Upravo zbog toga što se i vi sami rekli da ne želite da pravite razliku između žrtava toga vremena treba i podržati ovaj naš amandman, jer je nehotično napravljena razlika i mi smo na to ukazali. Dobro je što je Vlada prihvatila, što je prihvatila DS, ZES, verujem da će i druge stranke za tako nešto glasati, da to nije sporno.
Sve drugo o čemu vi razgovarate nema mesta raspravi u ovom članu. Da li nam je potreban zakon o restituciji ili ne, zašto ga donosimo, koliko je on pravedan, ko će to finansirati, to su teme o kojima smo razgovarali u raspravi u načelu i postoji član 36. gde se definiše kako će biti izvršena isplata, odakle se obezbeđuju sredstva, iz privatizacije protiv koje se vodi kampanja u Srbiji i sredstava pribavljenih konverzijom zemljišta koja je nesprovodiva i treći je budžet. Znači, to je tačno, građani Srbije će finansirati zakon o restituciji, ali građani Srbije su ostvarili i neku korist i to je pre svega važno zbog pravne sigurnosti, a kako su sticali svoja bogatstva pre Drugog svetskog rata, nemojte da mi danas o tome raspravljamo. To nema nikakve veze sa ovim.

Završen je krug replika.
Narodni poslanik Bojan Đurić, pa narodni poslanik Ivan Andrić.

Mislim da ćete brzo dobiti pravo na repliku gospodine Martinoviću.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, o tome odlučuje predsedavajuća.)
Gospodin Jovanović je govorio o političkim ili civilizacijskim argumentima protiv ovakvog stava SRS, odnosno gospodina Martinovića. Moram samo da ukažem na situaciju da je ovde bilo izvesnih pravnih falsifikata u smislu odbijanja svake vrste odgovornosti tadašnje kvislinške Vlade za ono što se dešavalo van tadašnjih formalnih granica ostatka Srbije, odnosno pre svega u logoru Staro Sajmište.
I tada i danas, gospodine Martinoviću, postoji jedno pravilo i u našem i u međunarodnom pravu koje se zove "non refluman" koje zabranjuje bilo kojoj državi da na teritoriju druge države, odnosno preko granice isporuči ili na bilo koji drugi način prebaci lice ako mu tamo preti opasnost od smrti, ubistva ili bilo kakve vrste progona zbog rasne, verske, etničke mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Ako hoćete da govorimo i o srpskim žrtvama, mislim da to isto pravilo treba da važi recimo za izbeglice iz Republike Srpske Krajine koji su negde u leto ili početkom jeseni 1995. godine hvatane po Srbiji i prisilno odvođene nazad na teritoriju Republike Srpske Krajine, zapravo u Arkanov kamp u Erdutu, gde su mnogi od njih smrtno stradali, a većina prošla sa teškim fizičkim ili mentalnim posledicama. Republika Srbija nikada nije isplatila naknadu štete tim licima ili njihovim naslednicima, iako ima odgovornost za to zbog toga što ih je ona prebacila na teritoriju druge države, odnosno u Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Hrvatsku, kako god hoćete. To isto pravilo mora da važi i za ponašanje Nedićeve Vlade, odnosno kvislinških vlasti tokom Drugog svetskog rata.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, Nedićeva vlast nije bila suverena i Nedića niko nije pitao da li će Nemci iz Beograda da prebacuju Jevreje u Zemun. Dakle, Nedić o tome nije odlučivao. Drugo, gospodine Đuriću, izvinite, ali vi iz LDP ste licemerni.
U Drugom svetskom ratu je bilo nemoralno da isporučujete ljude tamo gde znate da se neće poštovati njihova ljudska prava, a danas se zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, iako znate da svim onim Srbima koji su isporučeni u Haški tribunal, a tu vam je Vojislav Šešelj živi dokaz, Slobodan Milošević živi dokaz, itd. apsolutno se ne poštuju ljudska prava. Kažite mi gospodine Đuriću kakva je suštinska razlika? Pustite ideološke magle o antifašizmu EU i NATO pakta. Kakva je suštinska razlika između onog što su čini Nemci u Drugom svetskom radu i ovde u Srbiji u Beogradu i sa onim šta se danas dešava u Hagu? Koji je to sud koji za osam godina Vojislavu Šešelju ne može da donese ni prvostepenu presudu? Jel to nije fašizam? Jel to nije kršenje ljudskih prava i sloboda?
Ovde ste na silu boga menjali i kršili Ustav Republike Srbije. Uredbama propisivali saradnju sa Haškim tribunalom. Direktno primenjivali statu Haškog tribunala. Pitaj boga šta sve niste radili da biste živo srpsko meso isporučili u Hag, ljudima koji tamo ne obezbeđuju optuženicima ni elementarnu lekarsku negu, gde ljudi sami na sebe dižu ruku, gde se presude ne donose po pet, šest ili osam godina. Izvinite, kakva je suštinska razlika između Hitlera i onih koji danas vode EU, NATO pakt i taj vaš famozni Haški tribunal. Nikakve razlike nema. Dakle, suštinski je sve isto. Srpski narod je bio žrtva i onda i srpski narod je žrtva i danas. Vi iz određenih dnevno političkih razloga to ne želite da priznate.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Vidite gospodine Martinoviću, očigledno crpite inspiraciju u nastupima ljudi koji dokazuju da niste usamljeni u svom doživljaju sveta. Juče je u Generalnoj skupštini UN govorio jednako inspirativno državnik na takav način da je većina normalnog dela te skupštine napustila skupštinu tokom njegovog govora.
Mi ne želimo da napustimo sednicu parlamenta, ali mislim da takvim idejama zaista nije mesto u Skupštini Srbije. Porediti koncentracione logore, ubistva ljudi u masovnim zločinima sa sudskim procesima koji teku na način na koji ste vi opisali je više nego neprimereno. Što zaista ne razumem, kad takvom zaključku može da dovede nekoga ko posmatra našu raspravu ovde.
Ako vi želite da izjednačite koncentracione logore i odluku ove zemlje da zbog toga što je bila nesposobna da vodi računa o sebi, pa je od sebe napravila ono što nikad u svojoj istoriji nije bila, sada trpi sramotu kojoj je izložena kroz suđenja pojedincima u Haškom tribunalu, poredite sa ubistvima stotina hiljada ljudi. Onda to nije politika, to je domen medicine u koju ja ne želim da ulazim. Ali, poštedite LDP bilo kakve komparacije na takav način.
Dodirnih tačaka nema između naših politika i to je nešto što je za nas apsolutno prirodno. Ali, ako govorimo o odnosu prema tako bitnim pitanjima, onda to prevazilazi politiku. To nije više pitanje našeg programa, to je pitanje elementarnog ljudskog morala i pristojnosti. On mora da postoji u svakoj stranci u svakom političaru pa i u vama. Nemojte na ovakav način da kompromitujete sve nas koji ovde sedimo, jer odavde nećemo izaći, pošto ovde ne gostujemo.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović. I ovo je zaista poslednji krug replika. Posle toga narodna poslanica Nada Kolundžija, želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, obraćam se vama i pozivam se na član 106. i 103. i molim vas se svi zajedno pridržavamo onoga što Poslovnik propisuje, a to je da se držimo dnevnog reda. Ja vas zaista molim da nedopustite međusobne rasprave u kojima neko daje sebi za pravo da iz svojih ideoloških ubeđenja ili svog političkog diskursa na prošlost, sadašnjost i budućnost vređa druge, omalovažava čitave narode i njihove istorije i njihove tragedije. Molim vas, da ne dopustite.
Mi danas ovde raspravljamo o zakonu o restituciji. To nema veza sa ideologijama, nema veze sa istorijama u kojima svako možda može da gleda ko je bio u pravu, a ko nije bio u pravu. Ono što je smisao i poruka ovog zakona jeste da je nekim ljudima u nekom periodu učinjena nepravda. Da smo mi kao društvo obavezni da tu nepravdu ispravimo u granicama mogućnosti koje ove društvo ima, a ne da ovde prebrojavamo žrtve, da utvrđujemo da li je neko bio nevina žrtva ili je to zaslužio, i da li je neko nekoga isprovocirao, pa je zato dobio ono što je treba da dobije. Dakle, to nikako ne sme biti predmet naše današnje debate. Ja vas molim da svakog govornika podsetite na to.

