Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, pažljivo smo proučili ovaj zakon i prva naša primedba je principijelne prirode, javna rasprava je bila nedovoljna.
Mislim da ćete se složiti, jer jednostavno, mesec dana javne rasprave za ovako značajan zakon koji po vašem priznanju i piše u obrazloženju zakona, vredi da se tako izrazim, dve milijarde evra, i to je više nego nedovoljno.
U tom smislu, proučili smo i primedbe onih koji potražuju imovinu sa pravom i proučili smo primedbe pravne nauke, i između ta dva zakona došli smo do zaključka da je ipak pravna sigurnost važnija od bilo čega i da jednostavno, jedna vrsta retroaktivnosti koja se primenjuje u ovom slučaju, neće biti samo povoljna za, mada kako ste vi rekli u zakonu piše 100.000 porodica, a vi govorite 150 i priznaćete da to nije mala razlika, već da se radi o jednostavno jednom zakonu koji će porušiti u potpunosti jednu pravnu sigurnost koja već kako-tako postoji decenijama u ovoj zemlji.
U tom smislu, mi ne smatramo da ljudi poput naslednika, gospodina Garašanina, koji je imao veliku istorijsku ulogu i pozitivnu, pre svega, kao gospođa Julija Garašanin, ne zaslužuju i moralno i svako drugo pravo, da povrate ono što im je oduzeto ili imovinu svog pretka.
Kažem, sa druge strane, postoji jedna pravna sigurnost koja se mora poštovati i mi smatramo da iza ovog zakona stoji jedan predizborni motiv i to jasno govorimo, jer priznaćete da nigde ni u primarnom, ni u sekundarnom pravu EU, iako se vi pozivate u obrazloženju zakona na Lisabonski ugovor, ne postoji obaveza vraćanja svojine.
Postoji samo neki zaključak, odnosno odluka Saveta EU, ako se ne varam od 18. februara 2008. godine, koja je opšta i koja je doneta u kontekst tzv. nezavisnosti, tzv. Kosova.
Dakle, radi se o nekim stvarima koje se ne mogu povezivati i koje izazivaju kod nas sumnju.
Takođe, u vašem opširnom izlaganju rekli ste da će primeniti iskustva drugih republika. Ja vas sada konkretno pitam, zašto na javnoj raspravi koja je ovde bila u Domu Narodne skupštine, nije bilo ambasadora bivših republika, nego je prisustvovao ambasador Nemačke. To kod nas izaziva jednu vrstu sumnje, posebno kada imamo u vidu član 5. ovog zakona o kojem se već govorilo, a koji može biti i više nego sporan.
Naš stav, što se tiče člana 5. se zasniva na iskustvu jedne države na koju se vi pozivate i više puta smo čuli u raspravi, a to je Češka Republika, odnosno Čehoslovačka, jer 1990. godine kada je donet zakon koji je uređivao vraćanje imovine u Čehoslovačkoj, postojala je jedinstvena država Češke i Slovačke. Dakle, radi se o nečemu što se već pojavljivalo kao problem i pojavljivalo se kao problem vraćanja imovine pripadnicima nemačke manjine, u Republici Srbiji, a radi se o folksdojčerima ili pripadnicima nemačke manjine koji su živeli na teritoriji Vojvodine i procena udruženja Nemaca u Republici Srbiji jeste da ih je bilo oko 500.000. Sa druge strane, kod Češke Republike, radi se o studentskim Nemcima. Kako su Česi rešili ovaj problem koji će se pojaviti ako se bude primenio član 5. ili ako se bude, a vidim i imamo najavu, primenio ovaj amandman kolega iz SVM.
Dakle, radi se o tome da jednostavno ozbiljna država bi u ovoj situaciji ograničila važenje zakona samo na domaće državljane. U suprotnom, doći će do ozbiljnih pravnih problema i pripadnici nemačke manjine i drugih manjina će imati puno pravo da traže svoju imovinu, jer kao što smo čuli, mi se sa tim slažemo i ne postoji kolektivna odgovornost.
Vi ste rekli u javnoj raspravi i to je opšte poznata vaša izjava da što se tiče pripadnika nemačke manjine folksdojčera sve je rešeno sporazumom, navodno Titov ili Brant sporazum, 1973. godine.
