Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 77. Predloga zakona o javnoj svojini govori se o rešenju po zahtevu za upis. Nemoguće je ovaj predlog zakona popraviti amandmanima narodnih poslanika, pa i ovim amandmanom. Ovim amandmanom je predloženo da se briše član 77. Predloga zakona, jer u većini slučajeva Vlada je prihvatila određene amandmane skupštinske većine zbog političke trgovine, a ne zbog njihovog stvarnog kvaliteta i poboljšanja teksta Predloga zakona.
Razlog ne prihvatanja Predloga zakona od strane SRS, pa i člana 77. Predloga zakona, jeste neslaganje sa konceptom koji ste primenili u ovom predlogu, što predstavlja i razlog za podnošenje ovog amandmana. Suština je da mi u SRS nismo za koncept postojanja istovremeno i državne i pokrajinske i svojine jedinica lokalne samouprave.
Mi smo za koncept postojanja uređene državne svojine. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da budu korisnici te državne svojine. Po Ustavu Republike Srbije javna svojina je državna svojina, gde je titular i subjekt prava te svojine država. To je suština zbog koje mi u SRS ne prihvatamo, ne slažemo se kako sa Predlogom zakona o javnoj svojini u celosti, tako i sa ovim predloženim amandmanom člana 70, sa odredbama člana 77. Predloga zakona. Još jedno navodim da je potrebno prvo doneti zakon o svojinsko-pravnim odnosima, pa tek posle regulisati na normativan način javnu svojinu i druge oblike svojine koje proističu iz ovog osnovnog zakona o imovinsko-svojinskim odnosima.

Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Sreto Perić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Milan Knežević, pa narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko o ovom članu 79. Radi javnosti hoću, ne da ga čitam, samo kratka analiza. On se odnosi na posebna svojinska ovlašćenja autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Radi javnosti da kažem u stavu 1. se kaže da danom stupanja na snagu ovog zakona na nepokretnostima će doći do uspostavljanja posebnih svojinskih ovlašćenja autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave. U stavu 2. se kaže da ove autonomne pokrajine, pošto ih imamo dve, i jedinica lokalne samouprave mogu preduzimati sve akte raspolaganja nepokretnostima, ali ne i otuđenja. Znači, otuđenje nepokretnosti može samo uz saglasnost Vlade. Treći stav da u slučaju otuđenja nepokretnosti iz prethodna dva stava Vlada odlučuje, a sredstva idu na autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave.
Sada kada se ovo gleda, već se iz svih ovih stavova vidi da je ovaj član unosi konfuziju. Ako gledamo i ako je cilj svake države da se u njoj stvori jedna pravna sigurnost, ovaj član sigurno da u ovim navedenim segmentima unosi pravnu nesigurnost. U kom smislu? Primenom ovog zakona iskomplikovali bi se mnogi imovinski odnosi.
Pri tome bi pogotovo bili ugroženi raniji vlasnici, odnosno njihovi naslednici, koji polažu pravo na tu nepokretnost i doći će do nekog vakuma perioda da će umesto države u nekom periodu tom nepokretnosti raspolagati ili autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, iako uopšte neće biti znano da li su oni vlasnici ili ne. Zato smatramo da je trebalo prvo završiti i doneti konačne odluke o povraćaju imovine i prava javne svojine i razrešiti samim tim i tu pravnu sudbinu tih nepokretnosti, pa tek onda krenuti u ovo što je u ovom trenutku predviđeno. Tako da smatramo da ovo treba brisati ovu odredbu i sačekati da se u skladu sa procedurom uspostavi pokrajinska, odnosno opštinska svojina, pa tada ove stvari razrešiti.
Koristiću vreme poslaničke grupe.
Tako da je ovo rešenje konfuzno, unosi pravnu nesigurnost i smatramo da treba ovo brisati. Sami ovi stavovi koji su izneti jasno stavljaju do znanja dileme onog ko je pravio ovaj zakon čim je predvideo sve ove stavove. Predvideo je mogućnost da će doći na ovim nivoima, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, do velikih mogućnosti zloupotrebe, pa je indirektno već i sledećim članom 80. zakonodavac predvideo kaznene poene i zatvor i kaznu i drugim rečima zakon mora da ima i da bude sankcionisan kada se ne poštuju neke stvari. Sigurno pravnici, od poslanika koji sede ovde, da je njima mnogo jasnije, da je ovaj član nepotreban i da će da napravi konfuziju. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Izvinjavam se narodni poslanik Sreto Perić je takođe podnosilac amandmana. Izvinite narodni poslaniče. Izvolite, imate reč.

Amandman na član 79. je logičan nastavak amandmana na član 75. koji smo podneli, gospodine Đeliću, još jednom i na kraju ove rasprave da vam kažem da se SRS najozbiljnije protivi prenošenju državne svojine u vlasništvo i na raspolaganje AP i jedinicama lokalne samouprave. Evo, samo ću jedan argument iz ovog člana 79. da komentarišem stav 2. "AP, jedinica lokalne samouprave mogu preduzimati sve akte raspolaganja nepokretnostima iz stava 1. " To znači i otuđenje uz saglasnost Vlade. Da ste bar ovde rekli, prenos u vlasništvo imaocima javne svojine, nego vi niste u opšte to ogradili.
