Iskorišćen je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Na član 104. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 105. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 106. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Milica Radović ima reč.

Ovaj amandman se tiče mera posebne zaštite, odnosno zaštićenog svedoka. Ako je sud podatke o istovetnosti zaštićenog svedoka uskratio braniocu i okrivljenom, zbog toga što je našao da bi njihovim otkrivanjem bilo dovedeno u pitanje život, sloboda, pravo nekog drugog lica, nezaštićenog svedoka ili njemu bliskog lica, onda se postavlja pitanje zašto se uopšte istovetnost zaštićenog svedoka otkriva, a posebno zašto se otkriva 15 dana pre samog glavnog pretresa i kako je predlagač zakona došao do saznanja da ta opasnost više neće postojati? Eto, to je pitanje koje mi upućujemo.
Možda ja prihvatam da ovo nisam najbolje razumela, ali iz obrazlaganja ovog amandmana mi baš apsolutno ništa nije jasno, tako da stvarno ne vidim razlog zašto bi se na taj način, ako bi ostalo rešenje kako je predviđeno u Predlogu zakona, samim tim zašto bi se dovodila u pitanje ova prava koja zaštićeni svedok ima. Znači, ne radi se o običnim pravima, radi se o onim najvažnijim pravima, pravo na život, na slobodu, na zdravlje, na sva druga prava koja su zagarantovana.

Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Sreto Perić.

Amandman se odnosi na član 108. gde mi predlažemo da se član 108. briše. Član 108. reguliše odlučivanje o određivanju statusa zaštićenog svedoka. Ukoliko se proceni da bi neko, ko se može eventualno pojaviti kao svedok, bio ugrožen fizički, on, njegova porodica ili njemu neko blisko lice, njemu se može dodeliti status zaštićenog svedoka. Zaštićeni svedok je jedna kategorija koju Ustav Srbije ne poznaje. U ranijem periodu kada je bilo mnogo manje krivičnih dela nije ga poznavalo ni krivično-procesno zakonodavstvo.
Gospođo ministar, da li ste vi pravili neku analizu od kako postoji zaštićeni svedok, da li se povećava broj izvršenja krivičnih dela ili ne? Zaista, ako se napravi analiza, videće se da je mnogo više izvršenih krivičnih dela od uvođenja zaštićenog svedoka, nego što je to bilo pre toga. Mnogo je više kriminala, mnogo je više korupcije, mnogo više lakih i teških telesnih povreda, ubistava, svega je sada mnogo više nego što je bilo pre uvođenja zaštićenog svedoka.
U slučaju da imamo zaštićenog svedoka, da li ste možda razmišljali da bi trebalo da se uvede i zaštićeni sudija, a potom i zaštićeni tužilac? Znači, svi oni koji učestvuju u procesnom postupku trebali bi da budu zaštićeni, ako ovo nešto znači. Najbolji primer, srpska javnost je mogla da vidi šta i koliko znače zaštićeni svedoci i koliko je to opasno, jeste Haški tribunal. Mi izražavamo ozbiljnu sumnju da ste vi prilikom izrade ovog predloga zakonika u najvećoj meri prihvatili procesne radnje iz Haškog tribunala. To ni u kom slučaju niste smeli da uradite. Videli ste da to nije sud, to je anti sud, to je nešto potpuno suprotno od toga.
Valjda ste se mogli na tom primeru naučiti da ovi instituti koje vi sada uvodite zasigurno neće smanjiti ni sprečiti izvršenje krivičnih dela koja su bila do sad, niti će, pretpostavljam, postupak učiniti efikasnijim i korektnijim.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Mislim opet da je zarad javnosti potrebno reći da su upravo zahvaljujući nekim zaštićenim svedocima razotkrivena mnoga krivična dela, odnosno uspostavljanjem instituta svedoka saradnika pred Specijalni sud.
Na dan ubistva bivšeg premijera, Zorana Đinđića, jedan svedok je u Ulici admirala Geprata video onog koji je ubio premijera i drugo lice koje je bilo sa njima u pratnji. Taj svedok je danas mrtav. Posle atentata na Ibarskoj magistrali, takođe, jedan bitan svedok je, takođe, mrtav i oba ubistva do dana današnjeg nisu rasvetljena i nije teško pogoditi šta se sa njima desilo ili sa Zoranom Vukovićem, zvanim Vukom, pripadnikom zemunskog klana, koji je bio svedok saradnik.
Prema tome, ovaj institut u toj meri ima veliko opravdanje. Treba li, recimo, pričati o mnogim svedocima Albancima, koji su trebali da svedoče u procesu protiv kosovskih Albanaca za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom? Maltene svi od reda su mrtvi, retko ko je mogao da se pojavi pred Haškim tribunalom. Da su i oni imali ovaj institut, sigurno je da bi to pomoglo rasvetljavanju mnogih krivičnih dela. Što se tiče bezbednosti sudija, to se reguliše drugom materijom. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Na član 109. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala, gospođo potpredsedniče.
Vidite, ovaj član je jako problematičan. Ovo su lažovi koje mi uvodimo u naše zakonodavstvo. Lažov ne može veći biti no zaštićen svedok, za pare će sve učiniti. Mi u sudskoj praksi lažnih svedoka imali smo na pretek, a ima ih na obilje u Haškom tribunalu. Šta se dogodilo? Lažni svedoci su neki pred tim sudovima, posebno pred jednim sudom, u prethodnim proverama i razgovorima sa ovlašćenim nekim licima davali izjave i optuživali druge. Da bi u kontradiktornom postupku na suđenju izjavili drugo, jer im je onaj što im je obećao mito malo dao, a očekivali su mnogo. Kada je došao, što bi se reklo, pred Miloša, pred sudiju, sudija ga treba da ispita, osumnjičeni, optuženi, odnosno okrivljeni, koji se nazivaju, imaju pravo da se sa njim suoče.
Što se beži suočiti sa takvim lažovima i prevarantima? Što to izbacujemo? Nije Srbija kriminalna država da svi moramo da kažemo – nama trebaju sada zaštićeni svedoci. Sada će država morati da ima poseban budžet za lažove. Nemojte to, molim vas. Srbija je postojala, naše pravosuđe i zakonodavstvo je funkcionisalo, ali ovaj institut nije poznat i on je veoma opasan i štetan. Šta vam on treba? On je višak ovde, štetan višak.