Nema povrede člana 106. iz prostor razloga što je sadržaj čiji ste obrazlagali se odvija kroz replike. Dakle, moj izbor je ili da ne dozvoljavam replike ili da, kada dozvolim replike vodim računa da se razmena replika između narodnih poslanika, koji nekad po prirodi stvari, a nekad namerno, i to je poslanička komunikacija izazivaju, odnosno stvaraju osnov za repliku nekog drugog kolege narodnog poslanika.
Ako sam uopšte propustila da reagujem, u sadržajima diskusija koje nisu bile replike, nego vezano za temu dnevnog reda, ja se zaista izvinjavam i od sada ću vrlo pažljivo dok bude trajala rasprava o temi dnevnog reda podsećati sve one koji ne znaju šta je holokaust, na definiciju holokausta. Ako postoji manjak znanja o tome šta je holokaust, zašto je holokaust različit od bilo kod drugog strašnog zločina u istoriji ljudske civilizacije, onda je on sadržan u definiciji holokausta.
Molim vas, da bez obzira na svoje političke stavove, mišljenja, ideologije, da jako pažljivo vodimo računa da se u pretresu u pojedinostima, ako je tema holokaust pažljivo držimo definicije da je to jedini događaj koji je definisan kada je zakonom uređena i u stvarnosti ostvarena industrija smrti jednog naroda zato što je drugačiji, a odlukama drugog naroda koje je te zakone doneo, pa vas na to upozoravam, a odluka o tome da dozvolim replike je donošena u skladu sa mojom procenom o tome da je tako najbolje staranje o dnevnom redu.
Pravo na replike, molim vas da koristite u skladu sa tim institutom u Poslovniku. Ukoliko se zanesemo i primetim da je postala rutina da se u dogovoru izaziva replika, onda kao što znate davanje prava na repliku je diskreciono pravo predsedavajućeg i neće biti dato, što mislim da neće koristiti atmosferi na sednici Narodne skupštine. Te tako sada ima još narodni poslanik Aleksandar Martinović pravo na repliku i narodni poslanik Mirko Čikiriz je želeo da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.