Radi se o vraćanju imovine svakom pojedincu i svakome od koga je imovina oteta, bez obzira da li je zgrada u Pančevu, u Žarka Zrenjanina 17, za pasoš dobijena ili nije dobijena, a to mi Pančevci vrlo dobro znamo. Ne samo to, isto tako, svaka druga oteta imovina sa papirom ili bez papira, ili faktički, treba da bude predmet preispitivanja.
Činjenica je da su mnogi, a ne samo Jevreji, nego i Srbi, Romi i mnogi drugi, ostali ne samo bez imovine, nego i bez glave. To isto u Pančevu vrlo dobro znamo. Još u oktobru 1944. godine porodice Petrović, Stefanović i Gajić, kao i mnogi drugi koji su ostali i bez imovine i bez glave.

Završen je krug replika.
(Ivan Andrić, s mesta: Replika.)
Narodni poslaniče, kada kažem da je završen krug replika, to govorim zato što se staram o redu na sednici i što pažljivo slušam šta govori svaki od pojedinih narodnih poslanika, što mogu to da vam ponovim i što, citiranjem onoga što su narodni poslanici govorili, opravdavam ili objašnjavam svakom koga zanima zašto dajem repliku.
Sada je krug replika završen.
(Ivan Andrić, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite, povreda Poslovnika.

Član 107. narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine ignorisanjem činjenice da se jedan poslanik zalaže za ispravljanje jedne političke nepravde, a kao argumenti protiv toga…

Narodni poslaniče, to što pokušavate da izgovorite ne može biti obrazloženje za povredu člana 107. Molim vas da ne zloupotrebljavate povredu Poslovnika. To je jednako ozbiljan instrument slobode i prava, kao i bilo šta drugo i jednako je ozbiljno zloupotrebljavati slobode i prava.
(Ivan Andrić, s mesta: Da li imam pravo da govorim u dva minuta?)
Zahvaljujem.
(Ivan Andrić, s mesta: Po Poslovniku.)
Želite ponovo da govorite o povredi Poslovnika? (Da.)
Izvolite.

Član 27. sa članom 107. gde imam dva minuta da izložim svoju povredu Poslovnika na koju ćete mi vi odgovoriti…

Narodni poslaniče, nemate prava, ako zaključujem da zloupotrebljavate član Poslovnika na koji se pozivate, zato što po istom članu na koji se vi pozivate da bi koristili instrumente slobode i prava, ja imam obavezu da vam izričem kaznene mere. Ono što je očigledno, ne treba dokazivati. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Žika Gojković ima reč, posle njega narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Ivan Andrić, s mesta: Zahvaljujem i vama.
Kako gospodin Miković ima pravo na repliku, a ja ne?
Molim vas da mi date pravo na repliku ili na povredu Poslovnika.
Samo poslanici DS mogu to pravo da imaju. Sve vi smete. Da li treba da se učlanim u DS da bih imao to pravo? Hoćete da mi date pristupnicu? )
Molim narodnog poslanika Ivana Andrića da ne ometa red na sednici. Nemate prava na repliku. Molim vas da ne ometate red na sednici. Ne ometajte red na sednici. Narodni poslanik Žika Gojković je dobio pravo na reč.
Ne možete da ometate narodnog poslanika dok je dobio reč.
Narodni poslaniče, molim vas da pročitate odredbe Poslovnika i da ne izazivate incidente na sednici Narodne skupštine. Ne možete zloupotrebljavati prava.
Narodni poslaniče, molim vas da zauzmete svoje mesto gde god želite i da slušate narodnog poslanika Žiku Gojkovića.
Nastavite, narodni poslaniče.
(Ivan Andrić, sa mesta: Nije ovo škola, a ni štala. Hoćete kao "Ćoki" da mi date 30.000 kazne? Da li je to sledeće?)

Nadam se da ću ovaj put moći da nastavim bez prekidanja.
Danas govorimo o vrlo važnom zakonu, bar kada je u pitanju SPO. Smatramo da je neophodna jedna pravična i ozbiljna rasprava. Zbog toga mi je žao što gospodin ministar ne prisustvuje poslepodnevnoj raspravi.
Od 1945. godini u jednopartijskoj Skupštini su donošeni zakoni kojima se krše ljudska prava i kojima se oduzima privatna imovina. Takvi zakoni, uredbi i dekreti su na žalost i danas 65 godina posle još uvek na snazi. Od 1941. do 1948. godine mnogi čestiti domaćini su izgubili sve što su imali, često i svoje živote, isključivo iz jednog razloga zato što su drugačije mislili ili, što je još gore, zato što se njihova imovina svidela nekome od oslobodilaca. Svi oni koji su preživeli teror komunista, 70 godina žive kao građani drugog reda, a u isto vreme imamo grupu skorejevića, tajkuna, koji su 90-tih godina enormno obogatili i koji dan danas kupuju najkvalitetnije objekte i zemljište koje potražuju vlasnici otete imovine.
Simbolika je i ta da ti ljudi koji su obogatili 90-tih godina, obogatili su se u vreme kada je država propadala i kada su naši ljudi gubili i kuće i svoje porodice i poslove koje su do tada imali. Zato smatram da je prenaglašeno isticanje floskule insistiranja na skromnosti koje se vrlo često spominje kada govorimo o ovom zakonu, pri rešavanju ovog problema, osim što je licemerno, baca i veliku senku na suštinu procesa restitucije. Samim tim, neutrališe se značaj restitucije u procesu uvođenja Srbije u red demokratski uređenih i stabilnih država savremenog civilizovanog sveta.
Da su se pre privatizacije doneli zakoni o restituciji i zakon o svojini i drugim stvarnim pravima, kako je SPO predlagao još 2000. godine, bio bi rešen prekid kontinuiteta svojine nastao nasilnim oduzimanjem zemljišta i objekata tokom Drugog svetskog rata i posle voljom vladajućih oligarha, a legalno i legitimno stečena prava bila bi trajno zaštićena.
Ovaj model sasvim sam siguran bio bi očiti pokazatelj da se politički sistem u Srbiji konačno transformisao u demokratski, kao da je prioritet Vlada Srbije jačanje srednjeg građanskog sloja koji je osnov stabilnosti svake normalne i evropske države.
Zbog toga SPO rešavanje problema vraćanja oduzete imovine vidi onako kako je video i pre 21 godine. Rešavanje ovog problema može se pravično sprovesti isključivo putem mešovitog modela u kome preovladava restitucija, tj. fizički povraćaj. Ukoliko nije moguće to učiniti naturalnom restitucijom, jedini drugi način je naturalna supstitucija u vidu druge državne imovine, pri čemu bi finansijsko obeštećenje, a samim tim i opterećenje na budžet Republike Srbije, bilo zanemarljivo.
Zamolio bih gospodina Krasića, ako možete bar malo. Uvek imam poštovanja …

Molim vas da se ne obraćate drugim učesnicima sednice. To je moj posao da upozorim na poštovanje odredbi Poslovnika. Vi nemate prava da se obraćate drugim učesnicima.

Izvinjavam se, ali vi to vaše pravo uopšte ne koristite i dokle god govorim non stop se neko ubacuje.

Ni meni ne možete da se obraćate. Ja se staram o redu.
Nastavite svoje izlaganje.