Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Evo već smo videli da ovaj član 18. zaista predviđa prevelik broj izuzetaka od vraćanja imovine koji će dodatno opteretiti primenu ovog zakona. Tome kako će se zakon primenjivati, koliko će biti moguća njegova primena to ćemo tek videti u budućnosti, koliko će ono doneti problema u Srbiji, o tome se danas ceo dan govori. Koliko će amandmana biti usvojeno, to ćemo videti, ali u svakom slučaju ovo je jedan od onih članova koji je vrlo osetljiv.
Mi smo takođe nešto uže predložili u odnosu na SPO za čiji amandman smatram takođe da ga je zaista celishodno usvojiti, ali ću obrazložiti naš amandman. Dakle, smatrali smo kod izuzetaka od povraćaja službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti držanih organa i organa AP i organa jedinica lokalnih samouprava. Dakle, išli smo samo do toga da se MZ izdvoje iz ovoga, znači, u tački 2) i predloženim amandmanom se predviđa povraćaj službene zgrade i poslovnih prostorija koje služe za obavljanje poslovnih organa MZ.
Dakle, smatrali smo da je to najbezbolnije i da bi se time ipak još jedan broj oštećenih građana mogao naturalno obeštetiti. Dakle, smatrali smo da bi ovaj amandman u okviru ovog člana koji će uneti dodatne probleme u primeni zakona i ovaj amandman bi bio vrlo umesno da se usvoji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mislim da je rešenje koje je poslanička grupa Napred Srbije predložila zaista jedno od najcelishodnijih rešenja za ovu vrstu izuzetaka od vraćanja u naturalnom obliku.
Mi smo naime predložili da tamo gde je neophodno da se koriste tuđe zgrade koje su sada predmet vraćanja, da se predvidi obeštećenje i to u razvojnom roku od tri do pet godina, za vlasnike zgrada koje su zaista neophodne onima koje ste vi izuzeli u stavovima 2, 3, 5. i 6. a za 7. ću reći posebno kako to izgleda.
Znači, mi smo predvideli da se na kraju teksta u svakom od ovih stavova gde nepokretnosti koje služe za obavljanje poslova i delatnosti, ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja, obrazovanja, kulture, itd. izvrši naknada, odnosno obavezu da osnivač preduzeće ili preduzeće solidarno isplate obeštećenje u novcu, u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti. Morate da priznate da zaista nije opterećujuća stvar. Takođe, i za tačku 5. i 6. za korisnike koji su tamo gde bi se narušila tehnološka održivost i funkcionalnost u obavljanju delatnosti određenog subjekta privatizacije, takođe da se isplati obeštećenje u novcu u visini utvrđenoj u skladu sa ovim zakonom.
Međutim, kada je reč o korišćenju u stavu 7. nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatskih i konzularnih predstavništva, o čemu su govorile još neke kolege, takođe smo predvideli uslov da se takav objekat može zadržati ali pod uslovom da Republika ili korisnik objekta isplati obeštećenje u novcu u roku od tri godine od dana pravosnažnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti.
Takođe, mi tražimo da stav 8. gde se pominje dvorski kompleks Dedinje kao onaj čiji je status utvrđen posebnim zakonom, ne može da bude takav izuzetak i da tu treba izbrisati reči gde su "izuzeta od vraćanja nepokretna kulturna dobra", a reći ću vam koje je naše obrazloženje. Znači, u toj tački 8) smatramo duboko nepravičnim da se nekome uskrati pravo na vraćanje njegove kuće zato što je on tu kuću tako lepo sazidao da je država ili neko u neko vreme odlučio da je proglasi kulturnim dobrom.
Sa druge strane, nema nikakvih pravnih prepreka da to kulturno dobro bude i u privatnoj svojini. Uostalom, morate učiniti da se uspostavi određeno pravilo koje važi za sve i da shvatite da u ovakvoj vrsti izuzetaka zaista može da dođe do zloupotreba takve vrste da u nekim od slučajeva, poput ovoga, naturalna restitucija zaista izgleda kao najpravednije rešenje.
Kad su u pitanju diplomatska i konzularna predstavništva, smatram da država domaćin nema obavezu da obezbedi prostorije već je to obaveza države koja upućuje predstavnika. Mi to vidimo i po velikim računima koje naša država plaća za svoje konzularne predstavnike u tim drugim zemljama ali, pošto smo naveli da vlasnike takvih objekata može da obešteti i Republika u ovom roku od tri godine, dajemo mogućnost da tamo gde Srbija ima takvu povlasticu u nekoj od stranih zemalja, ona može reciprocitet da primeni ali ne na teret vlasnika, nego ona može da izvrši isplatu te naknade.