Znači, može da se javna svojina prenosi i dalje i fizičkim licima. Zbog toga smo mi bili protiv ovakvog koncepta zakona, i gospodine Đeliću, ovo je još jedan pogrešan korak Vlade. Ali za utehu to nije jedini, od ove utehe nemaju ništa. za njih će biti uteha da vi odete sa vlasti i da jednostavno izaberu one ljude koji će na mnogo bolji način da vode računa o njima i da rade u njihovom interesu.
Razlog za donošenje ovakvog zakona pravdali ste i vi i neki drugi predstavnici Vlade do jučerašnji ministri u istoj toj Vladi ne efikasnošću Direkcije za imovinu, zbog toga što nije mogla da reši po zahtevu jedne opštine vezano za proširenje groblja. Pa to nije problem zakona o svojini to je bio problem ne efikasnosti te vlade, njenih službenika i činovnika. Na tome je mnogo trebalo poraditi i vi to verovatno dobro znate, kada posao ne ide kakao valja kreveti se ne menjaju.

 Na član 80. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč?(Ne.)
Narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpad Fremond podneli su amandman na naslov iznad člana 82. i član 82.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Odbor za finansije podneo je amandman na naslov iznad člana 82. i član 82.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 83. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatila amandman.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 83. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije prihvatio je amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 84. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Zoran Kasalović i grupa od od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ja sam u ovom članu koji se zove konvalidacija govorila i u načelnoj raspravi, kao posebno problematičnom. Podneli smo i amandman na njegov stav 2, jer zaista nemamo ništa protiv da Vlada može naknadno da da saglasnost da se na ugovore o pribavljanju nepokretnosti koji su urađeni u skladu sa propisima da naknadna saglasnost.
Potpuno smo protiv i tražimo brisanje stava 2, gde se omogućava da se za pribavljanje nepokretnosti saglasnost može dati iako nije sproveden postupak javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda, a prethodne i naknadne saglasnosti Vlade za takvo pribavljanje nepokretnosti date do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.
Otkuda vam pravo da prosto dajete nekome podstreka da i dalje krši zakon, pogotovu zato što je važećim Zakonom o sredstvima u svojini Republike propisano pravilo da se nepokretnosti pribavljaju javnim nadmetanjem. Zaista smatram da ovaj član 2. brisati zato što onaj ko je činio to pribavljanje suprotno važećim propisima ne može da ozakoni svoju nezakonitu radnju. To morate da priznate da uopšte nije u redu. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 84. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Pošto je ovo poslednji amandman po redosledu u pretresu u pojedinostima pitam da li želi reč još neko po ovom amandmanu.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da vam se zahvalim na današnjoj diskusiji. Kao što ste mogli da konstatujete ne po deklaracijama nego po zajedničkom radu u ime Vlade sam prihvatio i neke amandmane koje možda Vlada i juče na raspravi nije prihvatila, zato što smo pažljivo saslušali obrazloženja. Nema apsolutno nikakvog razloga za jedan ovako važan zakon, a i da je bilo koji drugi zakon da dobri argumenti ostanu bez potvrde, ukoliko to može još bolje služi našim građanima. S tim u vezi, želim da kažem da prihvatamo ispravljeni amandman, koji smo dobili na član 64. stav 1. i očekujemo od gospođe Tabaković da se dostavi i onako ispravljeni amandman, koji ćemo onda prihvatiti koji je bio predmet diskusije, a koji se nalazi u stenogramu.
Verujem da na kraju ovaj jeste nedvosmisleno korak napred za naše građane i našu državu. Mi imamo u našoj istoriji i zbog toga verujem da i ova diskusija, da je unela dozu emocije, a jedan broj strepnji, da svaki korak u decentralizaciji može ugroziti državno tkivo. Imamo i nedavno iskustvo i ne želim da sada ponovo otvaram neku raspravu, ali sigurno je bilo Ustava, naročito onog iz 1974. godine, koje su unele određene teškoće u funkcionisanju naše države.
Verujem da je dobro što se skoro ni u jednom slučaju nije pomenuo taj Ustav niti bilo koji drugi element prošlosti, jer ono što moramo uraditi, to je zakon o javnoj svojini i uređenje naše zemlje za budućnost. Mi ne zaboravljamo prošlost, ali gradimo za budućnost. Time smo ovim zakonom obezbedili da se osposobi naša zemlja za efikasno funkcionisanje pod uslovima oštre konkurencije koje postoje, hteo to neko da prizna ili ne i ta konkurencija nije samo konkurencija EU, nego i konkurencija velikih zemalja poput Kine, Brazila, Rusije, ili pak Indije koje nam nalažu da organizacije naše zemlje osposobi naše lokalne samouprave, da budu u mogućnosti da sprovode jedan broj projekata, naročito projekata u domenu investicija koje će biti od koristi za naše građane, da nemamo situaciju gde se stalno čeka nešto i gde je stalno neko drugi odgovoran, a sve to i zbog toga smo čuli argumente i jasno videli da postoji jasan princip funkcionalnosti, a ne teritorijalnosti u ovom zakonu. Ne daje se ovim zakonom svojina tako što svako ulazi u svoj atar i niko ne može tu bilo šta pogledati.
