Smatram isto kao veliki broj mojih kolega da bi trebalo učiniti intervenciju u Predlogu zakona i izbrisati član 368.
Naime, u članu 368. doslovno stoji – žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje.
U stavu 2. se navodi – ako se u presudi nalaže samo naknada troškove postupka, pretpostavljam parničnog postupka, iako u Predlogu zakona ne stoji kog postupka, u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje.
U svakom slučaju, ono što je amandmanom manje napadano, a trebalo bi to definisati i troškove postupka, ukoliko oni ulaze u tako nešto, jer taj stav 2. pomenutog člana ništa ne vezuje za stav 1, osim same vrednosti 300 evra i 1.000 evra.
Može da se na neki način dovede u pitanje da li važi samo ono što je utvrđeno u parnici, jer možda bi bilo zgodno da samo naknada troškova parničnog postupka, kada bi ovakav član ostao.
Međutim, gde je veći problem? Mislim da je veći problem to što pravimo razliku između stranaka. Druga stvar, određene presude koje nisu pravosnažne dozvoljavamo izvršenje takvih presuda, bez obzira na nameru da se ubrza postupak izvršenja, što apsolutno ima opravdanja, da se o tome razmišlja, ali nisam siguran da na ovaj način, da će dobro da se uradi.
Postoji velika opasnost da se poveća broj postupaka izvršenja, a ukoliko onaj ko je izvršio obavezu, se žali u roku i ukoliko dođe do ukidanja, došlo bi do protivizvršenja, a to ne znači da bi time bilo završeno, pošto parnica, ukoliko je ukinuto, opet može da dođe do presuđenja i opet do izvršenja na ovaj ili na onaj način.
Ukoliko u međuvremenu dođe do rasta troška parničnog postupka iznad 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, da se i tu na neki način, uslovno rečeno, igramo sa izvršenjem i protivizvršenjem.
Zatim, postavlja se pitanje uopšte podnošenje žalbe i smisla žalbe. Mislim da ovo rešenje da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, odnosno presuda u pogledu mogućnosti podnošenja predloga za izvršenje, da instituti iz upravnog prava praktično ubacujemo u parnični postupak.
Valjalo bi da ovakve stvari budu samo u zakonu izvršenja i obezbeđenja, a ne i u Zakonu o parničnom postupku.
Konačno, sada bih nekoliko primera izneo koje mogu da se dese u praksi. To je da, na primer, u parnici za naknadu štete budu obavezani i fizičko lice i osiguravajuća kuća na iznos od 400 evra dinarske protivvrednosti, s tim da može da se desi kao još dodatna komplikacija da se tu radi i o mogućnosti regresne naplate osiguravajućeg društva prema fizičkom licu. Dolazimo u situaciju da onaj koji je poverilac može da se naplati od pravnog lica odmah, bez da čeka da presuda postane pravosnažna, a osiguravajuća kuća, na primer, ili pravno lice koje treba da se regresira od fizičkog lica mora da čeka pravosnažnost presude da bi eventualno mogao da ostvari svoja prava.
Druga stvar gde može da se desi podnošenje tužbe i protivtužbe to je da sa jedne strane imamo fizičko lice, a s druge strane imamo preduzetnika ili pravno lice. U slučaju opravdanih tužbenih zahteva, znači, osnovanih tužbenih zahteva s jedne i sa druge strane, na primer, na 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, jedna stranka može da traži izvršenje u druge strane, dok druga strana ne može od ove zato što je ova druga stranka fizičko lice, za razliku od preduzetnika i pravnog lica.
Nisam siguran da pravljene razlike u istom postupku između lica, u zavisnosti od toga da li je fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, da li je to opravdano i da li je sa svim u saglasnosti sa onim načelima Ustava u smislu jednakosti svih, pa i između ostalog i načela da su svi jednaki u parnici, sve strane među sobom. Zbog toga, razumevajući apsolutno nameru da se ubrza postupak izvršenja, što ima osnova, nisam siguran da smo našli idealno rešenje u ovom članu 368. i zbog toga smatram da bi bilo korisno da se ovaj član 368. briše, uz obavezu svih nas da tražimo rešenje na koji način bi se omogućilo ubrzanje izvršenja i u postupcima gde je vrednost do 300 evra ili do 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti.