Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAĆANjU (RESTITUCIJI) IMOVINE CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije (G 17 plus i ZZŠ) - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika na osnovu obaveze iz člana 96. stav 4.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Aleksandra Janković, poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Vjerica Radeta, poslaničku grupu SRS; narodni poslanik Kenan Hajdarević poslanička grupa LDP i narodni poslanik Jelena Budimirović, poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 157. stav 1. Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, želi reč? (Da.)
Izvolite.

poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju, restituciji, imovine crkvama i verskim zajednicama.
Godine 2006. je ovaj zakon donesen. Tada je bilo puno pitanja zbog čega se kreće u restituciji zbog čega se kreće u restituciji samo sa jednom kategorijom? Zašto se kreće samo sa jednim pitanjem? Da li bi bilo upitno da se prvo obezbedi krovni zakon o restituciji, a onda da se ide postepeno?
Bilo kako bilo, danas imamo iskustvo primene ovog zakona koji je dao određene rezultate. Hteo bih, pre nego što obrazložim ove izmene i dopune, samo da kažem narodnim poslanicima i našoj javnosti da u poslednje tri godine primene, tj. od 2007-2010. godine, što se tiče SPC, ukupno je vraćeno 45% traženog zemljišta i 19% traženih objekata. To je nešto što se može smatrati, imajući u vidu iskustvo drugih sličnih postupaka, jednim uspešnim postupkom.
Moramo odmah reći da su razlike između eparhija veoma velike. U nekim eparhijama imamo skoro u potpunosti dovršen postupak. U nekim eparhijama imamo postupak koji je tek započet.
Istovremeno, možemo biti zadovoljni zbog toga što je najveća crkva u našoj zemlji imala mogućnosti da učestvuje u ovom postupku. Isto tako, imamo sada i određeno iskustvo koje je pokazalo i teškoće u primeni ovog zakona, otpore, zašto ne reći nekih javnih preduzeća i zašto ih i ne imenovati – "Srbijašume", koje su, neke od njih, uradile sve što su mogle da otežaju postupak restitucije.
Zbog toga, ovaj posao je dobro započet, a za SPC su statistike bolje od drugih. Dao bih sada statistike i za druge, ne baš za sve, ali na prime za rimokatoličku crkvu, za njih je 12% zemljišta vraćeno, za sve druge crkve i verske zajednice i imamo 5% zemlje koja je vraćena i 13% objekata.
Ovaj postupak koji je započet, on još nije dovršen. Zbog toga je veoma bitno da se ova restitucija nastavi, da se njen tempo ubrza.
Odmah moram da kažem da je jedan od problema bio v.d. stanje ove direkcije, u početku njenog uspostavljanja, kada je predsednik Vlade postao gospodin Cvetković, došlo je do imenovanja i pune snage. Međutim, u poslednje vreme, i oni koji kritikuju su apsolutno tu u pravu, imamo ponovni zastoj. Ovde večeras mogu samo preuzeti obavezu u ime Vlade Republike Srbije, da će taj zastoj biti nadoknađen veoma brzo u nedeljama koje dolaze.
Jedan broj ljudi je čekao verovatno da vidi šta će biti sa ovim zakonom o restituciji, znači, globalno. To ne bi trebalo da bude izgovor za zastoj u ovoj konfesionalnoj restituciji, tj. restituciji prema crkvama i verskim zajednicama.
U svakom slučaju, konstatovano je da ovaj postupak moguć. Dao je dobro iskustvo i za zakon o kome smo upravo raspravljali. Videli smo i probleme. To je pomenuto u prethodnoj raspravi, mada je zamenska naturalna restitucija bila predviđena, nijedan jedini predmet o ovom zakonu nije našao njegov ishod kroz zamenu. Tako da, ne moramo samo pričati o tuđim iskustvima, nego smo i u našoj zemlji videli sve teškoće koje predstavlja zamenska restitucija. U skladu sa generalnim zakonom o vraćanju oduzete imovine, predlaže se da se način na koji i verske zajednice imaju pristup restituciji, bude usklađen i sa pravima fizičkih lica, građana i zadužbina, a samim tim, da ova dva modela, tj. vraćanje u naturi tamo gde je originalna imovina dostupna, da se to tako uradi i da se ide na obeštećenje.
Drugi element u ovom zakonu koji je pogodan, to je da će se odredbe generalnog zakona o restituciji primenjivati i na ovaj zakon o konfesionalnoj restituciji. To konkretno znači da definicija komasacije, koja da podvučem ne postoji u zakonu o konfesionalnoj restituciji. Način na koji se radila komasacija, na žalost, nije bio dovoljno normiran i zbog toga kažu nam oni koji su bili u praksi, koja već više od pet godina se bave ovim poslom, jedan od problema koji smo imali to je da ovaj postupak i način koji se moglo uraditi kroz komasacionu masu nije dovoljno utemeljen. Sada i crkve i verske zajednice imaju široku, dobru definiciju komasacije koja će i te kako poslužiti da se poljoprivredno zemljište i šuma vrati našim crkvama i verskim zajednicama.
Drugi element, koji bih ovde napomenuo to je, kao što se videlo i u originalnom nacrtu ovog zakona, tj. zakona koji je izglasan 2006. godine nije bilo moguće obeštećenje. Što se tiče obeštećenja rečeno je da ono treba da bude regulisano generalnim zakonom o restituciji ukoliko ovaj cenjeni dom izglasa zakon o restituciji o kome smo upravo raspravljali i crkve i verske zajednice će imati mogućnost da dobiju i obeštećenje tamo gde vraćanje u naturi nije moguće. Tako da je to dodatna pogodnost koju otvara za crkve i verske zajednice ovaj zakon.
Napokon, ako sagledamo stvari organizaciono, ovaj zakon je sprovodila Direkcija za restituciju koja trenutno ima 17 zaposlenih i na žalost, u poslednje vreme je došlo do određenog osipanja kadrova. Možemo da kažemo da formiranje agencije za restituciju koja će preuzeti Direkciju za restituciju, će obezbediti dve stvari: prvo, da nema ni jednog dana zastoja u primeni Zakona o konfesionalnoj restituciji i sa druge strane, da će mnogo snažnija administracija ili agencija koja će u perspektivi imati 200 zaposlenih, sa pozicijom u našem državnom sistemu koju smo videli iz prethodne rasprave, biti u mnogo boljoj poziciji da obezbedi restituciju i za naše crkve i za naše verske zajednice.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da izglasate izmene i dopune Zakona o vraćanju crkvama i verskim zajednicama. On suprotno onome što će se možda čuti ne oduzima ništa iz ovog postupka crkvama i verskim zajednicama, više od onoga što je primena pet godina ovog zakona omogućila. Naprotiv, otvara mogućnosti obeštećenja, otvara mnogo jasniji put ka komasaciji, otvara mogućnost da se ovaj postupak sprovodi kroz jednu mnogo jaču administraciju. Zbog toga očekujem da će i ova konfesionalna restitucija koja će se nastaviti doživeti novu dinamiku i mnogo bolji ishod u godinama koje dolaze. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenica predsednika Odbora za finansije? (Ne.)
Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine potpredsedniče Vlade, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama praktično ispravlja metodologiju procene imovine izdavanja državnih obveznica, kao i druga pitanja važno za novčano obeštećenje, koja su jedan od oblika restitucije, a pre svega kod verskih zajednica i crkava.
Deo odredaba Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koje se odnose na obeštećenje, zbog toga što do sada nije moglo da se primenjuje, jer su rešenja upućivala na primenu opšteg zakona o restituciji, kojim se uređuje vraćanje imovine i obeštećenje, a koji će uskoro biti usvojen. I ovaj nacrt zakona će po usvajanju opšteg zakona o restituciji morati da predvidi dva osnovna oblika restitucije, a to su naturalna restitucija i novčano obeštećenje.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona pojedina rešenja koja su bila u prethodnom zakonu upućuju se na novu normu koja prethodni zakon povezuje sa novim opštim zakonom i ubuduće će on biti ravnoglasan sa ovim zakonom.
U skladu sa tim predloženim izmenama briše se odredba o utvrđivanju vrednosti oduzete imovine, zatim odredba o državnim obveznicama, odredba o uračunavanju primenjene i izgubljene dobiti i odredba o pravu na regres i iste se ubuduće uređuju opštim zakonom o vraćanju i obeštećenju, dakle zakonom o restituciji.
Za našu poslaničku grupu bilo je bitno da se ovim predlogom vrši i izmena člana 22. zakona, jer će se ubuduće postupkom restitucije imovine crkava i verskih zajednica baviti jedinstvena agencija za restituciju, koja se osniva po novom zakonu o opštoj restituciji, dok dosadašnja Direkcija za restituciju prestaje sa radom.
Mislimo da odredba Zakona o sporazumnom rešavanju zahteva da restitucija i poravnanje treba da ostanu na snazi bez obzira što nacrt ovog zakona predviđa da takvu odredbu treba ukinuti. Imajući u vidu da novi opšti zakon o restituciji ovu odredbu ne priznaje, uz ocenu da ona može biti izvor arbitraže i raznih nesporazuma i pored toga podržavamo stav da se izvrši usaglašavanje sistema pravnih lekova u oba zakona, ako se ima u vidu da zakon o konfesionalnoj restituciji ne poznaje žalbu, već stranku, direktno usmerava na upravni spor. Dakle, po predloženoj izmeni, ukoliko se ona usvoji, crkve i verske zajednice će u postupku restitucije imati prava žalbe na prvostepena rešenja agencije za restituciju, a potom i pravo na tužbu Upravnom sudu, kao i sva druga građanska pravna i fizička lica.
Dobro je načelo proklamovano ovim nacrtom zakona o shodnoj primeni odredaba opšteg zakona kojim se uređuju konfesionalne restitucije i koje se usklađuju sa opštim zakonom. Imajući u vidu da je ovo zakonsko rešenje značajna korekcija postojećeg rešenja koje će dati nov kvalitet ubrzanju restitucije crkava i verskih zajednica, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Kad naivni subjekt čuje pravnu formulaciju Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, on može da ima logičnu pretpostavku da se radi o dorađivanju nečeg što već postoji u smislu poboljšavanja i razvojnog prilagođavanja novonastalim okolnostima. Teško da bi neko iole normalan, ma kako nemoralan bio, izmenama predvideo pogoršanje zakonskih normi. Zakon o vraćanju restitucije imovine crkvama i verskim zajednicama donet je 2006. godine u vreme vlade dr Vojislava Koštunice. Na odredbe tog zakona nisu se žalile ni crkve, ni verske zajednice, ni zainteresovani građani, te ga nije trebalo poboljšavati, već samo primenjivati.
Sa promenom vlasti došlo je i do promene odnosa prema primeni ovog zakona čije je sprovođenje praktično blokirano od aktuelne Vlade Srbije. Racionlizacija za nemogućnost primene osnovnog zakona bila je činjenica da država nikako da imenuje novog direktora Direkcije za restituciju, jer je starom direktoru Vladimiru Todoroviću istekao mandat, pa otpočetka ove godine nije bilo nikoga da potpiše rešenje o vraćanju crkvene imovine. Uz to, na proveri je bila i teza o neustavnosti, navodnoj, pojedinih odredaba ovog zakona, što je indirektno uticalo na njegovo neprimenjivanje.
Dok se čekala ocena Ustavnog suda, koja je uzgred rečeno potvrdila ustavnost ovog zakona, proces vraćanja imovine je stao. Novčana nadoknada koja je takođe propisana ovim zakonom do sada nije isplaćivala, pa se ni taj deo zakona nije primenjivao uopšte.
U primeni Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama bilo je mnogo sličnih zastoja, a nekadašnja ministarka finansija, a od 3. septembra ove godine i viceguvernerka NBS Diana Dragutinović, tražila je da se zaustavi vraćanje imovine crkvama dok to pitanje ne bude rešeno opštim zakonom o restituciji. Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije već tada je oštro reagovao na tu inicijativu tadašnje ministarske finansija, uz komentar – čini mi se da od donošenja ovog zakona država čini sve da zadrži njegovu primenu što više može. Poražavajuće zvuči činjenica da je aktuelna Vlada faktički obustavila primenu ovog crkvenog zakona o restituciji, iako je on na pravnoj snazi koju je dodatno potvrdio Ustavni sud nedavnom odlukom o ustavnosti tog propisa.
Obustavu primene tog zakona utvrdio je zaštitnik građana u svom redovnom godišnjem izveštaju za 2010. godinu. Ova čudna blokada primene zakona od strane izvršne vlasti unosi dodatnu dozu nepoverenja i to ne samo kod crkava i verskih zajednica, već i kod velikog dela građana koji su lično zainteresovani za vraćanje njihove privatne imovine. Ispostavilo se čak da blokada primene zakona od strane ove vlasti nije bila kraj, jer je Vlada, zapravo, pripremala teren za završni udarac, a to je ukidanje već dostignutog nivoa zajamčenih ljudskih prava, crkava i verskih zajednica na imovinu.
Dakle, taman kad bi naivni subjekt pomislio da od lošeg nema gore pojavi se inovativna vlast u Srbiji čiji najveći greh nije samo to što ne čini dobro, već bezočno ili transparentno čine direktno zlo i po kome - crkvama i verskim zajednicama. S toga nije ni čudno da su svi predstavnici crkava i verskih zajednica u Srbiji ovakvu restituciju okarakterisali kao usavršavanje otimačine. Naime, umesto da se pravo koje ranije već dato crkvama i verskim zajednicama primeni i na građane, vlasnike oduzete imovine, Vlada sad crkvama smanjuje dostignuti nivo imovinskog prava. U tom smislu, crkvama i verskim zajednicama vraćen je samo manji deo imovine koji je bio predmet njihovih zahteva, iako se zakon primenjuje već pet godina. Tačnije, pojedinim crkvama i verskim zajednicama nije vraćeno ništa od onog što su zahtevale, uprkos tome što ukupni zahtevi iz ovog zakona predstavljaju manje od 5% ukupne državne imovine.
S toga su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica ocenili da odredbe Zakona o restituciji predstavljaju nastavak nepravde, čime Vlada vraćanje oduzete imovine smišljeno svodi na privid. Vladika Irinej bački je rekao da se na taj način praktično ukida i pomisao kako je reč o potvrđivanju višedecenijske nepravde, tako što se upravo dovodi do perverznog savršenstva i usavršavanje te nepravde. On je ocenio i da je cilj Vlade da se najavljenim izmenama zakona smanji dostignuti nivo ljudskih prava crkvama i verskim zajednicama, pod izgovorom da se vlasnicima oduzete imovine tobože obezbedi jednakost.
Prema rečima Vladike Irineja, umesto da se pravo koje je ranije već dato u crkvama primeni i na građane vlasnike oduzete imovine, Vlada sada smanjuje i crkvama dostignuti nivo prava. Radi se o planu kako da se obaveza vraćanja crkvama svede na minimum, odnosno na farsu, kao i na to da se građanima što manje vrati, rekao Vladika Irinej bački.
Beogradski nadbiskup Stanislav Kočevar je ocenio da Vlada predlogom izmena zakona potvrđuje kako je prethodnih godina blokirala izvršenje Zakona o crkvenoj restituciji kako bi smanjila stečena prava verskih zajednica. Kritikama se pridružuje i muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić, koji istakao da Islamskoj zajednici Srbije do sad ništa nije vraćeno od imovine, a sad žele i smanje ono što treba da vrate, je rekao on.
Predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji Aleksandar Nećak je rekao da će verske zajednice obavestiti svetsku javnost o spornim potezima Vlade Srbije u vezi restitucije i ocenio da je javna rasprava o nacrtu zakona i o opštoj restiutcije bila loša predstava. Nepravda prema srpskim Jevrejima pretočena u deo predloga ovog zakona o povraćaju imovine i o obeštećenju koji se odnosi na opljačkanu jevrejsku imovinu, poslednjih mesec dana se ogleda najpre u ignorisanju svih pravednih i razumnih zahteva Jevrejske zajednice u Srbiji, da bi potom on bio usvojen na Vladi Srbije.
Ukoliko predloženi zakonski akti ipak bude usvojen u Skupštini Srbije, Jevrejska zajednica od Tadića očekuje da on taj zakon neće podržati. Jevrejska zajednica se, kako se dalje navodi, ne slaže sa predlogom da se posledice oduzimanja imovine žrtvama holokausta na teritoriji Srbije, koji nemaju živih naslednika, otklone tako što će se posebnim zakonom urediti osnivanje memorijalnog centra i obrazovati fond koji bi njima upravljao. To je, kako smatraju u toj zajednici u suprotnosti sa Terezinskom deklaracijom koju je Srbija prihvatila 2009. godine i kojom se obavezala da ispravljanje višedecenijske nepravde nastale nezakonitim otimanjem jevrejske imovine zahteva pravičnu i odgovarajuću restituciju ili njenu adekvatnu kompenzaciju zaštitu imovinskih prava. Ispravljanje višedecenijske nepravde ne može se postići donošenjem nove, jer dok se žrtvama holokausta oda počast istovremeno se njihovi potomci osuđuju na neumitnu i laganu smrt ili im se ukida i poslednja mogućnost da budu finansijski samostalni i neguju jevrejski identitet. Kaže se u saopštenju Saveza jevrejskih opština Srbiji pre tačno nedelju dana, a predsednik Saveza Aleksandar Nećak dodaje – garantujem da ovim zakonom nećemo ući u Evropu, te da nisu tačne izjave predstavnika vlasti i da se EU složila sa ovakvim predlogom zakona. Ključno pitanje jeste kome će pripasti imovina koja će biti vraćena, kaže on.