Pitam vas sada pred javnošću, pred svim poslanicima, gde je taj sporazum, da li imate pismeno taj sporazum? Nema, on ne postoji u pismenoj formi, on je u pravnoj teoriji i vidim kod kolega koje se bave istorijom, naziva se džentlmenski sporazum, tako da nije moguće da se pozivate na usmeni sporazum i da kažete da će to biti rešeno tako što će se primeniti jedan usmeni sporazum između Josipa Broza i Vili Branta. Priznaćete da je to malo neozbiljno i da jednostavno doprinosi pravnoj konfuziji i pravnoj nesigurnosti koja će ući u naš pravni sistem ako se usvoji ovaj zakon.
Što se tiče člana 5, nama nije jasno zašto se insistira na tome da se obeštete i žrtve holokausta. Priznaćete da je to širok pojam, umesto da ste se usredsredili na vraćanje imovine, konkretnim ljudima i njihovim naslednicima, ako postoje, vi imate jedan deo člana 5. koji je potpuno neprikladan, jer priznaćete i ovo što govorite o Starom Sajmištu, memorijalnom centru, nema nikakve veze sa Republikom Srbijom, jer se radi o jednom zločinačkom logoru koji je postojao na teritoriji okupatorske NDH i bio je pod vlašću Gestapoa.
Dakle, ne vidim nikakvog razloga da Republika Srbija uopšte ima neku vrstu odgovornosti i opet vam kažem, postoji toliko imovine pripadnika te zajednice, na primer u Knez Mihailovoj od Gece Kona, pa nadalje gde ste mogli da primenite naturalnu restituciju.
Međutim, kao da nije postojalo dovoljno hrabrosti da nije bilo dovoljno volje da se jednostavno onima koji danas imaju faktičku moć u Republici Srbiji, ovim zakonom ipak ograniče neka prava.
Podsećam vas na vašu konstataciju, da će ovaj zakon doprineti razvoju zadužbinarstva u Republici Srbiji. Molim vas, priznaćete da je to neozbiljno. Razvoj zadužbinarstva u Republici Srbiji može se postići nekim drugim zakonima, Zakonom o ekstra profitu, Zakonom o ekstra porezu, u slučaju gospodina Miškovića. To je pravo rešenje da se takvi tajkuni oligarsi nateraju da nešto daju i narodu putem zadužbina i putem drugih dobrotvornih akcija.
Govoriti o nekom faktičkom uticaju ovog zakona na tu vrstu zadužbinarstva, priznaćete da je više nego neozbiljno.
Takođe, ovde smo čuli da MMF te dve milijarde evra neće uračunati u javni dug Republike Srbije. Čuli smo od kolege iz PUPS, to je više nego neozbiljno i radi se o ogromnoj cifri za spoljni dug Republike Srbije, jer vi znate da je on prešao 23 milijarde evra i jednostavno, jedna zemlja koja je u tranziciji, na početku tranzicije, nije mi jasno šta ovde mislite, ne može da izdrži još dve milijarde daljeg zaduživanja koje će se izvršiti i to je, priznaćete skandalozno u obveznicama države koje će nominirati u evrima. Vi ste ovde rekli u vašem uvodnom izlaganju da još 20 godina u Republici Srbiji neće biti uvedena neka druga valuta, verovatno ste mislili na evro, ako bude tada postojao.
Sa druge strane, u Predlogu zakona, ključ ili kičma ovog zakona su te državne obveznice, jer u naturi je nemoguće vraćanje, vi nominirate u evrima.
Priznaćete da je to velika nelogičnost i sa pravne i sa ekonomske i sa svake druge tačke gledišta ili, da budem potpuno jasan i ovde pred javnošću Srbije da kažem, Vlada Republike Srbije, zakonodavac i predlagač ovog zakona, ne veruju u svoju zvaničnu valutu. To proizilazi iz ovog predloga zakona, iz vašeg uvodnog izlaganja i jednostavno stvara jednu vrstu pravne nesigurnosti koja će se preliti i na ekonomski sistem Republike Srbije.
