Iskorišćeno je tri minuta od vremena predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Narodna poslanica Aleksandra Janković.

Da ne ponavljam ono što je govorio kolega Aligrudić o konsenzusu, bar šest stranaka da se u ovaj zakon uvrsti i odredba o zamenskoj restituciji u slučaju kada nije moguća naturalna restitucija, da ne spominjem i kako je u ovom članu 8. stav 2. bilo potrebno definisati šta se smatra opravdanim razlogom za nemogućnost hitnog vraćanja oduzete stvari u državinu bivšem vlasniku, što je bio jedan od prigovora, recimo, tradicionalnih crkava i verskih zajednica, koji ste verovatno imali prilike da čujete i tokom javne rasprave.
Ono što je isto tako tačno je da se u članu 8. prvi put pojavljuje favorizovanje drugih lica u odnosu na bivšeg vlasnika, odnosno lice koje ima pravo na povraćaj imovine tako što se predviđa da ukoliko vraćanje državine nije odmah moguće, stari novi vlasnik ima stupiti u zakupni odnos sa licem koji je trenutni držalac stvari.
Još stari Rimljani su definisali državinu kao jedan od osnovnih atributa svojine uz pravo vlasnika da slobodno raspolaže svojom svojinom. Ovde to nije slučaj, pa se opravdano postavlja pitanje – kakva je to onda svojina? Mi smo onda amandmanom tražili da vlasnik bar ima zakonski osnov da od nadležnog suda traži da njegov odnos sa držaocem uredi na način primeren tržišnim uslovima u slučaju, a takvi će sigurno biti kada ovaj to ne želi, što je praktično značilo da se u članu 8. stav 2. posle reči: "ako ovim zakonom drukčije nije uređeno", dodaje nova rečenica koja glasi: "U slučaju da se zakupni odnos ne uspostavi u roku od tri meseca od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine, svaka strana može zahtevati da sud svojom odlukom uredi njihov odnos".
Mi smo amandmanom predložili rešavanje situacije koja izvesno ne samo da može, nego će nastojati u praksi da taj stari novi vlasnik i držalac nepokretnosti ne mogu da postignu kompromis u smislu definisanja zakupnine na osnovu realnih tržišnih parametara. U tom smislu sasvim je logično primeniti rešenje koje je inače u identičnoj formi predviđeno u članu 19. Predloga zakona, kada je u pitanju odlaganje prenosa državine.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Aleksandar Jugović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 8. doda naslov i novi član 8a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

 Ovo je ista stvar, tražili smo da se ubaci zamena na naslov iznad člana. Vidite, neshvatljivo je kako nekom može pasti napamet da je za državu bolje da nešto plaća iz budžeta i sredstava koje zaradi, nego da da nešto u fizičkom obliku, u naturalnom obliku što ima i da na taj način ispuni obavezu prema onima koji su korisnici obeštećenja. Taj kliker ne mogu da shvatim. Ne mogu da shvatim odakle nekome može da padne na pamet da mu jednostavnije da skupi novac koji teškom mukom ova država zarađuje, jer privreda je inače dovedena u kolaps, da mu je to lakše nego da uzme jednu stvar umesto druge, čija se vrednost ima po zakonu proceniti i da da nekome ko mu duguje tu stvar umesto ove prve stvari. To mi nije jasno.
Ko meni uspe da objasni logiku po kojoj je ovo efikasnije i bolje, što ste vi predložili od ovoga što pričam, skidam mu kapu.
Jedina logika je u tome što ste vi naterani na brzinu da ovo uradite, priča Božidara Đelića o tome da je godinama razmišljao o ovome ili snevao ovaj zakon je potpuno besmislena.
Sadržaj ovog zakona govori više od bilo kakvog obrazloženja, o tome da je oblik i način obeštećenja koji je ovde predviđen skrpljen na brzinu. Mi ćemo vratiti ovu stvar koju dugujemo, a koja je slobodna, zdrava i čitava za vraćanje, ako ne dugujemo, platićemo vam. Pošto nemamo da vam platimo, u stvari ćemo vam simbolično platite. To vi pišete u ovom zakonu. Da li je moguće, zbog onih porodica, naslednika onih ljudi koji su na takav način lišeni svoje imovine i koji možda decenijama prolaze pored te svoje imovine, koja nije njihova, nego je bila državna svih ovih 60 godina, zar je moguće da prema tim licima se tako ophodite? Da li je moguće da se prema ostalim građanima države Srbije, kojima nema šta da se vrati, ovako ophodite?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Aleksandra Janković.

