Hvala potpredsednice. Gospodine ministre, rekli smo naš stav da smo zadovoljni što je Vlada povukla svoj amandman, ali ću se osvrnuti na član koji je izazvao mnogo kontraverzi zbog onoga što se čulo. Nekako sam dužan i gledaću da se ne obraćam ni jednom poslaniku, nego vama potpredsednice.
Svašta smo čuli danas u ovoj raspravi. Recimo da Milan Nedić nema nikakve veze sa starim sajmištem zato što je to bilo na teritoriji druge države. Jedino ima veze zato što ga je punio, ali na stranu to. ovde se čula jedna opasna relativizacija nečega što ne bi smelo da bude. Rečeno je da su bitni uglovi gledanja i da za nekoga recimo JNA je bila okupatorska vojska, pričam o amandmanu, o pripadnicima okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Jugoslavije, za nekoga nije. To je tačno.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i ne krše odredbe Poslovnika i da ne ometaju govornika dok izlaže.)
Za nekoga je ulazak u neke krajeve Srbije partizanskih i sovjetskih jedinica takođe bio okupacija, za nekoga oslobađanje. Sve je to relativno, ali nešto što se desilo tokom Drugog svetskog rata i opšta borba protiv fašizma, anti Hitlerove policije ne može ovde da bude relativizovano. Ovde se čulo, citirajući se nekakav dokument, iz Subotice, Lige za restituciju, formulacija tzv. okupacione snage. Ne, Bačka je bila pripojena Hortijevoj Mađarskoj i to nisu bile tzv. okupacione snage, oko toga ne bi trebalo da bude nikakve dileme. Ako već oko toga da li je JNA bila okupatorska, ima nekih u Srbiji koji misle da je Srbija okupirana od JNA i dan danas, ali ono što se desilo tokom Drugog svetskog rata ne sme biti predmet relativizacije. Prosto, antifašizam je temelj EU.
NATO, a ja koliko znam Savez Vojvođanskih Mađara se zalaže da Srbija postane članica NATO-a, osnovale su dve od tri antifašističke zemlje odnosno vodeće sile antihitlerovske i antifašističke koalicije.
Zbog toga mi se čine da je ovo rešenje iz Zakona ko nema pravo iskorišćeno, za homogenizovanje svojih birača, što nije sporno, ali je sporno ako zbog toga dođe do relativizacije nečega što je temelj ujedinjene Evrope, a to je antifašizam.
Da se vratim na nešto konkretno, mislim da je možda i nesrećno formulisan ovaj člana, ali u svakom slučaju, treba da ostane ovako kako je ostalo, zato što u principu ovde se ne radi o imovini.
Oni koji su bili pripadnici samih okupacionih snaga, stranih snaga, Bugarske vojske, a Bugarska je okupirala deo Srbije, neki pripadnici i državljani Jugoslavije su bili u toj vojsci, Mađari takođe. Sve vreme pričamo o tome, o vraćanju imovine, a njima nije oduzeta imovina, po osnovu pripadnosti tih snaga. Među pripadnicima okupacionih snaga, bile su dve vrste, jedni koji su činili zločine i koji su suđeni i kojima je izrečena mera konfiskacije i drugi koji su amnestirani i nisu bili krivično odgovorni, iako je nekome od njih oduzeta imovina, oduzeta je kao svim drugim građanima Srbije, nekim drugim zakonima.
Ovde se sve vreme ovaj zakon koristi za priču o rehabilitaciji nečega što ne može biti rehabilitovano, a ne o imovini, jer ako ćemo da pričamo o imovini, onda hajde da pričamo o imovini.
Onaj ko je bio pripadnik okupacionih snaga po tom osnovu, imovinu nije izgubio, ukoliko je bio običan pripadnik, onda pričamo o običnim ljudima.
Drugo su zločinci. Drugo su oni koji su suđeni. Nesporno je da upravo zato postoji zakon o rehabilitaciji, da to baš nije bila pravna država, nesporno je da je bilo zločina, a pominjati tamo neko streljanje šest žandara iz Kovilja je besmisleno zato što su Mađari, kada je tih streljanja bilo, i na drugim mestima, i nisu bili Mađari, nego su bili Srbi.
Zato postoji Zakon o rehabilitaciji. Ja apelujem, ako već vodimo političku borbu, ako se bliže izbori, da se ipak jedna granica zadrži, antifašizam ne može biti dovođen u pitanje, nije kao što se dešavalo na teritoriji Bačke bila takozvana okupacija, nego je bila stvarna okupacija, kao što je bilo tamo do Niša.
Mi nemamo problem sa ovim, ne vidim da bilo ko može da izvlači zaključak da je ovo manjina nagazila većinu, odnosno da većina hoće da zadrži princip kolektivne krivice.
Princip kolektivne krivice u celoj Evropi je primenjen samo nad jednim narodom posle Drugog svetskog rata, nemačkim narodom, a kolege koje se plaše kada se to desi, neka pročitaju zakon i videće da tačka 2) drugog stava se odnosi na nemačku manjinu, u bivšoj Jugoslaviji, samo prema nemačkoj manjini i delimično prema italijanskoj manjini je primenjen princip kolektivne krivice, a prema drugim manjinama nije i ne vidim razloga da se pitanje imovine koristi za pitanje rehabilitacije, nečega što ne može biti rehabilitovano, kad je jasno da je Drugi svetski rat bila borba civilizovanog sveta sa nečim što zovemo fašizmom i taj svet je pobedio. Mi hoćemo da se priključimo tom svetu i ne možemo zato da relativizujemo antifašizam kao temeljnu vrednost i ujedinjene Evrope i NATO paktom.