Na član 110. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima Mirko Munjić.

Ovaj član 110. Predloga zakona reguliše pitanje kako se čuvaju podaci o zaštićenom svedoku. Mi nismo reagovali jednostavno ni na to kako se čuvaju, ni da li se čuvaju, ni na koji način, jer, jednostavno, tražili smo brisanje ovog člana Predloga zakona iz razloga što smo, kao što sam i malo čas rekao i kao što su i moje kolege kazale, protiv uvođenja u naš pravni sistem institucije zaštićenog svedoka. To jednostavno ni naša tradicija ne poznaje, niti naš Ustav i to ne treba nikako ubacivati u naš pravni sistem.
Vi kažete da uvođenjem institucije zaštićenog svedoka u stvari se štite svedoci koji svojim iskazom mogu navodno ugroziti život, zatim svedoci koji mogu ugroziti zdravlje, koji mogu ugroziti slobodu i koji mogu ugroziti imovinu većeg obima. Ja mislim da je to apsolutno demagoška priča, da je to jedna šuplja priča. Zašto? Otkad je sveta i veka, gospođo ministre, siguran sam da i vi to znate, postojali su svedoci koji su u postupku svedočili da su, na primer, bili svedoci masovnog ubistva. Na pitanje sudije – da li vi u ovoj sudnici vidite i prepoznajete lice koje je izvršilo taj masovni zločin, svedok kaže – da, to je taj okrivljeni. Dakle, obraća se sudu da prepoznaje to lice, jednostavno, suočava se u sudnici sa tim licem.
Zašto sada vi uvodite tu kategoriju zaštićenog svedoka? Ovo je bilo od kada je sveta i veka. I onda su valjda svedoci mogli da budu zaštićeni, a nisu bili zaštićeni. Sad ste se vi našli da ih uvodite, neko vam je to rekao i vi to radite. Zbog čega vam treba zaštićeni svedok nego samo da bi mogao da obavi prljave poslove. To je praksa pokazala i jednostavno to je tako. Mi se protivimo uvođenju institucije zaštićenog svedoka i mislimo da je ovo apsolutno nepotrebno u našem pravnom sistemu.