Mi smo ovim amandmanom predložili da u članu 9. posle stava 1. bude dodat stav 2. koji glasi – ako privredno društvo ili drugo pravno lice dokaže da je svojinu na nepokretnosti steklo teretnim pravnim poslom, po tržišnoj ceni u vreme prenosa prava svojine, to privredno društvo, odnosno pravno lice ostaje vlasnik nepokretnosti. Ukoliko lice koje je steklo pravo svojine ili drugo pravno lice koje u sebi sadrži pravo raspolaganja nepokretnosti, na osnovu pravnog posla, za koje u vreme prenosa nije plaćena tržišna cena, obveznik je vraćanja nepokretnosti, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Predložili smo i dodavanje još jednog člana, posle stava 4. da se doda stav 5. koji glasi – obavezu davanja drugog odgovarajućeg zemljišta ima pravno lice koje je oduzeto zemljište otuđilo. U slučaju kada ranijem sopstveniku, po odredbama ovog zakona, pripada pravo na novčanu nadoknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret pravnog lica koje koristi zemljište u momentu određivanja naknade. U slučaju kada se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi pravno lice koje je to zemljište otuđilo.
Stvarno ne vidim ni jedan razlog da Vlada u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana kaže da je u suprotnosti sa konceptom zakona, jer mi smatramo da bi ovakvim rešenjem zakon zapravo omogućio da oštećeni budu pravednije obeštećeni u celom ovom postupku restitucije.

Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović.

Član 10. Predloga zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenje govori o zaštiti sticaoca prava vlasništva i državine i njegovih određenih stečenih prava, koja ne smeju biti povređena.
Amandmanom, koji sam podneo ispred poslaničke grupe SRS, tražim da se naslov iznad člana 10. i sam član 10. brišu. Rešenjima u celom Predlogu zakona provlači se istorijska nepravda, o kojoj su govorili narodni poslanici, i to kako opozicionih stranaka, tako i vladajućih stranaka, pa čak je i jedan narodni poslanik vladajuće stranke rekao da i sam ne zna da li je nepravednije usvojiti ovaj zakon ili je nepravednije ne usvojiti ga, zakon o vraćanju oduzete imovine.
Iz principijelnih razloga, mi u poslaničkoj grupi SRS smatramo da je ovaj amandman opravdan, kao što smatramo da je neopravdano primeniti odredbu člana 10. Predloga zakona u odnosu na neke druge sticaoce imovine iz ovog predloga zakona. Ili, preciznije, odredba člana 10. ovog predloga je, gospodine ministre, prihvatljiva ako nju razmatramo i tumačimo odvojeno od ostalih delova Predloga zakona. Čini se veća nepravda u celom ovom zakonu, nego što je eventualno pravedno da se dođe do primene odredaba ovog člana Predloga zakona.
Međutim, principijelno stoji problem na koji način su zaštićeni i obezbeđeni drugi subjekti imovinskog prava po osnovu održaja i drugih pravnih pravila koja treba da obezbede pravnu sigurnost građana Srbije, koja danas, na žalost, u našoj državi ne postoji. Ovaj član 10, na koji sam podneo amandman, to ne obezbeđuje u dovoljnoj meri. Opravdano se treba zapitati šta je sa obveznikom vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku i obeštećenje u vidu državnih obveznica i novca, iz člana 9. ovog Predloga zakona, jer amandman u obrazloženju upućuje na nepravednost člana 9. ovog vašeg predloga zakona, a to je država. Država kao subjekte, titular prava, kako ste u prethodnoj tački ove sednice govorili, da je država vlasnik javne svojine, između ostalog. Nema javne svojine, javna svojina samo može biti državna svojina.
Šta je sa titularom državne svojine, odnosno po vama javne svojine? Da li obveznik vraćene imovine i obeštećenja, odnosno država, ima li neko pravo o tom osnovu, osnovu održaja? Državi će trebati mnogo para da izvrši obeštećenje bivšim vlasnicima koji raspolažu i ostvaruju pravo po ovom predlogu zakona. Iz člana 10. Predloga zakona proističe pretpostavka da će obveznik izvršiti obeštećenje prema bivšim vlasnicima, ali stoji nepravda uopšte i prema nekoj kategoriji sticaoca podržavljene imovine.
U svakom slučaju, ovim zakonom nepravda koja će postojati prema većini subjekata koji se pominju u ovom predlogu zakona neće biti otklonjena, i to je problem koji mi poslanici SRS ističemo i za koga, vidimo, ostali poslanici, čak i vladajućih stranaka, govore u smislu nejasnoća i pitanja da li je trebalo podnositi ovakav predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja ili ne.

Iskorišćeno je dva minuta vremena od poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Miković ima reč.

Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer u članu 10. je predviđeno da sticalac imovine, koji je nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari i njegova stečena prava ne smeju biti povređena. Ukoliko bi se usvojio predloženi amandman, to bi značilo da sticalac imovine, koji je u skladu sa zakonom stekao određenu imovinu, da njegova prava mogu da budu povređena. Upravo Predlog zakona smatram da više štiti sticaoce imovine, koji su u skladu sa zakonom stekli imovinu.