Predstavnici crkava nisu kritikovali samo zakon koji se tiče crkvene već uopšte restitucije, ističući da i on neopravdano štiti lica koja su nesavesno stekla nacionalizovanu imovinu, ali zato crkvama i običnim građanima smanjuje dostignuti nivo imovinskih prava. Sa kritikama crkava i verskih zajednica složile su se i predstavnici Udruženja starih vlasnika i mreža za restiuciju, ocenjujući da ukidanje zamenske restitucije otete imovine govori o neskrivenoj nameri da se svima, kojima je imovina oduzeta, uskrati pravo na tu imovinu kako bi to prisvojio neko sa strane. Osnovano se može sumnjati da je imovina onima koji su partijski kontrolisani, javnim preduzećima, lokalnoj samoupravi i povlašćenim pojedincima.
Kako rekoše predstavnici Lige za zaštitu ljudskih prava, prenaglašeno isticanje floskuli i ispravljanje stare nepravde i insistiranje na skromnosti pri rešavanju ovog problema, kako to kažu lordovi tranzicije, baca tešku senku na suštinu procesa restitucije. Samim tim neutrališe se značaj restitucije za uspeh tranzicije u Srbiji i njen značaj za proces uvođenja Srbije u red demokratski uređenih i stabilnlih država savremenog civilizovanog sveta.
Na konferenicjij za novinare 7. septembra 2011. godine, u prostorijama Beogradske nadbiskupije pojavilo se sledeće obaveštenje tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Primedbe tradicionalnih crkava i verskih zajednica na najavljene prateće izmene i dopune Zakona o vraćanju imovine crkava i verskih zajednica: prvo, cilj Vlade RS je da najavljenim pratećim izmenama i dopunama Zakona o vraćanju crkvene imovine smanji dostignuti nivo ljudskih prava crkvama i verskim zajednicama i da na taj protivustavan način tobože obezbedi bivšim vlasnicima pravo na jednaku zakonsku zaštitu.
Umesto da bivšim vlasnicima obezbedi pravo na jednaku zakonsku zaštitu kod restitucije, kod prihvatanja istog obima imovinskih prava, koji je zakonom priznala crkvama i verskim zajednicama, Vlada ovim smanjuje dostignuti nivo imovinskog prava, što je direktno kršenje odredbe člana 20. stav 2. UStava RS.
Drugo, neustavnim neizvršavanjem Zakona o restitucije crkvene imovine, Vlada RS sada, nakon proteka roka za njegovo sprovođenje, predlaže izmene i dopune tog zakona, čime jasno pokazuje da je blokadu njegovog izvršenja i vršila, kako bi crkvama i verskim zajednicama smanjila obim stečenih prava.
Naime, odredbama člana 31. Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama propisano je da nadležna Direkcija za restituciju mora doneti rešenje o podnetim zahtevima u roku od šest meseci. Crkve i verske zajednice su, na osnovu odredbi člana 25. istog zakona, do 30. septembra 2008. godine već podnele svoje zahteve. Umesto da po tim zahtevima budu doneta rešenja u tom propisanom šestomesečnom roku, najkasnije do 30. marta 2009. godine, Vlada je, blokiranjem primene ovog zakona, sada dovela crkve i verske zajednice u situaciju da ostanu bez dela svoje imovine, iako su postupile po zakonu.
Treće, na ovaj način Vlada vrši najgrublju povredu Ustavom zajamčenog prava crkava i verskih zajednica na imovinu, što je suprotno ustavnom načelu vladavine prava. Crkve i verske zajednice su, na osnovu Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, stekle imovinsko pravo na vraćanje oduzete imovine, prema uslovima iz tog zakona.