U obrazloženju zakona se, to je jedna činjenica, priznaćete, koja govori da se ovaj zakon uopšte ne donosi zbog nekakvih zahteva EU, već isključivo u predizborne svrhe, pozivate na Lisabonski ugovor i kažete da postoje dva člana Lisabonskog ugovora koji propisuju da se mora izvršiti restitucija imovine. To nije, jednostavno, tačno. Odgovorno tvrdim i pozivam se na tekst ovog lisabonskog ugovora da to nije tačno.
Ta dva člana na koje se pozivate regulišu promet kapitala između država članica i trećih zemalja. To nema nikakve veze sa ovim zakonom. Ne znam zašto ste to uopšte stavili u obrazloženje zakona. Molim vas da mi to objasnite jer ovo je činjenica koja pokazuje da se zakon ne zasniva ni na kakvim primarnim ili sekundarnim izvorima EU.
Možete da kažete da se zasniva na Povelji o ljudskim pravima, ali tu se radi o garanciji ljudskih prava, garanciji imovine, a jedan od članova Lisabonskog ugovora, na koji se vi pozivate, upravo govori da su sve svojine ravnopravne. Dakle, on vas i direktno demantuje da se radi o jednoj vrsti pravnog oslonca za donošenje ovakvog zakona.
Takođe, ponovo vas pozivamo, to je jedna vrsta naše konstruktivne kritike, da uvažite iskustvo Republike Češke. Mi u SRS smatramo, iako smo protiv EU u ekonomskom, pravnom, političkom i svakom drugom smislu, da ste morali makar jednu dozu političke hrabrosti da pokažete, kao što je pokazao predsednik Češke Republike.
Gospodine Đeliću, sigurno znate da je uslovio potpis na Lisabonski ugovor, na koji se pozivate u obrazloženju ovog zakona, time da se neće retroaktivno pominjati i zahtevati povraćaj imovine Sudetskih Nemaca.
To je najmanje što ste mogli da uradite. Naravno, Srbija je daleko, daleko godinama od pridruživanja EU i pitanje je u kakvoj će formi postojati ta nacionalna organizacija, ali vi ste, gospodine Đeliću, bili šef pregovaračkog tima za potpisivanje SSP. Trebali ste u tom veoma značajnom pravnom aktu, protiv koga smo mi, naravno, umesto ovih članova o dobrosusedskoj saradnji, koji su voda na vodenicu nezavisnog Kosova, jednostavno staviti jednu vrstu prepreke, jednu vrstu pozivanja jednog člana koji bi garantovao da neće biti, i tu ćemo biti potpuno jasni, vraćanja imovine za 500 hiljada folksdojčera koji su imali negde po njihovim podacima 51% zemljišta u AP Vojvodini. Dakle, radi se o problemima koji se mogu pojaviti i koji će se pojaviti i biće sve veći i veći ako usvojite bilo koji od ovih amandmana koje ste rekli da ćete usvojiti na član 5.
Dakle, ključ ovog zakona je taj član 5. i on će stvoriti velike probleme i priznaćete da je više nego neozbiljno da se pozivate na jednu vrstu usmenog dogovora između Josipa Broza i Vili Branta.
Takođe, govorite ovde i to smatramo kao jednu vrstu predizborne kampanje, da će svi koji dobiju pravosnažno rešenje imati akontaciju u visini od 10 hiljada evra. Ako se ne varam, to je član 63, ispravite me ako grešim.
Daću vam ponovo jedan primer koji pokazuje koliko je to nerealno, koliko je to za jednu državu, koja je ipak u teškom ekonomskom stanju, neprikladno. Nemačka je kao najbogatija država EU i Evrope donela 1991. godine zakon koji je, između ostalog, regulisao i vraćanje imovine, restituciju u vezi sa Istočnom Nemačkom. Uglavnom se radilo o naturalnom obliku vraćanja, međutim što se tiče novčanog obeštećenja on je limitiran na 10 hiljada maraka. Dakle, iz ovog uporednog primera se jasno vidi da ćete davati veće obeštećenje nego jedna Nemačka. Slažete se? Prema tome, to je više nego neprikladno i to će biti novi udar na budžet Republike Srbije i to priznaje gospodin iz Ministarstva finansija koji je, vidimo u javnosti, upravo autor zakona. On kaže u jednoj izjavi, parafraziram, da jednostavno taj zakon će se pre svega u novčanom smislu oslanjati ne na privatizaciju, gde imate negde oko 100 miliona evra u tom fondu, već na budžet Republike Srbije.