Znači, pomenula bih još jedan slučaj, možda nije uputno ni korisno, ali zaista nije u redu i deluje malo licemerno, nedavno je bilo natpisa da je jedna od zemalja članica EU, donela rešenje o vraćanju zgrade u kojoj se nalazi ambasada Srbije, dobro, znate koja je to zemlja, i zahteva da se naša ambasada iseli iz te zgrade.
Sa druge strane, mi pod pritiskom jedne od takvih zemalja treba nekog od svojih građana da dovedemo u nezavidan, nepravedan, nepravičan položaj time što ćemo zbog neke strane zemlje, ambasade, konzularnog predsedništva, ne vratiti zemlju tom građaninu. O svemu ovome morate da vodite računa i što rekli naši stari, što je za u kuću ne nosi se ni u crkvu. U tom smislu građani Srbije i potreba da se oni obeštete jesu na prvom mestu. Što ne znači, da treba ugroziti odnose zemalja koji nam pružaju pomoć, podršku, itd. Ali, ne treba plaćati preskupo i na teret građana Srbije. Hvala.

Tri minuta i 30 sekundi iskorišćena od vremena predstavnice poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić.

Hvala gospođo potpredsednice. Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo, očigledno je da je danas najveće interesovanje izazvao član 5. i član 18. ovog predloga zakona.
Naime, moja poslanička grupa je podnela amandman takođe kao i sve poslaničke grupe na član 18. ovog zakona i ovaj naš amandman nije prihvaćen, a i te kako sam sigurna da ga je gospodin Petrović pročitao da bi sigurno bio prihvaćen ovaj naš amandman.
U članu 18. stav 1. tačka 5) tražili smo da se tačka 5) briše u ovom zakonu, jer smo smatrali da ovim zakonskim rešenjem od vraćanja u naturalnom smislu se izuzimaju nepokretnosti kompanija koja su u društvenoj svojini.
Gospodine Petroviću, važeći Ustav RS ne poznaje više društvenu svojinu pa s toga smo smatrali da je celishodnije da se ovaj naš amandman usvoji. Realno još uvek egzistiraju mnoge firme koja imaju svoja pravna lica, koja još nisu privatizovane i koja još postoje, znači u društvenoj svojini. Davno su prošli rokovi za privatizaciju u ovoj zemlji, promakli smo sve moguće rokove što se tiče privatizacije koja je započela i koja se još nije završila. Nisu se raščistili svi svojinsko pravni odnosi, a evo došla nam je na red i restitucija.
Ovom tačkom 5) navedenog člana čini se nova nepravda onima koji su već oštećeni propisima iz navedenog člana 2. ovog zakona. Zakonskim rešenjem data je mogućnost direktorima neprivatizovanih društvenih preduzeća da potpuno pristrasno odlučuju o tome da li će neku nepokretnost biti izuzeta od vraćanja, ili ta nepokretnost neće biti izuzeta od vraćanja u naturalnom obliku što je i predmet ovog člana 18. tog zakona. Ukoliko se pođe od činjenice da je naturalno vraćanje imovine najpovoljnije po bivše vlasnike jasno je koliko su njihova prava ugrožena predloženim zakonskim rešenjem.
Poslanička grupa LDP je u više navrata rekla da će podržati zakon o restituciji i to su moje kolege govorile, ali ovakvim članom zakona dovodi do osnovane sumnje u primenu ovog zakona.

Četrdeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, minut i 45 sekundi na raspolaganju.

Dakle, opet o izuzecima, a princip je da je prioritet naturalno vraćanje. Mnogo ih je, i ne gospodine Munjiću 10 koliko ima tačaka, nego 11 zadnja rečenica glasi: "ne vraćaju se podržavljena preduzeća", ali nije pod 11, vraća se valjda državna imovina. Prvo, je bila privatna, pa državna pa negde 1953. godine društvena, a onda postala državna i sad se to ne vraća. Ovde u članu 4. vrlo je jasno koji deo državnih preduzeća, javnih preduzeća ne bi trebalo da se vrati, ne vidim zašto stoji "ne vraća se podržavljena imovina", nesumnjivo da se ovom tačkom 5) član 18. i dalje brani društvena svojina. Pričaću malo o novcu.
Kao što su kolege, kada su u pitanju ambasade, odnosno diplomatska… predstavništva u pravu. Gledajte, osim onih izuzetaka gde smo mi dobili neku imovinu od neke države, a njima dali imovinu kao što je primer Američke ambasade ili šta ja znam, druge imovine je besmisleno ne vratiti vlasnicima. Ambasade plaćaju zakupninu državnom preduzeću koje se bavi orjentijerstvom. Mi to ne vraćamo, iako bi stari vlasnici mogli da naplaćuju i preuzmu te ugovore.