Četvrto, Vlada je blokiranjem sprovođenja Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, kroz nesprovođenje zamenske restitucije i novčanog obeštećenja, kao i neimenovanjem direktora Direkcije za restitucije, a sada i ukidanjem zamenske institucije i limitiranjem visine novčane naknade kroz najavljene izmene tog zakona, faktički, neprimereno umanjila obim vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama.
Crkve i verske zajednice imale su i svoje primedbe na opšti Zakon o restituciji, ali će me predsedavajuća opomenuti ako se vratim na prethodnu tačku dnevnog reda. U svakom slučaju, primedbe tradicionalnih crkava i verskih zajednica, koje su u ovom obaveštenju iznete, za tradicionalne crkve i verske zajednice potpisali su: episkop bački Irinej, u ime SPC; nadbiskup i metropolit beogradski Stanislav Kočevar, Rimokatolička crkva; biskup Samuel Vrbovski, Slovačka evengelička crkva; biskup Ištvan Četesemeše, Reformatorska hrišćanska crkva; biskup Arapad Dolinski, Evangelička hrišćanska crkva; reis-ul-ulema Adem Zilkić, Islamska zajednica Srbije; Aleksandar Nećak, Jevrejska zajednica Srbije.
Dakle, ako svi navedeni predstavnici crkava i verskih zajednica u Srbiji nemaju nikakav autoritet, upozoriću sve vas koji ste spremni da dignete ruku "za" ovakav predlog kakav ćete snositi ne samo aktuelnu, nego istorijsku odgovornost, budući da svesno glasate za usvajanje neustavnog predloga zakona. Odredbama člana 20. stav 2. Ustava Republike Srbije najstrožije zabranjeno je ograničavanja već dostignutog nivoa ljudskih prava, pri čemu je u konkretnom slučaju reč o ukidanju, već dostignutog nivoa zajamčenih ljudskih prava crkava i verskih zajednica na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavni sud Republike Srbije svojom odlukom od 20. aprila 2011. godine praktično je potvrdio ustavnost osnovnog zakona iz 2006. godine i njegovu saglasnost sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Zbog ovakvog neustavnog ograničavanja dostignutog nivoa ljudskih prava na imovinu crkava i verskih zajednica, dovedena je u pitanje i ostvarivanje drugih Ustavom zajemčenih prava koje se ne mogu ostvarivati bez odgovarajuće imovinske osnove koju obezbeđuju odredbe osnovnog zakona, zajamčenog prava iz člana 44. Ustava gde crkve i verske zajednice vrše verske obrede, osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove. Zajamčeno pravo građana iz člana 43. Ustava na ispoljavanje vere i ubeđenje veroispovedanja, obavljanja verskih obreda, pohađanje verske službe i nastave. Predlog zakona praktično ima retroaktivno dejstvo što je zabranjeno odredbama člana 197. Ustava. Ovo povratno dejstvo Predloga zakona ogleda se u sledećim činjenicama, zbog toga što su crkve i verske zajednice na osnovu odredbe člana 25. osnovnog zakona već podnele sve zahteve za vraćanje imovine i to do isteka zakonskog roka iz osnovnog zakona, dakle, do 30. septembra 2008. godine. Zbog toga što je dana 30. marta 2009. godine istekao zakonski rok iz člana 31. osnovnog zakona, za donošenje rešenja pod tim podnetim zahtevima crkava i verskih zajednica za vraćanje imovine.
Znači, u globalu narušava se temeljni ustavni princip vladavine prava iz člana 3. Ustava bez kojeg ne možemo govoriti o pravnoj državi. Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju, ne može predstavljati osnovni zakon u odnosu na zakon o crkvenoj restituciji i ne može se primenjivati na sve ono što njima nije propisano jer je to u suprotnosti sa odredbama člana 9. i 10. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine iz 2005. godine.
Naime, odredbama člana 9. i 10. ranije donetog zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine, čiju je ustavnost potvrdio Ustavni sud, propisano je da se posebnim zakonima uređuje vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama kao i opšta restitucija. Znači, na kraju krajeva, moraćete da se odlučite hoćete li samo da se uvlačite Evropskoj uniji tako što ćete vladavinu prava demonstrirati u odnosu na sebe i svoje ili ćete jednostavno nastaviti grozna vremena uz čuvenu sekvencu, mi ćemo se držati zakona kao pijan plota, uključujući i Ustav.

