Ja sam, naravno, protiv toga da se prihvati ovaj amandman i čini mi se da na najbolji način oslikava razliku i filozofiju u pristupu kako treba da izgleda unutrašnje uređenje jedne zemlje. Ko o čemu treba da brine, ko čime treba da upravlja i šta u čijoj svojini, treba da bude. Pri tom bih se složio da možda nama nedostaje jedan sistemski zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer je stari zakon prevaziđen i on datira iz Titovog perioda.       
SPO, naravno, veruje i to nam je život pokazao, da neko iz Beograda ne može brinuti o Nacionalnom parku Tara ili Fruška gora, na isti način koji to mogu ljudi koji tamo neposredno žive i koji su mnogo zainteresovaniji da to, da gazdovanje bude na način na koji zaista treba da bude.
Zbog toga je javnost i plašena, kada smo usvajali statut Vojvodine, da će time što mi poveravamo AP da gazduje nacionalnim parkovima na svojoj teritoriji, AP se istovremeno otcepiti.
Podsetiću narodne poslanike da mi živimo u 21. veku i da kasnimo za uređenim zemljama koje su sve ovo o čemu mi danas raspravljamo uradile u 20. veku. Otpori decentralizacije i prenošenje u imovinu AP i lokalnim samoupravama počivaju na filozofiji 19. veka. U tom veku je zaista, uzeću za primer Italiju, objedinila sve svoje pokrajine, oblasti i formirala jaku centralizovanu vlast sa namerom da upravlja svim onim dobrima koja pripadaju italijanskim gradovima.
Međutim, život je pokazao da je to nemoguće, pa je posle tog procesa Italija započela proces snažne regionalizacije i decentralizacije zemlje i to je dalo puni efekat, slično se nešto desilo i u Španiji. Zbog toga se i članovima SPO kao narodnim poslanicima, postavilo pitanje da li nam je od ove filozofije prijatelj gospodin Čanak. Ne da nam je prijatelj gospodin Čanak, prijatelji su nam i LDP, Stranka nacionalnih manjina i DS, i Vlada Republike Srbije, i svi oni koji uviđaju da sadašnji sistem u kome neko ko sedi u Beogradu i predstavlja Vladu, ili Direkciju za imovinu Republike Srbije, ne može bolje upravljati trgovima i uređivati trgove i parkove u Kragujevcu, čiji sam poslanik ili u Nišu ili bilo gde u Srbiji.
Ono što su zahtevi Vojvodine, to treba jasno reći da su istovremeno zahtevi Šumadije, istovremeno zahtevi lokalne samouprave, istovremeno se građani plaše time da će im pružiti šansu, odnosno da će time biti pružena šansa kriminalu.
Mi uopšte ne verujemo da su podložniji kriminalu ljudi u lokalnoj samoupravi u odnosu na ljude koji vrše centralnu vlast. Mislim da su podjednako podložni kriminalu i jedni i drugi i da te opasnosti vrebaju na svakom koraku, ali pošto dobra u opštoj upotrebi, o kojima sada pričamo, uživaju posebnu zakonsku zaštitu i mi verujemo da će odgovornost za svakoga ko čini zloupotrebe, a one se kriju iza mnogih članova ovog zakona, da će sigurno odgovarati, bez obzira da li vrši centralna ili lokalna vlast.
Ono u šta SPO veruje, veruje da ljudi koji žive na određenoj teritoriji, koji upravljaju dobrima u opštoj upotrebi, na toj teritoriji, da su upravo najzainteresovaniji da se to radi na kvalitetan način.

Hvala, gospodine Čikiriz.
Jedno lepo obaveštenje.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je Izveštaj Republičke izborne komisije u izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Jovani Fa i Ljubiši Sudincu, izabranim sa izborne liste ZES-Boris Tadić.
Na osnovu Izveštaja Republičke izborne komisije, izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jovani Fa i Ljubiši Sudincu.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i pozivam ih da uđu u salu.
Reč ima gospodin Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ljubav je čudo. Zaista se ne mešam u to zašto poslanici SPO vole gospodina Čanka. Ko zna, on je dete iz komunističke porodice, možda on zna gde je sahranjen Draža Mihajlović pa ga zbog toga volite.        
Gospodine Čikiriz, šalu na stranu, nisam čuo ni jednog građanina bilo gde u Srbiji, u ma kojoj opštini da živi, u ma kom gradu, da li u Vojvodini, da li u centralnoj Srbiji, da li na KiM, koji je rekao – žao mi je što ja i moja deca nemamo u svojini put, ulicu, park, parkiralište, itd. Od svih tih ljudi čuo sam nešto sasvim drugo – dajte nam da radimo, dajte da možemo da školujemo našu decu, da se normalno lečimo. To je ono što je zahtev građana Srbije. To je ono što oni traže od Vlade Srbije, ali vi njima ne dajete posao, ne obezbeđujete adekvatnu platu, ne obezbeđujete mogućnosti da čovek od 40 godina ili 35 godina može svojoj porodici da kupi stan pod nekim normalnim uslovima. Ne, vi ste građane opljačkali, doveli do prosjačkog štapa, prepustili ih na milost i nemilost stranim bankama i sad ste rekli – e, sad vi ojađeni, siromašni narode, koji ne možete da školujete svoju decu ako nemate para, koji ne možete da lečite svoje bolesne roditelje ako nemate para, sada ćete dobiti u svojinu ulicu, put, trg, itd, i sada će vam biti super.
Neće, gospodine Đeliću. Ovo je samo dimna zavesa da prikrijete jednu činjenicu, a to je da ste devastirali Republiku Srbiju u proteklih 10 godina. Srbija je danas jedna tužna, ojađena i siromašna zemlja zbog raznih vlada koje su dirigovale životom ove zemlje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, kojeg ste spomenuli.
Molim vas bez obraćanja lično.

