe se poklapaju sa datim primedbama i mišljenjima.
Što se tiče amandmana, predložio sam da se u članu 81. stav 4. shodno odredbi člana 36. Ustava Republike Srbiji dozvoli pravo žalbe, kako to Ustav propisuje u članu 36. Zamislite, izuzme se branilac, nije dozvoljena žalba, rešenje ne zadržava izvršenje. Zamislite sada, javni tužilac ili sudija ima svog branioca i to je u praksi, vi ste imali posla sa takvima, korumpiranim ljudima. Šta onda? Šta se dešava ako ima sudija poslovnu saradnju, pod znakom navoda, sa advokatom? Šta ćemo onda i još da mu se ne dozvoli, recimo, branilac koji je postavljen po službenoj dužnosti, njega razrešava, ali postavlja svog prijatelja koji treba da uzme honorar i još protiv toga da nema pravo žalbe? A član 36. Ustava Republike Srbije propisuje u stavu 2. – svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke državnog organa kojim se vređaju njegova prava ili njegovi interesi.
Što zaobilazite Ustav? Pridržavajte se Ustava. Mi smo u obavezi da se pridržavamo Ustava. Žalba je pravno sredstvo protiv svake odluke, kojom se vređaju prava i interesi određenog lica. Nisam ovo izmislio, ovo je izmislio ustavopisac. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 93. amandman je podneo narodna poslanica Zlata Đerić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Ovde je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja. Ko ima pravo da se oslobodi dužnosti svedočenja? Takva norma je i do sada postojala, jer zaista postoji krug lica za koje je praktično ne humano od njih očekivati da svedoče protiv okrivljenog, npr. majka, rođeni brat, sestra, otac, dete. To su nenormalne stvari. Naravno, prirodno je da se u zakoniku o krivičnom postupku takva odredba nađe.
Međutim, vi ovde u stavu 1. tački 1) kažete da je pored ostalih lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja između ostalog lice koje živi u braku, u vanbračnoj ili, kažete, drugoj trajnoj zajednici života. Podsetiću vas na član 2. ovog dičnog Predloga zakona u kome se tvrdi da je to dvočlana zajednica. Pošto je navedeno uz bračnu i vanbračnu, da li to znači da je to neka koja nije ni bračna, ni vanbračna, a dvočlana je, trajna je i ima obeležje porodičnog života?
Ako nisam bio u pravu da je striktno tumačenje ove trajne zajednice života u smislu ovog zakona zapravo gej brak, ako nisam bio u pravu, gospođo Malović, onda sam možda u pravu sada kada kažem ovo, pa ako mi negirate ovo obrazloženje, onda znači da sam bio u pravu. Ako je to trajna zajednica života koja se može upodobiti porodičnim odnosima, a dvočlana je, to znači da to mogu biti dva lica koja su jedan prema drugome kao brat i sestra ili dve sestre ili dva brata. To znači, gospođo Malović, da se tu bilo kakav seksualni odnos između njih ne podrazumeva.
Ako je to tačno, to onda znači da dva lica koja neodređeno dugo vremena žive u istom stanu kao cimeri, dele istu kuhinju, dele zajednički životni prostor, hrane se za istom trpezom, koji ne moraju biti u međusobno bliskim odnosima, ispunjavaju vaše uslove da su u trajnoj zajednici života. Ako je to tačno, onda treće lice koje sa njima živi kao cimer nije. Onda oni valjda izvlače slamku da utvrde ko je taj koji otpada.
Onaj koji nije otpao, po vama ima pravo da se pozove u smislu člana 94. na oslobođenje dužnosti svedočenja? Je li tako ili nije? Kažite, da li je tako ili nije? Ako nije, onda sam od početka u pravu da je trajna zajednica života na drugi način shvaćena, kako vi to kažete u članu 2. zapravo legalizovanje homoseksualnog braka, u smislu krivičnog zakona.
Nema trećeg tumačenja, gospođo Malović. Ovde sam vas čekao na članu 94. Ne postoji treće tumačenje. Ili je to u smislu ovog zakona zapravo homoseksualni brak, koji vi legalizujete na ovaj način, uvodite ga na mala vrata. Ili ako to nije u pitanju, onda to otvara strahovite mogućnosti i zloupotrebe kada je reč o oslobođenju dužnosti svedočenja, zato što vam, ponavljam, u tom slučaju i cimer može osloboditi dužnosti svedočenja. Srodnik pobočne linije petog stepena koji živi sa nekim u kući, prosto nema drugi stan, ovaj je tu njega prihvatio, žive kao jedna porodica, on se oslobađa dužnosti svedočenja, jer se poziva na ovo.
Ako takva dva postoje u tom stanu ili kući, jedan od njih otpada, zato što ste vi ovde naveli da je u pitanju dvočlana zajednica. A zašto taj treći otpada? Zašto ih nema četvoro, petoro, šestoro? Zašto?
Koga vi ovde pravite ludim, a meni Krasić ovde postavlja pitanje, kao ja se pravim lud, pa ne znam o čemu je reč, a naravno da znam o čemu je reč. Jedini ko se ovde pravi lud, to je aktuelna vlast koja je dala ovakav Predlog zakona i na mala vrata gura nekakvu direktivu, koja treba da nam se slomi o kičmu.
Zar nije interes ovog društva da napreduje? Zar nije interes ovog društva da očuva određene vrednosti koje će mu obezbediti napredak? Što mi moramo da radimo sve ono što nekom drugom padne napamet i od nas traži da bi mi dobili zeleno svetlo pitaj Boga zašta. Jedino zeleno svetlo koje će ovde na ovim prostorima da dobije za nešto i to ne nizašta dobio, to je Tači na Kosovu. Niko od nas neće to dobiti. Ni vi lično, ni vlada gospodina Cvetkovića, ni Boris Tadić.
Pogledajte šta ste uradili u članu 94. Da li su vam sada jasni naši amandmani? Da li vam je sada jasno šta hoćemo? Oni čak nisu ni bili zlonamerni, da ste ih prihvatili i ovu idiotsku formulaciju izbacili "drugu trajnu zajednicu života" i prihvatili naše predloge kako da rešimo pojedine situacije iz zakona, ne bi ni bilo ove rasprave. Sa ovim ćemo se još sprdati i sprdaće se i građani Srbije, jer ste vi to zaslužili.

Tri minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Sreto Perić.

Gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, član 96. govori o zakletvi svedoka. Inače, predlog zakonika o krivičnom postupku reguliše sa devet članova svedoke. Institut svedoka i zakletve svedoka nije nešto što se uvodi prvi put ovim predlogom zakonika, niti je to prvi put uvedeno u Srbiji. Sećate se one narodne – dva bez duše, jedan bez glave. Da ne bi bilo toga u preteranoj meri, onda je već odavno počeo da se razvija institut zakletve svedoka.
U principu, svaka osoba, svedok i lice za koje se veruje da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učiniocu ili drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku. Svako je obavezan da se odazove pozivu da bi dao izjavu, odnosno da bi svedočio. Naravno, u ovom predlogu zakonika je predviđeno kada jedno lice može biti oslobođeno i to je nešto što je i ranije postojalo i tu nema nikakve novine.
Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 96. stav 3, tekst zakletve menja i glasi, a ono sada u Predlogu zakona stoji – zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznatu neću prećutati. Naš predlog je da umesto "zaklinjem" stoje reči "kunem se". Zaklinjanje vrši organ pred kojim se kune.
Ko zaklinje predsednika Republike prilikom primanja dužnosti? Odnosno, praktično po Ustavu njegov mandat počinje da teče od momenta polaganja zakletve, zaklinje Narodna skupština. Pred kime se zaklinje svedok? Zaklinje se pred organima koji vode postupak, odnosno pred sudijom, kune se.
Ništa se ovde suštinski ne menja. Ali, slušajući ovu raspravu u pojedinostima, i kada sam video koje amandmane sve niste ozbiljno uzeli, ne radi se sada o tome da li prihvatate ili ne, nego ih čak niste ni komentarisali.
Mene uopšte neće iznenaditi ukoliko ne prihvatite i ovaj amandman. Mislim da bi bio ispravniji i bolji.
Vi ste naveli dva razloga zbog kojih se ovaj amandman ne prihvata. Već u nekim drugim zakonima je prihvaćena ova formulacija i to je jedan razlog zbog čega niste prihvatili ovaj amandman. Drugi razloge je navodno zbog toga što se ova reč vrlo često i svakodnevno više puta ponavlja, pa zato nije mogla biti prihvaćena, odnosno promenjena. To nema nikakve veze. Kod vas nije postojala dobra volja da se delimično popravi, precizira i ništa drugo.

Četrdeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 101. i član 101. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Božidar Delić.

Gospođo ministarka, ovde se radi o članu 102. gde je predviđena zaštita svedoka. Pročitaću stav 2. – učesnika u postupku ili drugo lice koje je pred organom postupka vređa oštećenog ili svedoka, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednosti, javni tužilac ili sud će opomenuti, a sud ga može novčano kazniti do 150.000 dinara.
Suština našeg amandmana je u tome da ova cifra 150.000 dinara bude zamenjena sa cifrom do 50.000 dinara.
Kada smo se odlučili za ovaj amandman, vodili smo računa i o tome, da kroz ovu Skupštinu, što vi svakako znate, različiti drugi zakoni koji imaju kaznene odredbe, bilo da su to privredni subjekti ili fizička lica, takođe su predviđene određene kazne. I u ovom zakonu, u nekom drugom delu gde se govori o veštaku i o obavezama veštaka, koji u svakom slučaju treba da ima daleko veću odgovornost prema sudu, vi ste predvideli u jednoj situaciji kaznu od 100.000 dinara, a u drugoj od 150.000 dinara, i to ukoliko odbije veštačenje.
Smatramo, a to smo na kraju krajeva i kroz član 101. kod kažnjavanja svedoka i predložili. Takođe je nešto slično. Smatramo da trebate prihvatiti ovaj amandman i da je ovaj iznos od 50.000 dinara apsolutno primeren tome. Svakako da podržavamo ovaj stav koji je ovde iznet, da ni jedno lice koje se nalazi u postupku, ne može vređati oštećenog ili svedoka, pretiti mu ili ugrožavati bezbednost.

Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Mirko Munjić.

Gospođo ministre, u toku dosadašnjih rasprava, rekao sam da smo imali dosta dobrih amandman i jako kvalitetnih obrazloženja tih amandmana. Stiče se utisak, uprkos neprihvatanju od strane Vlade ovih amandmana, da na neki način oni, bar ono što će sigurno i stručna javnost zaključiti slušajući sve ovo, u mnogome devalviraju ovaj vaš predlog zakona.
Neću čitati ko je sve napisao da treba uvesti institut posebno osetljivog svedoka, ali evo ovog instituta u predlogu člana 103, gde je u stvari ovaj institut uveden kao jedan hibridni institut koji se ogleda i koji može da posluži kao nešto što se već videlo u uporednom pravu, a posebno u Haškom sudu.
Ovaj član 103. daje nesagledive mogućnosti za zaštitu lažnih svedoka. Pravdate uvođenje instituta posebno osetljivog svedoka sa nekim prihvaćenim međunarodnim standardima. Gospođo ministre, upravo su ti međunarodni standardi oličeni u praksi Haškog suda pokazali kako se ovim institutom mogu štititi lažni svedoci.
Nemate bolji primer za to nego što je taj kvazi Haški sud. Morate li vi da uvodite baš sve ono što je najgore iz uporednog prava? Vi u obrazloženju pominjete samo maloletna lica i samo osobe sa invaliditetom, kao lica koja mogu da budu posebno osetljivi svedoci. Šta je sa onima za koje u članu 103. kažete da usled prirode izvršenja krivičnog dela, da usled načina izvršenja krivičnog dela, da usled posledica izvršenja krivičnog dela i drugih okolnosti, pazite, sve te široke pojmove, čine ovog svedoka posebno osetljivim? Šta je sa njima? Njih ne nabrajate u obrazloženju, a upravo je tu mogućnost za zloupotrebu.
Na primer, po načinu izvršenja krivičnog dela učinilac može da bude neko ko je učinio jako brutalno krivično delo i zbog toga što je njegov kompanjon, na primer, svedok, vi mu dajete status posebno osetljivog svedoka i upravo je tu mogućnost za zloupotrebu. Upravo se tu otvara velika mogućnost za zloupotrebu ovog člana i ne samo kod načina, rekao sam, i kod prirode i kod posledica izvršenja i kod, kaže, drugih okolnosti. Zaista širok spektar u kojima možete vi vaspostaviti ovog posebno osetljivog svedoka. Zato se mi protivimo, upravo principijelno, samom institutu, dakle, uspostavljanju instituta posebno osetljivog svedoka. Hvala.