Gospodine Jovanoviću, nisam rekao da je vaš amandman besmislen, rekao sam da mi podržavamo to rešenje koje ste vi predložili, ali sam rekao da mestu tog rešenja nije u ovom zakonu. Reći ću zbog čega. Zbog toga što se ovaj član Predloga zakona o javnoj svojini bavi upravljanjem imovinom, a ne upravljanjem preduzećem.
Reći ću vam, gospodine Jovanoviću, da sam ovo napomenuo zbog toga što je rak-rana našeg pravnog sistema kolizija. Reći ću vam najdobronamernije da će ovaj vaš amandman biti deo zakona o javnoj svojini i ta odredba će, nažalost, biti u koliziji sa drugim zakonom, koji reguliše javna preduzeća. Vlada Republike Srbije, nažalost, neće primeniti ovo vaše rešenje, koje mi apsolutno podržavamo i smatramo dobrim, nego će primeniti ono starije rešenje iz drugog zakona, važećeg isto, koji ne predviđa ovu mogućnost.
Uopšte se nisam vrednosno bavio vašim amandmanom. Čak nisam vašu stranku ni spomenuo. Zbog toga ste vi imali manje prava na repliku, nego koliko ja sada imam da repliciram, gospodine Jovanoviću. Znači, suštinskih razlika, gospodine Jovanoviću, između nas nema, po tom pitanju, ali ćemo videti kako će izgledati primena ovog rešenja. Nadam se da će Vlada primenjivati ovo rešenje.

Zahvaljujem.
Gospodin Jovanović ima reč.
Još jednom molim narodne poslanike, nemojte se obraćati jedni drugima.

Razumem vašu sugestiju, ali, verujte, jedino mesto na kom se nisam obraćao svom sagovorniku bio je specijalni sud, zbog toga što sam mislio da onaj ko se nalazi naspram mene tako nešto ne zaslužuje. Ne mislim da je poslanicima problem ako razgovaramo na takav način, da jedni u druge gledamo, ali u redu, poštovaću.
Prihvatam vašu sugestiju, ali zaista mislim da je besmisleno ukoliko jednu dobru ideju stavite na pogrešno mesto. Ako govorimo o Zakonu o javnoj svojini, o poglavlju – upravljanje dobrima od opšteg interesa, stav 1. kaže – za upravljanje dobrima od opšteg interesa u javnoj svojini mogu se osnivati javna preduzeća i javne agencije društva kapitala, a onda mi dodajemo amandmanom stavove koji preciziraju na kakav način funkcionišu ta javna preduzeća. Mi mislimo da je tome mesto ovde.
Slažem se da će ovo rešenje biti u koliziji sa čitavim nizom drugih propisa, i to je problem organizacije našeg društva, to apsolutno nije sporno, kao što je Zakon o rehabilitaciji u konfliktu sa Zakonikom o krivičnom postupku ili krivičnim zakonikom. Ali, to je sada potpuno druga tema. Mi mislimo da je mesto ovom amandmanu u poglavlju Zakona o javnoj svojini, u kom se precizira upravljanje javnom svojinom, iza člana 41. u kom je vrlo jasno formulisan pojam javnog preduzeća koje upravlja poverenim dobrom.
Smatramo da tu svakako treba precizirati na kakav način se postupa sa tim javnim preduzećem i kako se bira rukovodstvo tog javnog preduzeća. Ta imovina od opšteg interesa ne sme ni na kakav način postati imovina koja se zloupotrebljava u neku političku svrhu, da nam se više ne bi desilo da se gasifikuju sela ili izborne jedinice u kojima mi imamo svog kandidata, a izborna jedinica u kojoj naš kandidat nema pravo na novu gasnu infrastrukturu ili na one čuvene bandere iz Prijepolja, kada je naša politička konkurencija po kućama delila bandere i na takva način dobijala glasove.
Ovo je zbog toga i ništa više o tome ne želim da kažem. Slažem se da po mnogim pitanjima postoji saglasnost, s tim što mislim da u startu pravite grešku, zbog toga što su teme o kojima vi razgovarate teme kojima je potrebno jedinstvo institucija u Vojvodini, na onom nivou na kome se formuliše suštinska politika reforme u zemlji.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima gospodin Balint Pastor, pravo na repliku.

Pokušaću da vam objasnim, gospođice Jerkov, zbog čega mislim da je ovaj vaš amandman katastrofalan po interese Vojvodine. Zbog toga što se u ovoj državi, nažalost, ne primenjuje i ne poštuje ni Ustav, ni Zakon o budžetu, i to već godinama. Zar zaista mislite da će Vlada Republike Srbije svojim aktom utvrditi u roku od 180 dana koje su to stvari u svojini AP Vojvodina. To ni pravnički nije moguće. Ovo je, dame i gospodo, zakonska materija, a ne podzakonska.
Zbog toga mislim da bi ste trebali insistirati na tome da ove stvari budu regulisane baš Zakonom o javnoj svojini, a ne da sada obmanjujemo javnost time da će sve biti u redu za 180 dana, kada Vlada bude donela ovu uredbu o nečemu što je zakonska materija.
Što se tiče Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića itd, mislim da se time ne bi trebalo baviti, to uopšte nije tema. Oni su nama koalicioni partneri, otprilike, isto kao i vama. Ne znam gde smo mi u koaliciji sa SNS. Gospođica Jerkov, jel znate jednu lokalnu samoupravu, mesnu zajednicu, bilo šta gde smo mi u koaliciji sa SNS? Nemojte plašiti građane, nemojte obmanjivati javnost.
Umesto toga, objasnite građanima zbog čega ste odustali od svojih legitimnih zahteva koji su istovetni sa našim zahtevima u vezi stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj AP Vojvodina.