Na teritoriji jedne opštine, sada i za javne puteve u skladu sa nomenklaturom tog zakona, imaćemo lokalne, opštinske, nekategorisane puteve i oni su od lokalnog značaja. Logično je, Ustavom utemeljeno i celishodno da se o tim putevima u potpunosti brine lokalna samouprava i da odgovara pred građanima o tome da li su ti lokalni putevi unapređeni tokom njihovog mandata i da onda vidimo ko je dobar u tom poslu i da se niko ne krije između navodnog čekanja ili nekih odobrenja koja nikako da dođu iz Beograda.
Sa druge strane, jasno smo stavili do znanja, nešto što je ulica, a zapravo jeste državni put prvog reda, imamo primer ovde u Beogradu, ulica Arsenija Čarnojevića koja je "Gazela", evropski put, K10, da je to ono što je u svojini države.
Nismo išli putem da takvi putevi budu u svojini različitih nivoa vlasti, jer znamo da je bilo takvih zahteva.
Da li to znači da sutra ako se gradi auto-put i nekoliko nivoa vlasti, zajednički investira u njihovu izgradnju, da samo jedan nivo državni treba da ubira plodove od te investicije? Ne. I ti nivoi da obrazlože, jer imamo jednu ekonomsku logiku koja će biti podsticaj da se gradi zajedno, a ne pritisak jednog nivoa vlasti na druge.
Ako gradimo zajedno jedan deo auto-puta, on će biti i dalje u svojini Republike Srbije, a putarina se može, ukoliko se tako dogovore razni nivoi vlasti, deliti u onom nivou investicija koje su postojale. Tako je veoma jasno odakle dolazi novac i u čijem je interesu, tako i Srbija koja će u godinama koje dolaze, kao i sve druge zemlje na žalost imati velike izazove sa javnim finansijama, ma ko bio na vlasti, imaće više mogućnosti da se zajednički investira.
Pogledajmo i u bogatim zemljama raznih kontinenata, bukvalno svaki veći kapitalni infrastrukturalni objekat se sufinansira od strane nekoliko nivoa vlasti, a da tu nužno ne znači, su u svojini, i da to ne znači da može doći do prodaje jednog dela. Treba razdvojiti te dve stvari. Neka to bude ilustracija ravnoteže koja je u skladu sa našim Ustavom, uspostavlja ovaj zakon o javnoj svojini.
Ovaj zakon omogućava da se napokon obezbedi ono što sa velikim pravom i građani i mnogobrojne političke partije kažu danas, postaje neobjašnjivo, ne postoji. Valjda je ta hipercentralizacija 90-tih godina, trebala da obezbedi da se bar zna kakva je ta imovina. U momentu kada je navodno nekoliko članova data cela ingerencija, valjda je neko očekivao da se onda sve razjasni i ti strahovi od te decentralizacije koja se tada u potpunosti ukidala, da znamo na čemu smo. To se nije desilo.
Neka to bude još jedna ilustracija da hipercentralizacija možda ima neke blagodeti samo na papiru, jer ona nije obezbedila i diskusija je pokazala da su se dešavale stvari u realnosti koje je taj hipercentralizovani sistem nije uspeo da isprati, a odgovornost onih na lokalu koji su donosili te odluke, nije bila moguća, jer je po zakonu to bilo zabranjeno i onda smo bili jednostavno u domenu policijskih istraga, trebalo je da na tu hipercentralizaciju odgovorimo hiper policijom.
To se desilo nije. Zbog toga u jednoj demokratiji koja funkcioniše, pravi način da bude manje krađe, da se zna ko odgovara, jeste da postoji decentralizacija, a politika služi za to da postoji i odgovornost za ono što se radi.
Sada se odgovornost deli i kada se deli odgovornost na veoma jasan način, postoji veoma jasna locirana odgovornost, od momenta, poštovani poslanici, i time završavam, kada nadam se, u ponedeljak širokom većinom izglasate ovaj sistemski zakon o javnoj svojini, znaće se unutar države šta je čije i to nije uopšte manje bitno, šta, ko, za šta odgovara i snosi posledice koje su političke i krivične, eventualno pred građanima koji su im dali mandat.
To će biti u interesu naše države, to će biti u interesu naše privrede. Ovo je ravnoteža koju je uspostavio Ustav iz 2006. godine, državnost svuda gde je to potrebno i nužno, decentralizacija, svuda gde je to korisno.
Hvala puno na vašoj pažnji.