Sada ću biti potpuno jasan i otvoreno reći – građani Republike Srbije, preko državnog budžeta će plaćati ovaj predizborni zakon i ovaj selektivni zakon koji će uneti veliku pravnu nesigurnost i veliku pravnu konfuziju ne samo u sistem Republike Srbije, nego i šire, ako imate u vidu ove strane državljane iz Mađarske, Nemačke i Austrije koji će sa punim pravom, po ovom nakaradnom zakonu, imati mogućnost da pod firmom tzv. lične odgovornosti, tačnije da neće biti kolektivne odgovornosti, da traže svoju imovinu.
Dakle, unosi se jedna pravna konfuzija, unosi se jedna velika šteta u budžet Republike Srbije i ne mogu da razumem, osim ako imate jednu realnu pretpostavku da, jednostavno, MMF nije imao dobronamerne pretpostavke kada je odobrio ovaj zakon jer možda su kod njih bili motivi dalje zaduživanje Republike Srbije.
Pošto imate deficit u budžetu od preko 4%, jedini način da ovaj zakon zaživi je dalje zaduživanje Republike Srbije. Zato je ovaj zakon više nego štetan. Znači, velika većina budžetskih korisnika će plaćati ovaj nerealan, neprikladan i pravno štetan zakon. To je prava istina o ovom zakonu i zato smo protiv ovog zakona. Jednostavno, ne vidim bilo kakvu argumentaciju sa vaše strane niti sam je čuo u ovih 40 i nešto minuta vašeg opširnog izlaganja gde bi nas ubedili da je ovo zakon koji će doneti prosperitet našim građanima.
SRS nikad neće obmanjivati svoje građane možda bi u nekom momentu bilo korisnije za nas da kažemo – prihvatićemo zakon, glasaćemo, ali zbog pravne sigurnosti, zbog realnog značaja ovog zakona, zbog međunarodnih posledica koje mogu nastati usled primene člana 5. mi nećemo glasati za ovaj zakon i zato smo podneli veliki broj amandmana koji su, pre svega, zasnovani na načelu pravne sigurnosti.
Takođe, postoji još jedan veliki pravni problem, niste nas ubedili niti ste spomenuli šta je sa imovinom koja je opterećena hipotekama pre Drugog svetskog rada. To je jedna vrsta problema i priznaćete u situaciji gde banke i finansijske organizacije i sl, nažalost, kao i u Kraljevini Jugoslaviji i zapadnoj Evropi, sada se to zove EU, imaju monopol finansijskom tržištu Republike Srbije. To će biti više nego realan problem.
Dakle, naši motivi za odbacivanje ovog zakona za jednu konstruktivnu kritiku koja pokazuje da se radi o zakonu, koji je u celosti neprimenjiv, su više nego jasni. Pre svega, radi se o članu 5. Član 5. će stvoriti velike probleme za vaš evropski put jer pojavljivanje nemačkog ambasadora i njegova uloga ipak u ovom kontekstu i drugih događaja koji se dešavaju u južnoj srpskoj pokrajini pokazuju da tu postoji jedna vrsta zle namere.
Ako mislite da je to nerealno, da je to teorija zavere, ja ću vam navesti jedan drugi primer, a to je da u Bavarskoj postoji jedna vrsta veoma moćnog udruženja koja traži povraćaj imovine Sudetskih Nemaca.
Ne bi nas iznenadilo s obzirom na sve ovo što se dešavalo u zadnjih 20 godina da se pojavi i takva jedna vrsta udruženja potomaka folksdojčera u Austriji. Prema tome, to su neke kritike koje su realne i koje nisu proizvod našeg stava da EU ima alternativu, već proizvod realnosti i proizvod ovog zakona koji je više nego štetan, koji narušava pravnu sigurnost, međunarodni položaj Republike Srbije, jer smatramo, i to ćemo otvoreno reći on može biti još jedna vrsta poligona za ucenu Republike Srbije. Da budem konkretan i time ću završiti svoje izlaganje. Može se pojaviti još jedan uslov na tzv. putu ka EU, a to je vraćanje imovine folksdojčerima. Zahvaljujem.