Hvala poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u stvari predložili da Republičko javno pravobranilaštvo bude onaj ključni organ koji će zaključivati ugovore o otuđivanju, pribavljanju, davanja u zakup, dakle, republički pravobranilac će biti taj koji će u stvari da pravno uokviri sva raspolaganja imovinom Republike Srbije, a vidimo da je predlagač bio mišljenja da je najbolje da to obavi direkcija, Direkcija za imovinu koja je pokazala na koji način radi u proteklih 16 godina.
Napominjem, da Direkcija za imovinu koja je imala obavezu da vodi evidenciju o celokupnoj imovini koja je nacionalizovana 1995. godine, dakle, imovina koja je tim jednim zakonom od 19 članova bukvalno oduzete od pokrajina i od jedinica lokalnih samouprava.
Dakle, radi se o celokupnoj pokretnoj, nepokretnoj i ostaloj imovini, a ta Republička direkcija je bila u stanju da evidentira samo 5% od ukupne imovine, odnosno nepokretnosti sa kojima je raspolagala, dakle, uopšte nije imala u vidu sa kakvim nepokretnostima raspolaže, bila je veoma neažurna, prilikom davanja mišljenja i saglasnosti na raspolaganju AP, odnosno jedinicama lokalne samouprave, kada je to bilo prilično nužno, kada je tim autonomijama bilo potrebno da reše neka svoja goruća pitanja u autonomiji, odnosno lokalu. Često se godinama čekalo na mišljenja i saglasnosti bilo kakvu odluku direkcije, a ista ta direkcija dalje se promoviše sa ovakvim Predlogom zakona, a mislimo da to nije u redu i da to ipak treba da se prepusti onom organu odnosno Republičkom javnom pravobraniocu, kako smo mi predložili amandmanom.
