TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 23.09.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

23.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:35

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (pojedinosti)
  • Trinaesto vanredno zasedanje (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Mirko Munjić.
    Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 39 minuta.
    ...

    Mirko Munjić

    Srpska radikalna stranka
    Da li mogu da dobijem repliku na izlaganje ministra?
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Nemate pravo na repliku.
    Molim vas bez dobacivanja i bez komentarisanja. Ne moram da obrazlažem zašto vidim da li neko ima pravo na repliku ili ne, a nas sve zajedno molim da slušamo ono što izgovaramo, a ne da nepažljivo izgovaramo reči i onda smatramo da smo u pravu, a da pri tome nismo sami sebe slušali.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Janković.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković. Izvolite.
    ...

    Aleksandra Janković

    Nova Srbija
    Potpuno se slažem sa gospodinom Mirkom Munjićem da je ovo trebalo da bude predmet zakona o rehabilitaciji i da je sam član 6. Predloga zakona postao jako problematičan onog trenutka kada je na volšeban način iz dnevnog reda Skupštine skinut Zakon o rehabilitaciji 14. septembra, jer se sada pojavljuje ogroman prostor za različita tumačenja odredbe da pravo na povraćaj konfiskovane imovine imaju lica koja će biti rehabilitovana na osnovu zahteva za rehabilitaciju, podnetog u skladu sa ovim zakonom.
    Gospodine ministre, znamo da postoji Zakon o rehabilitaciji, ali vi niste verovatno informisani da je Vlada predložila jedan novi zakon o rehabilitaciji, odnosno izmene postojećeg zakona i na volšeban način pre otprilike 10 dana je on skinut sa dnevnog reda.
    Zbog javnosti treba pročitati deo na koji smo reagovali amandmanom. Dakle, član 6. u stavu 1. kaže: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz člana 42. stav 6. ovog zakona, u skladu sa posebnim zakonom".
    Naravno da je pitanje kojim, ali ovo je pisano u vreme kada je zakonodavac pretpostavio da je promenjeni Zakon o rehabilitaciji već usvojen.
    Do sada mi nisu bili jasni razlozi Vlade da zakon koji je sama predložila povuče sa dnevnog reda, a sada u obrazloženju ovoga za neprihvatanje našeg amandmana vidim šta je razlog.
    Amandmanom smo predložili da član 6. stav 1. posle reči: "koja je konfiskovana", dodaju se reči: "pre i posle 9. marta 1945. godine".
    Šta kaže Vlada zašto ne prihvata naš amandman? Amandman se ne prihvata iz razloga što Republika Srbija ne može da prihvati obavezu da otkloni posledice kršenja imovinskih prava građana kojima je imovina oduzimana od 6. aprila 1941. godine tokom Drugog svetskog rata, jer je to obaveza države okupatoru da nadoknadi pričinjenu ratnu štetu na okupiranoj teritoriji.
    Evo zašto najveći broj zahteva da se imovina vrati onima kojima je oduzeta navodnim presudama u ime naroda, evo razloga zašto je izmenjen Zakon o rehabilitaciji povučen.
    Ono što svi znamo, što je činjenica, zašto smo mi, na kraju krajeva, ovaj amandman i podneli, jeste da istorijska pljačka koja je ovde sprovedena u toku Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, nije počela, svakako, 9. marta 1945. godine bez obzira što je tada ozakonjena. Likvidacija i pljačka od strane komunističke vlasti bila je sprovođena već u jesen 1944. godine i žrtve tog perioda svakako bi morale biti obeštećene ovim zakonom.
    Osim toga, ovom izmenom koju smo mi predložili, bi bila obuhvaćena i denacionalizacija imovine koja je oduzimana i pre oktobra 1944. godine, znači, u vreme kada su vršene potpuno jasne egzekucije građana bez suđenja, bez presude, bez identifikacije krivice od komunističkih vlasti, a u cilju zastrašivanja stanovništva ili oduzimanja imovine bez zakonske osnove i pravne radnje čistim nasiljem.
    Između ostalog, u vezi sa ovim članom 6, treba napomenuti da sve bivše jugoslovenske republike u njihovim zakonima o denacionalizaciji, kao merodavne zakone o eksproprijaciji, uzimale su donete republičke zakone o eksproprijaciji saglasno jugoslovenskom Ustavu iz 1974. godine, koji je pitanje eksproprijacije preneo na republičko zakonodavstvo. To važi naravno i za hrvatski Zakon, na primer, o denacionalizaciji.
    Suprotno svima, srpski zakonodavci kao merodavan za denacionalizaciju u Srbiji uzimaju savezni zakon o eksproprijaciji, koji je zasnovan na jugoslovenskom Ustavu iz 1963. godine, po kome je formalno uveden pojam pravične naknade za eksproprisanu privatnu imovinu. Ta floskula je ugrađena tek u pomenuti savezni Zakon o eksproprijaciji 1968. godine i primenjivana je bez jasnih kriterijuma vrednovanja pravednosti nadoknade.
    Obeštećenja za eksproprisanu imovinu po saveznom zakonu su mnogo niža od obeštećenja koja su davana saglasno kasnijem republičkom Zakonu o eksproprijaciji, koji je sa podzakonskim aktima imao jasno razrađene kriterijume vrednovanja i time su obeštećenja bila, naravno, bliže realnim vrednostima. Izbor saveznog umesto republičkog zakona, jasno govori o ideološkoj odbojnosti zakonodavca prema denacionalizaciji, jasno je želji da izabere što lošije rešenje za potražioce oduzete imovine čija je privatna celina nasilno eksproprisana.
    Vodite računa da čitav ovaj član 6. zaista postaje sporan kada je na volšeban način nestao ovaj novi zakon o rehabilitaciji i da bi ga u celini trebalo promeniti, a da je prihvatanje našeg amandmana najbolji put da se nekakva nepravda ipak ispravi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Tri minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
    Reč ima ministar Dušan Petrović.
    ...
    Demokratska stranka