Gospodine predsedavajući, upravo proces decentalizacije, proces dekomunikacije u vreme komunista i sve je bilo centralizovano. Pa, vi valjevsko pivo niste mogli da kupite u Nišu ili beogradsko pivo u Vranju. Bila je dogovorna ekonomija, a građani nisu mogli sami da odlučuju o svojoj sudbini jer je o svemu odlučivao vrhovni vođa i partija, a zadatak građana je bio da mirno spavaju, jer partija o njima brine i partija rešava sve njihove probleme. Svakao ko se suprotstavlja ovim procesima on je najveći branilac komunizma.
Verujemo da je potrebno povećati nadležnosti lokalnim samoupravama, a da li je bilo posla ili ne, znam da je bilo posla 90-e godine, posebno za mlade u Srbiji, ali ne u Srbiji, već u razvijenim zamljama iz kojih ih je tada terao režim, bilo je posla i na ratištima, a bilo je posla i na rapčišćavanju ruševina posle NATO bombardovanja.

Zahvaljujem.
Ovim smo ovaj krug replika završili.
Reč ima gospodin Miković. Izvolite.

Dame i gospodo, ne bih se složio da se usvoji podnet amandman uvaženog kolege Martinovića jer smatram da je bolje rešenje koje je predloženo u Predlogu zakona odnosno amandmanima Vlade na ovaj član 10. Predloga zakona.
Predlogom amandmana, između ostalog, predlaže se da ne budu u svojini lokalne samouprave ulice, trgovi, javni parkovi. Mislim drugačije, da to treba da bude u svojini lokalne samouprave. Za to imam i konkretan primer.
Dolazim iz Pančeva i Pančevo je 1974. godine 1. januara dobilo status municipalnog grada na čelu sa Magistratom i Gradskom upravom. Nekih 30-ak godina nakon toga u planovima je bio ucrtan park, kasnije prozvan "Narodna bašta". Upravo ulaganjem najviše lokalne samouprave i onih drugih subjekata koje je lokalna samouprava animirala da ulože sredstva u obnavljanje tog velikog parka i proširenje tog velikog parka, unapređenje onoga što je bilo devastirano u nekom proteklom periodu, stigli smo dotle da u Pančevu imamo jedan od najlepših parkova u Srbiji, koji je za ponos i diku širom Srbije i van Srbije.
Činjenica je da u proteklom periodu od strane lokalne samouprave i drugih subjekata koje je animirala lokalna samouprava, uključujući i određene pokrajinske fondove i druge. Čitav niz ulica, konkretno u Pančevu i u naseljenim mestima nekadašnje opštine, a sada Grada Pančeva, su ulice i trgovi dovedeni u stanje da ne možemo da se stidimo, kao što smo se stideli u izvesnom periodu.
Činjenica da je Ulica svetog Save kao žila kucavica u samom centru grada urađena, mislim da to treba da bude primer kako treba raditi i kako treba omogućiti lokalnim samoupravama i u drugim mestima da upravljaju svojim.
(Milica Vojić-Marković, sa mesta: Da li je ovo amandman?)
Gospodine predsedavajući, govorim o amandmanu gospodina Martinovića za koji smatram …

Slušam vas i molim narodne poslanike da ne dobacuju i ne ometaju govornika.

Govorim zašto ne bi trebalo prihvatiti amandman kojim se isključuje mogućnost da lokalne samouprave budu vlasnici trgova, ulica i javnih parkova i dajem konkretne primere i zbog toga smatram da je dobro zakonsko rešenje ono što je dato u Predlogu zakona i ono što je dato u predloženim amandmanima Vlade.
Činjenica je da je svaka odgovorna lokalna samouprava radila ne samo na povećanju kapaciteta svojih da mogu da upravljaju takvom imovinom koja je bila data na korišćenje nego se trudila da i osposobi i mesne zajednice da ne samo upravljaju nego čak i učestvuju u realizaciji određenih investicija na području mesnih zajednica.
Na području Pančeva imamo čitav niz mesnih zajednica naseljenih mesta gde je čitav niz investicija urađeno. Samo da spomenem mesto Starčevo, Novo Selo i druga sela, ukupno devet sela u nekadašnjoj pančevačkoj opštini, a sada Gradu Pančevu, su primer kako su rađene ulice, kako su rađeni trgovi, kako su rađeni drugi objekti koji bi trebalo da budu u imovini odnosno u svojini lokalne samouprave. Zbog toga smatram da je zakonsko rešenje apsolutno primereno i da svako treba da bude i vlasnik i da gazduje onim što može najbolje da se radi i na način na koji će najveći broj građana biti zadovoljan.

Reč ima narodni poslanik gospodin Krasić.