Šesnaest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama kao današnji zakon o restituciji, čuli smo imaju za cilj, ispravljanje istorijskih nepravdi. Ali za LDP ovi zakoni imaju smisla samo ako ne proizvode nove nepravde, odnosno ako primena ovih zakona nisu uzrok stvaranja nekih novih nepravdi.
Nažalost, zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama je možda najbolji primer kako ne primenjivanje nekog zakona, odnosno donošenje nekoga zakona može da bude inicijalna kapsula za političku nestabilnost. Tu prevashodno mislim na stvaranje političke nestabilnosti na području Sandžaka.
Naime, u obrazloženju ovoga zakona možemo da pročitamo da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u primeni već četiri godine. Po tom zakonu u svim crkvama i verskim zajednicama do kraja 2010. godine u naturalnom obliku vraćeno je blizu 40% oduzetog zemljišta i 15% oduzetih objekata.
Takođe u uvodnom izlaganju potpredsednika Vlade, gospodina Đelić, čuli smo malo detaljnije podatke, da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno oko 45% imovine, Rimo-katoličkoj crkvi negde oko 12% , a ostalim verskim zajednicama negde oko 13%. Pri čemu je gospodin Đelić u svom izlaganju i u ovom obrazloženju prećutao jednu činjenicu, a ta činjenica kaže da islamskoj zajednici za četiri godine primene ovoga zakona vraćeno 0. Nula objekata, 0% i to je prosto nemoguće, to je prosto neprihvatljivo. Ako pitamo zašto je to urađeno, čućemo jedno licemerno objašnjenje, zato što se ne zna titular, odnosno kome treba da se vrati imovina. Kao postoje dve islamske zajednice.
Samo ću napraviti hronologiju i mislim da je ovo važno zbog poslanika vladajuće koalicije da vide tačno o čemu se ovde radi. Zakon o crkvama i verskim zajednicama je usvoje 2006. godine. Posle toga došlo je do poklapanja interesa Vlade Vojislava Koštunice i jednog lidera Bošnjaka, gospodina Ugljanina, današnjeg ministra. Poklapanje interesa u tom smislu da su njegovi poslanici trebali da podrže tu Vladu Republike Srbije, a za uzvrat je ta Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Radulović uveo u registar crkava i verskih zajednica još jednu islamsku zajednicu.
I kada neko kaže da je nemoguće vratiti imovinu islamskoj zajednici zato što postoje dve islamske zajednice, to je za građane Srbije, muslimane, Bošnjake, licemerno. To je isto kao da neka Vlada Republike Srbije prizna vladiku Artemija i njegov pokušaj stvaranja crkve i da kaže da ne može da se vraća imovina Srpskoj pravoslavnoj crkvi zato što postoje dve pravoslavne srpske crkve. To je ta paralela. I ono što je za nas na području Sandžaka ne dopustivo to je taj kontinuitet. Kontinuitet politike koju je započela Vlada Vojislava Koštunice zbog ucene gospodina Ugljanina, kontinuitet koji sprovodi i današnja Vlada Republike Srbije. Vi morate jasno da kažete da ne treba da pristanete na takvu ucenu jer to dovodi do nestabilnosti i umesto da rešite ovu nestabilnost koja je evidentna i koja je jasna, vi pokušavate stvaranjem novih problema da skrenete sa liste problema taj osnovni problem, a to je da u trenutku donošenja ovoga zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, postojala samo jedna islamska zajednica, islamska zajednica u Srbiji i da je ona jedini legitimni titular islamske zajednice. Sve ostalo predstavlja pokušaj uvođenja nereda ili kao što je gospodin Đelić rekao u završnom izlaganju za prethodni zakon, paralize sprovođenja nekoga zakona.
Mislim da konačno tu moramo da stanemo i kao Vlada Srbije i uopšte kao društvo, jer pominjanje osoba koje su inače bili odbornici Ugaljaninove stranke u Tutinu, predstavlja za Bošnjake, odnosno za muslimane uvredu. Toga moramo da budemo svesni i toga moramo da budemo jasni.
Drugi problem koji možemo da vidimo i koji je možda u najavi, a tiče se eventualnog amandmana koji su podneli narodni poslanici Bošnjačke za evropski Sandžak i ovde želim da upozorim poslanike vladajuće koalicije, da ne prihvate ovaj amandman jer oni su predvideli amandmanom uvođenje batutske direkcije, odnosno direkcije koju bi imenovala Vlada Srbije, a kojom bi se vraćala batutska, odnosno imovina koja pripada imovinskoj zajednici. Odnosno da država koja je oduzela imovinu islamskoj zajednici vraća ponovo jednoj instituciji kojom bi ta država imenovala.
