Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, počeću, pre svega, od vašeg obrazloženja zašto ovaj amandman nije prihvaćen, jednom jedinom rečenicom – naše rešenje je prikladnije. Ovde se nije govorilo o nikakvim carevima, gospodine Đeliću, u obrazloženju. Koleginica Tabaković je jasno rekla da mi ne možemo u zakonu da razmišljamo šta ste vi mislili lično, jer iza vas će doći neki drugi potpredsednik Vlade ili ministar koji će možda drugačije tumačiti ovaj zakon, a kako će tek na lokalnom nivou ili na nekom drugom nivou, s obzirom da ovim zakonom predviđate mnogo toga da se promeni, da se praktično neke stvari u svojinskim odnosima dislociraju, čak i do mesnih zajednica.
Dakle, kada se jedan ozbiljan ovakav sistemski zakon donosi, obrazloženje, prvo sadržaj zakonskog teksta mora da bude jasan čoveku koji to pročita u razonodi, a ne ozbiljnim ljudima i nekim ljudima koji donose ovakav zakon, a obrazloženje mora bar malo da bude u skladu sa vašim obrazloženjem. Ja bih ipak izostavio one careve, znate. Vidite kako, Nova Srbija je delimično prihvatili ovaj amandman, a vi ste jedan deo tog amandmana već izbacili. Zašto ste izbacili uopšte humanitarne organizacije? Elementarne nepogode, to se slažemo i mi i vi da je u redu, ali ovaj drugi deo kod uspostavljanja dobrih odnosa sa drugim državama.
Evo, daću vam jedan predlog. Iz vašeg obrazloženja zaključio sam da se vi pozivate na određeni reciprocitet. Da li je tako? Onda je to u zakonu trebalo da stoji – bez naknade, pod uslovima reciprociteta. Verovatno bi našli neko rešenje. Ne znam sad kako to može da se popravi, možda može, ali ono što ste vi govorili, ja bih takvom jednom rečenicom mnoge nedoumice ovde otklonio.
Generalno, ovaj zakon o javnoj svojini nije dobar. Nije dobar, gospodine Đeliću, jer osnovni postulati prava i istorijata prava, verujem da vi znate šta znači usus fructus i abusus, a ovaj zakon malo liči na usus fructus – Božidar Đelić. To je neki vaš način raspolaganja. Ovakav način raspolaganja, kako je predviđeno ovim zakonom, nije dobar. Ovakav zakon bi mogao da bude dobar u situaciji kada bi potpuno sve teritorijalne jedinice i područja u Srbiji bila na takvom nivou razvoja da više nema ni jedan jedini problem.
U situaciji kada su određene teritorije Srbije bolje razvijene od drugih, ovakvim svojinskim rešenjima, ovakvim konvalidiranjem državine u svojinu, biće mnogo problema i doći ćemo u situaciju da čak, neću namerno iz pijateta našeg Ustava i ostalog da kažem, ali šta ćemo ako neki deo koncesije jedno područje bude trebalo da dobije, pa mora da dobije nečiju saglasnost? Znamo koliko je bilo problema oko koncesije i znamo na koji način se dobra koncesija rušila u ovoj zemlji. Znači, neko će morati da se pita, ne neko, nego praktično što nema centralna Srbija. Centralna Srbija nema autonomnu pokrajinu.
(Predsedavajući: Amandman na član 31, gospodine Spasojeviću, molim vas.)
Dobro, gospodine Novakoviću, slažem se sa vama, ali kada smo govorili o amandmanima, gospodin Kasalović je pričao od prvog do zadnjeg amandmana, pa nije bilo problema.
Sada ću završiti u okviru vremena. Još jedanput na ovaj amandman, pošto predsedavajući insistira, unesite u ovaj amandman, odnosno u Predlog zakona nekim načinom mogućnost reciprociteta i donekle ćemo se složiti mi iz Nove Srbije sa tim, da ne bi bilo različitih tumačenja, koja mogu da ugroze kako Srbiju, tako i njen ustavni sistem. Hvala.