    Dušan Petrović

    Samo kratko. U drugom članu su nabrojani svi zakoni koji imaju uticaj i koji će biti primenjivani kada bude primenjen i ovaj zakon, između ostalog, i zakon o postupanju sa imovinom, koju su vlasnici morali da napuste u toku okupacije i imovina koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača iz 1945. godine, kao i zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o postupanju sa imovinom itd.
    Dakle, ovim zakonima je 1945. godine utvrđen pravni osnov, da svi oni kojima je za vreme trajanja okupacije oduzeta imovina, a to su učinile okupacione vlasti, mogu da se na tu imovinu vrate. Ukoliko se nisu vratili, a poznato je da je mnogo ljudi napustilo zemlju i nisu se pojavili da bi uzeli u državinu svoju imovinu, onda je država preuzela gazdovanje tom imovinom. Dakle, sva ta lica, odnosno njihovi naslednici, po osnovu ovog zakona o restituciji mogu da se jave i mogu da pretenduju ukoliko dokažu u postupku da imaju pravo i pravo sledbeništva je da dobiju svojinu nad tom imovinom.
    Što se eventualne razlike tiče u naknadi koja je dobijena u postupcima eksproprijacije posle 1968. godine kada je ovaj novi standard uspostavljen, prema važećim propisima, moguće je da svako traži razliku između toga što je utvrđeno u tim procedurama kao naknada, ukoliko to ne odgovara tržišnoj vrednosti, kako to sad kaže Zakon o eksproprijaciji. Tako da, i za ove slučajeve o kojima ste vi govorili postoji pravno rešenje u Srbiji u ovom trenutku. Tako da su to bili razlozi zbog kojih vlada nije usvojila ove amandmane. Inače je tema o kojoj vi govorite potpuno legitimna i na mestu. Mislim da je bilo važno obratiti pažnju na to.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Šerif Hamzagić.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 7. i član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanik Žika Gojković.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    ` Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Narodni poslanik Dejan Mirović.
    ...