Šta mi time dobijamo? Mi i sada faktički na terete poreskih obveznika obeštećenje tih vlasnika umesto da oni dobijaju zakupninu od ambasada, potpuno je ako vi tu mislite da ćete uštedeti mislim da će više para otići na obeštećenje nego što dobijate mesečno za zakupninu. Apsolutno, ne mislim da je logično rešenje, jer na kraju krajeva, kao i u ovom slučaju, da nećete neprivatizovana društvena preduzeća da vratite vlasnicima. Šta, očekujete neki prihod od privatizacije?
I tu će biti skuplje obeštećenje, nego taj prihod koji očekujete.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela Vlada.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Da, o ovim izuzecima je reč i dalje. Dakle, neverovatno da, ako je osnovni princip restitucije u naturalnom obliku, onda postavljamo rigorozne izuzetke za restituciju u naturalnom obliku i to sve dokazuje da je motivacija predlagača zakona da ništa ne vrati. To je njegova motivacija.
To smo čuli od mojih prethodnika.
Hajdemo na ovu tačku 6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade. To nećemo da vratimo.
Ja kao član ovog doma, Narodne skupštine, odričem se bilo kakve beneficije u pogledu korišćenja ili potrebe za korišćenjem bilo kog reprezentativnog objekta koji bi inače bio predmet vraćanja, ali ga sada nećemo vratiti, zbog ove vaše floskule da eto državni organi, kao što su Narodna skupština, predsednik Republike ili Vlada koriste te objekte.
Dok je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade, nije koristio ni jedan jedini reprezentativni objekat za svoje potrebe u svojstvu predsednika Vlade. Valjda možemo i mi drugi to da radimo, jer to nije neophodno za funkcionisanje organa.
Pazite sada ovo, neće se vratiti nepokretna imovina koja je, kaže, za ona preduzeća koja još uvek nisu privatizovana, gde proces privatizacije nije započet, a ako je u pitanju imovina koja je neophodna za funkcionisanje tih preduzeća.
Znate zašto ste to napisali? To ste napisali zato što ste odustali od zamene. Da niste odustali od zamene, a odustali ste, jer očigledno ovim povodom pameti nemate, da niste odustali od zamene, vi biste mogli da rešite taj problem na vrlo jednostavan način.
Izračunalo bi se koliko vredi ta imovina u preduzećima koja nisu privatizovana, jer vidite, treba reći, treba staviti znak jednakosti na pravo, na povraćaj preduzeća koje je bilo oduzeto i imovine koja je u vlasništvu nekog preduzeća koja nisu privatizovana. To su onda dve različite stvari.
Ovde je slučaj da su u pitanju preduzeća koja sticajem okolnosti u svojoj imovini imaju nešto, a nisu privatizovana, nešto što bi trebalo vratiti.
To je vrlo prosto. Da ste predvideli zamenu, ne biste morali da vraćate tu imovinu, nego biste mogli da vratite udele u vlasništvu nad tim preduzećem i delimično ga privatizovati na taj način za vrednost imovine.
To je trebalo da napravite. Neverovatno kako ljudima ne padne na pamet nešto što je očigledno, ispred nosa je, a vi to ne vidite. Znate zašto ne vidite? Ne vidite zbog toga, jer sam i juče i preključe optuživao za tu istu stvar, da ste ovo sklepali na brzinu i da niste vodili računa o osnovnim vrednostima koje treba štititi. Zato u članu 18. imate ovakav karambol, zato što ne možete da se snađete. Tu jedna odredba vuče drugu, pa kada napravite krucijalnu grešku na jednom mestu, onda slušajući sami sebe u toj grešci, pravite nove greške da to kao popravite u narednim članovima i tako imamo član 18. On zato ovako izgleda. Zato ste postavili brojna ograničenja u naturalnoj restituciji, koja su van razuma, kao i ovo za nevraćanje po državnim preduzećima.
Kažem vam, DSS će podržati svaki amandman koji ide šire i dublje, zahvata ukidanje ovih izuzetaka nego što je to učinjeno u našem amandmanu na član 18. Pre svega smo imali u vidu da naš amandman bude u nekakvoj koegzistenciji sa idejom zamene. Kako zamenu nećete da prihvatite, u danu za glasanje DSS će glasati ne samo za naš amandman, nego za svaki amandman koji ide šire i drugačije od amandmana koji smo čak i mi sami podneli. Ovo je zaista nedopustivo.