Reč po osnovu replike daću još gospođici Jerkov. Ovim bi završili ovaj krug replika. Gotovo sam siguran da smo se potpuno razumeli i razjasnili svako svoj stav. Hvala što i vi mene razumete.
Izvolite, gospođice Jerkov.

Pre svega, radi istine, nisam rekla da su vam oni, gospodine Pastor, koalicioni partneri nego potencijalni koalicioni partneri, prihvatljivi koalicioni partneri, a i oni vas ovih dana reklamiraju kao glavnog budućeg partnera, što se baš drugima i ne dešava.
Što se tiče samog odgovora na ovo pitanje, to se svodi na to da li verujemo da živimo u zemlji koja primenjuje zakone ili ne primenjuje zakone. Ukoliko je nemoguće u roku od 180 dana, vi govorite utvrditi koja sve to imovina treba da pripadne, ne znam kako je to moguće uraditi u zakonu koji se usvaja danas, kada još tu informaciju nemamo.
Ako verujemo da Skupština neće donositi zakone koji će se primenjivati, onda ova institucija uopšte nema smisla i onda je ovaj razgovor na malo dubljem nivou nego što se to isprva čini, zbog toga što onda zaista živimo u državi koja nema osnovne elemente vladavine prava, o čemu možemo razgovarati, ali ne u smislu ovog zakona. Hvala.

Po amandmanu reč ima gospodin Lapčević, pa gospodin Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, moram da konstatujem da je ova rasprava danas o amandmanima vrlo interesantna i začuđujuća. Umesto da raspravljamo o zakonu koji treba da kvalitativno popravi stanje u svojinskim odnosima u Srbiji, umesto da raspravljamo o zakonu koji će vratiti određenu imovinu lokalnim samoupravama, mi danas imamo jednu besmislenu raspravu između poslanika koji dolaze sa teritorije Vojvodine, koji imaju određene amandmane i bukvalno traže da se sve i svašta prenese u ingerencije AP Vojvodine. Ova rasprava se, praktično, više obesmislila da više liči na nekakav deobni bilans između Vojvodine i Srbije nego na zakon o javnoj svojini.
Prosto mi je neverovatno i hteo bih da vas pitam ko je ovde predlagač zakona o javnoj svojini, da li je to Vlada Republike Srbije ili je to poslanička grupa Manjina ili stranaka koje dolaze sa teritorije AP Vojvodine?
Dobili smo jedan Predlog zakona, koji je potpisala Vlada. Na sam dan rasprave, posle velike halabuke od strane manjinskih stranaka i onih stranaka koje deluju na teritoriji AP Vojvodine, dobili smo više od 20 amandmana koje je potpisala Vlada, jer je tako tražila određena struktura ljudi, rekao bih birokratije u Vojvodini, jer im tako odgovara da bi mogli što više da manipulišu biračima na teritoriji AP Vojvodine. Ne postoji nijedan zakon koji je ovakve prirode, da u zadnjih dve-tri godine mi nismo imali ovde, bukvalno, umesto rasprave o zakonu, raspravu o tome ko će šta dobiti.
(Predsedavajući: Gospodine Lapčeviću, dva minuta ste potrošili, a još uvek ne vidim vezu sa amandmanom na član 10. koji je podneo gospodin Balint Pastor.)
Pričam u vremenu svoje poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Ali u vezi sa temom.)
Tema je, koliko znam, sve vreme u mom izlaganju.
(Predsedavajući: Amandman na član 10.)
Dakle, zaista mi nije jasno dokle će više država Srbija biti talac Vojvodine, gde se sve meri po tome šta će dobiti Vojvodina i šta će Srbija dati. Usvajaće se takvi zakoni, koji budu po volji stranaka iz Vojvodine ili pokrajinske administracije. Ovde je neko pomenuo reč "talac". Jeste, ima ovde takvih ucenjivačkih odnosa, ali je Srbija talac, jer danas Srbija ne može da donese ni jedan zakon bez saglasnosti stranaka iz Vojvodine, zato što je takva većina i zato što Vlada mora da održi svoj vek do kraja mandata…
(Predsedavajući: Amandman na član 10. ne govori ni o kakvom sistemu talaca.)
Govori i te kako. Suština zakona govori o tome. Potpuno je promenjen karakter zakona i umesto da kvalitativno napravimo pomak i da lokalne samouprave dobiju ingerencije nad imovinom, imamo deobni bilans između Vojvodine i Srbije, gde Vojvodina ucenjuje da li će dati nešto ili neće. Ako se ne da železnica Vojvodini, onda neće biti ni glasanja za zakon.

Zahvaljujem.
To nije predmet amandmana.
Reč ima gospodin Veselinović.