Pre mnogo godina Hajle Selasije i Tito su razmenili objekte za potrebe ambasade. Adis Abeba je danas centar organizacija afričkog jedinstva. Kao što znamo, na tom kontinentu ima mnogo zemalja koje nam daju podršku oko našeg principijelnog stava povodom KiM, a Organizacija afričkog jedinstva je sve bitnije, mogu vam reći iz ličnog iskustva, jer sam bio na sastanku te organizacije u julu mesecu u Ugandi. Sve je veći broj sve većih zemalja koje dolaze na te sastanke, zato što je Afrika sve više jedna velika ekonomska šansa. Naša zemlja je nasledila iz ondašnje Jugoslavije jedan broj veoma bitnih ekonomskih pozicija koje ni jedan od tih ministara spoljnih poslova nije zaboravio.
Evo jednog primera. Namerno dajem taj primer, jer 90-ih godina, u to vreme, izgleda, po nekim mogućnostima je uzeo taj objekat koji je dat Etiopiji. Mi smo sada, kao zemlja, u obavezi da pronađemo drugi objekat. Apsolutno bi bilo neprimereno da tražimo od Etiopije da plati tržišnu cenu, a da mi za to vreme u Adis Abebi sačuvamo jedan objekat koji je najverovatnije jedan od najimpozantnijih u tom glavnom gradu, koji je dat tadašnjoj Jugoslaviji, za koje je Etiopija spremna da nam ga i dalje daje. Da zamenimo, bez ikakvog tereta, i da napokon stabilizujemo i njihovu i našu poziciju u tim diplomatskim odnosima. Na to se misli.
Daću još jedan primer. Ovaj zakon se donosi i za budućnost. Pretpostavimo da u sledećim koracima integracija dođe i do mogućnosti nekih regionalnih centara, u smislu neke regionalne razvojne banke, ili neke druge institucije koja bi imali regionalni ili evropski ili neki drugačiji značaj. U tom slučaju, videli smo da je veoma bitno da se za te međunarodne sporazume obezbedi pravo lokacija, i mi želimo da na ovaj način omogućimo našoj zemlji da bude konkurentna, jer sve druge zemlje će biti u stanju da to obezbede.
Mogu vam dati sijaset primera gde, npr, od jedne Crne Gore, koja daje jedan objekat da bi tamo regionalna škola za javnu administraciju bila locirana, do mnogih drugih primera, gde na ovaj način želimo samo da obezbedimo da, kao i druge zemlje, Srbija može da se pojavi za ono što je veoma privlačno. Pogledajmo šta je Velika Britanija, npr, uradila da ima sedište Evropske banke za obnovu i razvoj. Kada je jedna Francuska, koja je imala ideju za tu banku, bila spremna da, da bi imala prvog direktora, prepusti Londonu sedište te institucije. Koju godinu kasnije, taj direktor je otišao, jer je proizveo određeni skandal, a banka je ostala u Londonu.
Mislim da je jasno o čemu se ovde radi. I ova i svaka buduća Vlada narodu će morati debelo da obrazloži, pred celom javnosti, zašto predlaže da uradi jednu ovakvu stvar. Naravno, mislim da sam ovako ilustrovao za koje namene i u smislu jedne agilne diplomatije, u klasičnom smislu te reči, ali i ekonomske diplomatije, Srbija želi da ima iste mogućnosti kao i druge zemlje.