    Dejan Mirović

    Srpska radikalna stranka
    Kada smo radili amandmane za ovaj zakon imali smo u obliku pitanja jednu dilemu, da li da se naglasak baci na prošlost ili budućnost ove zemlje u smislu ekonomskog, političkog i pravnog razvoja. Naravno, opredelili smo se, i u jednom i u drugom smislu, za pravnu sigurnost i to nam je bio osnovni cilj. Takođe, opredelili smo se i to pokazuje ovaj amandman na član 8. da budemo principijelno  protiv daljeg zaduživanja Republike Srbije.
    Tačnije, u ovom članu 8. se predviđa da se oduzeta imovina može vraćati u smislu obeštećenja. Gospodin Đelić nam je u načelnoj raspravi priznao da će se ovim zakonom i član 8. je u tom kontekstu, dati veća akontacija i veća novčana naknada nego što je predviđeno nemačkim zakonom iz 1991. godine.
    Potpunio je nelogično da jedna tako siromašna zemlja, koja je po priznanju gospodina Đelića, u jednoj vrsti početka tranzicije, ma šta to znači u praksi, daje veću akontaciju, veće obeštećenje u novčanom smislu, nego prva privreda EU.
    Zbog toga smo podneli ovaj amandman na član 8. da se briše, jer smatramo da u budžetu i uopšte u rezervama Republike Srbije, ne postoje dovoljna sredstva niti u približnom vidu, da bi se mogao tako jedan megalomanski plan ispunjavati.
    Gospodin iz Ministarstva finansija koji je autor ovog zakona je priznao u jednoj izjavi da će najveća suma sredstava doći iz budžeta Republike Srbije. Potpuno je nejasno ako pravite dogovor sa MMF, koji kritikuje deficit budžeta koji je već preko 4% BDP, kako je moguće da se vrši danje zaduživanje? Potpuno jedna nelogičnost koja se jedino objašnjava time da MMf hoće da se vi još više zadužite kod stranih poverioca.
    Principijelno smo protiv bilo kakvog daljeg zaduživanja Republike Srbije, a zato smo i protiv ovog člana 8. i drugih članova koji predviđaju da će se izvršiti i novčano obeštećenje. Smatramo da generacijama koje dolaze posle nas, treba da ostavimo ekonomsku situaciju koja neće biti dodatno otežana zaduživanjem za jedan, u suštini, megalomanski projekat i predizborni zakon kao što je ovaj o kojem danas raspravljamo. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlajko Senić.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Rade Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
    Da li još neko želi reč? (Da.)
    Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Miloš Aligrudić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
     Šest političkih stranaka u ovom parlamentu je od Vlade kao predlagača tražilo da se u ovaj predlog zakona uvrsti i zamena imovine kao oblik naturalne restitucije, četiri političke stranke iz vladajuće koalicije i dve opozicione i to za Vladu očigledno nije ništa. Vama taj zahtev ne predstavlja ništa.
    Podvući ću da političke stranke o kojima je ovde reč između sebe imaju velike nepremostive političke razlike po brojnim drugim pitanjima. To govori da se ovde radi o vrlo racionalnom predlogu i za mene je neverovatno da vi to ne uvažavate. Činjenica da neki od tih amandmana ne razrađuju detaljno način obrade eventualne supstitucije nije razlog da se to ne uzme u obzir, pa Vlada ima kapacitet kancelarije i sve što joj treba da suvisao predlog koji je stigao razradi i da ga na nadležni odbor u vremenu između glavnog pretresa i rasprave u pojedinostima, da bi on mogao da bude bolji nego čak što su bili koji od ovih amandmana koje smo podneli. Ali, to vama nije bitno.
    Šta je razlika? Razlika je velika između ova dva momenta. Ako vi nemate naturalnu restituciju u vidu zamene, vi onda za svaku stvar koju ne možete da vratite u izvornom obliku morate dati obeštećenje i to u državnim obveznicama, a to u prevodu znači novac. Ovde je izražen čak u evrima.
    Taj novac, pod jedan, moraju da plaćaju poreski obveznici i to ogromna većina građana koji ne spadaju u grupu koja će biti obeštećena, kojima nema šta da se vrati. Ti ljudi će to morati da plate, a plaćaće i oni kojima treba da se vrati, pošto su i oni poreski obveznici po raznim osnovama, pa znači da je to i njihov džep. To je paradoks u ovoj celoj situaciji.
    Taj novac ste ograničili. Naravno da ste ograničili na dve milijarde evra i naravno da će na kraju korisnici povraćaja kroz obeštećenje dobiti ne onih 500 hiljada, koje ste ovde rekli da je maksimum, jer to je laž, u postupku novčanog obeštećenja, kada se sve sabere, oduzme i ponderiše po čl. 30. i 31. dobiće 20, 30, 40 ili 50 hiljada, iako možda imovina koju vi ne možete da im vratite vredi milion ili je vredela u vreme oduzimanja, revalorizovano, naravno.
    To vas ne zanima. Gde je tu štete? Šteta je za one kojima treba vratiti, a šteta je i za građane Srbije koji treba iz svog džepa da plaćaju grešku nekadašnje vlasti. Ako se sada pitate – gde je tu formula uspeha, kako ćemo to da rešimo, pa tako što ćemo biti prva zemlja koja će na pametan način primeniti zamenu.
    U spornim situacijama postoje sudovi. Čega se bojite, uključenja sudskog postupka u ovaj galimatijas? Šta će drugo da se uključi? I ovde ćete imati sudske sporove, svejedno.
    Neverovatna je tvrdoglavost kojom predlagač odbija da se uvrsti institut u ovaj predlog zakona koji je spasonosno rešenje za problem restitucije. Ono što smo čuli od Bože Đelića da je nemoguće uvesti zamenu imovine zbog toga što se ona pokazala loše u nekim zemljama koje su to primenile, to je potpuna besmislica. Taj argument je nepostojeći, to je argument nulius, on ne postoji.
    Što se tiče primene onog drugog zakona koji je bio ili biće večeras na dnevnom redu, pa je to korišćeno kao argument za ovaj član i za ovaj zakon, to je korišćeno od strane predlagača, gde se kaže – ta zamena imovine nije moguća zato što i zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije pokazao da nije bilo nijednog slučaja zamene imovine. Naravno da nije bilo nijednog slučaja kada ova vlast nije htela da postavi direktora i kada je postojao prećutni dogovor između Vlade i Direkcije za restituciju, da se nijedan slučaj ne dogodi. To je zafrkavanje Narodne skupštine, takva vrsta obrazloženja. To zaista nije normalno.
    Molim vas da ovaj amandman prihvatite i da prihvatite sve slične amandmane drugih poslaničkih grupa koje se za ovako nešto zalažu, drugih parlamentarnih stranaka.
    Ovo je jedino rešenje. Ako niste sigurni da možete da pronađete model po kome bi to u nomotehničkom smislu savršeno leglo, povucite zakon, predložite ga ponovo za 15 dana sa drugačijim modelom i dajte da uradimo neku korisnu stvar i za građane ove države, sve građane ove države i za one kojima treba vratiti oduzetu imovinu.