To je prvo logički nemoguće, a drugo može da predstavlja uvod u novu političku nestabilnost i što je najvažnije diskriminaciju, jer ako se prihvati ovaj amandman i uvede se ta neka vakufska direkcija, kako će onda islamska zajednica imati mogućnost upravljanja nad imovinom koja joj je oteta, ako ne učestvuje u političkom životu? Liberalno demokratska partija, a mislim da i sve stranke u ovom parlamentu se apsolutno zalažemo za sekularizam, odnosno razdvajanje crkve od države. Ali stvaranje vakufske direkcije pod ingirencijom Vlade Srbije to može da bude jedno dodatno opravdanje.
Mi ne smemo na to da pristanemo, odnosno vi kao vladajuća koalicija ne smete da pristanete na ovaj amandman, ako je neophodna većina da se izglasa ovaj zakon, potražiti neku drugu većinu, ali nemojte da pristanete na ucene onih poslanika koji zbog svojih ličnih ili nekih drugih interesa žele da destabilizuju političku situaciju u pojedinim delovima Srbije. To je suština. I to je suština svih sukoba koji se dešavaju na području Sandžaka. Jer, da nije bilo ovoga zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, odnosno da nije bilo tog dogovora, da ne upotrebim neku drugu reč, između Vlade Vojislava Koštunice, odnosno ministra tadašnjih vera sa gospodinom Ugljaninom, mi ne bi imali u ovom intenzitetu one probleme koji se javljaju u Sandžaku kao što imamo danas.
To je istina. Sve ostalo je zamajavanje javnosti. Toga moramo biti svesni i moramo na tome raditi, inače, islamska zajednica je uputila Agenciji, odnosno Direkciji za restituciju, odnosno za povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama preko 30 zahteva za povraćaj vakufskih imovina, pri čemu vakuf ne znači samo jedna imovina, ona u svom sastavu, da objasnim zbog građana Srbije, obuhvata obično više objekata, odnosno parcela. Neka je prosek tih objekata negde oko 10, to znači preko 340 objekata na teritoriji Republike Srbije.
Znači, do sada je vraćeno nula i to je ono što je prosto nedopustivo i to je ono što ne može nikome ko zdravo razumski razmišlja da bude jasno. Hvala.

Osam minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, pravo na repliku, dva minuta.

 Hvala.
Znate kako, nije moj razlog da se javim za repliku u potrebi da se slikam, jer ovde nema direktnog prenosa, ovo će narod gledati tek posle ponoći, u odloženom prenosu, nadam se, i to vrlo malo ljudi. Tako da zaista nikakvu utešnu potrebu, da se javno preganjam i raspravljam, ali hteo bih samo da zamolim. Razumem da postoji potreba da se interpretiraju događaji iz prošlosti i da im se da određeno političko značenje, kao što je prethodnik kada je govorio o tome da je Vlada Vojislava Koštunice faktički, sada ja parafraziram, kriva za cepanje islamske zajednice na neka dva, u ovom slučaju kako on to kaže neligitimna dela i da je to razlog što se imovina nije vratila.
Znate kako, ne može država da se meša u te odnose, a država se umeša ili reaguje, registruje nekoga onda kada postoji pritisak i to javnosti, a ne nekog političara, ako neko nekoga vuče za rukav, nego postoji ozbiljan pritisak.
Paralela koja je ovde data nije idealna, niti je dobra, i veliko je pitanje da se to dogodi, o čemu je gospodin Kenan Hajdarević pričao, o toj nekoj hipotetičkoj situaciji, srpske pravoslavne crkve kako bi država reagovala, koja god da je vlada u pitanju, verovatno bi morala da reaguje tako što bi priznala, nije država tu da prizna, da se razumemo, nego može samo da uspostavi odnos radi neophodne komunikacije.
To je problem, a glavni krivac nije nikakva vlada, nikakvi sporazumi između političara, postojali oni ili ne, kako god ih interpretirali, krivac je onaj koji ne sprovodi zakon. Kada postoji spor u pogledu sprovođenja zakona, onda reaguje sud i to je cela stvar, a o tome ću govoriti kasnije kao ovlašćeni šef grupe šta je problem sa zakonom i zbog čega se nije sprovodio. Toliko za sada.